недеља, 04 април 2010 00:18
Васкрс је највећи хришћански празник. Тога дана је Господ Исус Христос васкрсао из мртвих, победио смрт и свима људима од Адама и Еве до последњег човека на земљи даровао вечни живот. Због значаја овога празника, свака недеља у току године посвећена је Васкрсу и свака недеља је мали Васкрс. Васкрс спада у покретне празнике, и празнује се после јеврејске Пасхе, у прву недељу после пуног месеца који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње, никада пак не пре те равнодневнице. Најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја по новом календару.За Васкрс су, такође, везани лепи обичаји у нашем народу. У целом хришћанском свету, па и код нас Срба, за овај празник је везаи обичај даривања јајима.
Јаје је символ обнављања природе и живота. И као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају.
субота, 03 април 2010 20:35
Нека је срећан и благословен данашњи дан, браћо и сестре, и ова молитва наша заједничка да буде благопријатна и богоугодна пред престолом Божијим.
Благодарећи Богу и преосвећеном брату Нашем владици Василију, ја сам данас овде на овај велики дан заједно са вама, да се заједнички Богу молимо и принесемо бескрвну жртву, на дан када је сам Господ на Тајној Вечери установио Свету Тајну Причешћа, установио Евхаристију. Пред своје страдање Господ је знао шта ће се дешавати кроз сва будућа времена и Он је оставио својим ученицима, а преко њих и свима нама, оно што нам је потребно за живот вечни. Јер Он је рекао више пута у својим проповедима, док је проповедао народу, за свога живота на Земљи: “Ко једе Тело моје и пије Крв моју има живот вечни”. Тиме је Он наговештавао ову Свету Тајну Евхаристије, коју је пред своје страдање и установио. Јер у оно време, када је требало да пострада, Господ је на Тајној Вечери, са својим ученицима, пред саму Пасху јеврејску, узео хлеб у своје свете руке, благословио га и осветио, преломио и рекао ученицима својим: ” Узмите, једите, ово је Тело моје које се ради вас ломи за опроштење грехова”. Затим је узео чашу са вином, благословио осветио и рекао: “Пијте из ње сви, ово је Крв моја Новога Завета, која се ради вас пролива за отпуштење грехова”. И још је додао: “Кад год овај хлеб ломите и ову чашу пијете, ви смрт моју објављујете и обзнањујете. Ово чините у мој спомен.” рекао је Господ ученицима, а преко њих и њиховим наследницима, епископима, свештеницима који ову Свету Тајну свршавају, ево преко две хиљаде година.
Господ је у овој Светој Тајни дао нама небеску храну, дао је своје свето Тело и своју Крв да се њоме причешћујемо да бисмо имали живот вечни. “Јер ко год једе Тело моје и пије Крв моју ИМА живот вечни”, рекао је Господ. Али, Господ је браћо и сестре, Господ је исто тако рекао да се за Свето Причешће треба припремати. Јер је рекао, такође, ко недостојно једе и пије онда суд и осуду себи једе и пије. Ово Причешће бива за исцељење душе и тела нашег за живот вечни. А ко се недостојно причешћује, онда причешћује се на СУД и на ОСУДУ! Зато је Света Црква установила да се за Свето Причешће припремамо постом, молитвом, светом тајном Покајања и Исповести, да исповедамо грехе своје које смо као људи починили, па тек онда да се причестимо светим Телом и Крвљу Господа Христа. Без такве припреме, браћо и сестре, боље је не причешћивати се, него недостојно приступати светој Чаши. То је наука Цркве Православне, то је пракса која се држи две хиљаде година, и не треба сада, по некој новој науци, као што многи на западу раде, да се причешћујемо на свакој Литургији без икакве припреме. То није на спасење, то је на суд и на осуду!
Нека би Господ услишио наше молитве, даровао нам снаге духовне и телесне, да целога живота свога достојно приступамо Светом Причешћу, да примамо свето Тело и Крв Господа Христа, на исцељење душе и тела и на живот вечни. Како бисмо, када одемо одавде, у Царству Христовоме, у Царству Небескоме, још достојније се причешћивали, гледајући лице Господа Христа и Свете Тројице и славећи их са свима светима, са анђелима и угодницима Божјим, кроза све векове и сву вечност, Амин.
петак, 02 април 2010 20:47
У саборној цркви Св. Николе у Гњилану пред око педесетак верника изношењем плаштанице обележен је Велики петак. Поред неколико Срба који данас живе у Гњилану, служби су присуствовали Срби из околних гњиланских села. Вечерњу службу обавили су свештеници из гњиланске парохије. Црква Св. Николе у Гњилану налази се у центру града и главно је стециште Срба из Косовског Поморавља. Овај косовски град након доласка Кфор-а напустило је око петнаест хиљада Срба.
четвртак, 01 април 2010 23:49
Православне хришћанске цркве данас обележавају Велики петак, дан распећа и смрти Исуса Христа и највеће жалости за сав хришћански свет.Велики петак је последњи и најзначајнији дан у Великој или страдалној недељи када се у црквама не служе литургије, већ царски часови са читањем делова Јеванђеља о догађалима у данима Страдања.
