Директор канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић, позвао је данас све Србе са Косова и Метохије да не приступају војсци Косова, а такође је подсетио и на последице које могу да уследе за све оне који то учине, те да је приступање илегалним војним формацијама кажњиво по кривичном законику Републике Србије.

Са друге стране директор канцеларије за Косово и Метохију, Марко Ђурић је сметнуо са ума, да је Влада Србије већ једанпут преварила косовске Србе, који су након проглашења независности Косова, на позив Владе Републике Србије рекли не косовској независности. Оваква превара ипак није кажњива по кривичном законику Републике Србије.

Влада Србије је на својој седници у фебруару 2008. године донела обавезујући акт-закључак, којим се позивају сви запослени у до тада УНМИК инстиуцијама које су прогласиле независност, да исте напусте и да ће у складу са тим закључком, у коме је јасно прецизирано, бити збринути од стране српских институција под управом Владе Србије. Закључак Владе Републике Србије је регуларно објављен у Службеном гласнику.

Од тада до данас Влада Србије и њене институције упорно игноришу сваки апел Срба, који су тада остали без посла, да им држава да одговор, зашто су преварени. На бројна писма и мејлове Срба који су послушали позив Владе Србије, нико не одговара, иако су бројна писма послата многим државним институцијама попут председника државе, Министарства за Косово и Метохију и осталим надлежним министарствима од владавине Бориса Тадића па све до данас.
Зато су данас ови Срби принуђени да са Косова и Метохије беже главом без обзира, јер се после "не косовској независности" плаше за своју будућност.
Да ли је позив Марка Ђурића и обећања попут "видећемо нешто, ако је у питању егзистенција" још једна у низу превара српске власти над Србима са Косова и Метохије, питају се они  који су се већ опекли на ватри на којој се годинама пеку косовско-метохијски Срби.
Без посла је тада остало на десетине Срба, који и данас живе на Косову и Метохији, а који од српских институција власти никада нису добили ниједан званични одговор, о класичној превари.
На тужбе које су поднете против српских институцијама српски судови доносе негативне пресуде и на тај начин легализују превару.

Срби који и данас раде у косовским институцијама то не чине због икаквог предубеђења, већ због животне потребе за новцем, као средству које је неопходно за опстанак и живот у веома тешким условима.
После свега поставља се питање, која је разлика између припадника КПС-а и припадника КЗК, ако служе истој власти, оној која је 2008. године прогласила независност?

Влада Косова и надлежни у Министарству унутрашњих послова Косова у покушају да превасходно убеде Србе на северу Косова и Метохије, али и свима који још увек нису пререгистровали своје аутомобиле на косовске регистарске таблице, обезбедили су још једну могућност.

Срби који живе јужније од Ибра, пререгистрациоју возила обавили су одмах након што је споразум постигнут у Бриселу.

Заменик министра унутрашњих послова у Влади Косова Милан Радојевић изјавио је, да сви грађани, који су власници возила са таблицама "КМ", "ПР", "ГЛ", УР и ПЗ могу  поново да региструју своја возила на косовске " КС "или" РКС " таблице.

"Један од услова за пререгистрацију је да је возило регистровано најкасније до 14. септембра 2014. године, односно до датума када је потписан Споразума о слободи кретања у Бриселу. Други услов је да возачи имају косовска документа приликом обављања техничког прегледа и регистрације", рекао је Радојевић, у интервјуу за Радио Контакт Плус.

Он објашњава да возила која су регистрована након овог датума не могу бити пререгистрована на Косову.

Споразумом из 2011. који је потписан у Бриселу, пререгистрацију могу да обаве сви власници возила који живе на Косову и Метохији, а који поседују документа, која су издата на Косову, од стране косовских институција. Овим споразумом је предвиђено коришћење косовских регистарских ознака "КС" (статусно неутралне) или "РКС" (са ознакама Република Косово) и на тај начин се укида коришћење регистарских ознака Министарства унутрашњих послова Србије, које се издају у измештеним полицијским управама за косовске Србе, тј. регистарске ознаке градова на Косову и Метохији, које косовке власти сматрају нелегалним.

За уплитање политике у рад српских школа на Косову и Метохији, најзаслужнији су локални политичари, који све преостале институције желе да ставе под своју контролу и по сваку цену.
Најсвежији пример је проблем са избором учитеља у Основној школи Вук Караџић у Шилову у којој данима нема наставе за двадесет осморо деце трећег разреда.

Као и свуда и овде постоје две струје политичара, што се одражава и на родитеље. Док политичари обеју струја условљавају родитеље да своју децу не пусте на наставу,  штета постаје све већа.

О томе ко "подбада" родитеље да деци не дозволе да иду  у школу, свима је јасно, а да ли је идеја неког од локалних политичара да на место учитеља упосли "свог човека" показаће крај, али и лица оних чија је идеја била да преко деце дођу до виших циљева. Свакако за избор учитеља од свих карактеристика, најважнија ће бити "ко је коме шта".
Након пензионисања претходне учитељице, требало је упослити новог учитеља по закону о упошљавању радника у просветно-образовним институцијама под контролом Министарства просвете Републике Србије.

