Школа у Пасјану,  је до 2000. године имала и до 450 ученика, а данас Основну школу Миладин Поповић у овом српском селу, надомак Гњилана, похађа 176 ђака, а сваке године их је све мање.
Данас родитељи и поједини наставници, који имају храбрости покушавају да се супротставе руководству школе и мешању политике у њен рад, али се њихов глас не чује. Бројним писмима које смо путем електронске поште добили ових дана, у обавези смо према читаоцима да се надовежемо на претходни текст и објавимо неке детаље о раду школе у Пасјану код Гњилана.
Бројне екипе просветне инспекције, које су боравиле у овој косовско-метохијској школи нису уочиле главне неправилности.
Оно што родитељима и наставном особљу Основне школе Миладин Поповић у Пасјану боде очи, је непотизам и мешање политике, тј.постављање људи без искуства у вођењу школе и људи којима је лични интерес пре свега.
"Пасјанска школа у је прошлости изнедрила велики број кадрова, а данас се стидимо какав квалитет наставе имамо, све због тога што су неки умислили да је она њихово приватно власништво".
Многи су вођени тим проблемом одавно одлучили да своју децу пошаљу на школовање у дргој средини.
Бора Николић, секретар је школе више од петнаест година. За то време, овај "искусни правник" успео је да у школу запосли своје три ћерке, једног зета и неколицину рођака, али и да се у његовој "владавини" број ђака умањи за више од 50%. Просветној инспекцији је и ово изгледало као најнормалнија ствар.
Бојан Максимовић, иначе зет секретара и доскорањи директор ове школе, пре краја другог мандата је дао оставку на место директора, а на његово место је постављен Горан Керић, који је као и све остале школе у окружењу у В.Д. стању, а о његовој евентуалној смени неће одлучивати Школски Одбор, већ школска управа и локални политичари.
Запослени у овој школи кажу да је постављење В.Д. директора прелазно решење до поновног постављења секретаровог зета. Запослени не крију да Николић има подршку политичке опције којој припада начелница Школске управе за Косово и Метохију о којој смо писали у претходној објави.
Основној школи Миладин Поповић у Пасјану рачун је већ одавно блокиран, а тренутно дуговање за струју износи 800 евра. Школска сала одавно прокишњава, а настава у њој се одвија без грејања. Огрев за школу је обезбеђен само за половину грејне сезоне, што значи да ће основци у Пасјану ускоро остати без грејања.

Руководство школе је на место помоћног особља пре неколико година запослило сина једног од чланова Школског Одбора, сада познатог двоструког убицу Горана Петровића из овога села, иако су и тада знали да је поменути младић у то време конзумирао опојна средства као и то да је имао криминални досије.
Петровић је добио отказ тек након оружане пљачке једне мењачнице одакле је однео више десетина хиљада евра.

Све у свему ово наизглед "државно здање" је готово потпуно у приватном власништву ове породице, која је у најмању руку задужена за образовање деце у Пасјану.
Незаинтересованост Школске управе за квалитет образовања, прети да се у наредним годинама у селу, које је некада бројало и до 600 кућа, број ученика сбуде мањи од 100.

Безакоње које се свакодневно догађа у српским школама на Косову и Метохији, самовољом једне особе и њених сателита у српским енклавама, поприма ефекат епидемије. Међуљудски односи запослених у школама никада нису били у лошијем стању.
Циљ политичко-мафијашког деловања је крајње политичке природе и страховито утиче на смањење квалитета наставе у српским школама на Косову и Метохији.
Образовање српске деце из српских енклава на Косову и Метохији, Министарство просвете Републике Србије поверило је само једној особи, која се бави искључиво политиком.
Овакве и сличне функције на Косову и Метохији препуштене су политичарима на одлучивање, док стручњаци који би помогли да квалитет наставе непрекидно расте, немо посматрају безакоње иза којег стоји држава.
Смена школских одбора и директора догађају се преко ноћи, а места наставника одређених предмета углавном добијају потенцијални бирачи, свршени и несвршени студенти. Тако је нпр. познато да у многим школама однедавно раде људи са минималним бројем наставних часова.
Спискови кандидата за Школске одборе формирају се на местима на којима се окупљају вође локалних политичких опција са сумњивим моралом и образовањем, и на тај начин кроје судбину српске деце на Косову и Метохији. Такви спискови шаљу се на "аминовиање" начелници Школске управе у Косовској Митровици, Јасмини Дедић.