Исус Назарећанин, цар Јудејски, како је записано у јеванђељима, умро је на крсту у "шести час дана" и завесе јерусалимског храма прецепиле на пола, сунце се помрачило и сва звона су попуцала.
Зато у православним храмовима, који су задржали источни хришћански обред, на Велики петак не звоне звона, већ се богослужења најављују дрвеним клепалима.
"Дођох на свет да сведочим истину. Сваки који је од истине слуша мој глас", записано је у Јеванђељу по Јовану у коме Исус пред Пилатом објашњава своју мисију и свесну жртву за спасење људског рода.
Вечерњим богослужењима на Велики Петак обележава се време смрти и скидања са крста тела Господњег, када се на посебно украшен сто испред олтара који представља Христов гроб износи плаштаница.
Свештеници износе црвену плаштаницу и три пута, уз звуке клепала, обилазе око цркве, што симболично представља христову сахрану.
Плаштаница се потом полаже испред олтара, а верници у тишини долазе на целивање све до суботе увече, уочи Васкрса који се слави од поноћи и када се у знак васкршње радости оглашавају и прва звона.
Велики петак је за све хришћане дан строгог поста, а према православном канону - то су храна на води.
Моги верници у знак жалости на тај дан уопште не једу и не пију до заласка сунца.
У Србији је, поред поста, обичај да се на Велики петак зауставе сви послови и у кући и у пољу.
У неким крајевима је обичај да се на Велики петак фарбају јаја и то у црвену боју која је симбол невино проливене крви Христове и новог живота који се рађа из његове свесне жртве.
Велики петак је за хришћане израз поштовања према жртви Христовој и вере да свако страдање претходи Васкрсењу као и да - без страдања и смрти нема васкрсења.
уторак, 23 март 2010 21:23
НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије у Србији познато као „Милосрдни анђео“ или „НАТО агресија“, је била завршна фаза Рата на Косову и Метохији, које је трајало је од 24. марта до 10. јуна 1999. године.Србију су бомбардовали: Белгија, Канада, Чешка, Данска, Француска, Немачка, Грчка, Мађарска, Исланд, Италија, Луксембург, Холандија, Норвешка, Пољска, Португалија, Шпанија, Турска, В. Британија и САД
То је било друго важније војно уплитање НАТО-а након бомбардовања босанских Срба у операција „Намерна сила“ 1995. и највећи војни сукоб на простору Србије и Црне Горе од времена Другог светског рата.
Интервенција НАТО пакта је извршена без одобрења Савета безбедности због оптужби да српске снаге безбедности врше етничко чишћење косовских Албанаца. Непосредан повод за акцију био је инцидент у Рачку и одбијање југословенске делегације да потпише споразум из Рамбујеа.
НАТО је 24. марта 1999. године око 20 часова почео ваздушне нападе на војне циљеве у СРЈ да би се касније удари проширили и на привредне и цивилне објекте. У нападима који су без прекида трајали 78 дана тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Процењена штета је око 30 милијарди долара. Коначан број жртава званично није саопштен, а српске процене се крећу између 1.200 и 2.500 погинулих и око 5.000 рањених. Током рата са Косова је избегло неколико стотина хиљада Албанаца. Напади су суспендовани 10. јуна, након потписивања војно-техничког споразума о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова и Метохије. Истог дана у Савету безбедности је усвојена Резолуција 1244 по којој Југославија (Србија) задржава суверенитет над Косовом и Метохијом, али оно постаје међународни протекторат под управом Унмика и Кфора. Са војском и полицијом у Србију је избегло више од 200.000 косметских Срба и других не-Албанаца.
Косовски Албанци су 17. фебруара 2008. једнострано прогласило независност Косова од Србије, што Србија не признаје.
Током агресије оборен је 61 напријатељски авион, 30 беспилотних летелица, 7 хеликоптера, 238 крстарећих ракета и један авион Ф-117 (невидљив).
Мора се знати да су НАТО снаге бомбардујући СР Југославију прекршиле следеће међународне конвенције, резолуције и протоколе:
- Конвенцију о деловању на животну средину донету 1977.
- Конвенција о заштити светске природне баштине 1982.
- Стокхолмску декларацију о животној средини 1972.
- Додатни протокол број 1 у Женевској конвенцији. У области заштите жртава међународних ратних конфликата 1949.
- Конвенцију о забрани употребе одређених убојних средстава.
- Бечку конвенцију о заштити озонског омотача
- Монтреалски протокол о супстанцама које оштећују озон (1987. са изменама 1997.)
- Резолуцију Поткомитета за превенцију дискриминације и заштиту мањина комисије УН за људска права из 1996. и 1997.
