Вести (694)
Разне вести са Косова и Метохије
Милош Стојковић: "Смештају ми шиптарски плаћеници"!
Јагодински интернет портал "инфоцентрала" је јуче пренео вест са насловом " Ухапшен Вулинов саветник, због сумње да је починио насиље у породици". Према писању овог портала Милош Стојковић, председник удружења расељених Срба са Косова и Метохије, који је уједно један од општинских челника у Клокоту из редова Александра Вулина и повереник манастира Хиландар, приведен је у Јагодини по пријави његове супруге за насиље у породици.
Поводом овога текста који се проширио на друштвеним мрежама, огласио се Милош Стојковић:
"То је измишљотина коју ми смештају шиптарски плаћеници. Уживам велико поверење код расељених лица са КиМ и неко шиптарским парама покушава да ме дискредитује и да заустави моју борбу за расељене и прогнане. Јуче сам био с државним функционерима у манастиру Тумане, а данас настављам кампању за предстојеће локалне изборе на КиМ. Важно је да се зна да ми је ову измишљотину сместио веома препознатљив човек у српској политици који се представља као велики патриота", написао је у демантију Милош Стојковић, бивши специјални саветник министра Александра Вулина, председник Удружења расељених са КИМ.
У тексту који је јуче објављен на сајту инфоцентрала.рс наводи се:
"Специјални саветник министра Александра Вулина, председник Удружења расељених са КИМ, те повереник манастира Хиландар за Србију, М.С. (32) ухапшен је данас у Јагодини под сумњом да је починио насиље у породици.
Њега је пријавила супруга, а полиција је изрекла меру забране приласка на месец дана. Супруга је у полицији дала изјаву да ју је М.С. тукао, а овај пар има двомесечну бебу. Случај је прослеђен тужилштву.
Медији су писали да је М.С. био једини Поморавац на победничком слављу Александра Вучића у просторијама СНС у Београду, на председничким изборима. Медији су такође писали и да је М.С. српски патриота који је прекинуо „трибину Јахтјаге у Центру за културну деконтаминацију поручујући да је Косово део Србије“. Истицао је и да је велики пријатељ Алексиса Ципраса."
инфоцентрала.рс
Где је данас споменик погинулим жандармима у Лучану код Бујановца?
Мало је рећи да је одлука Владе Србије да уклони споменик страдалим припадницима Муп-а у борбама са терористичким групама на југу Србије, срамотна. Политички врх Србије је пристао на трговину када је у питању споменик погинулим српским полицајцима и на тај начин су показали да су животи ових хероја узалудно потрошени.
Споменик погинулим припадницима Муп-а у облику крста са сликама и именима, подигли су њихови саборци у борбама, које су са припадницима ОВПМБ по брдима уз административну линију са Косовом и Метохијом вођене 2000. и 2001. године. Већина полицајаца погинуло је када је на њих пуцано из заседе или у подметнутим експлозивним направама.
Споменик српским жандармима изнад Лучана који је подигнут 2012. године премештен је без икакве медијске пажње, готово неприметно, 3. јула 2015. године, по налогу државног врха Србије. Данас се налази у порти цркве Св. Јована у близини Бујановачке Бање.
Држававни врх Србије је подлегло притисцима Албанаца из Бујановца и "морао" је да са места на коме је албанска терористичка војска 2000. године киднаповала, а затим и убила тројицу полицајаца, уклони споменик двадесеторици припадника српске полиције.
Данашњи политички лидери Албанаца на југу Србије су уствари ратни команданти ОВПМБ. Они су командовали групама које су учествовале у убиствима полицајаца. Данас, обучени у елегантна одела, ратни команданти ОВПМБ, за столом, раме уз раме са политичким врхом Републике Србије, поставили су ултиматум који подразумева измештање споменика који је симбол најновијег страдања Срба на Југу Србије.
Претпоставља се да је у преговорима одлучено да се споменик припадницима МУП-а пресели на локацији на којој је данас, тј. у порти цркве Св. Јована у Бујановцу, а споменик терористичкој ОВПМБ, кога је полиција уклонила из центра Прешева, буде премештен у некој од џамија.
На тај начин Влада Републике Србије изједначила је тзв. борце ОВПМБ са припадницима елитних одреда српске полиције који су своје животе дали за одбрану своје државе.
С' обзиром да је позиција споменика у Лучанима била таква да је у сваком тренутку било могуће порушити га, зато су припадници жандармерије овај споменик обезбеђивали свакодневно. Као један од главних разлога зашто је овај споменик уклоњен, српске власти истичу да чување овог споменика премашује трошкове и да је неисплатљиво.
Прекречили су све што је о. Кирило сазидао у Драганцу, али не могу да прекрију његова дела
Отац Кирило, осамдесетдвогодишњи монах који већ пет година није у Драганцу, манастиру кога је након 25 година пустоши претворио у једини живи манастир на југоистоку Косова и Метохије. Рођен је у Гојбуљи код Вучитрна.
