Срби за Србе-СМС на 7763
Вести
ДУХОВНИ НЕИМАР КОСОВСКОГ ПОМОРАВЉА - четвртак, 22 август 2019 21:53
Дичићи из Страже ће добити нову кућу! - недеља, 16 децембар 2018 23:04
Верујући у Господа остварујемо смисао живота...
Понављам и себи и вама, и нас је Господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом човечанству...
(Патријарх Павле)
Адреса сајта (необавезно): http://kosmet.net
четвртак, 22 август 2019 21:53

Отац-старац Кирило ДРАГАНАЧКИ

o.kirilo1Духовник, стари мудрац, ОТАЦ КИРИЛО! Мало ко зна, да је ОТАЦ КИРИЛО, приликом изградње читавог здања око манастира ( а у намери да спречи америчку чизму и оклопна возила, да се наоружани, бахате пред вратима манастира, нарушавајући свети мир и тишину), променио ширину улаза за неколико сантиметара мању од ширине возила тенкова да не би улазили. За то је интервенисао пуковник америчке војске Милер и протествовао што је смањена ширина улаза у манастир. На то му је Отац Кирило одговорио: ово је православни манастир српског народа где није дозвољено да ви демонстрирате своју силу где се српски народ моли Богу.


МИТ И ИСТОРИЈА

Годинама се осећала потреба да се написано и објављено о оцу Кирилу сабере, преради и у прикладној форми понуди читаоцима а и допуни новим писањем. Не само ова књига већ и његов практични живот и делања потврђују да ће отац Кирило бити смештен у мит и историју, у којој чак и сами аутори песама и прича сведоче и певају, који су то препознали у дубини свога срца... иако су га сви славили и дивили му се, он се није грдио и преузносио већ је смирено подносио све. Он има љубав божанску, неизмерну која га приближава свима и свакоме, те читавим бићем својим састрадава са свима страдалницима и свачији бол и муку осећа као своју. Отац Кирило је, дакле, све то скупа и још нешто много шире и много више од свега тога, нешто што је мислима неухватљиво и речима неизрециво...

Др Хаџи Ненад Којић
Доц. ек. факултета К.Митровица (из поговора)


 СУДЊИ БОЖЈИ ДАН ИЛИ МОЋ МОЛИТВЕ

Две фотографије које сам начинио 1999. Gодине у Клокоту, које носим у новчанику са фотографијом моја два сина, стално ме подсећају на величину оца Кирила и снагу молитве. И данас излазим из животних препрека чим се сетим чиме је отац Кирило савладао безизлаз.
С разлогом желим да сведочим о једном догађају, тог судњег дана, познатом широј јавности, који се догодио у времену великог страдања српског народа на Косову и Метохији, у селу Клокоту.
Тешка времена, дан тмуран и испуњен болом. Гњилане гори те 1999.године. после повлачења наше војске и полиције, ми, преостали Срби у граду, уточиште налазимо у цркви Св.Николе у Гњилану. Толико је година прошло а као да је јуче било. На лицима мојих Гњиланаца, у порти цркве, могао се видети страх и очај. У разговорима се могло чути кога су тада шиптарски терористи убили, силовали или чија српска кућа гори.

Отац Кирило у Клокоту (илустрација)

 

Сећам се, био сам страшно забринут за моју породицу. Тешили смо једни друге и молили Бога да нас укрепи милошћу својом. У тренутку осетих руку на рамену, окретох се и угледах то мило лице. Био је то отац Кирило. Обратио ми се следећим речима:
-Јуначе, немој бринути. Бог је са нама и Он има план за нас.
Осетио сам мир, спасење и наду у боље сутра. Како је дан одмицао било нас је све мање у порти цркве. Нисам могао да се одвојим од оца Кирила. У тренутку се зачуо уплашени глас једног од присутних Срба. Викнуо је продорно:
-Клокот гори! Људи! Клокоћани одлазе!
Не часећи ни часа отац Кирило је одмах кренуо за Клокот, а са њим и ја. Верујте ми, близина са оцем Кирилом уливала ми је сигурност. Ићи с њим аутом или како год значило је да нестаје страх од пресретања на путу, напада или киднаповања. Слушао сам молитву коју је изговорио отац Кирило. На путу до Клокота ми смо сусретали колону трактора са избеглицама и са друге стране колону тенкова који су ишли према Гњилану. На мене је деловала потпуно смирујуће. Осетио сам снагу, веру да ће бити све добро. Одједном, на видику дим. Од запаљених српских кућа. А на свом улазу у село непрегледна колона возила, спремна да крене пут Србије Народ уплашен. Чуо се плач жена и деце. Преплашеном народу прилази отац Кирило рааширених руку и каже:

-помаже Бог, браћо и сестре!
-Бог помогао.
-Не бојте се, браћо Срби, Бог је са нама, њега не могу зликовци победити. Он ће нас сачувати на нашим огњиштима. Вратите се својим кућама.
Тишина. Неверица код присутних. Ипак, већина и даље жели да напусти село, да тражи спас негде. У тренутку погледах оца Кирила, а он леже на земљу на сред пута. За њим и ја. И тада из душе изговори:
- Даље можете само преко мене! Зар да оставите светог цара Лазара и остале мученике који су овде животе положили како би сведочили о царству небеском. Господе, опрости, помилуј и спаси.
Зачуо сам тишину. Почеше му прилазити домаћини, помогоше му да се придигне, и затражише благослов од њега.
- Бог са нама.
И тако наврат-нанос спаковани мештани Клокота, изазвани неочекиваним поступком оца Кирила, у моменту донесоше одлуку да остану у својим домовима. Лично сматрам да је ово био историјски тренутак и богоугодно дело оца Кирила. Следећи пример мештана Клокота, који се није иселио, остала су и друга села у Косовском Поморављу.
Данас, са ове дистанце, када лично наиђем на неке животне препреке, често се сетим оца Кирила и величине његовог страдања у Христу Богу. Даје ми снагу да наставим даље и да кроз молитву и веру у Бога, никада не одустанем. Желео сам само да кроз ово сведочење истакнем колики је траг оставио на мене и на мој живот велики наш отац Кирило и његова молитва срочена за опстанак тога села.

Бранко Димески
По занимању економиста и
новинар часописа Изворник


 

СУДЊИ БОЖИЈИ ДАН

Toг дана (20. 06. 1999) затекосмо ужасни призор у Клокоту, избегличке колоне... људи уплашени и узнемирени са уплаканом децом у збегу кренули ка Србији...
У том најтежем тренутку створи се међу нама , као да је са неба пао човек у монашкој мантији. Виђао сам у животу многе монахе подвижнике и молитвенике, али овај монах био је горостас. Неустрашиви јунак и одважан, као од планине одваљен. Велика српска стена пред чијом се појавом заустави тенк окупаторски. Сломи се сила машине испред црне мантије са уздигнутим рукама у облику крста; у левој држаше бројанице а у десној руци повелики камен. Са отвора тенка појави се војник са пушком упереном у горостаса и рече: "Склони се са пута, пуцаћу".

68588497 383273969045216 4935756539454554112 n

Тада се руке горостаса још више уздигнуше као у Христа на распeћy и чу се његов громки глас: "Пуцајте, шта чекате!.. Шта ово чините у име ваше демократије, зашто је овај народ у збег кренуо? Од кога овај народ бежи? Шта су вам ови невини људи учинили? Ово што ви чините ни Турци нису чинили?..." Мештани Клокота се почеше приближавати са циљем да боље чују дијалог оца Кирила са окупаторима. Отац Кирило онда крену и стаде пред први трактор натоварен са пртљагом и стварима Срба који су кренули са својих огњишта и махну руком да му се људи приближе. После краћег разговора са људима он као да посрну и леже пред трактор... чусмо речи монаха Кирила и преклињање и молбу да не беже, који је готово грмео, да се одустане од сулудог колективног исељавања са свете српске земље. Лежећи, љубио је земљу Лазареву: "Отићићете ако ме само живог прегазите! И само преко мене мртвог пут ће вам бити отворен!" У том тренутку настаде колебање народа. Неки говораху: Не смемо божијег слугу прегазити. Да га nослушамо и да се вратимо својим кућама.