Чешки филозоф Карел Кошик је усред бомбардерске кампање НАТО против СР Југославије написао:
“Историја не тежи коначном идеалном стању или врхунцу. Људи се у свакој етапи боре са овом или оном опасношћу, важно је да ли ће претњу на време препознати и хоће ли имати храбрости и снаге да изађу с њом на крај.” Овим реченицама Кошик је покренуо две кључне теме које су данас постале актуелније него у време самог бомбардовања. Прва је тема везана за алузију на Фукујамин “крај историје”,
а друга тема везана је за опасност која је шест година после бомбардовања постала реалнија него тада, када су њени узроци бацани по Србији и Црној Гори.
На Фридманово и Хантингтоново признање, да нису били у праву када су инсистирали на приватизацији по сваку цену, јер се показало да је владавина закона елементарнија и важнија од приватизације, надовезао се 2004. Фукујама, говорећи да је напредак данас могућ само уз јак државни апарат. Јачање државе решење је за све савреме проблеме појединих држава и глобалног света - поручује Фукујама, признајући да историја и даље траје. Слабе државе у земљама у транзицији довеле су до корупције, сиромаштва, организованог криминала, тероризма и до катастрофалне загађености животне средине.
Друга Кошикова тема о великој опасности која нам прети од последица уранијумског и диоксиног рата који је 1999. вођен против СР Југославије, данас постаје проблем везан за опстанак и просперитет српског и других народа који живе на територији СЦГ.
Међутим, треба поћи од прве истине коју је презентирао Кошик у време бомбардовања: “У рату против Срба не само да се тестирало оружје на живим циљевима и проверавала способност командних штабова, већ се такође испитивала, и то превасходно, психа људи.” Зато се слободно може рећи да је ово анализа о ефектима бомбардовања који и данас делују на здравље и психу житеља СЦГ.
Те трагичне 1999, за 78 дана бомбардовања страдало је 2.000 цивила и 1.002 војника. Извршено је 36.219 налета војних авиона. НАТО авиони летели су на висинама између 10 до 15 километара где се налази озонски омотач. Резултати њиховог дејства јесте сигурно и оштећење озонског омотача изнад Балкана. Међутим, треба рећи да оштећење озонског омотача има сезонски карактер везан за одређене географске ширине и одређено доба године. Тако да се мора констатовати да оштећење озонског омотача није могло опстати на нашим географским ширинама у дужем временском периоду али је сасвим сигурно допринело глобалном проширењу озонске рупе.
Осиромашеним уранијумом гађано је укупно 113 локација на подручју тадашње СР Југославије, већина на територији Косова и Метохије. Према прорачунима доктора Владимира Ајдачића, на СР Југославију бачено је 13.000 тона осиромашеног уранијума. Американци су признали “сејање” “само” 11.000 тона овог нус-производа уранијума 235 који се користи као гориво у нуклеарним електранама.
Према подацима НАТО, од 5. до 11. септембра 1995. њихови авиони су испалили 5.800 пројектила са осиромашеним уранијумом у близини Хан Пијеска и Хаџића у Босни и Херцеговини.
У последице бомбардовања српских земаља не убрајају се само тоне осиромашеног уранијума, већ и тоне штетних и канцерогених хемијских материја расутих и сагорелих због последица бомбардовања. Опасни пирален из трафо-станица, жива, разноврсни диоксини, сагорели керозин, халони - све су то посредне последице бомбардовања које наносе много озбиљнију штету по човека и његову околину, него што се до сада признавало.
Политичари крију истину
До истине, оне потпуне, тешко је доћи без поузданих података о дејствима (квантитет и квалитет), тачном броју прелета, врсти средстава коришћених за заштиту летилица или борбених средства. На нашој страни о чињеницама везаним за бомбардовање могу говорити само припадници квалификоване јавности у које спадају војни стручњаци, руководства фирми по којима је дејствовала НАТО алијанса, локалне заједнице на чијем терену се дејствовало, медицински и еколошки стручњаци, научни радници у пољопривредним, водопривредним, нуклеарним, хемијским, технолошким и другим институтима, невладине еколошке организације и појединци стручно оспособљени за еколошке проблеме.
Од свих побројаних припадника квалификоване јавности само се мали број укључио у причу о еколошкој загађености коју је проузроковало бомбардовање 1999. Тај мали број припадника јавности био је 1999. укључен у Комисију за процену штете у животној средини коју је формирала савезна влада. Ова комисија је започела обиман и врло стручан рад, претежно заснован на квалитативној процени штете. Међутим, после првих обимнијих и значајнијих резултата, неко је из политичких структура наредио обуставу рада. Да је рад комисије био настављен, ми бисмо имали много бољу преговарачку позицију како о тужбама против земаља које су нас бомбардовале, тако и о евентуалном обештећењу грађана и државе.
На другој страни догађало се да због неблаговременог и неадекватног информисања људи залазе у контаминиране уранијумске зоне, па чак и граде објекте за разне намене. Такође треба напоменути да је немарност и својеглавост неких одговорних људи у великим производним погонима довела до тога да се исцурели пирален баци на јавну депонију као што се то догодило у Бору после разарање трафо-станице “Бор 3″. Нажалост, у Бору су се руководиоци локалне самоуправе и челници угрожених индустријских постројења оглушили о све опомене домаћих и страних стручњака тако да је одлагање пиралена обављено на нестручан и опасан начин.