Питање за све који се баве животом Срба на Косову и Метохији је: да ли овом, треутно најзначајнијом институцијом за Србе на Косову и Метохији, треба да управља особа, која се бави политиком и подржава сплетке локалних лидера са сумњивим образовањем?
Многи овакво стање повезују са намером Министарства просвете Републике Србије за изазивањем што веће пометње, како би се што лакше српски образовни систем "утопио" у косовски образовни систем, и како би Србија прећутно препустила српске школе на управљање Албанцима.
Креатори оваквог стања у српским школама на Косову и Метохији налазе се у школској управи у Косовској Митровици, а сви заједно се налазе на списковима за косовске изборе, као и на платним списковима косовских институција.
На листама за косовске изборе највише је кандидата запослених у школама.
Централизована школска управа која се налази у Косовској Митровици, одакле се однедавно управља свим школама на Косову и Метохији, тренутно служи појединцима, који желе да освоје апсолутну власт у општинама са српском већином.
Начелница школске управе Јасмина Дедић и сама је учесница локалних избора који су одржани ове године на Косову и Метохији, као кандидат "Српске листе" за посланике у косовској скупштини. За овакво деловање начелница има подршку најближег рођака, Зорана Милојевића званог Зеља, који је десна рука Марка Ђурића, а они су највероватније ове године спречили њену смену коју је предложило Министарство просвете Републике Србије.
На локалним изборима који су одржани недавно, начелница Школске управе добила је место одборника у локалној скупштини у Косовској Митровици.

Министарство Просвете, Републике Србије прећуткује сваки апел да се било шта предузме и стане на пут овом безакоњу, због чега ће многи родитељи одлучити да своју децу пошаљу на школовање у Србији.
Многе школе данас немају основне услове за рад. У многим школама јужније од Ибра нема двољно огрева, али то одавно никога не занима.
Тачан податак, колико је косовско-метохијских школа у В.Д. стању, није познато, али се зна да је тај број највећи од 1999. године, а исто тако се зна да је квалитет образовања на најнижем нивоу икада.
На тај начин се јасно указује (нерегуларно) новопостављеним руководиоцима да је смена непослушних неминовна, а В.Д. стање помаже да о смени одлучују они који су у тесној спрези са начелницом школске управе.
Имена људи који координишу у постављању нових школских руководстава су позната свима, али њихова имена не фигурирају у званичној документацији школске управе, што показује да се ради о мафијашкој делатности врха Школске управе у Косовској Митровици.
Постављање В.Д. директора и избор наставника поверен је локалним сателитима који претендују да освоје општинску власт, а заузврат помажу начелници Јасмини Дедић да оствари свој политички циљ, тј. освајање довољног броја гласова за прелазак у виши политички ранг.
Канцеларија за Косово и Метохију својим ћутањем и нечињењем подржава овакво стање у српским школама на Косову и Метохији, јер на тај начин манипулишу запосленима у школама, све због гласања на изборима.
Многи случајеви безакоња свој епилог ће добити на суду, али нажалост до тада ће врата многих школа бити "украшена" катанцима.

Резултате другог круга локалних косовских избора у општини Клокот-Врбовац, према свему судећи, одлучиће судски органи Косова, јер је једини кандидат "Српске Листе", у првом кругу избора, Страхиња Спасић, поднео жалбу на пребројавање  гласова, који су из Србије пристигли поштом.
Након пребројавања условних гласова, Божидар Дејановић, који је само два дана пре одржавања другог круга избора приступио у редовe "Српске листе"обио подршку Канцеларије за Косово и Метохију, преокренуо је резултат у своју корист за 22 гласа више у односу на Страхињу Спасића, кога у другом кругу није подржала "Српска листа", иако је био њихов једини кандидат у првом кругу избора. Оваква комбинаторика "Српске листе" није забележена чак ни у светским предизборним процесима, изјавили су међународни посматрачи избора на Косову.
Централна изборна комисија је објавила да је Страхиња Спасић, син председника општине Клокот у прошлом сазиву, добио само два гласа који су стигли поштом.
Према незваничним сазнањима, сви спорнии листићи, који су пристигли путем поште, попуњени су на истоветан начин (штиклирањем).
Према коначним резултатима ЦИК-а Косова, Дејановић је освојио 1042, а Страхиња Спасић 1032 гласа.
Сумњу у коначан резултат избора ствара чињеница да је кандидат Божидар Дејановић у првом кругу локалних избора наступао као кандидат Грађанске Иницијативе, а пред други круг локалних избора у овој општини, Дејановић је буквално са целом групом кандидата за одборнике "прелетео" у табор "Српске листе" и добио пуну подршку директора канцеларије за Косово и Метохију, Марка Ђурића.

