Лондонски Тајмс посветио је Косову један од редакцијских коментара под насловом "Држава ужаса", истичући у поднаслову да је премијер Косова оптужен за трговину хероином и људским органима.

Подсећајући да је најмлађа европска држава једнострано прогласила независност 2008. и одвојила се од Србије, и да су западне државе имале кључну улогу у новијој крвавој косовској историји, коментатор листа закључује да је сада Тачи, који је имао највише користи од западне подршке Косову, оптужен за злочине "од којих се човеку смучи".

Независност Косова је свршен чин, али је његово укључење у европску породицу народа сада доведено у питање, и парламент у Приштини мора да захтева од косовских политичара одговорност због оптужби изнесених против Хашима Тачија, пише лондонски лист.

НАТО посебно треба да инсистира на захтеву да Тачи "убедљиво одговори" на оптужбе или изађе пред суд, јер је НАТО-ва интервенција 1999. омогућила Косову да се "побегне из репресије" Слободана Милошевића.

Чини се да је власт на Косову у рукама групе бандита, иако су до ње дошли на изборима, наводи лист.

У коменатру се додаје да ће, док се злочини наведени у извештају Дика Мартија не истраже и одговорни не изведу пред суд, Косово бити само најновија у тужном низу неуспелих држава.

Тачијева влада је описала наводе из извештаја Дика Мартија као клевете, док је Еулекс саопштио да ће испитати оптужбе да је Хашим Тачи шеф мафијашке криминалне мреже повезане са трговином органа, пише Гардијан.

Дописник листа јавља да је овом извештају у косовким медијима поклоњено мање пажње него другде у свету, и објашњава да се на Косову новинарима прети и смрћу када критикују владу.

"Косово погрешно колико и Ирак"

У ауторском тексту под насловом "Косово је погрешно колико и Ирак", публициста Нил Кларк - такође у Гардијану - почиње анализу стања на Косову подсећајући на речи америчког сенатора Џозефа Либермана из 1999, да се САД и ОВК залажу за "исте хумане вредности и принципе", преноси писање листа Би-Би-Си.

Аутор се даље пита шта ли сенатор Либерман има да каже на Мартијев извештај који се темељи и на подацима америчког Еф Би Ај-а и закључује да извештај преставља осуду не само ОВК него и западне политике.

Извештај показује да је била лажна парола Тонија Блера да је рат НАТО против СР Југославије био "борба добра против зла" и "демократије против диктатуре".

Кларк у Гардијану даље подсећа да је још саветник председника Клинтона, Роберт Гелбард, описивао ОВК као "несумњиво терористичку групу" - док је лист Тајмс 2000. објавио да су амерички агенти обучавали припаднике ОВК пре бомбардовања 1999. и да су британски и амерички агенти, по речима команданта ОВК Шабана Шаље, контактирали са ОВК у Албанији 1996. године.

Наводећи још неколико сличних доказа о улози западних земаља у формирању и јачању ОВК, и описујући бомбардовање НАТО-а као "неморално колико и напад на Ирак", Кларк закључује да је заговорницима "либералног интервенционизма" врло важно да шире став да је Косово на неки начин успех, тим пре што је ирачки рат дискредитован.

Извештај Савета Европе ће им то отежати. Ако извештај помогне људима да буду сумњичавији према свакој будућој "либералној интервенцији" Запада, онда га треба поздравити - закључује своју анализу Нил Кларк у Гардијану, преноси Би-Би-Си.

Катар се крајем прошле године нашао у клештима дипломатских притисака Русије и Сједињених Америчких Држава, пошто су две велесиле имале различите захтеве у погледу признања независности Косова, проистиче у документима које је објавио Викиликс.

"Охрабрујем вас да признате независност Косова, као што су Саудијска Арабија и остали већ урадили. Свакако, ценимо ваше гласове у корист Косова и Међународном монетарном фонду и Светској банци. То су важни предуслови за формално признање, али када ћете начинити тај последњи корак?".

Ту је извод из документа који је амерички амбасадор Џозеф Леберон послао Стејт департменту пред долазак катарског премијера Хамада бин Јасима ал Танија, који је Вашингтон посетио 4. јануара.

Истражујући мноштво догађаја који су претходили посети катарског премијера Вашингтону, Леберон је разговарао са замеником министра спољних послова Катара Мохамадом ал Румахијем, који му је пренео детаље разговора катарских званичника са руским председником Дмитријем Медведевом.

"Руски председник је затражио од Катара да не жури са признањем. Ал Румахи охрабрује Клинтонову да Хамада бин Јасима обавести о времену евентуалног признања", наводи се у депеши од 21. децембра 2009. године.

Катар није признао независност Косова. Косовски премијер Хашим Тачи је, после посете Дохи почетком септембра, најавио да ће та држава признати независност Косова, али потврда тог навода до данас није стигла.

Француска признала, али...

Такође, маја 2008. године, током припрема за састанак Клинтонове и француског председника Николе Саркозија, тадашњи амерички амбасадор Крејг Робертс Стејплтон упутио је Стејт департменту многа запажања о ставовима Париза у вези са Косовом.

"Француска је одмах признала независност Косова, али оклева да се та одлука у потпуности спроведе, због потенцијално дестабилизујуће улоге Србије (и Русије) у региону", наводи се у  депеши Стејплтона.

"Важно је да се Саркозију пруже додатна уверавања да се, док потпуно спроводимо Ахтисаријев план, са Француском слажемо о значају Србије у одржавању регионалне стабилности, као и да ће америчка политика бити сагласна са нашом визијом евроатлантских интеграција читавог Западног Балкана, укључујући Србију и Косово", наводи се у депеши.