Висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон одржаће у Бриселу трећи састанак са премијерима Србије Ивицом Дачићем и Косова Хашимом Тачијем у оквиру наставка дијалога Београда и Приштине, који се одвија уз посредовање Европске уније, саопштено је  из њеног кабинета.У кратком саопштењу се каже да ће састанак бити надградња претходних састанака одржаних 19. октобра и 7. новембра и да представља прилику да се настави дијалог о нормализацији односа између две стране.

Немачки дипломата Бернд Борхарт (Borchardt) ће бити нови шеф мисије Еулекса, јављају данас приштински медији.

Очекује се да Борхарт током наредне седмице буде и званично именован на ту функцију. Он ће заменити француског генерала Гзавијеа Бу де Марнака (Xavier Bout de Marnhac) и на тај начин прекинути праксу да пензионисани француски генерали буду на челу највеће мисије у историји Европске уније. Високи извори ЕУ су за Коха диторе потврдили да је избор немачког дипломате који је био и амбасадор у Тирани на положај шефа Еулекса сигуран. Борхарт има искуства и са Косовом, пошто је током рата био заменик шефа Верификационе мисије ОЕБС-а на Косову Вилијема Вокера.

Очај у Србији после ослобађајуће пресуде Рамушу Харадинају у Хагу - сви тврде да је пресуда неправедна. Владајућа СНС тражи прекид сваког контакта с трибуналом, а премијер позива на разум и каже да се дијалог с Приштином мора наставити. Николић: Злочини над Србима остају некажњени.

Премијер Србије Ивица Дачић је, упркос ослобађајућој пресуди Харадинају интерес Србије да настави дијалог са Приштином због својих европских интеграција.

Упитан шта ће Србија учинити због ослобађања Харадинаја и ако он постане премијер Косова, Дачић је новинарима у Влади Србије одговорио да не може он да бира са ким ће да разговара, али да је интерес Србије да настави разговоре због својих европских интеграција.

Премијер је навео да представници Србије нису они који одређују са ким ће да разговарају, подсетивши да је Тачи био у делагацији 1999. године у Рамбујеу. "Нама је важно да решавамо питања због нашег народа, а не Тачија, јер нама је у интересу да се ово питање реши зато што се на нас врши притисак", рекао је Дачић.

Он је подсетио да је Србија својевремено осудила Хавијера Солану и све оне који су учествовали у бомбардовању СРЈ 1999. године, да би те пресуде биле поништене после 2000. године. "Када су први пут дошли у Београд требало је да их ухапсе после 5. октобра, али нису их ухапсили, него су поништили одлуку Врховног суда. Сви ови други се налазе на потерницама, али када склапате мир морате да га склопите са противницима, а не само са истомишљеницима", рекао је Дачић.

Са друге стране, Српска напредна странка данас је предложила да Србија треба да обустави "сваки разговор са хашким Трибуналом". "Најоштрије осуђујемо ослобађајућу пресуду Рамушу Харадинају која је, после срамног ослобађања хрватских генерала, друго узастопно, најстрашније понижавање српских жртава од стране Трибунала у последњих десет дана", пише у саопштењу СНС.

Та странка је оценила да је Трибунал "сада коначно скинуо све маске и по својим аршинима утврдио да нико није крив за убијене Србе и за њихов езгодус у ратовима на територији бивше Југославије". "Јасно нам је стављено до знања да међународна правда и међународно право не важе за све, да се доносе политичке, а не правне пресуде и да нема непристрасности на коју нам је константно указивано", указала је СНС.

Та најутицајнија странка у коалицији која чини Владу Србије истакла је да је Србије прихватила да се правно обрачуна са свима који су чинили злочине, али да "то нису у стању да учине ни хашки Трибунал, нити део наших комшија". СНС сматра да Србија мора да буде јединственија него икада и да сви разговори са Трибуналом морају бити обустављени.