И стварно људи се окренуше пут села да се врате у своје домове у Клокоту.

Јордан Митровић, наставник, 3авичајни писац,
Врбовац


 

КЛЕПАЛА У ДРАГАНЦУ
Духовнику оцу Кирилу

69309586 2501552243221877 8972914437782503424 nДРАГАНАЦ ЈЕ ЈЕДИНИ ЖИВИ МАНАСТИР у Косовском Поморављу. Божијом милошћу одолео је небројане нападе и насртаје незнабожачких шиптарских хорди. Сачуван је, да би сведочио векове. Даби крепио православне Србе како би сачували Светолазаревски завет...).
(...) Само нас је милост Божија заштитила, каже нам игуман Кирило. Шта сам могао тада, да само: О, Господе нека буде воља твоја. И тако уздајући се у милост Божију истрајасмо. Сачува нас Господ. Због светости нашег народа, стараца и старица по селима пустињским.
(...) отац Кирило зна шта су муке наших сељака. Али и зна шта је самоћа. Језиве хиљаду девесто деведесет и девете године остаје потпуно сам у манастиру са Богом.

Молитвом, монашком, слао је извештаје о усамљености. О стрепњи и иш- чекивању; о тихој нади и будућој радости.
(...) „Oceћao сам Божије присуство више него икада, него кад сам био са братијом монасима. Обраћао сам се усрдно: и дубоко; и верујем све је то Свемилостиви Господ примио'.
Долазио је повремено неспокој, не кријем. Искушења и узнимирења ума. Тада би се предавао пламеној молитви. Поучен искуством древних стараца и свог аве и његових поукама закључавао је ум свој у речи молитве, и спознавао суштину. Можда дарован том драгоценом спознајом, бесценим бисером духовним, јединим правим блаrом богопознањем, делатно је размишљао.
„Сада ти је прилика, грешни Кирило, говорио сам себи. -да се преумиш, преправиш; да покушаш примену Еванђеља - животом (о, само ко се није никада нашао у потпуној усамљености, не зна за присуство Бога). 3ато сам непрестано благодарио Богу. Па, уосталом и нека буде што треба да буде. 3нам, насигурно, да је то воља Божија".
Заиста, зар је човек за земљу саздан, само - пита се монах суочен са Богом у дубокој пустињској тишини. И зна: Небо је наша коначна постојбина... Само да се истраје у непрестаној усамљеној усредсређеној молитиви у бдењу и покајању, пресабирању. Са надом на милост Божију.
Поћута, те тихо молитвено уздахнух, настави да сведочи напоменув да одавно чека да управо преда мном „открије сећања :
„ И, Бог - велик и милостив сачува нашу Светињу, конак, свете изворе, пут и шуму (нису је сву посекли безбожни Арнаути), мене све грешног.
И остави ми Господ разум (поред толико искушења, претњи и псовки, насртаја људских и демонских, и поврати наду и веру. А велики благослов и молитве нашег духовника и Владике Артемија пратили ме све време. 3аиста беше како благослови. Како измоли од Господа. И дође ми сабрат - искушеник... И нови конак подигосмо. И довршићемо, ако Бог да, све около. Велика помоћ Св. Архангела Гаврила. Ево, келије манастирске чекају Господом призване богочежњиве људе. Ево стално срећем на путу, по селима и Гњиланској вароши добре и честите људе, и поканим их да дођу у светињу. Дошли би, кажу неки, а осиротели немају шта да донесу да приложе. Ено, ведели сте, уз пут има камења, па по један камен донесите и поред капије оставите. И то је принос, одговарам: да се умножи ова наша скромна обитељ, да појачамо и умножимо молитве Господу, да се увећају ходочашћа, да се поврати и обнови црквеност ових добрих Божијих људи по поморавским и новобрдским селима. Да се сви врате на Пут Божији, похрле у Божији загрљај у пресвете Руке Господа и Спаса нашега Господа Исуса Христа које су непрестано раширене на чесном и животвореном Крсту.
Монах дубоко верује да је све до нас, наше је да уђемо у милост Божију, у зaгpљaj Господњи. Да раскинемо окове грехова. Да истребимо све семе трулежи у нама и очистимо се. Да омрзнемо грех који привлачи , али штети. И помисао на њега. Да га потпуно презремо. Да не жалостимо Господа, да не срамотимо себе. Да се угаси свака страст у нама, да разгори се само мржња према злу и греху; и да успламти срце наше љубављу према Богу. Да оплакујемо склоност ка сагрешењу и немоћ нашу, и палост, и сву упрљаност душе. Јер, дужни смо заиста омрзнути грех, и пљунути на њега, и проклети га. Потнуно покајати се, оплакати прошлост грешну, и очистити се.
Монах непоколебљиво мисли: заволети Господа и заволети све који нас окружују, - преко праштања, кроз молитву и покајање; пажњом и молитвеним помињањем кроз непрестано праштање. Да, заволети све, наша је света дужност. Све што је од Господа. Што из љубави створеној... Дивити се и волети благи дрхтај јечменог класа и сипљив кликтај узнемирене птице; умилни бруј звона и жалостив урлик звери; превремени пад листа и погрешан траг глисте. Волети прекор старца и сиромаштво духа; богоискатељство. Све што је Господ прекрасно уготовио човеку за радовање, утеху и спасење. Све што слави и хвали Господа.
Само грех који нам није спремио Бог да презиремо; и да преступ, наслађивање сном и страстољубље; присећањем на пад. Све ђавоље и преварно, скревно и погано да одбацимо, а пригрлимо Богом намењено нам.
Да одбијемо сваку пажњу на грех - саветује, даље монах да не слушамо нашаптавање непоменог (ђавола) и његово ухање; не примамо помисли, слике што нам их он припрема. Да поучимо се псалмопевцем: као глув не слушах и као нем не отварах уста своја (Пс. 37, i4).
И ту, заиста уверисмо се, да монах брижно чува дар Божији чутање. А од старешине старца чусмо поуку младом домаћину из села: „ мораш се трудити да нађеш излаз из замке начин да избегнеш пут у грех. Не заборави да те Господ увек гледа. Тако су се наши побожни стари чували. Да се не посраме пред Богом. Страх Божији је велико чудо, голем дар и почетак мудрости“.


МОНАХ НАРОДНИ ЈУНАК

Ој Кирило ти си у Клокоту неустрашив и бесмртан био,
Ој Кирило оче наш. Ти си рајски цвет крин мио,
Што Христовим оружјем Крстом победи окупаторе,
И њихове тенкове заустави код наше Мораве.

Еј Кирило вођо прави, дивимо се твојој слави,
Што диже руке у небо и Христов Крст направи,
И тело на путу као громаду постави,
Да свет види и Србина прослави.

Сад се наш народ диви јунаштву твоме,
Што ту битку доби у народу своме,
Као милош Обилић на Видовдан,
Витез прави од Христа Бога посла.

Тада Божур цвеће доби боју крви,
Коју Милош проли као јунак први.
И ти Кирило, не жалећи живот међу нама поста први,
Да народ не бежи са Косова, по свету не врви.