Данас време проводи на Шар Планини у катакомби манастира св. Архангела на Брезовици.
Овај истрајни монах, на почетку своје верске мисије која му је поверена од стране владике Артемија, дошао је у опустели манастир Св. Архангела Гаврила у Драганцу, из манастира Високи Дечани, где се замонашио 1994. године.
Било је то 1999. године када је уследио најтежи период за Србе на Косову и Метохији.
Пре него што је почео да обнавља манастир зарастао у трње и високу храстову шуму, игуман Лазаревог манастира у Драганцу о.Кирило морао је крстом, молитвама па и својим телом да моли Србе да остану на својим огњиштима.
Свакодневно је обилазио села у Косовској Витини, Косовској Каменици, Гњилану и Новом Брду. Клечао је и лежао на путу када су Срби из Клокота колективно кренули да иду пут Србије. Легао је на асфалт и на тај начин их је зауставио, па зато и данас у Клокоту има Срба, зато га највернији Срби и данас радо дочекују у овим селима.
Тога дана када је легао на асфалт рекао је својој браћи који су у натовареним тракторима стали у избегличким колонама " просто вам било ако ме згазите". - Стали су и полако су се вратили својим кућама. Захваљујући тим делима о.Кирила у поморављу и данас одзвањају црквена звона.
Месеци су пролазили, отац Кирило је свакодневно био са својим народом, онда када је народ био остављен од државе, војске и полиције.
Одржавао је контакте са официрима Кфор-а које је донекле успео да умоли да у изузетним случајевима заштите Србе. Многи су га оптуживали да сарађује са Кфор-ом, углавном они који данас седе раме уз раме у косовским институцијама власти у Приштини.
Када је испунио своју најважнију мисију и одвратио Србе од коначног одласка из овог краја Косова и Метохије, отац Кирило је уз помоћ народа кренуо у изградњу светиње, како би тај народ приволио цркви и Богу.
Посао нимало није био лак, али му је мотив који је имао давао снагу да уз Божију помоћ сагради три хиљаде квадратних метара грађевине.
Свакодневно се на свој начин борио са шумокрадицама, Албанцима, који су пуцали у близини манастира. И са њима је успео да изађе на крај, јер да њега није било данас би у Драганцу био пустош, а манстир би био још једна Лазарева светиња на списку порушених косовских светиња.
Прво је започео изградњу звоника, јер је звоно када је он дошао у манастир било окачено на дудовом дрвету, а и само је годинама ћутало.
У манастиру су након извесног времена дошли први искушеници који су оцу Кирилу пружали велику помоћ око градње манастира.
Од тада је звоно постало звучније, цео крај је добио другачији сјај.
Људи су у манастир одлазили због оца Кирила, литургије су биле све посећеније.
На извору хладне манастирске воде саградио је чесму, а након тога је почео са изградњом прилаза манастиру. Од камена кога је сам тесао саградио је манастриску капију, коју је својеручно озидао.
Једнога дана док је зидао у посету манастиру је дошао један од команданата Кфор-а. Видевши велике камене блокове које је отац Кирило сам исклесао, рекао је "баш су вам лепи ови блокови", мислећи притом да су купљени новцем и допрељени баш ту.
За пар година цео манастир је био опасан грађевинама.
Народа у манастиру је све више и више, на дан манастирске славе река људи иде ка Драганцу.
Братство манастира је почело да се увећава.
Новац за материјал је долазио од људи добре воље, а радници су долазили свакога дана из свих крајева.
А онда, одједном као гром из ведра неба, након смене владике Артемија, новопостављени владика Теодосије готово истога дана узима чин игумана манастира оцу Кирилу. Тога дана из косовских манастира већина монаха иде заједно са владиком Артемијем.
Отац Кирило није могао да остави свој народ кога је заветовао да остане на Светој косовској земљи. Није то могао да учини Србима у Станишору, Гњилану, Шилову, Коретишту, Горњем Кусцу, Пасјану, ...
Нови Игуман манастира такође је дошао из Високих Дечана. О. Иларион, некада Растко Лупуловић из Београда, бивши глумац и рок музичар, сада је постао игуман манастира у Драганцу.
Пре о. Кирила манастир је напустио, о.Игњатије, који је ушао у директан сукоб са владиком Теодосијем.
Ипак, о.Кирило није очкивао поштовање од новопридошлих монаха, не чак и због његових година и дела, јер је смењен без икаквог разлога и обавештења.
Сваки следећи дан у манастиру био је све тежи и тежи.
Када би излазио из манастира уходили би га људи који су до јуче тражили од њега благослов.
Покушавао је да у цркви одржи онакав ред какав је он завео, међутим неки нови људи који су стали на страну новог игумана све више су реметили оно што је отац Кирило годинама уназад стварао.