За стравичне злочине над косовским Србима нико неће бити осуђен, а такве пресуде подстичу сепаратизам, отежавају напоре на успостављању мира у региону, поништавају напоре у нормализацији односа Београда и Приштине и повећавају евроскептицизам у српском народу, изјавио је данас председник Србије Томислав Николић.Нажалост обистинило се очекивање да Хашки трибунал ослободи Рамуша Харадинаја оптуженог за убиства, окрутно поступање, нехумане поступке, кршење закона и обичаја ратовања над албанским, српским и ромским цивилима у логору такозване ОВК у Јабланици 1998 године, наводи се у писаној изјави Николића.
Николић је оценио да најновија одлука Трибунала није базирана на праву и правди основним постулатима на којима би требало да буде утемељен тај међународни суд. "Трибунал, по свему судећи основан мимо међународног права, формиран је да би се судило српском народу. Тиме се желе постићи зацртани циљеви, који су српској јавности већ добро познати", истакао је он.
Према његовим речима, ослобађањем Харадинаја показало се лоше сналажење мисије на Косову и Метохији, непознавање менталитета већинског становништва и неспособност да се заштити 29 сведока кључних за инкриминишућу пресуду.
Министар правде Никола Селаковић каже да је одлуком Трибунала у Хагу да ослободи Рамуша Харадинаја други пут за 10 дана "пљунуо у лице српским жртвама" и показао да нема међународне правде и права.
"Други пут за 10 дана хашки Трибунал је пљунуо у лице српским жртвама и показао да нема међународне правде и права, посебно у ситуацији када је Србија показала како треба санкционисати ратне злочине", рекао је Селаковић новинарима у паузи скупа у Палати Србија.
По његовим речима, одлука Трибунала је срамота за међународно право и правду, и сада је пред Србијом дилема да ли и како треба наставити сарадњу с Трибуналом.
Председник Националног савета за сарадњу с Хашким трибуналом Расим Љајић оценио је да ће пресуда само даље урушити кредибилитет Трибунала и да ће значајно отежати процес помирења на простору бивше Југославије. "Тај процес ће значајно бити отежан, с обзиром да је евидентно да ће Хаг у јавности Србије, без сумње, бити означен као политички суд а не правна институција", рекао је Љајић агенцији Бета.
"Јавност Србије има право на љутњу и бес јер се ради о селективној правди или неправди. Али, у тешким околностима не смемо донети одлуку на штету Србије", рекао је Љајић.
Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић каже да је ослобађајућа пресуда некадашњем Харадинају неправедна и да је резултат непрофесионалне заштите сведока. "У овом поступку није обезбеђена адекватна заштита сведока и то је довело до оваквог резултата", рекао је Вукчевић Тањугу.
Вукчевић је подсетио да су у Харадинајевом случајеву сведоци убијани или су одустајали од сведочења због бојазни за живот. Тужилац је као пример навео сведока који је Судском већу Хашког трибунала рекао "да ће пре ићи у затвор него да сведочи јер се боји за свој живот и за живот своје породице".
Додао је да српско тужилаштво наставља рад на својим предметима који се тичу сукоба на Косову без обзира на Хашки трибунал. Тужилаштво има три предмета која се баве случајевима око 70 жртава.Шеф Канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин каже да је ослобађајућа пресуда Трибунала у Хагу Рамушу Харадинају тужан дан за правду и да ће сигурно утицати на наставак дијалога са Приштином који ће бити отежани."Пресуда Трибунала је потврдила да постоји опљачкана српска имовина, али не и они који су је пљачкали, да постоје киднаповани Срби,али не они који су киднаповали и да постоје убијени Срби, али не и они који су их убијали. Ово је тужан за правду", рекао је Вулин Тањугу.
Према његовим речима, Трибунал у Хагу је доказао да није ни суд, нити тужилаштво и да је све што је до сада радио - радио да би политички оправдао стварање нових држава на простору бивше СФР Југославије.
Он сматра да ће преговори бити значајно отежани посебно због еуфорије која ће, како очекује, настати са албанске стране, а "Приштина ће сада поставити питање зашто би уопште учествовала у преговорима". Он је додао и да се због еуфорије косовских Албанаца боји провокација и да се нада да неће доћи до инцидената.Председник Јединствене Србије Драган Марковић - Палма, изјавио је данас Тањугу да је ослобађајућа пресуда Харадинају "била очекивана". "Била је очекивана јер су пре тога ослобођени Насер Орић и Анте Готовина и други који су чинили злочине над Србима", рекао је Тањугу Марковић.