У времену када је заштита животне средине постала кључни појам у научним, друштвеним и политичким опредељењима а највећи проблем у економској сфери, на примеру односа према уранијумском и диоксином рату најбоље се може доказати да су фактори здравља и болести пре свега друштвени, а онај ко крије податке о угрожености становништва саучесник је у злочину.
Сагоревањем нафте ослобађају се различита циклична једињења, која су веома штетна, а под дејством сунчеве светлости и других фактора ослобађају се и диоксини, који су изузетно канцерогени. Уранијум и диоксини учинили су да се бомбардовање СР Југославије може прогласити геноцидним чином.
Последице се уклањају споро и на неадекватан начин
Крајем 2003. (11.12.) кренуло је пут Француске 149 неоштећених кондензатора пуњених канцерогеним трансформаторским уљем - пираленом. У Француској у постројењу “Сеше”, највећем у Европи за уништавање опасних материја, биће истопљени кондензатори. Укупна количина овог опасног отпада, смештеног у специјалним контејнерима, процењује се на око 5,5 тона.
У општини Бујановац, на локацији Братоселце, током 2003. извађено је 350 метака са осиромашеним уранијумом. Током 2004. окончано је и чишћење Пљачковице крај Врања, где је на изузетно неприступачном терену пронађено 48 метака са осиромашеним уранијумом.
Управа за заштиту животне средине Министарства науке и заштите животне средине потписала је 19. јула 2005. године са Институтом за нуклеарне науке “Винча” уговор о реализацији пројекта санације контаминираног земљишта осиромашеним уранијумом на локацији Боровац, на територији општине Бујановац.
Према најавама из ресорног министарства, током наредне године у плану је санација локације Рељан у општини Прешево, чиме би се завршила санација свих локација контаминираних осиромашеним уранијумом на територији Србије ван Косова и Метохије.
Сви презентирани подаци о предузетим активностима говоре о озбиљности с којом Влада Републике Србије прилази овом проблему. Међутим, за комплетну санацију свих контаминираних површина разним отровним супстанцама, од живе, амонијака, пиралена и још много чега, треба много новца, толико колико Србија неће имати још дуго. Зато је и битно да се са последицама бомбардовања упозна светска, као и непоосредно угрожена балканска јавност. Само широком финансијском потпором из иностранства и брзом акцијом на терену може се реализовати озбиљнија санација загађеног простора Србије.
НАТО скрива истину
Југославија је те фаталне 1999. године била полигон за испробавање муниције са осиромашеним уранијумом што је, поред диоксиног рата, био један од циљева бомбардерске акције против Војске Југославије зацртаних још августа 1998. године. Требало је утврдити какву продорну моћ осиромашени уранијум има при практичним ратним операцијама, какав му је ефекат на живу силу и природну околину и да ли се на тај начин САД могу ослободити хиљада тона осиромашеног уранијума као отпада који немају где да безбедно лагерују.
Иста акција са погубним последицама поновљена је интервенцијом Коалиционих снага у Ираку, на који је бачено више хиљада тона уранијумске муниције и због чега је интензитет зрачења на готово целом простору ирачке државе 1.000 пута већи од нормалног. Програм Уједињених нација за животну околину (УНЕП) утврдио је пет врућих приоритета у еколошком погледу у индустријским зонама око Багдада и Фалуџе, где је просуто на хиљаде тона токсичних материјала а које треба уклонити на безбедно место.
Међутим, понуда УНЕП - а, није наишла на одобравање Американаца и Британаца који не намеравају да у догледно време изврше деконтаминацију загађеног терена, правдајући то недостатком правних међународних норми и докумената по којима би они били обавезни да изврше уклањање свог контаминираног земљишта. Ово се уклапа у укупно понашање Америке и Британије када су Ирак и СЦГ (Југославија) у питању, јер по сваку цену спречавају независне процене о озрачености и посредној загађености животне средине изазване употребом осиромашеног уранијума и других убојних средстава.
Вођство Пентагона је чак забранило приказивање филма о штетном утицају осиромашеног уранијума на америчке војнике који су боравили у Ираку, а који су за приказивање припремили амерички лекари. Међутим, према подацима антиратне америчке невладине организације “ПЕАЦЕ НО - НУКЕС” егзактно је утврђено да постоји опасност по човека и остали живи свет од употребе муниције са осиромашеним уранијумом.
Према све обимнијим и валиднијим подацима о деловању осиромашеног уранијума (ОУ), којима се бави светска стручна јавност, постало је извесно да су у САД чак 697.000 војника, који су учествовали у акцији “Пустињска олуја” у Персијском заливу, зарадили уранијумску болест. На иницијативу Хилари Клинтон, урађена су испитивања здравственог стања ветерана из Заливског рата и од 27 контрола у 24 случајева пронађени су трагови уранијума у организму, а код 60 одсто њихових потомака пронађене су деформисане ћелије. Сви изнети подаци, као и прогнозе о хуманитарним и еколошким последицама, оправдане су јер због последица употребе муниције са ОУ пате сви народи у земљама где је ово оружје било коришћено, али и они који су га употребљавали.