Иако се одрекао претходног живота, оца Кирила у Драганцу затиче и прерана смрт његовог сина.
Старац у поодмаклим годинама, коме је потребан мир, свакога дана доживљава непријатности због чега је одлучио да напусти манастир. О непријатностима које је доживљавао о. Кирило ипак не говори.
Док је неколико дана био одсутан његова келија је отворена и заплењене су му све ствари које је имао (погледајте слику како је изгледала келија о.Кирила у Драганцу). Отац Кирило је из Драганца понео само сећање на манастир кога је подигао из пепела јер то нису могли да му одузму, остало су узели: иконе, предмете, књиге, фотографије, обућу и одећу. Ни данас му ништа од тога није враћено, а и сам Бог зна да ли је нешто од тога читаво.
Искрени верници понудили су о.Кирилу земљу на којој би се настанио и уз њихову помоћ саградио цркву.
Општинска власт је спречила сваки покушај да се то и оствари.
Отац Кирило је ипак схватио да ће му најбоље бити међу својима, а то су исти они монаси који су кренули за владиком Артемијем у борбу за веру и Православље.
На жалост, народ онај исти кога је отац Кирило вратио својим кућама, није легао на пут да у манастир врати о. Кирила. Пустили смо га да оде.
Осамдестдвогодишњи старац Кирило данас је физички далеко од Драганца, али је вероватно у мислима свакодневно са својим манастиром.
Све што је отац Кирило сазидао данас је прекречено, а неки делови су и порушени.
Након Кириловог одласка испред манастирске чесме на монашком гробљу је саграђена гостионица и продавница сувенира донацијом страних организација од више стотина хиљада евра. Пут ка манастиру је асфалтиран.
Отац Кирило, када је чуо колико је новца утрошено и сам је рекао " да сам ја имао толико новца када сам градио..."
У Драганцу данас нема онолико верника колико је било са са оцем Кирилом. Манастир у Драганцу посећују политичари и углавном људи који од тога имају материјану корист.
Данас црквени великодостојници ЕРП позивају народ да сада рашчињеног монаха Кирила "јуре моткама и мотикама" где год га виде, а свештеници деловање рашчињених монаха називају "сектом" иако су многи од њих у чин свештеника рукоположени од стране истог владике коме се сада ругају.
Данас о. Кирило пише књиге и поклања их својим верницима. Недавно је изашла нова књига о. Кирила "Живот са вером у Бога Христа Спаситеља".
Отац Кирило у причи са онима који му никада нису окретали леђа говори " идите у манастир, манастир није Кирилов нити било чији, ја сам то радио за Вас".
У САОБРАЋАЈНОЈ НЕСРЕЋИ ПОГИНУО ГРАДОНАЧЕЛНИК ОПШТИНЕ РАНИЛУГ, ГРАДИМИР МИКИЋ
На ауто путу Ниш - Лесковац код Дољевца, у саобраћаној несрећи под још увек непознатим околностима, живот је изгубио градоначелник општине Ранилуг, Градимир Микић и председник скупштине општине Ранилуг Саша Алексић, а још двојe путника који су се налазили у истом аутомобилу су повређени и хитно пребачени у нишкој болници. Према незваничним информација, повређена је супруга градоначелника Весна Микић и радник општине Давор Петковић. Сви они су се налазили у возилу марке "Тојота". Несрећа се догодила око 13 часова у близини наплатне рампе код Дољевца.
Градимир Микић је рођен је Великом Ропотову 1967. године. Од 2007. године радио је у општини Каменица, а од 2009. године био је председник новоформиране косовске општине Ранилуг. Био је кандидат Српске листе на претходним изборима и кандидат Српске листе на предстојећим локалним изборима на Косову и Метохији.
Нишке вести: Два мушкарца су погинула, а две особе задобиле су тешке телесне повреде у саобраћајној несрећи у близини наплатне рампе Дољевац, на ауто-путу Ниш-Лесковац.
Руководства школа у Косовско-поморавском округу у функцији политике. Самовлашће, непотизам, лицемерје, осветољубље...
Пре четрнаест година у Церници је убијен Миомир Савић. Оставио је писана сведочанства о страдању Срба у овом селу.
Након доласка Кфора и међународнме мисије Унмик-а у селу Церница код Гњилана, 1. септебмбра 2003. године убијен је седми по реду Србин, Миомир Савић (35), а неколико Срба теже је рањено.
Због неадекватне и неблаговремене медицинске помоћи, Миомир је издахнуо у америчкој војној бази Бондстил код Урошевца.
На месту где је убијен, данас стоји плоча са натписом: "ХЕЈ ЧОВЕЧЕ, ПОГЛЕДАЈ МЕ, СТАНИ, ШТО МЕНЕ УБИ, А ДРУГЕ РАНИ, МОЈА ДУША МЛАДА РАЊЕНА, У НЕДОГЛЕД ОСТАЛА УСАМЉЕНА. МИЛЕ"
Миомир Савић, у време када је убијен, био је учитељ у школи у Церници, а пре 1999. године радио је као саобраћајни полицајац у Гњилану.
