У Савету безбедности УН у Њујорку одржава се седница посвећена ситуацији на Косову и Метохији, на којој ће ставове Србије заступати министар спољних послова Вук Јеремић. На седници ће бити представљен извештај генералног секретара УН Бан Кимуна који је у априлу прослеђен чланицама Савета Безбедности.

Пред седницу, министар Јеремић рекао је за РТС да ће Србија указати на све пропусте у последњем извештају генералног секретара.

Ситуација се на терену прилично погоршала  - пре свега када је реч о положају Срба и другог неалбанског становништва у покрајини, рекао је Јеремић.

"Мислимо да то није адекватно и у пуном светлу представљено у извештају. Ту мислимо на инциденте везане за пресецање телефонских веза, на нападе на повратнике, на ометање саобраћаја, неадекватну заштиту манастира и цркава. Иако се све то наводи у извештају, то није учињено у пуном светлу", додао је министар.

Говорећи о "стратегији за север Косова" коју су припремиле приштинске власти и Међународна цивилна канцеларија, Јеремић је рекао да је захваљујући енергичној дипломатској акцији  дошло до тога да су се и УН и Европска унија експлицитно дистанцирале од те идеје која је садржана у Ахтисаријем плану.

"Нема никаквог говора о једностраним плановима за север које би међународна заједница могла подржати. То би могло имати негативне последице по стабилност на терену и то ћемо експлицитно рећи на седници", навео је српски министар.

Јеремић је рекао да ће се седница Савета безбедности одвијати у "атмосфери притисака" како на земље које нису признале једнострану независност Косова, тако и на Србију због њеног залагања за обнављање дијалога.

"Они расту и биће их све више. Они иду у правцу великог броја земаља које нису признале једнострану независност Косова да то ураде, али притисци иду и према нама, јер постоји велики отпор ономе за шта се ми залажемо а то је обнављање дијалога о свим питањима укључујући и будући статус покрајине", рекао је Јеремић.

Министар је додао да Србија мора остати "сталожена, непопуствља у одбрани принципа на којима се заснива њена државна политика".

На седници ће говорити и министар спољних послова Косова Скендер Хисени, у својству приватног лица, пошто ће, по Резолуцији 1244, Покрајину представљати шеф УНМИК-а Ламберто Занијер.

Бан Кимун о Косову

У последњем извештају из априла, генерални секретар Бан Кимун изразио је забринутост због могућег повећања напетости на северу Космета и истакао да је подршка Мисији УН од кључног значаја за стабилност у покрајини.

"Забринут сам због могућности повећања напетости на северу Косова, уколико влада у Приштини не буде спроводила своју стратегију за северно Косово транспарентно и кроз дијалог са локалним заједницама и другим релевантним странама", наведено је у његовом редовном тромесечном извештају Савету безбедности УН.

Кимун је рекао да представљање Косова на међународним скуповима и даље представља проблем, па се то питање све чешће налази у жижи пажње, поготово пре одлуке Међународног суда правде.

Нема договора о учешћу Косова на међунардним скуповима, што је доводило до изостајања једне или више страна, рекао је Кимун и позвао Београд и Приштину да заузму прагматичан став по питању учешћа Косова на регионалним форумима.

Генерална скупштина УН је, у октобру 2008. године, прихватила захтев Србије да Међународни суд правде у Хагу донесе саветодавно мишљење да ли је једнострано проглашена независност Косова и Метохије била у складу са међународним правом.

На претходној седници Савета безбедности УН у јануару, председник Борис Тадић оценио је да би 2010. могла бити година у којој ће за Космет бити пронађено решење у складу са међународним правом и у правцу доприноса остварењу заједничких приоритета, као што је чланство у Европској унији.

Заменик тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић потврдио је да је у Немачкој ухапшен осумњичени за ратне злочине над цивилима у Ђаковици, из јуна 1999, који је припадао групи Антона Лекаја, правоснажно осуђеног на 13 година затвора.

Поступак против осумњиченог био је прекинут због бекства, рекао је Векарић и изразио очекивање да ће бити покренут поступак за његово изручење Србији.

Осумњичени је ухапшен на аеродрому у Минхену, када је са својом породицом из Чикага преко Минхена летео за Тирану, саопштила је немачка полиција.

Веће за ратне злочине у Београду осудило је 2006. године припадника ОВК Антона Лекаја на 13 година затвора, због ратног злочина у Ђаковици, који се догодио средином јула 1999. године, а пресуду је потврдио Врховни суд Србије. У том злочину убијена су најмање четири цивила.