Према његовим речима, мозе се ускоро очекивати да ће председник косовске владе бити Харадинај, Хрватске Готовина, а БиХ Орић. "И сада међународна заједница тражи да имамо добре међусуседске односе да би ушли у Европску унију. Како можемо да имамо добре међусуседске односе када ће председници бити ратни злочинци са материјалним доказима", рекао је Марковић.
Марковић је нагласио да по пресудама Хашког суда испада да су се Срби сами протерали, сами поубијали и да су Срби камиказе.
Председник Демократске странке Србије (ДСС) Војислав Коштуница оценио је да се Трибунал у Хагу претворио у "ругло и срамоту". Коштуница је у писаној изјави оценио да сада Србија мора да одлучно одбаци успостављање границе са Косовом, како би заштитила невино побијене жртве и да би заштитила своје достојанство.
"Показало се да је Трибунал голо средство за остваривање интереса западних сила и антисрпски суд. Ослобађајуће пресуде за убице Срба значе да се хашки Суд сврстао у ред непосредних извршилаца злочина над српским народом", изјавио је Коштуница. У његовој изјави наводи се да су "прави налогодавци хашке правде сачекали да сви оптужени Срби буду послати у хашку тамницу па да онда ослободе све злочинце који су убијали Србе".Бивши шеф преговарачког тима Београда у разговорима са Приштином Борислав Стефановић оценио је да је ослобађајућа пресуда за Рамуша Храдинаја "сумрак Хашког трибунала" и одлука која може да доведе до радикализације ситуације на Косову. "То је ругање у лице жртвама. Јако сам разочаран и мислим да је ово нарушавање оно мало кредибилитета што је остало хашком Трибуналу", казао је Стефановић агенцији Бета.
Стефановић, који је и посланик Демократске странке у Скупштини Србије, сматра да ослобађајућа пресуда бившем вођи ОВК може да "ојача екстремне елементе на Косову, али и да ојача јаке и тврде позиције Приштине у преговорима"."Ми као држава и народ не можемо бити задовољни овом пресудом, која нас на неки начин враћа на позиције Рамбујеа, где ћете са једне стране имати Рамуша Храдинаја и Хашима Тачија, а са друге стране Дачића. То је оно што свакако не може донети добар квалитет, осим ако се сви стварно не потруде и усресреде на решавање проблема", казао је Стефановић.
Ослобађајућа пресуда Рамушу Харадинају представља велику срамоту за међународну заједницу, изјавио је данас председник ДС и градоначелник Београда Драган Ђилас. Ђилас је новинарима на Београдском сајму рекао да ће таква пресуда онемогућити да било ко од оних који су чинили злочине на КиМ заиста буду и санкционисани.
Пресуда, према његовим речима, у потпуности обесмишљава постојање Хашког трибунала и даје легитимитет чину елиминације сведока. "Ово је тежак и болан тренутак за наш народ. Држава Србија мора да буде одговорна у овом тренутку и да учини све што може да заштити наше националне интересе на КиМ, пре свега људе, и мора да настави дијлаог, без обзира ко буде седео са друге стране стола", рекао је Ђилас.
Другачији став од осталих изнео је шеф посланичког клуба ЛДП Чедовмир Јовановић, који је рекао да је Хашки трибунал само једна од последица политике која се у Србији и региону водила у време распада бивше Југославије 1990-тих година. "Ако желимо да своју децу поштедимо понижења и пораза морамо наставити разговоре са косовским Албанцима, побољшати односе са Хрватском и пронаћи заједнички језик са светом. Политичари немају право на емоције", рекао је Јовановић новинарима у парламенту.
Према његовим речима до "овакве ситуације није дошло због Хашког трибунала, већ превише отрова који су оставили политичари који су цртали карте, протеривали Албанце преко Проклетија". "Да су се 90-тих руковали са Руговом не би било Клечке, балвана, Батајнице, Јариња и Брњака... Ово је злоупотребе несреће иза које се крију неспособни политичари да изведу Србију на прави пут", закључио је Јовановић.
Најављен је и први протест због пресуде Харадинају, а организоавће га Српска радикална странка (СРС). Она ће сутра организовати протестну шетњу улицама Београда и других градова у Србији, изјавио је данас заменик председника СРС Немања Шаровић.
Шаровић је казао да је Хашки трибунал ослобађајућом пресудом за Рамуша Харадинаја амнестирао све злочине почињене над Србима на Косову и Метохији. Према његовим речима, подједнаку одговорност за сваку пресуду Хашког трибунала сносе бивша као и садашња власт у Београду која "уместо интересима српског народа служи српским непријатељима".
Протестна шетња коју СРС организује сутра у Београду почеће у 12 сати испред зграде Председништва РС.

