За уплитање политике у рад српских школа на Косову и Метохији, најзаслужнији су локални политичари, који све преостале институције желе да ставе под своју контролу и по сваку цену.
Најсвежији пример је проблем са избором учитеља у Основној школи Вук Караџић у Шилову у којој данима нема наставе за двадесет осморо деце трећег разреда.

Као и свуда и овде постоје две струје политичара, што се одражава и на родитеље. Док политичари обеју струја условљавају родитеље да своју децу не пусте на наставу,  штета постаје све већа.

О томе ко "подбада" родитеље да деци не дозволе да иду  у школу, свима је јасно, а да ли је идеја неког од локалних политичара да на место учитеља упосли "свог човека" показаће крај, али и лица оних чија је идеја била да преко деце дођу до виших циљева. Свакако за избор учитеља од свих карактеристика, најважнија ће бити "ко је коме шта".
Након пензионисања претходне учитељице, требало је упослити новог учитеља по закону о упошљавању радника у просветно-образовним институцијама под контролом Министарства просвете Републике Србије.

На жалост, иако одељење трећег разреда броји двадесетосморо деце од којих је петнаесторо одличних ученика, а остали показују добро знање, руководство ове школе је  на најгори могући начин испратило у заслужену пензију учитељицу, која је за овај успех ипак најзаслужнија.
Све би било како треба, да је в.д. директорка Основне  школе Вук Караџић у Шилову Тања Аксић, поступила према правилима о избору учитеља. Према правилима конкурс је немогуће расписати, јер је Јелена Станковић која је донедавно била радник ове школе, због недостатка ученика постала технолошки вишак, али је директорка родитељима предочила још једну могућност, а то је да они сами одаберу учитеља за своју децу, иако је Јелена Станковић кандидат који има првенство у односу на остале потенцијалне кандидате, међутим већина родитеља не жели да она учи њихову децу.

Намерно или случајно проблем је продубљен и требаће времена да се реши.

Овај догађај потврђује чињеницу да су директори српских школа на Косову и Метохији под директном управом појединаца, те као такви немају аутономију у одлучивању, која им је ускраћена од стране оних који су их поставили на та места.
Јуче је по први пут после дужег прекида у школу требало да крене свих двадесетосоморо ђака трећег разреда, али се то није догодило. За нову учитељицу изабрана је Јелена Станковић, али је на наставу дошло само осморо ученика.
Коначно, у решавање проблема укључила се привремена локална самоуправа на чијем челу је Срђан Митровић, који је уједно посланик у косовској скупштини, али не као родитељ, јер је и његово дете ученик трећег разреда у Основној школи Вук Караџић у Шилову.

На жалост, пошто сви директори српских школа свакодневно "подносе извештаје" својим политичким менторима, од којих су на управу добили најодговорнија места у институцијама за српски народ  на Косову и Метохији, кривца за овакво стање треба тражити међу политичарима, али првенствено у Школској управи, која за све Србе на Косову и Метохији доноси одлуке из Косовске Митровице, а која је мимо воље свих Срба исељена  из Косовско-поморавског округа, где данас живи више десетина хиљада Срба.

Највећи проблем ипак представљају људи из сенке, који свакодневно раде на успостављању личне управе над школама у Косовском поморављу и на чије "поклоњење" свакодневно одлазе готово сви директори школа у којима је због оваквог катастрофалног стања све мање деце.
У међусобним причама људи нерадо помињу имена оних који се "питају" ко ће где да ради и ко ће бити директори у  косовско-поморавским школама, јер како кажу, све је повезано са криминалним структурама на северу Косова и Метохије, одакле долазе писмена наређења, по извештају локалних повереника.