Косовске власти ни након десет година нису успеле да пронађу убицу Миомира Савића.
Меморијални турнир у фудбалу Миомир Савић - Гуџа организује се сваке године у селу Партеш.
До дана када је настрадао водио је дневник догађаја у селу Церница.
Део трагичних сведочења Миомира Савића
Миомир није доживео да вам исприча своју причу, али живеће и даље кроз речи свог дневника, те тако никад неће бити заборављени трагични догађаји који су задесили Србе у Церници.
Миомир је водио дневник и оставио сведочанство о данима терора над сељацима, о небројеним прогонима, бомбашким нападима и гранатирањима, пуцањем из кола у пролазу, пљачкама, паљевинама, убиствима и киднаповањима. Све то имало је само један циљ - да Срби побегну из села. Остало је сведочанство о уништавању имовине, био је сведок и првог напада на цркву Св. Илије 7. јула 1999, а доживео је и њено коначно разарање 4. јануара 2000. године, када је минирана и разнета у ваздух. Миомир није доживео да вам исприча своју причу, али живеће и даље кроз речи свог дневника, те тако никад неће бити заборављени трагични догађаји који су задесили Србе у Церници. Сваки живот има свој смисао, а ја осећам част и обавезу да теби, читаоче, пренесем ове трагичне догађаје његовог кратког живота (1968-2003).
Напади почињу у сумрак
Оно што ћете прочитати је у малом испричана прича о читавом Косову. Миомир Савић је децу у Церници учио до доба кад су били спремни за средњу школу. Поштован у својој заједници, приметно посвећен свом позиву, образовању и учењу, потпуно је природно то што је одлучио да води дневник о догађајима који су се одвијали у селу. Први запис је из 14. јуна 1999. године када су Албанци извршили први напад на српске куће у селу, тог истог дана, недуго након уласка НАТО/Кфор трупа на Косово. Напад је извршен из Смакића Махале, дела села насељеног Албанцима. Мета су биле српске куће, те су многе од њих оштећене ватреним оружјем. Нападачи су, без разлике, пуцали на сваку српску кућу, али, срећом, није било жртава. Кфор није интервенисао. То је била тек претходница онога што је требало да се деси, а према дневничким записима од 14. до 28. јуна 1999. године ови напади ниског интензитета настављали су се сваког дана, обично почињући у сумрак. Током дана крали су, уз уперено оружје, личну имовину, аутомобиле и стоку.
А онда 28. јуна 1999, на сам Видовдан, напади су постали интензивнији. Мноштво Албанаца, наоружано разноврсним оружјем, напало је Србе. Постарији човек, Живко Савић, умро је од срчаног удара, који је засигурно био последица шока због напада који је трајао три сата. Одсуство Кфора било је очигледно, а није неразумно у овом случају закључити да су се нападачи осећали још и охрабрени одсуством одговора од стране Кфора, јер су и напади од тада постали учесталији и смртоноснији.
Први од многих киднапованих Срба из Цернице био је Добривоје Костић, отет 2. јула 1999. године. Одвели су га у Гњилане, у бившу зграду ЈНА. Пре него што су га пустили, испитивали су га и тукли ланцима. Он је један од ретких који је успео да измакне канџама УЧК. 7. јула 1999. године Албанци су полили бензин око улаза у цркву Св. Илије, натопивши бензином неке крпе на вратима. Онда су бацили две бомбе у покушају да бензин запале. Срећом, нанели су нека мања оштећења споља. Албанци су 8. јула 1999. започели нову тактику, пуцајући ка селу светлећим мецима из оближње шуме. Од погодака светлећим мецима запалило се неколико кућа и амбара, па је тако изгорела храна за стоку. То је приморало многе Србе да стоку продају, јер више нису имали чиме да је хране, а напади на сељаке који су радили у пољу постали су све чешћи.
Ни дан без терора
А напади се више нису бројали данима, већ недељама, и само су се настављали:
8. јул: Српске куће горе. Запаљени амбари Живојина Костића и Звонимира Јанковића. Оштећени кућа и амбари Уроша Стојановића.
10. јул: запаљен део куће Миланке Стојковић
11. јул: Запаљен и остатак Миланкине куће
11. јул: нападнути сеоски чобани, међу којима је било и деце, док су чували стоку.
12. јул:Прославља се Петровдан. Оружани напад на групу Срба пред продавницом Марка Петровића. Рањени су Драго Живковић, из оближњег села Партеш, Саво Петровић и деца власника продавнице.
15. јул: ош један напад на чобане док су чували стоку.
17. јул: Бачена бомба на кућу Небојше Стојановића
18. јул: Кфор је вршио преметачину у кући Небојше Стојановића, која је претходног дана била мета бомбашког напада. Небојшу су припадници Кфора ухапсили и одвели. Држали су га у притвору пет дана.