Али, трагичне последице задесиле су и оне које су агресори подржавали спроводећи ратне операције, као на пример Албанци. Албанци са Космета су са одушевљењем подржали све акциеје НАТО снага 1999, али су и добили проблем због ког ће за 20 година бити права реткост да неко са угрожених подручја Космета умре природном смрћу. Према званичним подацима НАТО алијансе из 2000. године, ОУ се нашао на свим местима по којима су деловали авиони типа “А 10″. Највише мисија авиони “А 10″ обавили су западно од пута Пећ - Ђаковица - Призрен, у околини Клине, као и на простору око Призрена и северно од линије која спаја Суву Реку са Урошевцем.
Дволичност Запада
Дволичност Запада не познаје границе. У априлу ове године Парламент ЕУ донео је Резолуцију број Б6 - 0094/2005. којом се регулише процес регионалних интеграција на западном Балкану, тачка 12 у којој стоји узнемиреност због садржаја радиоактивних елемената у контролисаној води и тлу. Исто тако исказују забринутост због спорог темпа деконтаминације у различитим рејонима БиХ. Заступници ЕУ све то чине како би се заборавило да су једногласно 1995. подржавали бамбардовања босанских Срба у БиХ. Добро је ако су они извукли поуку или наук из 1995. и 1999. па зато нису подржали Вашингтон у инвазији на Ирак.
Све анализе односа САД према остатку света утврдиле су да су Сједињене Државе великим делом изван оквира међународног права, будући да су потписници само трећине актуелних међународних мултилатералних споразума.
Укупно посматрано, сведоци смо парадокса да је Америка све ангажованија на глобалном плану, а у исто време су и све изолованија у глобалној међународној сарадњи. Неприхватање Кјото протокола о климатским променама, међународног документа који је почетком године ступио на снагу, или повлачење потписа са Римског уговора којим је створен Међународни кривични суд, само су неки од примера америчког “егоистичног” понашања “мимо света” јер је све очигледније да се САД због непотписивања многих међународних уговора све наглашеније издвајају из међународне заједнице.
Као пример америчке ароганције мора се навести случај са УНЕП-ом. Наиме, Међународна еколошка организација “Пријатељи Земље” марта 2004. осудила је покушаје САД да подрију и ослабе до нестанка УНЕП (Еколошки програм УН). Према тадашњем саопштењу “Пријатеља Земље” на првом међународном министарском састанку “Глобални еколошки форум” који је марта 2004. одржан у Јужној Кореји, све присутне земље, осим САД, биле су јединствене у оцени да је УНЕП превише институционално и финансијски слаб и да је због тога неефикасан у борби са све озбиљнијим еколошким проблемима. Том приликом САД су на све начине покушале да оспоре сваки предлог за јачањем УНЕП-а. Међутим “Пријатељи Земље” су успели да излобирају остале земље да подрже француски предлог да се УНЕП оснажи и претвори у моћну и ефикасну специјализовану агенцију УН за еколошка питања.
Било је и плутонијума
Приликом мисије стручњака УНЕП-а 2000. године на Косову и Метохији процењена је угроженост животне средине на 11 локалитета. Према упозорењу стручњака из Института “Др Драгомир Карајовић”, у закључцима УНЕП-овог извештаја покушано је да се евидентирана опасност умањи и сведе у неке већ признате али нешкодљиве параметре. Наиме, само у том извештају, и никада више није споменуто, да је у неким узорцима угроженим ОУ пронађен и плутонијум. Прича о плутонијуму толико је опасна да јој нема краја, како у објашњењу, тако и у последицама.
На позив југословенских власти УНЕП је од 27. октобра до 5. новембра 2001. са тимом од 14 међународних стручњака испитао пет од 11 места, која су погођена муницијом са ОУ у Србији, и једно место у Црној Гори које је било погођено, плус једно погођено војно возило. Ових пет места на којима су извршена испитивања УНЕП-ови стручњаци су сами изабрали по критеријуму количине употребљеног ОУ, безбедносних чинилаца, карактеристика животне средине и густине становништва. Тим за процену је сакупио 161 узорак, укључујући 69 биљних, 54 узорака тла, 17 узорака ваздуха, 11 узорака воде и 4 узорка размаза. Три пенетратора и три фрагмента пенетратора су такође анализирана. Узорке је анализирала швајцарска лабараторија “Спиез” и италијанска лабараторија АНПА.
Резултати испитивања су показали да се честице ОУ могу детектовати у узорцима тла и у осетљивим биолошким индикаторима као што су лишајеви. Тим је био јако изненађен што је у ваздуху после две године пронашао честице ОУ.
