Иза строго затворених врата, политички директори министарстава спољних послова 25 земаља чланица МУГ, како се очекује, разговараће о продужењу мандата на основу плана Мартија Ахтисарија.

Очекује се да би одговорности Фејта, које су биле повећане у областима из Ахтисаријевог плана, могле бити смањене, у циљу постепеног смањења надлежности предвиђених овим документом и предаје надлежности приштинским властима.

Холандски дипломата Фејт је 28. фебруара 2008. године именован на дужност Међународног цивилног представника.

Он је врховни ауторитет за надгледање спровођења плана Мартија Ахтисарија и има извршну власт да интервенише и отклони потезе који су у супротности са овим планом.

У Ахтисаријевом плану, који није одобрио Савет безбедности УН, нити га признаје Србија, пише да ће у року од две године након ступања на снагу МУГ размотрити овлашћења шефа МЦК са циљем да постепено смањи обим његових надлежности и учесталост интервенција.

Мандат МЦК може да се оконча тек када ИСГ утврди, како стоји у Ахтисаријевом плану, да је Косово испунило све одредбе овог документа.

Састанак МУГ у Бечу тицаће се, како преносе дипломатски извори у главном граду Аустрије, и стратегије за успостављање већих права косовских институција на северу Косова. Састанку МУГ присуствоваће и премијер привремене приштинске владе Хашим Тачи.

Министарство иностраних послова Аустрије држи у тајности време и место одржавања скупа, а једино што је потврђено у Бечу јесте да ће министар иностраних послова Михаел Шпинделегер примити Тачија, али није предвиђено без присуства новинара.

Ако Србија истраје на жељи да уђе у НАТО, мораће да се одрекне Косова, након чега ће и Русија бити приморана да преиспита свој став према Косову, јер „не можемо бити већи Срби од Срба”, каже за „Блиц” Дмитриј Рогозин, стални представник Русије при НАТО, у одговору на полемику која се захуктала у Србији о могућем чланству у НАТО.

Председник Црне Горе Филип Вујановић назвао је реакцију Београда на успостављање дипломатских односа Подгорице са Приштином ”емотивном”. Он је, у интервјуу ТВ Црне Горе, оценио да Србија не треба да буде строга у испољавању неких својих одлука, а Црна Гора не треба негативно да то доживљава. Вујановић је рекао да је председник Србије Борис Тадић ”увек добродошао” у Црну Гору и да би било ”добро да је што пре посети”. Он је поновио да је ”непримерено” што на Косову Црногорци нису уставом признати као мањина, да је то ”понижавајуће” за њих и за Црну Гору и да неће потписати указ о именовању амбасадора у Приштини док се то питање не реши. Говорећи о могућем повлачењу премијера Мила Ђукановића са те функције и функције лидера владајуће Демократске партије социјалиста, Вујановић је рекао да о томе у странци до сада није било речи, али да ће, када то питање дође на дневни ред, Ђукановића ”снажно убеђивати да остане на челу ДПС и владе”. 

На Косову се као реалан и неутралан оцењује извештај HRW у коме се Косово критикује због стања мањинских заједница и рада правосуђа. Институције Косова заједно са међународном заједницом раде на успостављању реда и закона како би се побољшао рад правосуђа, изјавио је заменик премијера Косова Хајредин Кући у реакцији на извештај HRW.

“Правосудни систем је у фази реформисања које не иде како треба. Потребно је да радимо више како бисмо повећали ефикасност. Налазимо се у процесу именовања судија и тужилаца, што би требало да се одвија брже. Али мисија Еулекса треба да нам помогне у успостављању владавине закона”, рекао је Кући.