„Уместо да траже терористе који су вршили нападе на Србе, њихове домове и имања, припадници Кфора би претресали нападнуте српске куће, узнемиравали и хапсили Србе“. Један од припадника америчког Кфора рекао је Миомиру да „Срби бомбе бацају сами на себе“.
Кфор хапси и притвара Србе
20. јула, два дана након што је притворен Небојша Стојановић, његов педесетпетогодишњи отац Божидар, инвалид, убијен је крај своје куће. Жртва је убијена хицем у главу из велике близине. Кфор није могао, или можда није хтео, не само да тражи убицу који је злочин починио у сред дана, него ни да га идентификује.
Напади на куће се настављају. У међувремену, Кфор непрестано хапси и притвара Србе из села након претреса кућа. Један припадник америчког Кфора признао је једном од Срба из села да тако поступају јер Албанци из села нешто дојаве у вези са својим комшијама Србима.
Звуци граната - свакодневна „песма“
22. јула 1999. године бачене су две бомбе у двориште куће Милорада Симића. Једна је експлодирала, а другу су касније уклонили припадници Кфора. Убрзо након тога, Кфор је извршио претрес у кућама Светислава и Миливоја Спасића. Причинили су штету у кући и присилили укућане, укључујући и петоро деце, која су имала од три месеца до четири године, да од два до четири изјутра чекају ван својих кућа, док је Кфор, наводно, по кућама тражио оружје. Као што и сам читалац може да замисли, Срби, становници Цернице, како се то јасно види из Момировог дневника, осећали су не само да се Кфор прави да не види етничко чишћење које се дешава у селу, већ и да саучествује са злочинцима, јер, са једне стране, оптужују жртве, а са друге и не покушавају да злочинце пронађу и да примене закон.
Беспомоћни и неми Срби су посматрали зло
Како је време текло, из јула у август, напади су се настављали: пушчана паљба, бомбе, крађе, уништавање имовине. При свему томе, Кфор је хапсио Србе, а с времена на време претресао српске куће у пратњи Албанаца из села. Звук граната којима су гађане српске куће постао је песма која се у Церници понављала сваке ноћи, читавог лета и у рану јесен 1999. године.
29. септембра 1999. нападнута је, и то не први пут, кућа Владимира Савића, Миомировог оца. И док су се Миомир, његова супруга и двогодишњи син спремали на спавање, тек што су ушли у спаваћу собу, бачена је бомба на прозор. Срећом, одбила се о прозорско стакло и експлодирала напољу. Нападачи су виђени како беже и чак су идентификовани, али, као и увек, Кфор против њих није предузео ништа. Уместо тога, нашли су за сходно да ухапсе Миомира и да претраже неколико оближњих српских кућа.
28. новембра 1999. године национални празник Албаније локални Албанци прослављали су дивљајући кроз село, пред очима припадника Кфора, који су у селу стационирани. Колима су непрекидно кружили улицама села, машући заставом Албаније, каменовали куће и претили да ће да побију све Србе у Церници. Оштетили су многе куће и баште, и као што Миомир бележи у свом дневнику: „Срби су немо посматрали из својих домова, уплашени за своје животе“.
Ево шта каже запис 3. децембра 1999. године:
„Један од најтрагичнијих догађаја десио се у Церници трећег децембра. Уз куће Слободана Васића и Драгана Петровића, смештених на граници српског и албанског дела села, у махали Смекићи, постављена је велика количина експлозива. Експлозив је даљинским управљањем детониран у 18 часова.“
Ово је само део о страдању Срба у овом косовско-метохијском селу.
Гњилане: Након два века у прва четири разреда нема деце из града. Школа у Ливочу затворена, у осталим селима све је мање ђака првака.
После скоро два века у Гњилану, граду у коме је до 1999. године живело петнаестак хиљада Срба у прва четири разреда Основне школе Вук Караџић нема ниједног ученика српске националности из града, док се истурено одељење школе у Горњем Ливочу у потпуности затвара, због недовољног броја ученика. Основна школа Вук Караџић наставља са радом у селима Шилово, Кметовце и у Гњилану, где ће школу похађати преостала деца из Горњег Ливоча. У ова три села ове године је уписано укупно двадесетдеветоро првака, међу којима су и ученици ромске националности, који живе у Гњилану.
Зграда Основне школе Вук Караџић у Гњилану која је некада била мала да прими српску децу из овога града, након 1999. године узурпирана је од стране Албанаца, а српска деца су најпре школу похађала под шатором у порти цркве Св. Николе у Гњилану, да би касније школа била пресељена у оближњу кућу.
Прошле године су на зидовима школе исписани расистички графити против Срба и Србије.
У Косовско-поморавским селима сваке године се бележи опадање броја уписаних првака. У Коретишту је уписано само четворо првака. У селу Церница ове године нема ниједног ђака првака.