Главни закључак УНЕП-ових стручњака своди се на неопходност сталног надзора контаминираних области све док се не изврши деконтаминација. Међутим, у извештају је наведено да НАТО није дао податке о једном месту свог дејства ОУ а југословенске власти су га идентификовале. Нажалост, избегавање давања правих података постала је уобичајена пракса НАТО свуда где је деловао па и на тлу СЦГ.
Осиромашени уранијум
Осиромашени уранијум се по хемијско-токсичном својству разликује од природног уранијума. Постоје три врсте уранијума - 234, 235 и 238. Овај последњи се користи у нуклеарним реакторима за производњу нуклеарне бомбе. У ту сврху га обогаћују с друга два радиоактивна изотопа која су извучена из минерала уранијума, који, пошто је лишен ове две компоненте, постаје уранијум 238 од 99,8 одсто, тј. ОУ. Минерал који је двоструко мање радиоактиван од оргиналног. У овој безазленој али не и “наивној” форми се користи због своје чврстине (густине тј. велике специфичне тежине) јер је двоструко тежи од олова, у производњи штапова за голф, као баласт за авионе, за кобилице бродова, за оклопне тенкове и за повећање пробојности пројектила.
Када пројектили од осиромашеног уранијума експлодирају у додиру са циљем, развијају температуру од 3.400 степени Целзијуса пробијајући и најтврђе оклопе. Сам ОУ при сагоревању развија температуру близу 3.000 степени, док са малом примесом плутонијума развија још додатних 400 степени. После пробијања препреке зрно се претвара у сићушне честице, које сагоревају у додиру са ваздухом, изазивајући код оног ко их удише оштећења краткотрајног или дуготрајног карактера. Да ли ће оштећења код контаминираних особа бити краткотрајна или дуготрајна, зависи од облика уранијумовог оксида са којим је особа дошла у контакт.
Постоје два облика уранијум- оксида. Један који је у гасној форми и он се може излучити из тела знојењем и мокрањем. Други облик у “керамичком стању” се може физички одржати на неком ткиву на дужи рок, а то значи да особа која је дошла у контакт са овим обликом уранијумовог оксида поседује трајни извор зрачења у сопственом организму, са свим последицама које то зрачење изазива.
Уранијум не спада у олигоелемент, није сатавни део људске ћелије. ОУ има алфа емисионо дејство и велику продорну моћ. Његовим дејством стварају се јонски парови, који цепају све мембране укључујући и генетски материјал који се касније преноси на потомство. Проузрокује, поред малигних, и многа друга обољења. Поседује токсичност која изазива отровна дејства на свим највиталнијим човековим органима.
Један милиграм ОУ унет у организам довољан је да заустави рад бубрега, док педесет милиграма изазива већу радијацију од максималне дозе дозвољене само за раднике који раде у нуклеарним централама. Технички речено, када радијација продре у тело, довољна је само десетина тримилионитог дела секунде да отме један електрон од човека. Затим електрон, пошто је негативно наелектрисан, оставља позитивно наелектрисан атом вршећи такозвану јонизацију. После тога електрон и атом, пошто су постали нестабилни, производе ланчане хемијско-физичке реакције, проузрокујући промене у молекулима и у генетском наслеђу ћелије, која од тог тренутка може да поспеши развој рака.
У искуству муслимана, Албанаца, Срба и Хрвата из БиХ рођен је феномен назван “америчка киша”. Наиме, особе које су дошле у додир са ОУ врло брзо после контакта жале се на хронични умор, главобољу, претерано знојење и отежано дисање, а те тегобе, према изјавама озрачених грађана, појачавају се током кишних дана.
Оно што посебно брине јесте податак да је ОУ опаснији од уранијума јер оксидише, растворљив је у води и требало је да се загађене зоне одмах деконтаминирају, пре него што ОУ стигне до водоносних слојева у земљи.
Најтежа стања код људи настају као последица мутагених, тератогених и канцерогених дејстава ОУ, која ствара радијационе гроздове на хроматину у једру ћелије. Пораст инциденце малигних обољења настаје две до пет година после прве интерне контаминације храном и водом.
Светска јавност мора чути истину
Свесно презентовање непостојања последица по људе и животну средину од бомбардовања 1999. има за циљ да да одрешене руке “извозницима демократије” и њиховим савезницима за некажњену употребу модерних врста наоружања, укључујући и муницију са ОУ у будућим ратним операцијама. Због тога је битна подршка напору антиратних и антиНАТОвских снага, које желе да присиле светско јавно мњење да призна да је током НАТО бомбардовања СР Југославије, први пут у историји цивилизације еколошка катастрофа створена циљно и плански. Требало је прецизно утврдити ефекте дејства уранијумске муниције и последице диоксиних акцидената у природним условима.
Мора се изазвати пажња међународне јавности на опште еколошке опасности и заштиту становништва. Потребно је захтевати од свих актера бомбардовања пуну и објективну информацију о обављеним акцијама као и о истраживањима посвећеним последицама које су изазвале војне операције на непосредан и посредан начин.