Еј Кирило вођо србски прави у јуначе прави,
Поносни смо сви на тебе и нажртву твоју.
Што се неустрашив јунак показа у одсутном боју,
Заслужио си да те србски народ слави.

Обишао си свако село и сваки дом,
Храбриио си свако село и сваки дом,
Храбрио их Христом, као ближњем свом.
Народ те послуша као јадна душа,
Јер речи твоје и Христове са вером послуша.

У Поморављу сада живе хиљаде људи,
Ти Кирило вером Христовом их пробуди.
Да у Православљу живе и Христа исповеда,
То је залог живота да нас Бог на Суду не осуди.

Радомир Димић
Наставник, Горње Кусце


 МОНАХ ХРИСТОВ ДИВ

духовнику оцу Кирилу

Старим стазама мисао своју храни,
Оживевши је свагда у трену,
Успут је сваком с радошћу детета дарује
Не признајући време ово,
У коме страх и безнађе царује,
,,Господе помилуј и спаси“!

Камен по камен дедовине зидаше,
Очишћен од сувишних речи,
Од гласова злосутних птица,
И од тужбалица лењиваца,
У његовим корацима радост одјекује.

Његова реч се увек чује,
И после милион других речи.
И у немоћи чиста ко суза одјекује,
У сваком цвету, лептиру, листу,
Духовник Отац Кирило увек ту је.

У спасу Господа што нас вером лечи,
Од Свевишњег одговоре за све он тражи,
Кирило као храст на ветру чека,
Знајући да када је душа у немоћи,
Сигурно као мелем на рану доћи.

Он је горостас што са нама поносно хода,
Његова нас молитва храброшћу храни,
Са њим се лакше Чека жељена слобода,
И са њим се слобода још лакше брани.

Срећко Симић, завичајни песник ,
наставник, Врбовац


 69536402 409106866397878 2998333518494302208 n

ПОХВАЛА ОЦУ КИРИЛУ

После јутрења,
Један верник се прекрсти,
Испред манастира Драганаца,
И ка за себе рече.

Нашем духовнику
Оцу Кирилу,
Требало би за живота,
За све што је урадио за свој народ,
Подигнути споменик,
И речима уклесати белег.

Тај прекор,
Ошину ме као бич,
И натера ме да се латим пера.

Клесао сам од тад данима,
Похвалу за Оца Кирила,
И направио брдо пропалих стихова.

Ја нисам брате Отац Кирило.
Мени клесање никако не иде.

Онда се као глас Божији,
На белом листу хартије,
Сами почеше ређати стихови.

Неимари и Христови сапутници,
Какав је духовник Отац Кирило,
Живе тек када премину.
Бог би на мене послао муње небеске.

Јер ко сам ја,
Грешни дијак да сахрањујем оне,
Што ће у Царству небеском,
Седети уз скуте Христове.
Похвале (епитафи) се пишу
Само премунулим
Угодницима Божијим.

Зар не Оче Кирило?

МИЛАН ИЛИЋ – МАЈА
Завичајни песник
Поморавља


 

После неколико година и прогонства епископа рашкопризренског и косовског почео је прогон његових ученика и следбеника међу којима и оца – старца Кирила.

ОЦУ КИРИЛУ

Уморни старче, војниче војске Христове,
3а мир се бориш док, шапћеш молитве свете Убише ти наду, ранише ти снове,
Крстом се браниш, а прстом ти прете.

Камен на камену, слагао си вешто,
Поред Лазаревог и своје си име узидао,
видим ти сузе у очима, док тајиш нешто,
Одрекоше се тебе, они, којима си ране видао.

Узеше ти светињу, прогнаше те из села моткама те плашише, моткама ти прете, Разбише ти келију, узеше ти иконе и књиге
Одећу и обућу , ал не могу дела,
Твоје мисли у молитви ка Драганцу лете.

Одлазиш са поносом, са сузама љубави - за народ, Не окрећеш главу, а душа ти гори,
Само ћеш слику светиње да понесеш,
Пролазиш крај извора, док тужно жубори.

И данас твоје камење Драганац краси,
И твоја духовна чеда, твоју тајну крију,
У келијама које си градио, можда су чеда твоја,
Са чесме коју си сазидао, хладну воду пију.

Данас прашташ, гледаш и ћутиш,
Твоја духовна чеда за тебе се моле,
Ниси у Драганцу, али се не љутиш,
Сва твоја чеда Богу се моле.
Зоран Ковачевић,
Јануар 2016


 ИЗГНАНИК

Изагнао си из себе инжињера и оца.
Ниси више ни супруг ни син.
Нашао си на Косову Бога
И на нишан стављен си због тога.
С главом у торби беше срећан и свој.

Начин склоништа за прогнане
И духовни дом њима за спас.
Но поста склоњен и прогнан од свога.
Искушење које убија ил` снажи.

Увече не знаш где ћеш коначити
Где добити посну бечеру.
Луташ унакрст и љубљен и недраг.
Изгнаник си и од себе самог.

Сада ти се отварају сви пути.
Ти једино тражиш пут за свој гроб
Који ти измиче, мио старче.

Где је то место
Где могу да ти се поклоним
Кад већ не можеш умрети?

Чекам да прође време
У коме изгнаници живе дуго.

Ратко Стоиљковић
Главни уредник часописа
Отисак

68488032 1059998767537684 5322502152432648192 n


 ЗИДАР

Прочитаћу и нову књигу
И све остало у хиљде реда,
Тамо негде и сад Српски Деда.

Зидао је конаке и пирг до небеса
И још данас не престаје,
Под њим земља се потреса
А он жели да вечно потраје.

Бисернице и келије редом ниже
Где год прође, где год крене,
Где год треба он на време стиже
Ломи камен, руши стене.

Да сазида живот нови
Да га упамте покољења,
Да га упамте Косови
И не доби ордење ни знамење.

Само клетву он да скине
Што је векови оставише
Са дедова – Отаџбине
Па да као човек дише.

Задњи камен од Србије
Који стоји на бранику
Који оста бој да бије
Све ходећи Божијем лику.

Новица Ђорђевић – Косов,
Завичајни песник,
Пасјане – Београд, 2017


 ЈЕДАН СТАРИ КАЛУЂЕР

68501868 2380914371987509 9100343991446011904 n

Зауставља све колоне,
Пред трактором на пут леже
Само преко њега мртва Србин нека беже.
Моли се уз Божије славље
Да сачува нам православље Косовско Поморавље...


 

Протосинђел Кирило 

духовник Православног братства "Св. великомученик кнез Лазар"

Август 2019. године

понедељак, 27 мај 2019 21:47

Miki cernica ubistvo

 

Један од најстрашнијих злочина над Србима на Косову и Метохији, догодио се 28.05.2000. године у Церници код Гњилана.
Рафалном паљбом из аутоматске пушке, убијена су тројица Срба, међу којима и четворогодишње дете Милош Петровић, а још неколико Срба је теже или лакше рањено.
Убица је испалио цели рафал у људе који су седели испред продавнице у овом селу.
Од 1999. до 2003. године у овом селу је убијено седморо Срба. Десетак Срба је рањено, а материјална штета на српским имањима је огромна.
Страдања није поштеђена и црква Св. Илије у овом селу.
Све се догађало на очиглед војника Кфор-а.
У Церници данас живе најхрабрији Срби!

Претпоставља се да је напад на Србе извршио комшија Албанац.

Од 1999. до 2003 године убијени су:

Убијени су:

Петровић Милош 1996-2000

Стојановић Божидар 1946-1999

Васић Благица 1957-1999

Васић Војин 1942-2000

Симијоновић Тихомир 1955-2000

Трифуновић Трајан 1963-2002

Савић  Миомир 1968-2003

Село Церница је мешовито село у околини Гњилана, у коме данас живе најхрабрији Срби на Косову и Метохији, раштркани у три сеоске махале, између Албанаца који су најблаже речено непријатељски насторојени против преосталих Срба.