У горњем Кусцу је број уписаних првака традиционално највећи, ове године је тај број већи од двадесеторо деце.
Све мањи број уписане деце у први разред, прави је показатељ да се број Срба на Косову и Метохији сваке године значајно смањује, па су зато многе школе у селима са смањеним бројем становника пред затварањем. Ово је последњи позив властодршцима да нешто учине по питању неконтролисаног исељавања Срба са Косова и Метохије.
Вучићу, унутрашњи дијалог о Косову и Метохији започни са децом из Ораховца и Велике Хоче!!! (Видео)
2013. године телевизија ''Happy'' снимила је једну епизоду из серијала "Моја Србија" са децом из Ораховца и Велике Хоче у Метохији.
Пошто се данас у српском политичком врху прича о "унутрашњем дијалогу о Косову и Метохији", ми предлажемо државном врху и првом међу њима, да тај дијалог, ма какав он био, започне са овом децом!
Ми смо издвојили најзанимљивије детаље, па послушајте и погледајте...
Гњилане: "Обновимо цркву у Гњилану" преко Фејсбука окупља гњиланце. У понедељак почиње обнова унутрашњости звонаре!
Недавно се на друштвеној мрежи "Фејсбук" појавила иницијатива групе "Обновимо цркву у Гњилану", за обнову Црве Св. Николе у Гњилану.
Гњиланици, којих је у време када су заједно живели са Албанцима било око петнаест хиљада, данас на друштвеним мрежама подржавају иницијативу за обнову цркве Св Николе, која је поред двадесетак српских породица које данас живе у Гњилану, једини живи сведок да су у овом граду некада живели Срби.
Ова косовска светиња поред тога што је безброј пута била на мети етнички мотивисаних напада, била је и деценијама запостављена, а од недавно залагањима локалног пароха, као и људи који су запослени у међународним организацијама, започето је са уређењем дворишта, а прошле године је замењена дотрајала кровна конструкција, обновљена фасада, постављени нови олуци и прозори.
Радови који су захтевнији тек предстоје, а то је обнова унутрашњости цркве, за шта ће бити потребно и ангажовање стручњака који се баве рестаурацијом.
Организовање гњиланаца преко друштвених мрежа уродило је плодом. Према најавама људи који управљају овом групом, обнова унутрашњости звонаре која обухвата замену степеништа, дрвене ограде, прозора, и уређење зидова, кренуће у понедељак 14. августа.
Општина Гњилане са седиштем у Горњем Кусцу обезбедила је раднике који ће радити на уклањању птичјег измета које се у звонари гомилало годинама уназад. Ова помоћ је добродошла кажу из "Обновимо цркву у Гњилану", јер ће додатно умањити трошкове.
Цена радова на обнови унутрашњости звонаре у гњиланској цркви износиће око 250000 динара, а из ове организације долази апел да се сви који су у могућнсти укључе и донирају скромни прилог којим ће помоћи обнову гњиланске светиње (подаци за уплату биће назначени у дну странице).
Прошле године средствима УСАИД-а обновљен је кров и фасада на цркви и звонари, али је унутрашњост цркве и даље у јако лошем стању.
Црква Св Николе у Гњилану која је уједно и саборни храм, од пре неколико месеци изгледа другачије, боја је промењена. Црква је деценијама уназад била обојена препознатљивом жутом бојом, а данас се утапа у нове албанске грађевине које су никле око порте овог предивног храма, који је од 1999. године једино место на којем се окупљају Срби из околних гњиланских села, јер је у граду остало да живи двадесетак српских породица.
Године 1861. на темељима старије, омање цркве у центру Гњилана, саграђена је велика црква Св. Николе. Она је више пута страдала у пожарима, а једном је изгорела до темеља. У земљотресу 2002. године значајно је настрадала унутрашњост цркве. Последњи пут је обновљена 1983. године.
Данас се у њој чува лепа збирка икона, књига и црквених сасуда.
Подаци за уплату:
У РУБРИКУ ПЛАТИЛАЦ УПИШИТЕ ВАШЕ ИМЕ, ПРЕЗИМЕ, АДРЕСУ И КОНТАКТ ТЕЛЕФОН.ХВАЛА
ЗА ДЕВИЗНЕ УПЛАТЕ РАЧУН ЈЕ: 007-0800046-39
INSTRUCTION FOR PAYMENT ORDERS IN FAVOR OF LEGAL ENTITIES IN EUR
Intermediary Bank / Correspondent Bank
SWIFT – BIC: DEUTDEFF
Name: DEUTSCHE BANK AG
City, Country: FRANKFURT AM MAIN, GERMANY
Account with institution / Beneficiary's Bank
SWIFT – BIC: KOBBRSBG
Name: KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGRAD
Street: Svetog Save 14
City, Country: 11000 Belgrade, Republic of Serbia
Beneficiary
IBAN/ Account Number: RS35205007080004613927
Company name: UDRUŽENJE OBNOVIMO GNJILANSKU CRKVU
Street: VESELINA MASLEŠE 10
City, Country: Novi Sad, REPUBLIC OF SERBIA
Пасјане: Ноћас рођенe четири бебе. Ипак бела куга на помолу. За седам месеци само 52 бебе
Вест да је у породилишту у Пасјану ноћас рођено четворо деце, од тога три девојцчице и један мушкарац, најлепша је вест која се Србима догодила у последњих осамнаест година, али вест да је у овом породилишту у првих седам месеци ове године рођено 52 детета нимало не охрабрује преостали српски живаљ у поморављу, поготово не просветаре, чија ће радна места ускоро бити угашена и тако ће бити примирани да оду са Косова и Метохије.