Тако је једини кандидат "Српске листе" у првом кругу избора,  без објашњења остао без подршке Београда.

Само сат времена након затварања бирачких места у овој општини, Радио Телевизија Србије је објавила да је Дејановић победио у Клокоту, иако је пребројавањем гласова који су се налазили у бирачким кутијама утврђено да је више гласова добио Страхиња Спасић.
Алојз Петерле, шеф међународне посматрачке мисије ЕУ на Косову, изјавио је да у својој дугогодишњој каријери посматрања изборних процеса широм света, није наишао на случај да један кандидат у првом кругу избора наступа за једну странку, а само два дана пре другог круга исти кандидат прелази у табор противкандидата.

Борба за опстанак Срба на Косову и Метохији никада није била тежа, али такође никада није примећена већа похлепност и небрига Срба за опстанак народа.
У мултиетничким општинама у којима власт има "Српска листа", а које још називају "српским општинама", коло воде углавном Срби чија деца не живе на Косову и Метохији, а све зарад бриге о партијским интересима и очувања својих позиција на власти.

На високим општинским функцијама у новоформираним косовским општинама, као и у српским институцијима на Косову и Метохији, налазе се Срби са сумњивим моралом, образовањем и интелектуалним способностима, а њихова деца не живе на Косову и Метохији. Зато је у школама све мање деце.
Поред локалних функционера, многи просветни радници своју децу школују у Србији, а сами су део образовног система на Косову и Метохији у чији квалитет немају поверења. За живот својих породица зарађују на рачун преосталих Срба, под изговором "док траје нека траје".
Вођени овом чињеницом, мало јe рећи небригом власти и безобразлуком појединаца, Срби због немаштине одлучују да у бесцење распродају своја имања и трајно напусте Косово и Метохију. Евидентно је да се Срби све чешће одлучују да распродају сву своју имовину која може да се уновчи.
За освајање територије у општини Грачаница Албанци су издвојили много новца, а продајом имовине Срби су довели у питање свој опстанак, а с обзиром да је све учесталија продаја кућа и насељавање нових становника, у скоријој будућности локална власт може да постане албанска.
Мит о српским општинама живи само у нацоналним медијима Србије, док је на терену на делу тотална албанизација ових општина, које би по причама политичара, требало да буду стожери опстанка Срба.
У прилог томе је и чињеница да у општини Клокот право гласа има само 3700 људи, од тога је једна трећина Албанаца. Од две трећине Срба који су уписани у бирачки списак, већи део не живи на Косову и Метохији. Борбу Срба за власт у овој општини са подсмехом су коментарисали албански медији на Косову и Метохији. Након локалних избора у овој општини Београд је посвађао Србе.
Структура становништва у тзв. српским општинама, значајно се мења, чак на месечном нивоу, јер Албанци куповином српских имања, повећавају присутност у њима, што се да приметити по бирачким списковима, а није тешко наслутити шта је заправо циљ.
Обруч око српских села на Брезовици, у општини Партеш, Гњилану, као и у Новом Брду, све више се стеже. Новоформиране општине са српском влашћу изгледа да немају снаге да се боре са нелегалном градњом, која све више узима маха.
Локалне власти у тзв. српским општинама на Косову и Метохији које су изабране искључиво подршком Београда, никада нису кренуле у "борбу" са проблемом који прети да овај простор, тихо, етнички очисти од Срба.
Док се политички врх Србије бави високом политиком, а локални српски политичари на Косову и Метохији сплеткарењем и бригом за осптанком на власти, Срби на Косову и Метохији сунце под небом траже на неком другом месту.
Ниједна власт, државна, или локална није желела да утврди колико младих Срба годишње напусти Косово и Метохију, а евидентно је да су села све празнија.

И док траје борба политиканата за институционалну власт на терену, национални дијалог у држави и одлучивање у Бриселу, нико и не примећује да пролеће на Косову и Метохији највероватније неће дочекати многи млади брачни парови, јер не могу да прехране своје породице.