Генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен позвао је земље чланице тог савеза, пре свега Чешку, да не убрзавају повлачење својих трупа са Косова, све док се не донесе заједничка одлука Aлијансе о смањењу трупа Кфорa.

"Подржао сам све партнере из Кфора да још једном размотре број трупа које намеравају да смање како би обезбедили функционисање те мисије", рекао је Андерс Фог Расмусен у заједничкој изјави, после састанка са чешким премијером Петром Нечасом.

Чешки министар одбране Александар Вондра рекао је, 3. септембра, да намерава да смањи чешки контингент на Косову са 330 на 90 војника, а да истовремено повећа број чешких војника у Авганистану.

Ту одлуку требало би тек да усвоји чешка Влада и парламент. Земље НАТО-а, због смањеног буџета и слања додатних трупа у Авганистан, планирале су да што пре смање присуство на Косову.

Међутим, договор је био да се то учини после усвајања заједничке одлуке, а не једнострано, рекао је неименовани дипломата.

Број припадника Кфора већ је смањен 2010. са 15.000 на око 10.000 војника, из 32 земље чланице НАТО-а, али и из земаља које нису у том савезу.

У наредној етапи, број војника требало би да буде смањен на 5.700 људи. Ипак, на састанку у седишту НАТО-а у Бриселу јуче је оцењено да још није дошло време за ново смањење трупа.

Резолуција коју је Србија поднела Генералној скупштини УН-а у Њујорку усвојена је акламацијом.

У обраћању Генералној скупштини министар спољних послова Србије Вук Јеремић  рекао је да Србија неће признати независност Косова и позвао је скупштину УН да акламацијом усвоји резолуцију коју је Србија поднела заједно са Европском унијом.

"Србија сматра да резолуција заслужује пуну подршку дома и да би требало да буде усвојена акламацијом", рекао је Јеремић у обраћању Генералној скупштини УН.

Јеремић је рекао да Србија предлаже резолуцију заједно са 27 чланица Европске уније од којих неке нису признале независност Косова, а неке су то учиниле.

Јеремић је истакао да је предложена резолуција фундаментално статусно неутралан документ.

Пленарна седница почела је са двочасовним закашњењем, због недоумица које је изазвало присуство представника Косова, па је Јеремић затражио од председавајућег Генералне скупштине објашњење, обзиром да Косово није суверена и независна држава.

"Видимо представнике Косова. Они нису суверена независна држава и молим вас објасните нам њихово присуство", рекао је Јеремић, показујући на председника Косова Фатмира Сејдиуа, премијера Хашима Тачија и министра спољних послова Скендера Хисенија.

Српски став подржали су Руси, али је њихов протест био узалидан, јер је председавајући био немоћан да интервенише. Косовска делегација смештена је на трећем нивоу, резервисаном за госте.

"Они су гости Француске, Немачке, Велике Британије, Италије и САД", одговорио је председавајући Али Абдусалам Треки.

Резолуција резултат компромиса

Резолуција је резултат договора Србије, 22 државе које су признале независност Косова и пет које то нису учиниле.

Компромис је постигнут, како би сва питања била решавана у партнерском односу са Европом, рекао је председник Борис Тадић и истакао да резолуција, ни на који начин, не садржи признање независности Косова.

Према његовим речима, процес усаглашавања резолуције са ЕУ почео је још 26. јула, када је била седница Скупштине Србије на којој је и обећао разговор са Европском унијом и другим важним факторима у међународној заједници.

Измењена резолуција се, као и претходна, позива на принципе и циљеве УН. Прима се к знању садржај саветодавног мишљења Међународног суда правде из јула ове године.

У новој резолуцији нема, за неке европске партнере спорне реченице, да једнострана сецесија не може бити прихватљив начин за решавање територијалних питања.

Изостављена је и формулација да се дијалогом реше сва отворена питања. Уместо тога, измењена резолуција поздравља спремност Европске уније да олакша процес дијалога између Београда и Приштине.

Наводи се да би процес дијалога, сам по себи, био фактор мира, безбедности и стабилности у региону и да би дијалог имао циљ да унапреди сарадњу, оствари напредак на путу ка Европској унији и побољша животе људи.

После расправе у Генералној скупштини, питањем Косова ће се и убудуће, као и досад, бавити Савет безбедности УН, у складу са Резолуцијом 1244.

Ставови држава чланица Савета безбедности остали су непромењени после саветодавном мишљења Међународног суда правде о једнострано проглашеној незавосности Косова. Србија понудила нове преговоре, Приштина укидање резолуције 1244. Сталне чланице подељене као и током читаве косовске кризе.

Велика Британија предводила је групу држава које су се оштро обрушиле на српски предлог резолуције у Генералној скупштини, до те мере да их је руски амбасадор Виталиј Чуркин питао "одакле толики гнев?".

"Српска резолуција је неприхватљива", рекао је други човек британске мисије при УН Филип Пархам, чије су ставове,  али знатно мекшим тоном, подржали американци, Аустријанци и Французи.

Одговарајући на те жестоке критике, шеф српске дипломатије Вук Јеремић је рекао да Србија очекије да ће већина држава чланица стати иза става да једнострани потези нису пут ка решавању проблема.

"Нема заједничког става ЕУ о овом проблему... Ми смо се консултовали са великим бројем чланица ЕУ као и са Европском комисијом... Надамо се да ће, пошто буде прихваћена, ова резолуција помоћи да се оконча правни поступак и отворе врата преговорима", рекао је Јеремић после седнице Савета безбедности.

Британија је изненађена одлуком Србије да сама поднесе Резолуцију о Косову Генералној скупштини УН и сматра да то може довести до сукобљавања Србије и ЕУ у светској организацији, изјавио је британски амбасадор у Србији Стивен Вордсворт.

"Ми сматрамо да је боље да Србија и ЕУ на овоме раде заједно и да се договоримо како ћемо ићи напред, него да свака страна ради одвојено, јер тако можемо да завршимо на терену конфронтације. Не чини нам се смислено да се Србија и ЕУ конфронтирају у Њујорку, док, истовремено, Србија тврди да жели да постане чланица ЕУ", рекао је Вордсворт Би-Би-Сију.

Како преноси Би-Би-Си, Форин офис је саопштио да је разочаран, зато што је Србија поднела резолуцију УН, а да се претходно није консултовала са ЕУ, иако је пружила уверавања да ће се консултовати. Форин офис наводи да би Генерална скупштина требало да усвоји неутралну резолуцију како би се Србија и Косово охрабрили да почну сарадњу.

Вордсворт је рекао да су после мишљења Међунароног суда правде (МСП) званичници ЕУ радили са српским колегама на састављању заједничке резолуције која би била послата Генералној скупштини УН, чему су били присутни и представници САД.

Британски амбасадор је навео да је почетком недеље у Бриселу разговарано о елементима заједничке резолуције и да се мислило да ће се консултације наставити, али да је у уторак, по подне, министарство спољних послова Србије позвало представнике петорке - САД, Британије, Француске, Немачке и Италије - поделило нацрт резолуције и тражило коментаре.

"Зато нас је изненадила информација коју смо добили касније тог дана, да је Србија у УН већ поднела нацрт своје резолуције, претходно не информисавши званичнике ЕУ или петорке", рекао је Вордсворт.

Вордсворт је рекао да му је сутрадан, у министарству, речено да је Србија била забринута због најава да ће Албанци поднети свој нацрт резолуције и да је Србија брзо реаговала, како би своју резолуцију доставила прва.