Млади се све чешће одлучују да напусте Косово и Метохију због неадекватних услова за живот.
Пасјане село са око 600 домаћинства, у коме се налзи породилиште, напустило је више стотина становника.
Косовско-поморавски округ обухвата општине Гњилане, Косовску Каменицу, Витину и општину Ново Брдо у којима, претпоставља се данас живи више од 20000 Срба, а некада је само у Гњилану, граду који је остао без Срба, живело петнаест хиљада, док је број деце у сеоским школама на овом делу Косова и Метохије био вишеструко већи него данас.
Данас у бројним српским селима у поморављу у први разред неће кренути ниједан ђак.
Влади Србије, локаним властима и Министратсву Здравља Републике Србије требало је више од петнаест година да схвате потребу Срба из поморавља за породилиштем. До тада, Српкиње су децу рађале у породилиштима широм Србије, најчешће у Врању, Грачаници или у Косовској Митровици. Данас већина те деце не живи на Косову и Метохији.
Иако је локалним политичарима, као и онима из врха власти отварање породилишта један од највећих успеха, по свему судећи за Србе који живе на Косоову и Метохији са породилиштем се много закаснило.
Један од разлога због којег Срби одлазе са Косова и Метохије је и неадекватна свеукупна здравствена заштита коју пружају српске здравствене установе на Косову и Метохији.
Иако је зграда изграђена косовским средствима и самим тим је у власништву Министрства Здравља Косова, болницу је отворио Александар Вучић, који је наравно забранио упошљавање медицинског кадра којим би се омогућио несметани рад ове здравствене установе. У породилишту данас хонорарно раде лекари који долазе из болница у централној Србији.
Недавни локални избори нису мимоишли ову здравствену установу, као један од најмоћнијих инструмената за прикупљање гласова.
Више...
Избегавајте викенде ако долазите на КиМ. Чека се од двадесет минута до два сата!
Уколико наредних месец дана крећете пут Косова и Метохије, биће вам потребно много стрпљења, јер се на прелазима са Косовом и Метохијом чека најмање сат времена, иако косовски медији и полиција извештавају да се возила задржавају у просеку двадесет минута. Викендом су колоне возила највеће и тада се чека и више од сат времена.
Највише гужве има на прелазима код Подујева и на Кончуљу, због полицијских и царинских процедура које су обавезне и са српске и албанске стране. Недавно је полиција на Косову и Метохији издала саопштење, да путници избегавају прелаз код Подујева, због изградње царинских и полицијских испостава тј. због изградње "граничног прелаза".
На прелазима попут Мучибабе код Прешева гужве су знатно мање, а није препоручљиво да се користе алтернативни путни правци на којима нема косовске царине и полиције на сталном месту, а таквих прелаза има из правца Куршумлије и Бујановца.
Као и сваке године у другој половини јула месеца и током целог августа, због прилива великог броја Албанаца који се налазе на привременом раду у западно-европским земљама стварају се огромне гужве на тзв. административним прелазима, па тако колоне могу бити дугачке и до два и више километара.
Такође и на путевима широм целог Косова и Метохије има колоне аутомобила, а гужве су највеће у периоду од 12 до 22 часова.
Некултура је видиљива и ове године. Путници који долазе углавном из Швајцарске и Немачке док чекају за улазак на Косово и Метохију иза себе остављају брдо смећа покрај пута.
Пожељно је избегавати викенде због прилива великог броја возила са страним регистарским ознакама.
Клинички центар Ниш (јуче). Албанци из Прешева довели дете у мајици са симболима "Велике Албаније"
Можда је ова вест за рубрику "веровали или не", али фотографије које су од синоћ почеле да круже друштвеним мрежама, јасно показују да је истина ...
Док на Косову и Метохији полиција Косова хапси и најстрожије кажњава сваког Србина који на одећи има државне симболе Србије или Православне верске симболе, у Нишу на хирургији нишког Клиничког Центра пацијенти су усликали једно дете албанске националности из Прешева, које је на операцију доведено у мајици која на себи има симболе "Велике Албаније".
