Трговина људима, случајеви политички и етнички мотивисаног насиља, неефикасно правосуђе и велики број интерно расељених лица представљају озбиљан проблем на Косову, наводи се извештају Стејт департмента за 2009. годину о стању људских права у јужној српској покрајини.

На Косову је изостао прогрес по питању повратка интерно расељених лица својим домовима, забележени су бројни случајеви насиља и дискриминације жена, трговине људима, пре свега жена и деце који су одвођени у сексуално робље. На Косову је регистрована и изражена антипатија према Србима и Српској православној цркви, навео је Стејт департмент.

У извештају се истиче да су током претходне године на Косову забележени један смртни случај и шест повреда изазваним експлозијама оружаних направа и нагазних мина, заосталих из рата током 1998-1999. године. Забележени су и случајеви корупције, као и мешање владе у послове судства и војску.

Стејт департмент наводи да су се и косовски медији суочили са тешкоћама и препрекама у прикупљању информација од владе и јавних институција.

На Косову су регистровани и различити облици социјалног насиља, затим дискриминације особа са посебним потребама, насиље и нетрпељивост заснована на сексуалној оријентацији, као и рад деце на црно. Политички мотивисаних убистава или отмице људи није било, наведено је у извештају.

Тирана, после притиска Уједињених нација, пристала на истрагу о наводној трговини људским органима после сукоба на Косову 1999. године. Истрага како би се би коначно одбациле "неосноване" оптужбе, рекао Иљир Мета.

Заменик премијера и министар спољних послова Албаније Иљир Мета изјавио је да је албанска влада спремна да сарађује са међународним институцијама након тврдњи званичника УН да Тирана спречава међународну истрагу о трговини људским органима током сукоба на Косову и Метохији 1999. године.

"Албанска влада је спремна да сарађује са међународним институцијама као одговор на неосноване тврдње засноване на непоткрепљеним доказима о трговини људским органима у Албанији током рата на Косову", рекао је Мета албанској агенцији "АТА".

Мета је рекао да је албанска влада "сарађивала блиско и без уздржаности са Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију, посебно са истражним тимом који је посетио Албанију 2003. како би испитао такве оптужбе које су се показале неосноване", казао је Мета.

Албанска влада има чврсту намеру да заврши овај процес и тако "затвори поглавље тврдњи о таквим злочинима у Албанији једном за свагда", додао је албански министар спољних послова.

Тирана и власти у Приштини су, претходно, одбијале да покрену истрагу о наводима које је објавила бивша главна тужитељке Хашког трибунала Карле дел Понте, наводећи да се ради о "пропаганди усмереној против Албанаца".

Званичник Уједињених нација Филип Алстон оптужио је раније Албанију да спречава међународну истрагу о оптужбама за мучење, убијање и трговину људским органима током сукоба на Косову и Метохији 1999. године.

Српски правосудни званичници наводе да су албански терористи на Косову и Метохији током ратних сукоба крајем деведесетих отете Србе пребацивали у Албанију, након чега су их убијали и узимали им органе, које су продавали на црном тржишту.

Истрагу о овом случају води и специјални известилац Савета Европе Дик Марти, који се протеклих месеци, такође, нашао на мети озбиљних критика Тиране и Приштине, а током боравка у Албанији спречен је да посети место Бурел, где се наводно налазила импровизована болница у којој су заточеним Србима и осталим неалбанцима вађени органи.

Укупно, истраге се воде о судбини око 300 особа, које су нестале после доласка међународних снага на Косово, јуна 1999. године и које су, како се претпоставља, убијене у логорима на северу Албаније.

Командант Савезничких здружених снага NATO у Напуљу Марк Фицџералд рекао је да је NATO спреман да подржи иницијативу Међународне цивилне канцеларије и Владе Косова да се поврати ауторитет институција на северу Косова, преноси данас приштинска штампа.

"Било каква паралелна структура је претња за безбедност и мирно окружење. Институције које нису у сагласности са резолуцијом 1244 су нелегалне и представљају претњу сигурности", рекао је Фицџералд. Шеф Међународне цивилне канцеларије на Косову (ICO) Питер Фејт , уочи годишњице независности, оценио је да примена стратегије за север Косова зависи од става локалног становништва, истакавши да се залаже за консултације са Београдом о том питању.

