"Оптужница је подигнута у петак у Окружном суду у Приштини против Јусуфа Ерџина Сонмеза, турског држављанина, и Моше Харела, израелског држављанина", навела је Гудељевић.

Она је прецизирала да оптужница против Јусуфа Ерџина Сонмеза обухвата кријумчарење људима, организовани криминал и незаконито спровођење медицинских делатности, док је Моше Харел оптужен за кријумчарење људима и организовани криминал.

"Ова кривична дела су наводно почињена 2008. године у клиници Медикус у Приштини и обухватала су жртве из разних земаља. Налоге за хапшење обоје осумњичених издао је Окружни суд у Приштини, а Интерпол је за обоје издао међународну потерницу", навела је Гудељевић.

Случај клинике Медикус, на којој су, како се сумња, илегално пресађивани људски органи, покренуле су полиције Косова и Унмика у новембру 2008. године, а затим су га преузели припадници Еулекса и тужилаштва.

Ћосић је у интервјуу "Политици" рекао да је са Милошевићем више пута разговарао о Косову и Метохији и да се никада нису сагласили.

"Најпре сам му 1991. године пренео амерички предлог о подели Косова према којем би Србији припала трећина Косова и Метохије, али Милошевић није одустајао од српских заблуда све до кумановске капитулације (јуна 1999.) у малом светском рату против Србије", рекао је Ћосић.

Ћосић је био први председник СР Југославије непуних годину дана - од јуна 1992. до априла 1993. године када је смењен због сукоба са Милошевићем.

"Тај самоуверени политичар је творац најбесмисленијег парадокса у српској историји: он је косовски пораз славио као победу која се брзо порекла у хашкој судници", додао је он.

Ћосић је поновио свој добро познати став да "залудно говори и пише четири деценије предлажући демократско, праведно, компромисно и трајно разграничење".

Он је рекао да српску државну политику према Косову и Метохији сматра погрешном "од Пашића до Тадића", додајући да је у "ту погрешну, једносмерну и поразну политику, упорно партиципирала и Српска православна црква и патриотска интелигенција Србије".

Ћосић сматра да ће "косовско питање" остати дуготрајан и опасан проблем Балкана и Европе "ако сви чиниоци косовске трагедије не промене претпоставке своје политике према тој, радијацијом затрованој земљи, у којој још не влада разумна толеранција".

"Еулекс већ води прелиминарну истрагу (о наводима из извештаја). Када су починиоци и жртве са Косова, Еулекс има ингеренције, а наше надлежности су искључиве и када је реч о ратним злочинима и злочинима организованог криминала", казао је Бонфиљи, у интервјуу за агенцију Бета.

Он је то изјавио пред данашње техничке разговоре које ће, како је рекао, у Београду водити с представницима министарства правде о продубљивању регионалне сарадње на пољу правосуђа и борбе против организованог криминала.

Званичник Еулекса је оценио да косовске институције нису спремне да се баве ратним злочинима и додао да сматра да ће се у будућности однос по том питању променити.

Наводећи да Еулекс тренутно суди и у случајевима злочина почињених ван Косова, Бонфиљи је одбацио наводе да та мисија нема ингеренције да води истрагу ван Косова - а самим тим и у Албанији где су, како је указано у извештају, отетим Србима вађени органи.

"Тренутно судимо у случајевима злочина почињених ван Косова, над којим такође имамо ингеренције, према томе, Еулекс дефинитивно има ингеренције за тај случај", казао је Бонфиљи.

Оцењујући да Еулекс има "изванредан систем за заштиту сведока", с којим са лакоћом може да води истрагу, он је негирао оцене појединих званичника да на Косову не постоји одговарајући систем заштите сведока и да зато Марти доказе из извештаја није проследио Еулексу.

"Еулекс има капацитет за заштиту сведока. На Косову је у процедури закон о заштити сведока, али ми у Еулексу имамо изванредан систем за њихову заштиту. То ће бити додатно оснажено у оквиру ЕУ и према томе апсолутно смо уверени да са нашим системом за заштиту сведока с лакоћом можемо да водимо такву истрагу", рекао је Бонфиљи.

Према његовим речима, од доласка на дужност Еулексових судија крајем 2008. године, било је око 30 случајева ратних злочина у фази истраге, а за 13 су изречене пресуде, што је, како је навео, "значајан број" који показује посвећеност мисије у решавању тих тешких кривичних дела.

Бонфиљи је указао да је један од Еулексових, а самим тим и његових приоритета, на којима се напорно ради, тај да локалне и међународне судије и тужиоци раде заједно у Окружном суду у Митровици.

"Оптимиста сам да ћемо у блиској будућности доћи до решења и да поновим, као увек када има и других чинилаца, не треба само Еулекс на томе да ради", казао је шеф Еулекса за правосуђе.

Бонфиљи је рекао да ће са саговорницима из министарства правде Србије разговарати о несталима, ситуацији у окружном суду у Митровици и другим техничким питањима, узајамној правној помоћи и сарадњи Еулексових и српских тужилаца у борби против организованог криминала.

Додао је да ће се у Београду састати и с представницима породица несталих.