Лекари Клиничког центра у Нишу су прави професионалци и нису насели на ову провокацију оних који су дете довели на лечење и самим тим га искористили за дневно-политичке свађе које изгледа некоме јако недостају.
Ипак, карта ове државе која је замисао албанских политичара на Косову и Метохији и Албанији обухвата и Ниш.
Ниједна новоизграђена водоводна мрежа у Новом Брду није у функцији! У селима око Бостана пијаће воде нема данима!
У пројектима водовода и канализације у селима новобрдске општине утрошено је много новца, али готово ниједан пројекат није у функцији, јер у овој општини не постоји предузеће које би се бавило одржавањем водоводне мреже и наплатом рачуна за утрошену воду. У неким селима ове општине водоводна мрежа је изграђена скоро пре десет година.
Пројекти изградње водоводне и канализационе мреже финансирани су новцем страних међународних организација, а радове су изводиле албанске фирме са Косова и Метохије.
Данас, иако постоји водоводна мрежа, воде нема годинама у српским селима Коретиште и Горње Кусце, као и у албанском селу Пасјак, а од пре неки дан воде нема ни у селима око Бостана и поред тога што је тамо водоводна мрежа изграђена пре само две године.
Основни проблем је одржавање водоводне мреже, плаћање утрошрне елктричне енергије и наплата рачуна, за шта тренутно нико није задужен, а нема назнаке да ће ускоро бити решен овај проблем.
Водоводна мрежа у овим селима је пуштена одмах након инсталирања, али су због неконтролисане потрошње воде и преоптерећености убрзо пегореле пумпе које из бушутина водом снабдевају базене из којих вода природним путем отиче кроз водоводну мрежу.
Не ретко, дешава се да мештани села кроз којих протиче мрежа до суседних села заврћу вентиле, како би имали довољно воде само за њих.
Део пројекта око изградње водовода у селима новобрдске општине, која се налазе на ободу Гњилана, финансирала је Влада Швајцарске уз посредовање њихове амбасаде у Приштини. Међутим, ни десет година након изградње мреже, воде нема, због горе наведених разлога.
Најгоре је то што не постоји воља за решење овог горућег проблема у новоформираној општини Ново Брдо.
До тада најугроженији мештани у селима око Бостана, пијаћом водом снабдеваће се како знају и умеју.
Свађе у "Српској листи" и жеље косовско-митровачких политичара
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Страна 5 од 50
Газиместан 2012. године
|
Мудрости патријарха ПавлаВерујући у Господа остварујемо смисао живота... Понављам и себи и вама, и нас је Господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом човечанству... |
Злочини над Србима на Косову и Метохији
Крвава жетва 1999. у Старом Грацку
23. јула 1999. године у Старом Грацку код Липљана на њиви зверски је убијено четрнаест
Крематоријум за Србе - Клечка
Село Клечка , 27. август 1998.
Српска полиција открила је кремациону пећ у фабрици
Убиство шесторо српских младића у кафићу ''Панда'' у Пећи
Страдање фамилије Костић из Ретимља
Отац Харитон Лукић
Злочини гњиланске групе
Злочин у Гораждевцу
13. августа 2003. године у Гораждевцу убијена су српска деца. Многи међународни званичници
17. март 2004. - ПОГРОМ
.jpg "17. март 2004. - ПОГРОМ")
СРБИ УБИЈЕНИ У МАРТОВСКОМ ПОГРОМУ 2004. ГОДИНЕ
- СПАСОЈЕВИЋ БОРИВОЈЕ (1941) из Косовске Митровице,
Напад на аутобусе код Подујева
16. фебруара 2001. године извршен је терористички напад на аутобусима Ниш Експреса у Ливадицама
Убиства у Церници
01.09.2003. године
Миломир Савић, рањен у нападу у Церници, подлегао повредама
Новица
Списак убијених Срба
Овај списак
СПИСАК УБИЈЕНИХ СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ОД ДОЛАСКА КФОРА 1999. ГОДИНЕ
Списак киднапованих Срба
Овај списак није комплетан (ако знате имена убијених Срба који се не налазе на овом списку
Распеће Ђорђа Мартиновића
“Шиптарски терористи набили га на колац пpвoг маја1985г.
Истина скривана пeтнaecт година.
ПРАВОСЛАВНИ ХРАМОВИ УНИШТЕНИ ОД ДОЛАСКА КФОРА И УНМИКA
На списку се налази 140 уништених православних објеката на Косову и Метохији од 1999. |
Обећања политичара
Део Вулинових (не)испуњених
јануар 2013. - Немојмо да уносимо немир међу Србе на
Остају српске институције на
Нећу се смирити док Косово и
Како је нестао акциони план?
Од 17. фебруара ове године, када су косовскe институције
Никада нећемо признати
Министар спољних послова Србије Вук Јеремић поновио је
Никада нећемо признати Косово
07. јануар 2012 - Председник Србије Борис Тадић