На жалост, иако одељење трећег разреда броји двадесетосморо деце од којих је петнаесторо одличних ученика, а остали показују добро знање, руководство ове школе је  на најгори могући начин испратило у заслужену пензију учитељицу, која је за овај успех ипак најзаслужнија.
Све би било како треба, да је в.д. директорка Основне  школе Вук Караџић у Шилову Тања Аксић, поступила према правилима о избору учитеља. Према правилима конкурс је немогуће расписати, јер је Јелена Станковић која је донедавно била радник ове школе, због недостатка ученика постала технолошки вишак, али је директорка родитељима предочила још једну могућност, а то је да они сами одаберу учитеља за своју децу, иако је Јелена Станковић кандидат који има првенство у односу на остале потенцијалне кандидате, међутим већина родитеља не жели да она учи њихову децу.

Намерно или случајно проблем је продубљен и требаће времена да се реши.

Овај догађај потврђује чињеницу да су директори српских школа на Косову и Метохији под директном управом појединаца, те као такви немају аутономију у одлучивању, која им је ускраћена од стране оних који су их поставили на та места.
Јуче је по први пут после дужег прекида у школу требало да крене свих двадесетосоморо ђака трећег разреда, али се то није догодило. За нову учитељицу изабрана је Јелена Станковић, али је на наставу дошло само осморо ученика.
Коначно, у решавање проблема укључила се привремена локална самоуправа на чијем челу је Срђан Митровић, који је уједно посланик у косовској скупштини, али не као родитељ, јер је и његово дете ученик трећег разреда у Основној школи Вук Караџић у Шилову.

На жалост, пошто сви директори српских школа свакодневно "подносе извештаје" својим политичким менторима, од којих су на управу добили најодговорнија места у институцијама за српски народ  на Косову и Метохији, кривца за овакво стање треба тражити међу политичарима, али првенствено у Школској управи, која за све Србе на Косову и Метохији доноси одлуке из Косовске Митровице, а која је мимо воље свих Срба исељена  из Косовско-поморавског округа, где данас живи више десетина хиљада Срба.

Највећи проблем ипак представљају људи из сенке, који свакодневно раде на успостављању личне управе над школама у Косовском поморављу и на чије "поклоњење" свакодневно одлазе готово сви директори школа у којима је због оваквог катастрофалног стања све мање деце.
У међусобним причама људи нерадо помињу имена оних који се "питају" ко ће где да ради и ко ће бити директори у  косовско-поморавским школама, јер како кажу, све је повезано са криминалним структурама на северу Косова и Метохије, одакле долазе писмена наређења, по извештају локалних повереника.

Да би један Србин са Косова и Метохије добио пасош Србије, мора да се добро помучи. Једна од опција је да се одсели и трајно промени адресу, а друга да познаје "човека". Све у свему, обичним смртницима са Косова и Метохије било би лакше да добију боравишну визу у некој запдноевропској држави, него пасош у сопственој држави. Зато се Срби са Косова и Метохији одлучују да спас потраже у некој страној држави.
Мало је рећи да Влада Србије врши дискриминацију над једним делом свога народа, који данас живу у најнехуманијим условима, под сталном претњом и терором.
Не само да  је Србима са Косова и Метохије слобода кретања ограничена на територији јужне српске покрајине од стране Аллбанаца, већ им је слобода кретања ограничена  у оквиру граница Србије и то од стране своје матичне државе.

Ипак, са личним картама Срби могу да се крећу у Македонији, Албанији и Црној Гори, али им није дозвољен прелазак границе са Македонијом и Црном Гором са косовским регистарским ознакама и то од стране српске граничне полиције, по споразуму из Брисела. Ако Срби одлуче да иду на море у Црној Гори, јер им је Грчка забрањена, морају да "прегазе" Албанију или да се крећу путем Пећ-Кула-Рожаје (одакле су готово сви Срби одавно протерани).

На питање, које је једна госпођа поставила председнику Србије Александру Вучићу, недавно у Лапљем селу, зашто косовско-метохијски Срби не могу да добију пасош са којим би могли да путују без виза и да летују као  сви остали грађани Србије, председник је одговорио "видећемо нешто". Наравно нико ништа није видео.
Од 2009. године откада је уведен безвизни режим за Србију, за становнике јужне српске покрајине, властита држава је увела посебне услове и мере за добијање ове путне исправе, по налогу европских душебрижника.
Иако је по закону могуће добијање пасоша по месту боравка, полицијским управама у Србији, МУП је послао "ПОСЕБНА ПРАВИЛА" о поступању према грађанима Републике Србије са Косова и Метохије, па тако полицајци "уходе" Србе са Косова и Метохије, који данима, а неки и месецима морају да буду на адреси на којој су пријављени, како би полицајац који врши контролу написао позитиван извештај.

Полицијске управе и њени службеници спроводе двоструке аршине над Србима са Косова и Метохије, па су тако многи Срби привилеговани родбинским и пријатељским везама, веома лако добили српске пасоше.

Тако нпр. готово сви српски политичари са Косова и Метохије имају српске пасоше, које су добили негде у Србији. То није случај са обичним грађанима, који су у најмању руку таоци модерне српске политике и тежњи ка ЕУ.
Са друге стране, није познато колики је број Албанаца, који су на волшебан начин добили српске пасоше широм Србије, али се претпоставља да се тај број мери хиљадама.