Мора се онемогућити сваки селективни приступ утврђивању истине о последицама бомбардовања СРЈ 1999. Такође треба рећи да су земље чланице НАТО савеза за време бомбардовања СР Југославије починиле према незваничним подацима око 3.000 прекршаја који се по националним законодавствима и међународним конвенцијама могу сматрати тешким. Само еколошка штета настала бомбардовањем процењује се од 3,6 до 10 милијарди долара. Прву процену (3,6 милијарди) дао је Завод за заштиту животне средине Министарства за науку и заштиту животне средине док је другу, вишу процену (10 милијарди) дао Институт Г17.
Укупна материјална штета нанета СР Југославији, према речима Војислава Коштунице (3.4.2001.), износи 300 милијарди долара.
Коришћен материјал са сајтова: wikipedia и novinar.de
среда, 17 март 2010 23:07
У Светосавском дому при Храму светог Саве вечерас је поводом годишњице насиља на Косову отворена изложба копија и реплика фресака са Косова и Метохије - "Да се не заборави".Патријарх српски Иринеј рекао је отварајући изложбу рекао да је Косово "света српска земља где је рођена и стварана историја и култура, да су ту највеће српске светиње, као и да на тој светој земљи почивају наши највећи светитељи"."То знамо ми и свет би требало да зна да Србија без Косова није Србија, као и што тело без главе није људско биће", рекао је српски патријарх.
Он је навео да му је драго да је та изложба организована и да то треба да буде порука да би свака прилика требало да буде посвећена Косову.
"Ако га будемо носили у срцу, души и мислима нећемо га никада изгубити", казао је Иринеј.
Отварању изложбе присуствовали су министар за Косово и Метохију Горан Богдановић и државни секретар у том министарству Оливер Ивановић.
Изложбу је организовала Висока школа Акедемија СПЦ за уметност и конзервацију Београд, а трајаће седам дана.
На изложби су изложени радови студената Академије и биће отворена од 10 до 20 часова, а сваког дана у 19 часова биће емитовани документарни филмови о Косову.
Изложба "Да се не заборави" организује се већ пет година, а ово је друга година како се она организује у Светосавском дому у Београду. Изложба је данас отворена и у Чајетини и Бијељини, а јуче у Краљеву, Сарајеву и Хан Пијеску.
уторак, 16 март 2010 23:30
Данас се навршава шест година од мартовског погрома 2004. године над Србима на Косову и Метохији.Инсценираним убиством албанске деце у Коовској Митровици, започела је унапред смишљена акција против Срба на читавом Косову и Метохији, која је имала за циљ застрашивање и протеривање Срба са простора Косова и Метохије.
17. марта 2004. године убијени су:
- Спасојевић Боривоје (1941) из Косовске Митровице, покошен рафалом 17. марта код моста на Ибру у Северној Митровици
- Јана Тачев (1968) родом из Македоније, удата за Србина у Косовској Митровици. Убијена из снајпера 17. марта на балкону вишеспратнице близу моста на Ибру у Северној Митровици
- Ненад Весић (1950) из Липљана, подлегао ранама задобијеним од бомбе коју су 17. марта албански терористи бацили на њега у Липљану.
- Добривоје Столић (1954) из села Дрејковци код Штрпца, убијен 17. марта на кућном прагу око 22,40 часова. Албански терористи га најпре позвали да изађе из куће, а затим пуцали у њега.
- Борко Столић (1982), од оца Добривоја. Када је чуо пуцњаву испред куће, изашао да види шта се збива, а албански терористи га тешко ранили. Од задобијених рана преминуо 18. марта.
- Слободан Перић (1952), наставник физичке културе, убијен 17. марта око 20,50 часова у Улици краља Петра у Гњилану, избоден металном шипком.
- Златибор Трајковић (1951) из Косова Поља, изгорео пред руском болницом у Косову Пољу, када су Албанци напали Косово Поље и запалили обе цркве, основну школу, болницу и десетак српских кућа
- Драган Недељковић (55) из Призрена, изгорео у згради богословије у Призрену 17. марта, када су албански терористи запалили још и Владичански двор, Саборну цркву, цркву Богородице Љевишке, црква Христа Спаса и све преостале мање цркве по Призрену, као и манастир Св. Архандела изнад Призрена.
Повређено је око хиљаду људи, уништено неколико стотина српских кућа, а из својих домова пртерано више од пет хиљада Срба.
За неколико дана терора минирано је 33 цркава или манастира, а 11 православних објеката је тешко оштећено.
У овој акцији албанаца константно је учествовало више од сто хиљада Албанаца, а многе догађаје забележиле су камере бројних светских телевизијских станица.
Данас после шест година од погрома над Србина ниједан починилац није одговарао за ова злодела, што указује на чињеницу да су у овоме учествовале косовске институције које су данас прогласиле независност.
Само четири године након овог догађаја многе утицајне земље предвођене Сједињеним Америчким Државама признају противправну и једнострано проглашену независност Косова.