На брду изнад села је црква Св. Илије, саграђена 1926. године, која није избегла страдање. Иако је цркву чувао амерички КФор, Албанци су успели да поставе експлозив, када је уништен олтар, али су Срби скупили снагу и храброст, уз помоћ донатора и обновили цркву која данас краси ово село. На св. Илију 2. августа, када је и сеоска слава, у порти цркве играло се коло, од 1999. године све се променило.
Недалеко од цркве Св. илије налази се црква Христа Спаситеља. Верује се да темељи датирају од средњег века. Недавно је обновљена средствима Владе Косова.
У доњој махали где и данас живи неколико српских породица налази се црква Св. Петке и још једно српско гробље.
Ни муслиманска џамија није остала читава за време  бомбардовања, када су у селу биле добровољачке снаге из разних крајева Србије.
Назив Церница се по први пут спомиње у време деспота Стефана. У делу од Цернице до Гумњишта било је тринаест средњевековних манастира, данас су познати темељи само два који се налазе у Церници, црква Христа Спаситеља и црква Св. Петке.
Фамилије Петровићи и Криворечани у Церници су досељене у 18. веку. Од Албанаца у Церници данас живе поарбашени Срби из витинског краја, а данас су познате као фамилија Смакића који су ислам примили у 18. веку, када су се из Могиле доселили у Церницу.
Сеоска школа, која је деценијама уназад била мултиетничка, данас је етнички очишћена од Срба, а преостала српска деца у Церници школу похађају у оронулој сеоској кући.
tadicucerniciСрбе у Церници поред тадашњег председника Бориса Тадића, посетили су и високи представници УНМИК-а и КФОР-а, али се њихов живот није значајније променио и поред  бројних обећања која су брзо утонула у заборав. Нажалост бројни напади на Србе, убиства, рањавања, паљења и минирање српских кућа нису окарактерисани као теросистички чин од стране међународног фактора на Косову и Метохији.
Они најистрајнији Срби из овога села и данас живе у Церници у најгорим условима за живот.

 

Од 1999. године под заштитом КФОР-а убијено је седморо Срба, међу њима и једно четворогодишње дете које се играло на улици. Рафалом из непосредне близине испред продавнице 28. маја 2000. године убијена су тројица Срба, међу њима и мали Милош, а неколико Срба је било теже или лакше рањено. Нико није одговарао за овај злочин.

 

spomenik cernica

 

Миломир Савић (1968) умро је у америчкој бази Бондстил код Урошевца од повреда задобијених од експлозије две бомбе које су бачене на српске куће. Овај човек је рањен у ногу, а по свему судећи је искрварио због неблаговременог пружања медицинске помоћи. Нико није одговарао за ово убиство.
Од комшија до љутих непријатеља, Албанце и Србе у овом селу које је до 1999. године било пример суживота, довео је рат и бомбардовање које се након доласка КФор-а претворило у ноћну мору за Србе. Наравно ни Албанци нису поштеђени страдања, али је цена коју су Срби платили ипак превисока.
Од 170 српских породица које су до 1999. године живеле у Церници , данас је остало тек двадесетак.
Прети опасност да Церница ускоро остане без иједниог Србина.

 

Оне који на дан сеоске славе посете цркву, на улазу у гробље чека споменик малога Милоша кога  убише само зато што је био Србин.

 

среда, 10 април 2019 19:54

Povlacenje vojske 1999

Однос државе према људима који су остали да живе на Косову и Метохији, није битније промењен од краја бомбардовања 1999. године па све до данас.
Већина киднапованих и мучених Срба 1999. године, Албанци су затекли на радним местима. Страдали су ноћни чувари у фабрикама, радници на површинским коповима, радници здравствених установа и остали.
Повлачење војске и полиције започето је одмах након потписивања Кумановског споразума.
Јаднике које су припадници УЋК затекли на радним местима није имао ко да обавести о догађајима који следе, јер су руководиоци кофере спаковали пре снага безбеднсти.
 
- Остала је само црква, монаси и свештеници.
Дотадашњи председници општина, начелници округа, полицијски руководиоци, директори фабрика, судије, лекари, итд. сви су оставили голоруки народ.
 
- Србе су отимали и одводили их са радних места.
У многим фабрикама на Косову и Метохији до потписивања Кумановског споразума било је полиције и војске. 
Када су након потписивања Кумановског споразума снаге безбедности добиле обавештење да се повуку са територије Косова и Метохије, људи који су се у том тренутку налазили на радним местима остали су сами и незаштићени. 
Убрзо након тога дошли су наоружани припадници "Ослободилачке војске Косова УЋК". Огромна већина оних који су пали у њихове руке никада више нису угледали светлост дана. Данас, двадесет година после, многима нису пронађени чак ни посмртни остаци.
 
- Народни функционери са Косова и Метохије отишли пре војске и полиције.
Након што су киднаповани и мучени Срби о којима сведоче они који су мучење преживели, овим људима се губи сваки траг. 
Мало је срећника који су након батина које су добијали у штабовима униформисаних Албанаца, изашли из њихових канџи под претњом да се иселе са Косова и Метохије.
На жалост, држава и они који су до тада представљали народну власт са Косова и Метохије су побегли пре војске и полиције, а вратили су се само онда када им је исплаћен новац за који су продали станове добијене од државе.
Нико од њих није позван на одговорност зато што нису народ припремили на оно што ће уследити након повлачења снага безбедности и зато што нису остали са својим народом.
 
- Медији нису имали информације о свим догађајима на Косову и Метохији, након повлачење снага безбедности.
О киднапованима, убијенима, пребијенима једва да се чуло у медијима, јер су телефонске везе биле у прекиду.
 
- О многим Србима који су претрпели терор, држава и данас незна ништа.
Нико није обилазио породице убијених, несталих и повређених Срба и нико никада није обишао Србе који су на било који начин претрпели терор. То није учинила ниједна власт до данас.
Однос државе према Србима који и данас преживљавају терор није се променио, само се уредно ажурирају спискови.
 
- Данас разбојници свакодневно кидишу на српску имовину. Осуде нема!
Физички напади на људе дешавају се ретко, али су насртаји на имовину Срба све чешћи. Готово недељно из српских штала разбојници односе крупну стоку и све што им падне под руку. За крађу углавном бирају сиромашна сеоска домаћниства у српским селима јужније од Ибра, па су оштећени Срби приморани да распродају имања и иселе се са Косова и Метохије.
И данас изостају оштре реакције власти. "Српска листа" се не оглашава повододом све учесталијих крађа српске имовине.
 
- Сви дођу одглуме велике Србе, стекну политичку популарност и натоваре још већи самар народу.
Многи гласно-говорници политичких опција након јаких националистичких порука у косовским медијима и још јачим косовским платама, власт из Београда по неписаном правилу ухлеби у Влади Србије. Више се људи не сећају функционере Српске листе, Бранимира Стојановића, Ненада Рикала, Владете Костића, итд.
Након двадесет година свемогућег терора, косовским Србима је јасно да су препуштени себи самима и да изостаје помоћ косовских и српски власти, те да такво понашање институција подстиче разбојнике да и даље насрћу на српску имовину.
 
