Митрополит карловачки 1748-1749
Митрополит Исаија рођен је у Будиму 1696. године од оца Антонија и мајке Сузане. На крштењу је добио име Јован. Био је свештеник у Будиму, а после смрти супруге замонашио се у манастиру Ковину, на Чепелском острву, и добио име Исаија. Као архимандрит манастира Ковина изабран је 1731. године за епископа арадског а потврђен је 15. децембра 1731. године.
Мимо знања црквених власти потврђен је 1741. године за епископа вршачког, због чега је дошло до великог немира на црквено-народном сабору у Сремским Карловцима 1744. године. Том приликом је одлучено, да после његове смрти Епархија вршачка добије свога епархијског епископа.
За митрополита карловачког изабран је на црквено народном сабору у сремским Карловцима 27. августа 1748. године. Одмах после избора новог митрополита Свети архијерејски синод је 2. септембра 1748. године донео одлуку да се Осечко поље уступи пакрачко-славонској епископу Софронију Јовановићу. Међутим, десет година касније, 1758. године, Осечко поље је поново враћено митрополији карловачкој.
Митрополит Исаија се није дуго задржао на месту митрополита карловачког, свега пет месеци. Умро је у Бечу у 53. години живота, 22. јануара 1749. године. Сахрањен је 6. фебруара у Саборној цркви Светог Димитрија у Будиму. Ова црква је после Другог светског рата срушена.