Могућност новог погрома ни данас после једанаест година од доласка међународних мировних снага на Косову и Метохији под окриљенм УН-а није искључена, имајући на уму чињенице о бројним убиствима, киднаповањима, скрнављењу гробова, трговине органима, итд.
У црквама на Косову и Метохији данас ће бити служен парастос жртвама мартовског насиља над Србима из 2004. године.
недеља, 14 март 2010 22:04
Подела Косова је једино реално одрживо решење које би могло да буде прихватљиво и за Србе и за Албанце, оценио је председник Владе Републике Српске Милорад Додик.„Србија не сме дозволити да због Косова буде заробљена још 50 година“
У интервјуу подгоричком „Дану“, Додик је рекао да ће Албанци врло тешко владати севером Косова и оценио да ће у том делу увек бити насиља и нестабилности и никад неће бити демократије.
„Подела Косова је једино дугорочно и трајно решење, које је добро и за Албанце“, сматра премијер Републике Српске.
По његовој оцени, Србији треба дати сатисфакцију како би могла да каже: „Ево, признајемо.“
“Знам да црква и многи људи у Србији не мисле тако, али Србија не сме дозволити да због Косова буде заробљена још 50 година“, казао је Додик оценивши да је косовски мит вековима заробљавао политичку свест Срба.
Одговарајући на питање да ли постоји политичка воља у Србији за овакво решење, Додик је рекао да се „воља увек створи, ако се иде за решењима“.
„То решење још нико не помиње, па се и не зна да ли постоји воља за то. Сада владају емоције у духу пароле ’Не дамо Косово’, а нисмо на Косову“, рекао је Додик.
“Да сам у позицији албанских руководилаца, север Косова бих понудио за трајни мир и разграничење са Србијом“, додао је Додик.
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 64
Warning: Illegal string offset 'active' in /www/htdocs/w00ff5ca/templates/sj_worldnews/html/pagination.php on line 70
Газиместан 2012. године
|
Мудрости патријарха ПавлаВерујући у Господа остварујемо смисао живота... Понављам и себи и вама, и нас је Господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом човечанству... |
Злочини над Србима на Косову и Метохији
Крвава жетва 1999. у Старом Грацку
23. јула 1999. године у Старом Грацку код Липљана на њиви зверски је убијено четрнаест
Крематоријум за Србе - Клечка
Село Клечка , 27. август 1998.
Српска полиција открила је кремациону пећ у фабрици
Убиство шесторо српских младића у кафићу ''Панда'' у Пећи
Светислав, Зоран, Драган, Вукота и два Ивана недужно гледају са читуља, Пећ се претворила у град
Страдање фамилије Костић из Ретимља
Породицу Костић из Ретимља код Ораховца називају најтрагичнијом породицом на Косову. Најпре је
Отац Харитон Лукић
Медју бројним зртвама Косовско-метохијске трагедије су монаси Манастира Светих Архангела, Отац
Злочини гњиланске групе
Против 17 чланова озлоглашене банде, Тужилаштво за ратне злочине Србије крајем јуна је
Више
Злочин у Гораждевцу
13. августа 2003. године у Гораждевцу убијена су српска деца. Многи међународни званичници
17. март 2004. - ПОГРОМ
.jpg "17. март 2004. - ПОГРОМ")
СРБИ УБИЈЕНИ У МАРТОВСКОМ ПОГРОМУ 2004. ГОДИНЕ
- СПАСОЈЕВИЋ БОРИВОЈЕ (1941) из Косовске Митровице,
Напад на аутобусе код Подујева
16. фебруара 2001. године извршен је терористички напад на аутобусима Ниш Експреса у Ливадицама
Убиства у Церници
01.09.2003. године
Миломир Савић, рањен у нападу у Церници, подлегао повредама
Новица
Списак убијених Срба
Овај списак
СПИСАК УБИЈЕНИХ СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ОД ДОЛАСКА КФОРА 1999. ГОДИНЕ
Списак киднапованих Срба
Овај списак није комплетан (ако знате имена убијених Срба који се не налазе на овом списку
Распеће Ђорђа Мартиновића
“Шиптарски терористи набили га на колац пpвoг маја1985г.
Истина скривана пeтнaecт година.
ПРАВОСЛАВНИ ХРАМОВИ УНИШТЕНИ ОД ДОЛАСКА КФОРА И УНМИКA
На списку се налази 140 уништених православних објеката на Косову и Метохији од 1999. |
Обећања политичара
Део Вулинових (не)испуњених
јануар 2013. - Немојмо да уносимо немир међу Србе на
Остају српске институције на
Србија не сме да дозволи да Срби на Косову и Метохији
Нећу се смирити док Косово и
БЕОГРАД, 21. фебруара 2008.
Николић је, говорећи
Како је нестао акциони план?
Од 17. фебруара ове године, када су косовскe институције
Никада нећемо признати
Министар спољних послова Србије Вук Јеремић поновио је
Никада нећемо признати Косово
07. јануар 2012 - Председник Србије Борис Тадић