- Неки од утицајних Срба тога времена, са Косова и Метохије су ископали и однели посмртне остатке својих родитеља, који су умрли пре 1999. године.
Вељко Одаловић, један од истакнутијих Срба са Косова и Метохије, данас је председник Комисије  за нестала лица у Влади Републике Србије, а након што је побегао са Косова и Метохије, вратио се да ексхумира посмртне остатке својих преминулих родитеља, што представља врхунац лицемерја.
Породица Јоргованке Табаковић, гувернера Народне Банке Србије, сву своју имовину на Косову и Метохији распродала је Албанцима.
Списак ових људи је подугачак.
 
- Ондашњи функционери данас су пензионери и живе у Србији.
Тадашњи руководиоци институција на Косову и Метохији данас су пензионери и своје пензионерске дане троше у Србији, а на Косову и Метохији долазе само да продају преосталу имовину коју су им сачували они остављени Срби, који су успели да свој живот организују упркос терору који су преживели и данас преживљавају.
уторак, 12 март 2019 13:52

Politicari kosovska kriza


Србе на Косову и Метохији већ одавно нико не пита о ничему. О њиховој судбини одлучује се стотинама и хиљадама километара далеко од њих, а они, о одлуци која се тиче њих самих, како изгледа сазнаће из медија.
"Већ дуже време слушамо да постоји неки план за Косово и чекамо да чујемо шта значи разграничење и у којој држави ће нам остати имања, да ли да пакујемо кофере или да се радујемо останку?", ово је питање косовско-метохијских Срба које постављају готово након сваког другог дневника на РТС-у, а одговора нема.

У преговорима у Бриселу никада није учествовао ниједан Србин са Косова и Метохије како би се тамо из прве руке чуло који су стварни проблеми са којима се суочавају они људи који свакодневно живе тамо одакле су сви виђенији Срби с краја двадесетог века побегли и распродали своја имања без икакве одговорности.

Да ли су Срби криви што данас живе на КиМ?

Некако је српском народу на Косову и Метохији наметнут осећај кривице, због позиције у којој се Србија налази, па тако један број људи коментаришући на друштвеним мрежама окривљују српски народ на Космету због свега што се негативно догађа.

Неизвесно двадесет година.

Косово и Метохија је синоним за патриотизам у предизборним кампањама, уствари може се рећи да је проверено средство за добијање избора.
Наслушали су се Срби у Београду многих патриотско-политичких говора, а сви су засновани на речима "Косово је срце Србије", али... готово да ниједан политичар није остао доследан својих говора. Најупечатљивији је био говор некадашњег председника Републике Србије, господина Томислава Николића. Његов говор испред Народне Скупштине у Београду фебруара 2008. године остао је урезан у сећање многих Срба, сви су га упамтили, али га је изгледа само он заборавио.
На жалост двадесет коза и неколико крава о којима смо слушали у медијима нису довољан разлог сиротињи да остане да живи на Косову и Метохији, а о осталим обећањима која су изречена, а која нису чак ни разматрана, не треба говорити.

Срби са Косова и Метохије памте све, али немају могућности да то и кажу.

Број крупне стоке која је украђена Србима не мери се више стотинама, о томе наравно нећете чути у Дневнику РТС-а, али ћете сазнати ако је неко од политичара (не својим новцем) донирао једну краву сиротом српском домаћину у селима у Метохији. О томе се пак у медијима говори данима. Навикли су Срби на оваква понижења и опет им је драго да се макар на такав начин чује за њих.
Ипак, Србима на Косову и Метохији није потребна милостиња, већ слобода и услови да сами зараде за живот, а о томе нико не размишља.

Срби на КиМ као сметња за бољи живот Србије.

Потчињени интересима Србије, Албанаца и великих сила, Срби на Косову и Метохији постали су и таоци Србије, као сметња за улазак Србије у заједницу европских држава. Искусни у страдању, косметски Срби кажу да ће услова у Србији бити још.
Без основних права која чине једно цивилизовано друштво, Срби на Косову и Метохији су етничка група која је по питању људских права одавно испод права која у Србији остварује било која мањинска заједница.
Држава која у последњих неколико година Србима са Косова и Метохије полако одузима институције и без питања их неуставно интегрише у косовски систем, без права на путне исправе које издаје матична држава којој припадају, прети да таквим деловањем преосталом српском живљу на Косову и Метохији одузме и национални идентитет.

Након двадесет година, Србима је неизвесно свако следеће сутра.

Патријарх који због своје безбедности није у Патријаршији и политичари уваљени у топле фотеље од којих многи никада нису били на Косову и Метохији, који за посету морају да добро замоле косовске институције, разматрају планове за коначан статус Косова и Метохије и свога народа, који живи у условима недстојним људском роду данашњице, дискриминисани и од српских и косовских институција.
Скрнављење школског система који је уједно и стуб опстанка српског живља на Косову и Метохији се смишљено наставља. Српску децу на Косову и Метохији уче неквалификовани "интелектуалци" од којих је већина своју децу на школовање послала у Србији.

Некоме је изгледа стало до тога да Срби убрзано пропадају.

Сви су незадовољни и сви ћуте и гледају. Да ли је овакво стање подржано из врха државе, како би се коначна кривица за предају Косова и Метохије свалила на саме косовско-метохијске Србе, који су и до сада издржали најтежих двадесет година?
Повлачење институција из већине српских средина и централизовање истих, којима се управља са севера Косова и Метохије, потез је власти.
Управљање школама обавља се из Косовске Митровице, а како се врши избор радника, с обзиром на непостојање законских оквира за заснивање радног односа, потпуно је непознато, а уједно је и питање за надлежне у институцији коју је Влада Републике Србије оформила да руководи институционалним питањима за Србе на Косову и Метохију, а реч је о Канцеларији за Косово и Метохију.

Некако је постало очигледно да косовско-метохијске Србе представљају људи ниског морала и сумњивог образовања, спремни да ураде све да би се додворили и једној и другој власти и дошли до личне користи.
Одавно је покидана жица која је делила интелект од незнања.

Након двадесет година Срби живе у страху од могућих сукоба са Албанцима, о чему се свакодневно говори, али се ћути о страху који косовско-метохијски Срби имају од тзв. лидера који су делегирани од стране матичне државе Србије.

среда, 20 фебруар 2019 10:28

MarkoDjuric sampanjac

Свакодневно контролисано и привидно јединство које Влада међу косметским Србима ствара слику подршке идеји о разграничењу.

Гостујући у емисији "Упитник", на РТС-у, директор Канцеларије за Косово и Метохију у више наврата је истицао да је подршка косметских Срба актуелној политици велика и да износи 90%. Да ли се на тај начин такође приписује подршка политици разграничења од чак 90%, а обзиром да се зна да већина Срба живи јужније од Ибра, неизвесно је на којој ће страници историје бити исписана улога Срба и улога политичара из Српске листе у сопственој пропасти.
Иступање из таквога "јединства" свакога појединца из српске заједнице жестоко је кажњиво.

Друго је питање да ли би Српска листа са причом о разграничењу добила подршку српских гласача, ако би се та идеја реално представила у преизборној кампањи?
Политички лидери косметских Срба о идеји разграничења чују само у медијима и свом народу не знају да објасне шта заправо значи фамозно разграничење и у каквим ће условима живети Срби који би се према тој идеји нашли у потпуно независном Косову. Како ствари стоје, ако до разграничења дође и Срби и политичари Српске листе из медија ће сазнати шта ће се догађати од тренутка када разграничење наступи.
Ако би Срби опет подржали такву идеју, то говори о невероватној моћи управљања туђим мислима, што се са политичара пресликава и на народ.
Било како било, Србима се приписује подршка идеји политичара о разграничењу, која никада није представљена гласачима на било којим изборима, на Косову и Метохији или у Србији.
Више је него јасно да се избор политичких вођа косметских Срба обавља по јасно осмишљеним правилима. У већини случајева, профил људи који представљају српску заједницу на Косову и Метохији је, ограничено размишљање, подводљивост, сумњива прошлост, осветољубивост, итд. Непослушни не уживају поштовање Београда и против њих се воде анти кампање. Ова правила се односе и на људе који су одабрани да воде српске институције од највећег значаја (школе и здравствене установе) за опстанак Срба на Косову и Метохији.
За свако иступање на друштвеним мрежама или јавно иступање у друштву против политике "јединства", озбиљно се разматра у круговима који су задужени за контролу.
Податак да је у свим општинама на Косову и Метохији у српским институцијама запослено више хиљада људи са најминималнијим примањима, говори о начину на који се народу намеће мишљење и контролише деловање појединаца.