Хјуман рајтс воч је оценио да је правосуђе најслабија институција на Косову и да недостатак споразума о статусу отежава напоре за заштиту људских права грађана. Говорећи о мањинама Кући каже да има помака али да још пуно остаје да се уради на северу Косова. “Добри примери су оснивање нових општина и ми ћемо сада радити са легитимним представницима”, рекао је Кући. И опозиција сматра да извештај описује реално стање на терену мада има позитивних кретања. Представник Алијансе за будућност Косова Бурим Рамадани каже да је стање људских права на Косову тешко због недостатка професионалног приступа и ангажовања Владе. Он истиче да Влада може допринети реформи судства уколико не утиче на његов рад. Представници косовских Срба кажу да је извештај HRW реалан пошто још увек заједнице не уживају сва права а као најважније нема пуне сигурности.

ВЛАСТИ НИСУ УЧИНИЛЕ ДОВОЉНО

Председник СПО за Косово Ранђел Нојкић оцењује да још увек нема нормалних услова живота, повратка За једно овакво стање одговорни су и представници заједница у институцијама Косова што нису на адекватан начин указали на проблеме али и не дају решења. а све зато што надлежни не раде довољно на томе. Нојкић истиче да је ситуација боља у односу на пре 10 година али да се због многих проблема не може рећи да је Косово испунило демократске стандарде. “За једно овакво стање одговорни су и представници заједница у институцијама Косова што нису на адекватан начин указали на проблеме али и не дају решења.

Мислим да упркос чињеници да има побољшања у односу на крај ’99. године и почетак 2000. но међутим након овог времена које је прошло и институције Косова које себе називају демократским нису испуниле те критеријуме”, каже он. Хјуман рајтс воч је у извештају о људским правима саопштио да на Косову и даље има проблема у заштити права мањина. Косовске власти, истиче се, поново нису успеле да покажу безусловну обавезу да поштују права мањина и владавине права. Такође је наведено да је повратак расељених успорен.

За разлику од HRW, организација Фреедом Хоусе је средином јануара саопштила да је Косово из групе неслободних земаља напредовало ка статусу делимично слободних, те да је а посебно било напретка у јачању заштите права мањина. Упоређујући ова две извештаја Нојкић упозорава да међународна заједница често за закашњењем открије проблеме иако локални лидера на њих указују на време. Он истиче да се с временом и критеријуми за процену права заједница мењају. “Када је нека држава, с озбиром да институције кажу да су држава, хоће да постане то у правом смислу онда мора да испоштује стандарде овде се стандарди не поштују и зато је по мени оваква оцена међународних институција које сада у оваквим условима су много ригорозније и захтевају да се у потпуности испоштују сви критеријуми”, рекао је он.

Шеф Међународне цивилне канцеларије на Косову Питер Фејт изјавио је да ће се око стратегије за интеграцију северног дела Косова у косовски систем консултовати са Београдом и да њено спровођење не подразумева наметнута решења нити употребу силе, већ на ово питање мора да се "гледа хладне главе и чистог ума".Намера стратегије је да грађанима тог дела Косова пружи боље животне услове, као и да се ојача владавина права. Оснивањем општине Северна Митровица пружиће се већа аутономија за људе који ту живе, рекао је Фејт у интервјуу за Глас Америке.

"Основни принцип је да ћемо тражити прихватање и да ништа нећемо наметати, ако они хоће да прихвате нове услуге онда добро, а ако немаинтереса онда ћемо поново размотрити нашу одлуку", навео је Фејт.

Срби на северу Косова треба да задрже привилегије везане за Србију, под условом да су те везе транспарентне и одговорне, рекао је Фејт Успостављање власти у северном делу Косова може трајати годинама. Пред Косовом је далек пут до ЕУ, али има перспективе, рекао је Фејт. Фејт је нагласио да признавање Косова није формални услов за улазак Србије у ЕУ, али да ће регионална сарадња бити један од услова.

Истражитељ Савета Европе задужен за истрагу о наводној трговини органима Срба и других неалбанаца на Косову у сукобима 1999. Дик Марти разговарао је данас са члановима породица несталих на Косову.

Марти је тим састанком завршио дводневну посету Косову. Он је јуче разговарао са представницима мисије Еулекс за правосуђе и полицију, као и са министарком правде Косова Некибом Кељменди.

