Срби за Србе-СМС на 7763
Вести
ДУХОВНИ НЕИМАР КОСОВСКОГ ПОМОРАВЉА - четвртак, 22 август 2019 21:53
Дичићи из Страже ће добити нову кућу! - недеља, 16 децембар 2018 23:04
понедељак, 21 децембар 2009 19:29

ВИЋЕНТИЈЕ ЈОВАНОВИЋ

Написао
Оцените овај чланак
(0 Гласова)

митрополит карловачки 1731-1737


митрополит Вићентије рођен је у Сентабдреји 1689. године од оца Јована и мајке Ане. Замонашен је у манастиру Раковцу, акасније је постао и ктитор тог манастира. 
Врло рано се истакао у црквено-народном животу као сјајан организатор и пожртвован радник. Велику улогу је одиграо на црквено народном сбору 1726. Године, када су сједињене Карловачка и Београдска митрополија. 
По завршетку овог сабора изабран је за епископа арадског јенопољског и великовардарског. У својој епархији је радио веома много, нарочито у периоду када је претила опасност од уније, тада је често путовао по епархији и утврђивао верни народ у православљу. Приликом једног таквог обиласка епархије пуцали су на њега и покушали да га убију. 
Приликом издавања деклараторија 1727. и 1729. године, које је народ са негодовањем примио, епископ Вићентије је са митрополитом Мојсијем Петровићем настојао да се на Спасовдан 1730. године одржи народни сабор на коме су усвојене одлуке у вези са црквеном просветом које је припремио епископ Вићентије. Пошто је 27. јула 1730. године умро митрополит Мојсије, сазван је изборни сабор за 15. фебруар 1731. године. 
Иако је царско комесар генерал Локатели упорно покушавао да се на овом сабору изаберу два митрополита, један за Београдску, а други за Карловачку митрополију, сабор је 22. марта 1731. године једногласно изабрао Вићентија за архиепископа и митрополита српског народа у аустроугарској. 
Након потврде новог митрополита Дворски војни савет је 5. фебруара 1732, године издао нови рескрипт и то само за новоосвојене крајеве Србију и Банат. Митрополит није хтео да објави садржај овог рескрипта без црквено-народног сабора, те је на његово упорно тражење сабор дозвољен и одржан 31. октобра 1732. године у Београду. Сабор није примио на знање ни деклараторије из 1727. и 1729, а ни рескрипт из 1732. године. После сабора упућена је делегација у Беч, али митрополит Вићентије није био задовођан одговорима из Беча. Када је дошло до побуна у Горњој Крајини, Бачкој и побуне Пере Сегединца, митрополит није пристао да по жељи Беча иде у народ и да га мири. Цар Карло је ипак био принуђен да изађе у сусрет митрополиту Вићентију и да изда, 18. Маја 1735. Године, заштитну диплому којом је српском народу привилегије не само потврдио, већ из посебне милости и проширио. Ова диплома је прочитана на сабору који је отворен у Сремским Карловцима 20. јула 1735. године. Том приликом је објављено оснивање коњичке регименте којој је митрополит Вићентије постављао официре од потпуковника наниже. 
Да би регулисао монашки живот, митрополит Вићентије је, у сарадњи са епископима, издао 1. новембра 1733. године Монашка правила. И за мирско свештенство је такође прописао правила. Из ових правила се види да је црква увела матичне књиге рођених, венчаних и умрлих пре државних власти. 
Покушавајући да онемогућио ширење уније у марчанској и жумбаречкој области морао је сам ићи међу народ да га тврђује у православној вери и да се бори против римокатоличке пропаганде. Успео је на крају да добије потврду за постављање православног епископа у Северину. Сузбијајући унијаћење православих Румуна у Ердељу и Малој Влашкој послао је у те крајеве епископа Никанота Мелентијевића да тобоже скупља прилог, а у ствари послао га је да стане на пут унијаћењу и да рукополаже младе румунске кандидате и чин ђакона и свештеника.
У Београду је митрополит Вићентије почео зидати Саборну цркву, али је због недостатка средстава нје могао завршити. У манастиру Раковцу је подигао нови звоник и у њему капелу Светог Николе. 
Када је краљевским решењем дозвољено оснивање нижих и виших српских школа, митрополит је основао латинске школе у Београду, Сремским Карловцима, Осијеку и даљу. За професоре ових школа довео је из Русије Емануила Козачинског, Јована Минацког и Николу Николајевића. 
Митрополит Вићентије умро је после дужег боловања у Београду 6. јуна 1737. године и сахрањен је у саборној цркви коју је почео градити. Његове посмртне остатке пренео је 1749. године митрополит Павле Ненадовић у манастир Раковац и положио их у капелу коју је подигао митрополит Вићентије. Патријарх Георгије Бранковић је, је 1893. године, гроб митрополита Вићентија обележио мермерном плочом коју је поставио на зиду капеле.