Другим речима косметским Србима се намеће живот у независном Косову.
На тај начин глас већине Срба који живе на Косову и Метохији се не чује, али се чује глас политичара са Севера Косова и Метохије.
Да ли на тај начин можемо да наслутимо где ће се налзити линија разграничења видеће се када до тога дође.

До тада Срби јужније од Ибра, задовољни са пар хиљада динара прихватиће све што им се товари на леђима, а онда ће нестати и минималац који ће им повисти тон, а тада ће бити касно.

уторак, 12 фебруар 2019 20:48
vucic djuric
Ево још једног скандала у режији Канцеларије за Косово и Метохију и њихових помагача са терена. Преносимо у целости.

Поштовани медији и сви Ви који сте месецима пратили објаве о проблему десеторо радника Пореске администрације, осећам потребу да Вам се на овај начин обратим и да Вас обавестим о начину на који је Канцеларија за Косово и Метохију и њено руководство решило овај случај.
Потпуно свестан чињенице и поучен искуством да све што је написано  дође до очију оних којима је намењено, желим да  Вам у наставку предочим ОТВОРЕНО ПИСМО, које већ пет дана  игнорише Канцеларија за Косово и Метохију.
Осим институције задужене за бригу о Србима на Косову и Метохији, тј. директора ове државне институције господина Марка Ђурића,  писмо са истом садржином шаљем и на адресу институције председника Републике Србије, господина Александра Вучића.
Ова борба коју сам предводио траје тачно пет година, не рачунајући период од 2008-2014. године, до када смо наилазили на делимично разумевање институција.
Одговор очекујем с'обзиром на заинтересованост председника наше државе да сазна шта је то што тишти једног просечног Србина, који се не бави политиком, а живи на Косову и Метохији.
У специфичним условима, који су доле описани ја не видим будућност моје породице на Косову и Метохији.
У наставку је Отворено писмо, које сам упутио у петак 7. фебруара, а одговор нисам добио, иако сам обећао да ћу га медијима послати неколико дана пре.
У нади да ћете ме подржати и у настојању да докажем правду,
Зоран Ковачевић

Одговорност за безбедност и егзистенцију моје породице је Ваша. Тражим одговор ко прецртава живе људе?
 
Након новонасталих момената због своје личне сигурности и због безбедности моје породице, осећам потребу да се обратим Вама лично господине Ђурићу, као и господину Немањи Кијачићу, службенику Канцеларије за Косово и Метохију, који је детаљније упознат са оним што се догађало протеклих месеци. Такође ово писмо желим да упутим и на адресу председника Републике Србије, господину Александру Вучићу, охрабрен чињеницом да обилази Србију са намером да чује за проблеме људи, а док не посети Косовско Поморавље, ја ћу свој проблем да предочим на овај начин.
Верујући у институцију коју предводите, обратио сам се Захтевом за помоћ у решавању проблема.
Међутим, данас сам у још већем проблему који је произвела та иста институција (или неко ко ради у њој) у коју и поред свега и даље верујем. Молио сам више десетине пута како бих и себи, а и осталима из групе преварених радника Пореске администрације обезбедио опстанак, а сада сам схватио да сам изазвао контраефекат.
Мiшљења сам да одлука, да се људима дају привремени Уговори после свих година је неозбиљна, а одлука да мене као њиховог представника прецртате са списка је СКАНДАЛОЗНА и ДИСКРИМИНАЦИЈСКА.
Како је уопште могуће да неко прецрта било кога са тог списка,  знајући да сам ја био тај који је водио рачуна да било ко од десеторо нема никакво радно ангажовање, како у српским, тако и у косовским институцијама?
У канцеларији председника Републике Србије постоје моји захтеви које сам лично у име мојих колега упутио протекле године.
За помоћ смо се обраћали и институцији Председника Републике, Пореској управи, Министарству финасија, Заштитнику грађана, итд.
Захваљујем Вам се у име ових људи што сте узели у обзир наш проблем и од новембра месеца прошле године покушавате да нам помогнете, наравно на инсистирање интернет портала који се баве проблемима Срба на Косову и Метохији, јер ми други начин да привучемо Вашу пажњу нисмо имали и то морате разумети.
Ако сам на тај начин на себе навукао нечији гнев и ако је то освета због тога што смо Вас јавно прозвали, грешка је што сте то схватили лично. Ја кроз Вас видим институцију задужену за бригу о нама и за решавање проблема уколико они постоје.
Заиста без икакве зле намере, постављам питање да ли је Канцеларија за  Косово и Метохију приватна или државна институција, јер сам мишљења да у државној институцији овакве ствари нису могуће?
Ја сам у непреспаваној ноћи склапо ребус и дошао до закључка, а то је да откако се моје име нашло на интернет порталима, јер сам  својим именом и презименом стајао испред свих људи, уз њихово одобрење, од тада је неко почео да прати оно што радим, а све је кулминирало 15. јануара када сам добио и једно наизглед безазлено упозорење да се неки људи распитују да ли сам ја "тај"..
Ви најбоље знате ко су ти људи, а они мене не познају, нити ја њих познајем, а баве се мојим животом. Ја немам никаква сазнања осим сумње, па зато њихова имена нећу помињати сада.
Са друге стране, најмање што очекујем је да се овакво стање преслика на чланове моје породице (о чему је детаљније описано у писму, које је послато Канцеларији за КиМ 08.02.2019. о чему ћу обавестити и надлежне иснтитуције). Зато Вас МОЛИМ као родитеља, због моје двоје деце и због моје породице да најреалније сагледате озбиљност ситуације.
Не кријем да сам на изборима био на страни државе, напротив, поносим се тиме,  а све у нади да ће овај проблем бити позитивно решен после тога.
Ово што се догодило претходних дана, спада у нешто што ја сматрам веома опасном ствари за мене и моју породицу и зато имам потребу да Вас упитам да ли је ово начин за решавање опстанка или је ово начин да ме натерате да се после двадесет година одселим?
Такође ме занима, као потпуно аполитичног човека и као човека који је протеклих двадесет година провео тамо одакле су многи отишли, којом се идејом воде они људи, који људе прецртавају са спискова ПРЕВАРЕНИХ грађана?
Који су стандарди за селекцију употребљени у мом случају, с обзиром да сам преживео тринаест уговора у Пореској управи Републике Србије  и све то заједно са мојих деветоро колега, који су прошли "провере" запослених у институцији за бригу о косовско-метохијским Србима? Само да Вас подсетим, наша група је 2008. године бројала 27 људи, а сада се и ја питам  где је њих седамнаесторo.
Ја сам породичан човек, имам двоје деце и замислите једног човека од 39 година, са неким образовањем, који нема сто динара у џепу да своме детету да за ужину. Ја сам тај човек, спреман да за своју децу газим оне стазе на којима неко намерно просипа срчу, а и да се суочим са онима који ми секу ноге. Зато нећу да ћутим и искористићу све могућности које може да има један просечан становник ове земље, да докаже правду, која је увек достижна за оне који верују у њу !
За десет дана навршиће се једанаест година како сам остао без сталног посла, а након двадесет година ропства ја сам схватио да ми је живот на Косову и Метохији постао неподношљив, а несхватљиво је да ме одавде не терају Албанци.
Са поносом истичем да сам Зоран Ковачевић, косовско-метохијски Србин, НЕ БАВИМ СЕ ПОЛИТИКОМ и као такав сам прихватио на себе улогу представника десеторо Срба са Косова и Метохије који се ЈЕДАНАЕСТ година боре да дођу до правде.
Именом и презименом и својом скромном личношћу сам стао испред свих и жртвовао себе да бих уз Вашу помоћ и залагање тих десеторо породица сви заједно сачували од исељавања.
Као што већ написах, жртвовао сам себе, а Ви сте доказали да сам заиста жртва, тиме што сте ми наденули ту титулу.
И поред свега захваљујем Вам се што сте за девет српских породица на Косову и Метохији обезбедили макар привремену егзистенцијалну помоћ, на моје инситирање, због чега сам много поносан.
Не знам да ли да очекујем да ми одговорите, јер знам да за то немате ваљани одговор и да онај ко је одлучио да ме пред крај ове борбе прецрта са листе живих, није имао никакав разлог за то.
Све и да постоји нешто, озбиљност институције коју представљате не даје Вам за право да икога са тог списка прецртате без образложења и како да верујем да још неко са тог списка неће бити прецртан?
Ако ипак имате одговор који ћете поткрепити тврдњом, молим Вас да ми одговорите да и ја сазнам ЗАШТО?
Поткрепљену доказима, своју борбу и своју част принуђен сам да браним, потпуно свестан знајући да такве борбе трају дуго. Ово је сада другачија прича са елементима дискриминације од стране државних институција.
Ако је ово заслуга за то што моја деца желе да живе на свом имању на Косову и Метохији и да својим телима чувају ово мало српства што је остало, захваљујем Вам се што нас терате да купимо бесповратну карту.
Ово овако како данас изгледа је за мене тешко и неподношљи​во.
Неко је одлучио да прецрта човека који има тридесет девет година, а за то време сам од света могао да видим Албанију и Црну Гору, јер је тамо још могуће да идем са личном картом.
Сматраћу Вас у најмању руку одговорнима за било какву рекацију локалних "лидера", уколико се према мојој породици односе осветнички, јер сам ово схватио као најозбиљније упозорење за исељавање у последњих двадесет година.
(У прилогу писма које је циркуларно послато надлежнима у Канцеларији за Косово и Метохију се налази само део аудио снимка, последњег разговора у коме се чује да је господин Немања Кијачић списак на коме је прецртано моје име добио од "својих шефова" и такав је послат Пореској управи. Од Вас очекујем да добијем одговор зашто и како се зове човек који ме је прецртао?
Писмо са истом садржином послао сам у петак 08.02.2019. послао сам га и у недељу, међутим одговора нема)
Хвала на разумевању.
Дискриминисан, преварен и понижени косовско-метохијски Србин
из дводеценијског косовско-метохијског ропства