Хаг је ослободио кривице Рамуша Харадинаја, и његове сараднике Идриза Баљаја и Љах Брахимаја, на крају процеса који су обележиле сумње о застрашивању, па и уклањању сведока и Харадинајеви чести боравци на привременој слободи.

Оптужница је ову тројку теретила за злочине у логору ОВК у селу Јабланица код Дечана, 1998. године.Харадинај и Баљај су били осумњичени по шет тачака оптужнице за ратне злочине, кршење закона и обичаја рата, а Брахимај по четири тачке за иста дела."Судило им се за индивудуалну одговорност, али и за учешће у заједничком злочиначком удружењу, усмереном против цивила Албанаца и Рома са Косова, а које је ОВК видела као колаборационисте или су стварно били сарадници српских снага безбедности", казала је портпаролка Хашког трибунала Магдалена Спалински за Тањуг.Према проценама које су преносили медији у Србији, под Харадинајевом командом оперативне зоне за Метохију, коју Албанци - пошто не прихватају назив "Метохија" - називају "Дукађин", током непуне две године ликвидирано је више од 300 људи.Тужилаштво је у завршној речи затражило најмање 20 година затвора за Харадинаја, док је одбрана тврдила да је Харадинај невин и да као "частан човек" не би седео скрштених руку док се пред њим дешавају стравични злочини.Бивши косовски премијер, рођен је 1968. у селу Глођане код Дечана - у крају у којем су се одиграли злочини за које се оптужен.Вратио се из Схевенингена у мају ове године на Космет након што је судско веће одлуцило да га пусти на привремену слободу. Истоветну одлуку судско веће донело је по окончању процеса 27. јуна, па се Харадинај поново нашао на Космету 17. јула.Реч је о судском процесу који је обележила прича о застрашивању сведока - због чега је поступак поновљен по шест од 37 тачака оптужнице, што је преседан у Хашком трибуналу. Централно место у Харадинајевој биографији заузима период у којем је био командант албанске терористичке такозване ОВК, познат као "Смајиљ".Он је два пута рањаван: једном на граници, док је крајем деведесетих шверцовао оружје на Космет, несумњиво у склопу активности везаних за "оружану побуну", а други пут у обрачуну с породицом с којом је у крвној завади.Крајем осамдесетих година, у Швајцарској, где је имао политички азил, приступио је такозваном "Народном покрету Косова", албанској екстремистичкој организацији у оквиру које је касније формирана терористичка такозвана ОВК, у којој је Харадинај био један од команданата.

Према доступним медијским подацима, 1996. у Албанији је, под будним оком албанских официра, прошао диверзантску обуку и потом учествовао у формирању база у местима Кукеш и Тропоја на северу те земље. Из тих база је, како су писали медији, организовао шверц оружја на Косово и Метохију. Приликом једне акција те врсте Харадинај је упао у заседу граничара и био рањен, док је његов брат Љуан погинуо.Почетком 1998. постао је командант "оперативне зоне" за Метохију (тзв. "Дукађин").Власти у Београду подигле су против Харадинаја 108 кривичних пријава на основу сумњи да је извршио кривична дела тероризма, удруживања ради непријатељске делатности и убијања цивила.Сам Харадинај, у аутобиографској књизи "Прича о рату и слободи", забележио је: "Стално смо нападали српске снаге. На сваком месту. Дању и ноћу. Без скривања. Сваког дана смо убијали српске полицајце..."У јулу 2000, након завршетка ратних дејстава на Косову и Метохији, пошто је НАТО под маском УН окупирао тај део Србије, Харадинај је поново рањен, овога пута током ватреног окршаја са породицом Муса, због крвне заваде. Био је постављен за заменика команданта такозваног Косовског заштитног корпуса, али је већ после неколико месеци дао оставку и основао политичку партију коју је назвао: Алијанса за будућност Косова.Међународне судије на Космету осудиле су 2002. године његовог брата Даута на пет година затвора због учесћа у отмици и мучењу које је резултирало смрћу четворице припадника ФАРК-а, оружане формације косовских Албанаца блиске Ибрахиму Ругови, лидеру Демократског савеза Косова (ДСК).Након избора 2004. његова странка у коалицији са Руговиним ДСК дошла је на власт, а Харадинај је у 36. години постао премијер.Међутим, Хашки трибунал је 4. марта 2005, свега 100 дана након формирања те владе против њега подигао оптужницу због злочина против човечности и кршења права и обичаја рата. Харадинај је потом поднео оставку на место председника владе и 9. марта 2005. се предао Трибуналу. Истог дана је, заједно с двојицом кооптужених, Идризом Баљајем и Лахијем Брахимајем, пребачен у притворску јединицу Схевенинген.Харадинај је на том процесу, који је трајао до априла 2008, ослобођен "због недостатка доказа".

Са истим образложењем ослобођен је и Баљај, док је Брахимај осуђен на шест година затвора.

Тадашња главна тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте у више наврата је јавно говорила и у извештајима упозоравала да су сведоци оптужбе били изложени упорним и драстичним претњама и притисцима, због чега су поједини одбили да сведоче. Тако је један од кључних сведока, Куртим Бериша, страдао уочи сведочења у наводној саобраћајној несрећи.Уважавајући жалбу Тужиластва, апелационо веће Хашког трибунала је 21. јула 2010. наложило делимично понављање суђења Харадинају, и одређен му је притвор.

Поновљено суђење започцело је августа 2011. године. Жалбено веће је наложило да суђење буде поновљено по шест од 37 тачака оптужнице, уз образложење да је током процеса било знатних потешкоћа у прибављању исказа сведока пошто су многи од њих, како пише у пресуди, навели страх као разлог за непојављивање пред судом.Поновљено суђење Харадинају и саоптуженима почело је 18. августа 2011. године, а последњи сведок оптужбе саслушан у априлу 2012. у потпуној тајности.