Прочитано 5191 пута
Више у овој категорији: « ИСАИЈА АНТОНОВИЋ МОЈСИЈЕ ПЕТРОВИЋ »

Напишите Ваш коментар на ову вест

Газиместан 2012. године

 

patrijarh

Мудрости патријарха Павла

Верујући у Господа остварујемо смисао живота...

Понављам и себи и вама, и нас је Господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом човечанству...

Злочини над Србима на Косову и Метохији

Крвава жетва 1999. у Старом Грацку

 

23. јула 1999. године у Старом Грацку код Липљана на њиви зверски је убијено четрнаест

Више

Крематоријум за Србе - Клечка

 

Село Клечка , 27. август 1998.

Српска полиција открила је кремациону пећ у фабрици

Више

Убиство шесторо српских младића у кафићу ''Панда'' у Пећи

Светислав, Зоран, Драган, Вукота и два Ивана недужно гледају са читуља, Пећ се претворила у град
Више

Страдање фамилије Костић из Ретимља

Породицу Костић из Ретимља код Ораховца називају најтрагичнијом породицом на Косову. Најпре је
Више

Отац Харитон Лукић

Медју бројним зртвама Косовско-метохијске трагедије су монаси Манастира Светих Архангела, Отац
Више

Злочини гњиланске групе

Против 17  чланова озлоглашене банде, Тужилаштво за ратне злочине Србије крајем  јуна је
Више

Злочин у Гораждевцу

13. августа 2003. године у Гораждевцу убијена су српска деца. Многи међународни званичници

Више

17. март 2004. - ПОГРОМ

СРБИ УБИЈЕНИ У МАРТОВСКОМ ПОГРОМУ 2004. ГОДИНЕ

  • СПАСОЈЕВИЋ БОРИВОЈЕ (1941) из Косовске Митровице,
Више

Напад на аутобусе код Подујева

16. фебруара 2001. године извршен је терористички напад  на аутобусима Ниш Експреса у Ливадицама

Више

Убиства у Церници

01.09.2003. године

Миломир Савић, рањен у нападу у Церници, подлегао повредама

Новица

Више

Списак убијених Срба

  • СПИСАК УБИЈЕНИХ СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ОД ДОЛАСКА КФОРА 1999. ГОДИНЕ

Овај списак

Више

Списак киднапованих Срба

Овај списак није комплетан (ако знате имена убијених Срба који се не налазе на овом списку

Више

Распеће Ђорђа Мартиновића

 

“Шиптарски терористи набили га на колац пpвoг маја1985г. 
Истина скривана пeтнaecт година.

Више

ПРАВОСЛАВНИ ХРАМОВИ УНИШТЕНИ ОД ДОЛАСКА КФОРА И УНМИКA

На списку се налази 140 уништених православних објеката на Косову и Метохији од 1999.
Више

Обећања политичара

Део Вулинових (не)испуњених

јануар 2013. - Немојмо да уносимо немир међу Србе на

Више...

Остају српске институције на

Србија не сме да дозволи да Срби на Косову и Метохији
Више...

Нећу се смирити док Косово и

БЕОГРАД, 21. фебруара 2008. 
Николић је, говорећи
Више...

Како је нестао акциони план?

Од 17. фебруара ове године, када су косовскe институције

Више...

Никада нећемо признати

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић поновио је

Више...

Никада нећемо признати Косово

07. јануар 2012 - Председник Србије Борис Тадић

Више...

gorazdevac zlocin

sporazum o reg preds

1244

djordje martinovic

 

 

Будите у конткту са нама

www.kosmet.net YOUTUBE канал

Style Setting

Fonts

Layouts

Direction

Template Widths

px  %

px  %