Зоран Ковачевић

уторак, 05 фебруар 2019 11:01
markodjuric
Колико држава и њене институције задужене за бригу о Србима на Косову и Метохији воде рачуна о њима, можда најбоље говори пример десеторо преварених Срба који су 2008. године били натерани да потпишу отказна решења, уз политичку садржину изјаве, а онда их је држава претворила у социјалне случајеве и данас слушају разна обећања службеника Канцеларије за Косово и Метохију, једанпут месечно.
Да је проблем десеторо преварених Срба са  Косова и Метохије, обавеза неких претходних Влада, наслушали су се ови људи од политичара.
"У време када смо се надали да ће политичка опција која је на власти повољно решити наш проблем, догодило се оно што нисмо могли да претпоставимо, држава нас је оставила на улици".
Ако се на овај начин решавају нагомилани проблеми Срба са Косова и метохије, сасвим је јасно што одатле свакога месеца оде по десетак српских породица.
Иста судбина чека и ове људе.
 
Зашто Марко Ђурић не жели да саслуша ове људе?
Молбу за пријем код директора Канцеларије за Косово и Метохију слали су на десетине пута, али одговор нису добили никада, већ само наизглед уверљива обећања да ће проблем бити решен, а све у циљу како они кажу опстанка Срба на Косову и Метохији. У тродневнпој посети Косову и Метохији, господин Ђурић није имао времена да саслуша десеторо насамарених Срба.
 
Ето тако држава брине о свом народу на Косову и Метохији, а прича о опстанку је само једна од популистичких парола које се свакодневно просипају у јавности.
 
На местима где су по Уговору радили ови Срби до 2014. године, држава је почела да запошљава, али рођаке неких челника Српске листе, који се у најмању руку хвале да је то завршено само једним позивом у Канцеларији за Косово и Метохију. Један од њих је брат председника општине Клокот, Здравко Дејановић, који је по Уговору запослен у Пореској управи, у Експозитури Шилово у Горњем Кусцу код Гњилана.
 
Како је могуће да у овом случају Канцеларија за Косово реши проблем само једним телефонским позивом, а неко на милост чека више од десет година.
Након последњег обраћања јавности и намере да 21. јануара оду у Београд, и пред овом институцијом сачекају господина Ђурића, експресно су добили позив из Канцеларије за Косово и Метохију. Господин који се представио као Немања Кијачић из Канцеларије за Косово и Метохију, буквално их је одвратио од те намере, обећавајући да ће по Ђурићевом налогу проблем бити решен на релацији Канцеларија за Косово и Метохију - Пореска управа - Министарство финансија - Влада Србије, али да писмених доказа о томе нема, те да буду стрпљиви јер они мисле на њих.
 
"Од тада до данас, иако смо тражили одговор, овај господин не одговара на електронску пошту, путем које смо поред телефенског добили и писмена обећања.
Дописивање и телефонско контактирање траје од Новембра прошле године. Углавном се све своди на обећања, рекли би празна, кажу преварени бивши радници Пореске управе".
 
Све већи медијски мрак
Неки интернет портали којима смо слали сличне дописе одбили су да објаве наш текст, под изговором да су добили упозорења да такве ствари убудуће не објављују.
Нашем стрпљењу је време одавно истекло, а сада смо и насамарени па и осрамоћени јер смо погазили своју намеру коју смо најавили у писаним медијима.
Ипак, и поред свега, десеторо бивших радника Пореске управе неће одустати од своје намере да се састану очи у очи са главним представником институције, која је задужена за решавање проблема Срба на Косову и Метохији, па макар то било и на неком шеталишту.
 
За који дан навршиће се једанаест година од преваре која ове људе сигурно удаљава од својих родних места
Њихова борба за опстанак на Косову и Метохији тек предстоји и никада неће одустати од тога, јер ако је Апелациони Суд преиначио одлуку Основног Суда и пресудио у корист државе и Владе Републике Србије, која је писменим актом објављеним у Службеном Гласнику Републике Србије, наредила и позвала Србе да напусте косовске институције, шта преостаје једном обичном човеку него да стане пред врата релевенатне институције и правду и милост тражи од оних који ту државу воде. 
 
Са друге стране и ова Влада је недавно позвала запослене у Косовском заштитном корпусу да напусте исти и дала им је плате. Да ли ће у некој наредној Влади и ови људи постати обавеза претходне Владе, питање је за људе који воде ову земљу? 
 