У саопштењу Министарства правде Косова након тог састанка наведено је да су Марти и Кељмендијева разговарали о несталима на Косову, као и да је министарка затражила да Савет Европе појача притисак на Београд како би се разјаснила судбина око 1.800 несталих на Косову.

Поводом истраге о тврдњама бивше главне тужитељке Хашког трибунала Карле дел Понте о наводној трговини органима Срба и других неалбанаца на Косову, истражитељ Савета Европе Марти боравио је прошле године и у Албанији где је разговарао са представницима тужилаштва и полиције.

У најновијем извештају Савету безбедности УН о раду УНМИК-а, генерални секретар УН је навео да је дошло до побољшања односа УНМИК-а и косовских власти, након што су претходних месеци имали веома ограничене контакте са његовим специјалним представником Ламбертом Занијером, наведено је на сајту УН.

Генерални секретар УН је позвао је Србију и Косово да нађу начине да оставе по страни разматрање статуса, у интересу остварења регионалне сарадње.

Он је позвао Србију и Косово на флексибилност, како би дефинисали начин учешћа Косова у регионалним и међународним механизмима и форумима, што је неопходно за економски и демократски развој и дугорочну стабилност региона.

"УНМИК остаје привржен олакшавању ангажовања свих страна како би се изнашла практична решења за питања од заједничког интереса", наводи генерални секретар у извештају.

"Упркос сарадњи страна, показало се да је тешко постићи договор у областима као што су правосуђе, царина и културна баштина", истиче се у извештају.

УНМИК је наставио напоре да нађе трајна решења за заштиту српске културне баштине на Косову, али без успеха, иако је то питање "у интересу свих страна и опширно је разматрано током низа месеци", наводи Бан. Генерални секретар изражава задовољство што су тензије између косовских Албанаца и Срба знатно смањене у Брђанима, на северу Косова, али додаје да ситуација на северу остаје крхка.

"Међуетнички инциденти посебно остају присутни у северном делу Косовске Митровице, што представља разлог за забринутост", констатује Бан Ки-мун у извештају.

"УНМИК је наставио да подржава мањинске заједнице како би охрабрио помирење, и олакшао дијалог и регионалну сарадњу", додаје генерални секретар УН, наглашавајући да стратешки циљ УНМИК-а "остаје јачање стаиблности, безбедности и поштовања људских права на Косову, као и у региону, и то путем ангажовања свих заједница на Косову, као и Београда и Приштине и регионалних и међународних актера".

Савет безбедности УН расправљаће о ситуацији на Косову на седници 22. јануара, саопштила је раније НР Кина, која је у јануару преузела председавање тим телом светске организације.

Стални представник Кине при УН Џанг Јесуи, истичући да Косово остаје важна ставка у плану Савета безбедности, изјавио је тада да ће на седници 22. јануара бити размотрен извештај шефа мисије УН на Косову Ламберта Занијера, после чега ће уследити дебата.

Претходна седница Савета безбедности УН посвећена Косову одржана је 15. октобра, а на њој је разматран извештај генералног секретара о ситуацији у јужној српској покрајини.

Црна Гора и Косово успоставили су данас дипломатске односе разменом писама министара спољних послова Милана Роћена и Скендера Хисенија, саопштено је из црногорске владе. Шеф црногорске дипломатије је у писму косовском колеги изразио очекивање да ће положај црногорске заједнице на Косову бити "трајно решен" и навео да ће истовремено решавањем тог питања почети припреме за размену дипломатског особља. "То ће допринети бољем међусобном поверењу и традиционалном уважавању које негују наши пријатељски народи у интересу заједничког добра и јачања регионалне стабилности и бржег достизања заједничких европских и евроатлатнских циљева", наводи се у писму Роћена. Црна Гора је 9. октобра 2008. године признала Косово након чега је Београд ускратио гостопримство њеном амбасадору. Пуни дипломатски односи су нормализовани годину дана касније када је нови црногорски амбашадор Игор Јововић предао акредитиве председнику Србије Борису Тадићу. Србија је сугерисала Црној Гори да сачека са чином успостављања дипломатских односа са Косовом до одлуке Међународног суда правде у Хагу.