Тадић је на седници Савета безбедности Уједињених нација (СБ УН), одржаној крајем јануара у Њујорку, поновио став да високи представник Међународне заједнице на Косову Питер Фејт ради ван мандата УН, истакавши да је план о "некаквој интеграцији северног Косова у такозвану државу Косово неприхватљив за Србију".Пред седницу СБ УН, Тадић је рекао да изјаве Фејта "дестабилизују ситуацију и представљају опасност за све који живе на простору Западног Балкана". Одборници Скупштине општине Звечан, почетком фебруара, једногласно су одбацили тзв. стратегију за север Косова Међународне цивилне канцеларије (ICO).

Када би неким стицајем околности Руска федерација и Кина признале независност Косова, Србија би могла да сматра да је ту територију дефинитивно изгубила, оценио је експерт вашингтонског Брукингс института Игор Данченко.

То су две кључне земље и када би оне неким стицајем околности признале независност Косова, Србија би могла сматрати да је ту територију дефинитивно изгубила, чак и на дипломатском плану", истакао је Данченко.

Недовољно признања

Он је у интервјуу  за Радио Слободна Европа, рекао да Сједињене Америчке Државе (САД) нису постигле значајнији успех, посебно не у настојању да Косово признају Руска федерација и Кина. 

Осврћући се на две године од нелегалног проглашења независности Косова и динамику његовог међународног признавања, Данченко је навео да за то време заправо није велики број земаља признао Косово. 

"Косово је признало 65 од укупно 192 државе чланице Уједињених нација" навео је он и додао да с друге стране чланство у светској организацији није изгледан циљ због права вета којим располажу сталне чланице Савета безбедности Русија и Кина. 

Нова руска платформа

На питање да ли би Москва могла да преиспита своју позицију око непризнавања Косова, ако би Србија одлучила да се учлани у НАТО, Данченко је подсетио да се Русија увек противила ширењу Алијансе и да је недавно предложила нову европску безбедносну платформу. 

"Русија се нада да ће се Србија, уместо амбиције да се укључи у НАТО, одлучити да подржи руски предлог новог европског безбедносног система. По Србију је, међутим, изузетно несрећна околност што се у овом контексту Косово може користити као политичка карта којом би се на њу могао вршити притисак", казао је он.

Замрзнута ситуација

Данченко је подсетио да је Србија у међувремену преко УН покренула захтев Међународном суду правде за давање саветодавног мишљења о легалности једностраног проглашења косовске независности.

"Чини се да је слика сада прилично 'замрзнута', али ситуација би могла и да се промени, ако би се променио сам статус Косова у случају да се, рецимо Косово придружи Албанији - што није вероватно да би се у догледно време могло десити, али што на дужи рок не мора бити незамисливо", казао је Данченко. 

Он је додао да би стање ствари могло да се промени и када би Косово, односно, Србија, били примљени у ЕУ или НАТО.

Бивша америчка државна секретарка Мадлен Олбрајт изјавила је, на састанку експертске групе НАТО-а у Москви, да својим највећим достигнућем на функцији шефа америчке дипломатије сматра "спровођење етничких чистки на Косову"!

Руска агенција Итар тас пренела је да је Олбрајтова исправила лапсус пошто је "спровођење етничких чистки", изазвало бурне реакције у сали.

Нова формулација гласила је:

"Ако желите да знате шта сматрам најважнијим од оног што је учињено на месту државног секретара САД, мислим да је то прекид етничких чистки на Косову"

"Желели смо да решимо ситуацију дипломатским средствима под окриљем УН, разматрали смо то питање са руским колегама. На крају смо се обратили НАТО-у, спровели успешну операцију и данас људи на Косову живе слободно", рекла је Олбрајтова говорећи о догађајима у бившој Југославији.

Бивша шефица америчке дипломатије је рекла да је за њу нарочито пријатно то што су "после војне операције НАТО-а на Косову многе новорођене девојчице добиле име по њој".

Истовремено, Олбрајтова је признала да "одлуку НАТО-а нису одобрили сви, између осталог, она није задовољавала Русију".

Олбрајтова борави у Москви као члан 12-члане експертске групе НАТО-а која припрема нову стратешку концепцију Алијансе.

Додатак: Како је Олбрајтова заборавила српски