Зариф, дипломата са дугогодишњим искуством у међународним мисијама стигао је јуче у Приштину како би преузео дужност вршиоца дужности шефа УНМИК-а, наведено је на сајту те мисије. 

Фарид Зариф је био координатор мисије УН у Багдаду 90-их година, шеф особља штаба мисије УН за помоћ у Ираку, а касније и заменик шефа УН мисије у Судану. 

Нови вршилац дужности УНМИК-а био је и заменик министра спољних послова Авганистана. 

Студирао је право, дипломатију и међународне односе на Факултету политичких наука и права на Универзитету у Кабулу, Афган Инситуту за дипломатију и на Универзитету Оксфорд. 

Од августа 2010, био је директор одсека за Европу и Латинску Америку у Одељењу за мировне операције УН.

Пошто смо на прошлој седници СБ УН видели реаговања на нашу иницијативу, следећи корак је израда предлога, објаснио је Старчевић, додајући да до тада нису могуће чак ни консултације о том српском документу.

Он је је напоменуо да иницијатива Србије званично и није била на дневном реду јучерашње седнице Савета безбедности УН, иако је на известан начин била предмет расправе.

Шеф мисије Србије при УН је подсетио да су се на том заседању сви изјаснили о иницијативи Србије, јер се извештај Дика Мартија о трговини органима на Косову и потреба да се истраже његови наводи помињу и у извештају генералног секретара УН о Косову.

"Да би тај документ и номинално постао предмет расправе, мора се начинити неки предлог: или предлог резолуције, или председничког саопштења, који би укључио оно што ми тражимо, а на дневни ред би га ставила нека држава чланица Савета безбедности УН", објаснио је Старчевић.

Тек после тога би могла да буде заказана седница Савета безбедности УН, затворена или отворена, на којој би се о томе расправљало.

Старчевић сматра да се о иницијативи Србије можда и неће одлучивати само на једном састанку, али је, у сваком случају, претходно неопходно да било који члан Савета безбедности поднесе том телу УН на усвајање конкретан предлог у вези са српским захтевом.

Пошто је генерални секретар свима проследио концепт папир Србије као званичан документ Савета безбедности УН, та иницијатива је сада у рукама сваког члана Савета безбедности и свих чланица УН, додао је он.

Тај документ је сада на столу, истакао је Старчевић, али је указао да се консултације у Савету безбедности не могу водити на бази само једног захтева земље која није чланица Савета безбедности УН.

Разматрање почиње када се на основу поднеска Србије начини нацрт одлуке и на предлог било ког члана Савета безбедности уврсти у дневни ред неког од седница тог тела УН , прецизирао је Старчевић.

Јеремић је позвао чланице Савета безбедности УН да подрже иницијативу Србије да се под окриљем УН спроведе свеобухватна, независна истрага о илегалној трговини људским органима српских жртава, јер би у супротном на делу били двоструки стандарди.

"Ниједна постојећа институција не би била у стању да спроведе свеобухватну истрагу или да обезбеди сарадњу свих потребних страна. Само механизам који би створио Савет безбедности би то могао да изведе. Без тога они за које се сумња да су учесници илегалне трговине органима могли би да остану изван домашаја", поручио је Јеремић.

Да би Еулекс могао да изврши ову истрагу, морао би потпуно да се дистанцира од албанских власти, морао би да обезбеди заштиту сведока, али и да се дистанцира од, на пример, случаја Фатмира Љимаја који се, практично "руга" Еулексу који неће да га ухапси, рекао је Јеремић.

"Ми не тражимо ништа више и немамо морално право да прихватимо ништа мање. Ако су све истраге о ратним злочина имале истрагу, зашто би онда злочини против Срба били пресадан. Ми тражимо објашњење, какав би ово био преседан. Ниједан ратни злочинац не сме да има имунитет или заштиту", рекао је Јеремић.

"У име моје земље позивам да се детаљно истражи злочин о отимању органа и убиству невиних српских цивила. То је наша обавеза, обавеза и према породица жртвама и ми њих нећемо оставити на цедилу", рекао је Јеремић.