Лекај је, са више сабораца из ОВК, убио Бајрама Краснићија 14. јуна у хотелу "Паштрик". Потом су, уз саопштење да се ради о наређењу Рамуша Харадинаја, стрељали Звездана Љушаја, Радета Гаговића и Ређу Шаљу, 15. јуна 1999. године у близини кланице меса "Агими" у Ђаковици, наводи се у оптужници по којој је суђено Лекају.

Четири дана пре убистава, Лекај је, у хотелу "Паштрик", са саборцима сексуално и физички злостављао једанаесточлану сватовску поворку Рома отету у Ђаковици 12. јуна, као и двојицу мушкараца отетих дан касније, додаје се у оптужници.

Суд је утврдио да је група којој је припадао Лекај деловала је у оперативној зони Дукађин, којом је командовао Рамуш Харадинај.

Први човек Уједињених нација упозорио на могућност избијања нових тензија на северу Косова, али и низ других тешкоћа које прате ишчекивање мишљења МСП. Позитиван помак - Тадићево залагање за помирење.

Генерални секретар УН Бан Кимун изразио је забринутост због нове политике Приштине према северу Косова и позвао косовску владу на опрезно спровођење нове стратегије за тај део територије са већинским српским становништвом.

"Забринут сам због могућности да избију нове тензије на северу Косова, уколико спровођење стратегије за северно Косово приштинских власти не буде транспарентно и праћено дијалогом са локалним заједницама и свим релевантним странама. Осетљива питања која се односе на север Косова могу се решавати само мирним путем и кроз детаљне консултације и координацију свих релевантних играча, узимајући у обзир специфичне околности и бриге свих заједница", наводи се у Бановом извештају у који је Интернет портал Радио-телевизије Србије имао увид.

Извештај Бан Кимуна подељен је амбасадорима Савета безбедности ун 5. априла, а седница на којој ће бити разматрано стање на Косову биће одржана почетком маја, рекли су за Интернет посртал РТС-а дипломати на Ист Риверу.

Генерални секретар светске организације је упозорио да УНМИК није био консултован током израде стратегије за север Косова, која је, у даљем следу догађаја, изазвала бурне реакције свих заинтересованих страна и "додала нову диманику разговорима о северу". Наводи се и да су власти у Приштини за тај пројекат издвојиле око четири милиона евра.

Наводи се и да је председник Косова Фатмир Сејдиу обећао да се та стратегија неће спороводити силом, као и да су лидери косовских Срба, листом, најаву спровођења оценили као опасну провокацију, супротну Уставу Србије и резолуцији 1244 Савета безбедности УН.

Бан је оценио и да је најава спровођења стратегија ујединила лидере Срба са севера Косова, који су, истовремено, у питање довели неутралност Еулекса, наводећи да на северу Косова већ постоје легитимне инстиуиције, које не треба распуштати.

Генерални секретар УН је навео да представљање Косова на међународним скуповима и даље представља проблем, те да се то питање све чешће налази у жижи пажње, пре свега у очекивању саветодавног мишљења Међународног суда правде.

"Нема договора о учешћу косовских институција на међународним скуповима... што је у неким случајевима доводило до неспоразума и изостајања једне или више страна. По правилу, организатори захтевају присуство представника УНМИК-а, који, обично, први иступају, док после њих ставове износе и представници релевантних косовских институција", наводи се у извештају шефа УН.

Бан је, још једном, позвао Београд и Приштину да покажу већу флексибилност и усредсреде се на проширење заједничких интереса и постизање практичних резултата, невезано за проблеме везане за статус.

"Позивам Београд и Приштину да заузму прагматичан став о учешћу представника косовских институција на регионалним и међународним форумима. Регионална сарадња је кључни елемент у напорима да се развију европске перспективе региона", навео је Бан Кимун.

Генерални секретар УН је, као и сви његови претходници у небројено много извештаја, упозорио на "разочаравајуће мали број повратника".

Генерални секретар УН је, у извештају, честитао председнику Србије Борису Тадићу на залагању за помирење током посете северу Косова у јануару.

Безбедносна ситуација је "и даље релативно мирна, али крхка", оцењује се у извештају, уз навођење случајева насиља укључујући и убиства.

Помак, додаје се, није постигнут ни у решавању проблема снабдевања српских села на Косову електричном енергијом. Бан је, такође, навео да је у последња три месеца једнострано проглашену независност Косова признала још само једна држава, односно укупно 65 земаља.