Министарство финансија Републике Србије поступило је различито у два иста случаја. Управа царина Републике Србије прихватила је спорни Закључак Владе Републике Србије из 2008. године и раднике Унмик Управе царине примила у службу, док је за Пореску управу Србије тај Закључак неважећи. Министарство правде Републике Србије, прихватило је као валидан Закључак Владе и раднике у Унмик правосуђу прихватило и дало им решења на неодређено време.
 
Слободан Самарџић, није се појавио као сведок на суђењу у Београду
Проблем десеторо преварених Срба је настао за време Владе др Војислава Коштунице. Следеће Владе овај проблем одржавале су као нерешен, па је Уговор о Привременим и повременим пословима са радницима бивше Унмик Пореске управе продужаван чак тринаест пута све до 2014. године. На ове људе није се односио правилник о платама државних службеника на Косову и Метохији. 
На суђењу у Првом Основном суду у Београду иако му је неколико пута уручен позив да буде сведок, није се појавио некадашњи минисатр за Косово и Метохију, господин проф др Слободан Самарџић. Овај податак додатно говори о односу политике и политичара према косовско-метохијским Србима.
Тренутна владајућа коалиција 2014. године без икаквог образложења отписала је људе који су натерани да напусте своја радна места на Косову и Метохији. 
 
Због свега горе наведеног молимо Вас да нас подржите у борби да дођемо до било каквог одговора из устију директора Канцеларије за Косово и Метохију господина Марка Ђурића, сматрајући да је институција коју он представља једина релевантна институција за решавање ове врсте пробелема, тј. да проблем десеторо бивших радника Унмик Пореске администрације "баци" на сто Владе Републике Србије, односно тамо где је проблем и настао.
 
С' обзиром да директор Канцеларије за Косово и Метохију нема намеру да нас удостоји и закаже састанак у термину који њему одговара, ми  овим путем обавештавамо Канцеларију за Косово и Метохију да ћемо почетком наредне недеље без одлагања доћи пред врата ове институције у Београду, са захтевом за разговор са директором Марком Ђурићем, како бисмо му представили наш једнодеценисјки проблем, који је настао због неодговорности државе у којој живимо, а која нас тера да се одлучимо за најтежи животни корак, после двадесет тешких година живота.

Долазак десеторо Срба са Косова и Метохије није једноставан, али због будућности наше деце, ми смо спремни да издржимо све.

уторак, 29 јануар 2019 11:45

kps

Нетрпељивост међу Србима у општини Клокот све је већа. Од доласка на власт новог општинског руководства, на челу са Божидаром Дејановићем, подељено је на десетине отказних решења политичким неистомишљеницима или онима за које се сумња да имају било какве везе са бившим руководством.

Због притиска  власти који се спроводи над неистомишљеницима у селима општине Клокот-Врбовац, све су чешће табле са натписом "продајем кућу".

Канцеларија за Косово и Метохију и даље је без  реакција на збивања у овој општини, а данашњи догађај и додатно ће повећати страх код Срба у овом делу Косова и Метохије.

Косовска полиција је јутрос у Клокоту извришла претрес  српске куће, власника Властимира Богдановића, а претрес је обављен по судском налогу.

Властимир Богдановић је радник у Општини Клокот, а он сумња да је претрес извршен по пријави бившег председника Општине Клокот, Срећка Спасића, који је негиарао ове отужбе.

"Ја немам везе с тим, они су ти који раде за косовске службе. Шта су радили, шта су им обећавали ја то не знам, сада им се све то враћа. Ако га је неко пријавио то је Божидар Дејановић, градоначелник општине Клокот који годинама ради за косовску обавештајну агенцију. Друга је ствар што они спроводе терор над људима у општини Клокот, истерују људе с посла, рекетирају људе и узимају плате од система Косова", изјавио је Срећко Спасић за КИМ Радио.

Божидар Дејановић је председник Општине Клокот-Врбовац, који је на локалним косовским изборима у првом кругу  наступао као представник Групе грађана, а онда је изненада, неколико дана пред други круг подржан од стране "Српске листе"  и победио гласовима који су поштанским путем стигли из Београда, што код народа у овом делу Косова и Метохије изазива велику сумњу у регуларност истих.

Непотизмом који влада у Општини Клокот ових дана се баве и албански медији на Косову и Метохији, а на друштвеним мрежама су се појавили и платни спискови, на којима се виде имена људи који су родбински повезани, као и имена чланова уже породице председника општине.

 

 


Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64

Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70

Газиместан 2012. године

 

patrijarh

Мудрости патријарха Павла

Верујући у Господа остварујемо смисао живота...

Понављам и себи и вама, и нас је Господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом човечанству...

Злочини над Србима на Косову и Метохији

Крвава жетва 1999. у Старом Грацку

 

23. јула 1999. године у Старом Грацку код Липљана на њиви зверски је убијено четрнаест

Више

Крематоријум за Србе - Клечка

 

Село Клечка , 27. август 1998.

Српска полиција открила је кремациону пећ у фабрици

Више

Убиство шесторо српских младића у кафићу ''Панда'' у Пећи

Светислав, Зоран, Драган, Вукота и два Ивана недужно гледају са читуља, Пећ се претворила у град
Више

Страдање фамилије Костић из Ретимља

Породицу Костић из Ретимља код Ораховца називају најтрагичнијом породицом на Косову. Најпре је
Више

Отац Харитон Лукић

Медју бројним зртвама Косовско-метохијске трагедије су монаси Манастира Светих Архангела, Отац
Више

Злочини гњиланске групе

Против 17  чланова озлоглашене банде, Тужилаштво за ратне злочине Србије крајем  јуна је
Више

Злочин у Гораждевцу

13. августа 2003. године у Гораждевцу убијена су српска деца. Многи међународни званичници

Више

17. март 2004. - ПОГРОМ

СРБИ УБИЈЕНИ У МАРТОВСКОМ ПОГРОМУ 2004. ГОДИНЕ

  • СПАСОЈЕВИЋ БОРИВОЈЕ (1941) из Косовске Митровице,
Више

Напад на аутобусе код Подујева

16. фебруара 2001. године извршен је терористички напад  на аутобусима Ниш Експреса у Ливадицама

Више

Убиства у Церници

01.09.2003. године

Миломир Савић, рањен у нападу у Церници, подлегао повредама

Новица

Више

Списак убијених Срба

  • СПИСАК УБИЈЕНИХ СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ОД ДОЛАСКА КФОРА 1999. ГОДИНЕ

Овај списак

Више

Списак киднапованих Срба

Овај списак није комплетан (ако знате имена убијених Срба који се не налазе на овом списку

Више

Распеће Ђорђа Мартиновића

 

“Шиптарски терористи набили га на колац пpвoг маја1985г. 
Истина скривана пeтнaecт година.

Више

ПРАВОСЛАВНИ ХРАМОВИ УНИШТЕНИ ОД ДОЛАСКА КФОРА И УНМИКA

На списку се налази 140 уништених православних објеката на Косову и Метохији од 1999.
Више

Обећања политичара

Део Вулинових (не)испуњених

јануар 2013. - Немојмо да уносимо немир међу Србе на

Више...

Остају српске институције на

Србија не сме да дозволи да Срби на Косову и Метохији
Више...

Нећу се смирити док Косово и

БЕОГРАД, 21. фебруара 2008. 
Николић је, говорећи
Више...

Како је нестао акциони план?

Од 17. фебруара ове године, када су косовскe институције

Више...

Никада нећемо признати

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић поновио је

Више...

Никада нећемо признати Косово

07. јануар 2012 - Председник Србије Борис Тадић

Више...

gorazdevac zlocin

sporazum o reg preds

1244

djordje martinovic

 

 

Будите у конткту са нама

www.kosmet.net YOUTUBE канал

Style Setting

Fonts

Layouts

Direction

Template Widths

px  %

px  %