Министар Вук Јеремић рекао је да подржава преданост Унмика да представља Косово у иностранству са чим се албанска страна не слаже.

Јеремић је поновио да Србија неће признати независност Косова и да већина чланица УН поштује интегритет Србије. "Захвални смо тим земљама на принципијелном ставу", рекао је Јеремић.

"Желим да нагласим да је Србија снажно предана дијалогу са Приштином, али је још увек рано за давање било каквих оцена. Надамо се да ће замајац који је постигнут бити одржан", рекао је Јеремић, подсетивши на теме о којима се до сада разговарало са Приштином.

Чврсто верујемо да УН морају да буду присутне за време преговора, то је транспарентан процес и ми немамо шта да кријемо, рекао је Јеремић.

Јеремић је, међутим, указао на "културу некажњивости" на Косову, где су скрнављење светковина честа ситуација, а да нема кажњених.

Занијери: Унмик ће помоћи у истрази

Шеф Унмика Ламберто Занијери рекао је да је неопходно да оптужбе по наводима Дика Мартија буду истражене. Занијери је подсетио да је мисија Европске уније на Косову саопштила да је способна за ту истрагу и рекао да ће Унмик сарађивати у истрази.

Занијери је истакао да је, представљајући извештај о Косову, рекао  да је дијалог Београда и Приштине кренуо добро и да су отворена бројна питања.

Занијери је рекао да су представници Београда и Приштине и данас разговарали у Приштини, али да је дијалог обележен насиљем на улицама, где је било и повређених.

Говорећи о попису, Занијери је рекао да се очекивало да ће попис на северу Косова почети у мају, али да се сада не може рећи када ће се то десити, јер не постоји сарадња између локалних институција.

Економска ситуација на Косову је лоша, а инфлација је висока. Немање економске перспективе главни је узорк оваквог стања, рекао је Занијери.

Шеф Унмика је рекао да власти у Приштини дају позитиван сигнал повратку Срба на Косово, али је релна ситуација по том питању другачија и да су повратници суочени са великим проблемима.

Независна и непристрасна истрага

Генерални секретар УН Бан Кимун проследио чланицама Савета безбедности захтев Србије да то тело УН покрене истрагу по наводима из извештаја известиоца Дика Мартија.

Бан Кимун је у свом најновијем тромесечном извештају истакао да је потребна темељна, непристрасна и независна истрага о трговини људским органима на Косову, са снажним програмом заштите сведока и пуном сарадњом свих страна.

Шеф УН је подржао истрагу, али и нагласио да ће УН у потпуности сарађивати у таквој истрази, уколико би била спроведена.

Предлог Србије није формално на дневном реду седнице, али министар спољних послова Вук Јеремић је раније најавио да ће покренути разговор о иницијативи Србије, коју је у међувремену подржао генерални секретар УН.

О тој теми се у Савету безбедности УН већ разговарало у фебруару, када је министар спољних послова Вук Јеремић најавио иницијативу Србије. На тој седници, четири чланице Савета безбедности УН, сматрале су да је довољно да се истрагом о трговини људским органима бави Еулекс.

Седници у Њујорку ће, како је најављено, присуствовати и министар иностраних послова Косова, Енвер Хоџа. Представници Косова, по правилу, таквим седницама присуствују у "личном својству", на позив једне од чланица, на основу члана 39 правила процедуре Савета безбедности.

Савет Европске уније донео је касно синоћ одлуку да високи званичник у Европској дипломатској служби Фернандо Ђентилини постане нови специјални представник Европске уније на Косову, речено је Танјугу у Савету Европе."Одлука о његовом именовању донета је касно синоћ, али постаће званична када буде објављена у службеном гласнику, што се може десити најраније у понедељак", рекао је Танјугу извор који је желео да остане анониман.

Ђентилини тренутно ради као виши саветник за Западни Балкан у Европској

дипломатској служби и део је тима који ради на дијалогу Београда и Приштине.

Пре него што је прешао у ЕУ, Ђентилини је био цивилни представник НАТО у Авганистану, а 2004. служио је као специјални представник високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност Хавијара Солане на Косову.

Ђентилини ће на овом месту заменити Питера Фејта чији је мандат истекао 30. априла.