Представници власти у Србији и косовских Албанаца, уз посредовање изасланика САД, Русије и ЕУ, Кристофера Хила, Бориса Мајорског и Волфганга Петрича, почели су мировну конференцију о Косову, на данашњи дан пре једанаест година, у дворцу Рамбује код Париза.

Почетку конференције претходили су месеци "шатл дипломатије" америчког дипломате Криса Хила, након које је уследило објављивање предлога мировног споразума, на чији су садржај озбиљне примедбе имали и Београд и косовски Албанци.

Церемонији отварања су, осим делегација Србије и косовских Албанаца. копредседници конференције Ибер Ведрин и Робин Кук, тројица посредника, а скуп је, званично отворио тадашњи француски председник Жак Ширак.

"Позивам вас да омогућите да снаге живота тријумфују над силама зла. Свет вас посматра и чека. Ретки су моменти када је историја у рукама само неколико људи. То је случај данас када сте заузели места за овим преговарачким столом", рекао је тада Ширак.

Према општој оцени, амбициозно замишљена и помпезно најављена мировна конференција у Рамбујеу, била је заказана прерано и без адекватне припреме, те је унапред била осуђена на неуспех.

"Текст споразума из Рамбујеа, којим је Србија позвана да прихвати НАТО трупе на својој територији, представљао је провокацију, изговор за почетак бомбардовања. Рамбује није документ који би било који Србин прихватио. То је био лош дипломатски документ који се никада није требао појавити у тој форми", рекао је некадашњи амерички државни секретар Хенри Кисинџер лондонском "Дејли телеграфу" јуна 1999. године.

Албанску делегацију чинили су: Азем Суља, Бајрам Косуми, Бљерим Шаља, Бујар Букоши, Едита Тахири, Фехми Агани, Хашим Тачи, Хидајет Хисени, Ибрахим Ругова, Идриз Ајети, Јакуп Краснићи, Мехмет Хајризи, Рам Буја, Реџеп Ћосја, Ветон Суроји и Џавит Халити.

Српску делегацију предводио је Ратко Марковић, а у њој су били и Владан Кутлешић, Никола Шаиновић, Владимир Штамбук, Војислав Живковић, Гуљбехар Шабовић, Зејнелабедин Курејши, Фаик Јашари, Сокољ Ћусе, Рефик Синадиновић, Ибро Вајт, Љуан Кока и Ћерим Абази.

Након пуних 17 дана натезања у дворцу покрај Париза и свега једног заједничког сусрета две делегације, косовски Албанци су, упркос снажном отпору представника Ослободилачке војске Косова, начелно прихватили споразум.

Контакт група одлучила је да се преговори о решењу косовске кризе наставе 15. марта у Паризу.

Тадашњи шеф делегације Владе Србије на преговорима о Косову Ратко Марковић изјавио је да састанак у Рамбујеу "није дао резултате, јер се није пошло од темеља, већ од крова".

Делегација косовских Албанаца, коју је на опште изненађење али и уз велику подршку САД предводио до тада мало познати шеф герилаца Хашим Тачи, прихватила је у начелу предлог споразума о решењу косовске кризе који је предложила Контакт група.

Главни разлог албанског пристанка био је огроман притисак САД, али и чињеница да је Србија унапред одбацила Хилов план решења косовске кризе.

Делегација Владе Србије, такође, је начелно прихватила предлог али уз услов да се не дозволи пролазак кроз земљу трупама НАТО-а и да међународне снаге на Косову буду под окриљем Уједињених нација.

Наредна рунда преговора о Косову почела је 15. марта у Паризу, а окончана је неуспехом после свега четири дана. Две делегације су 18. марта потписале различите споразуме.

Делегација косовских Албанаца потписала је споразум који су понудили међународни преговарачи, док је државна делегација Србије потписала сопствени предлог политичког
споразума - Споразум о самоуправи на Косову и Метохији.

Ни у последњем покушају, 22. марта, специјални изасланик САД Ричард Холбрук није успео да убеди тадашњег председника Савезне Републике Југославије Слободана Милошевића да прихвати споразум о Косову и размештање страних трупа у покрајини.

Неуспешне разговоре са југословенским председником пре Холбрука, имали су и међународни посредници за Косово Борис Мајорски, Волфганг Петрич и Кристофер Хил.

Два дана касније, 24. марта, НАТО-а је започео бомбардовање СР Југославије, што је после 78 дана резултирало повлачењем југословенских снага са Косова и успостављањем привремене администрације Уједињених нација у покрајини.

Чланови две делегације само су једном заједно седели за столом а на челу стола је седела амерички државна секретарка Мадлен Олбрајт.

Медији су је тих дана представљали као „новог Холбрука", који је у Дејтону пустио европске дипломате да „се играју" не би ли затим преузео палицу и решио ствар.

Председник Скупштине општине Звечан Добросав Добрић изјавио је да су одборници одбацили план за интеграцију севера Косова у институције непризнате државе Косово.

"Одборници су јасно рекли да ИЦО на северу Косова нема шта да тражи и њено присуство и активност може само да погорша, ионако крхку, безбедносну ситуацију и стабилност која сада влада, да локалне самоуправе на северу Косова нису никакве паралелне институције, јер је нелогично и немогуће да будемо паралелни сами себи", рекао је Добрић.

"Ми смо легално и легитимно изабрани народни представници и у оквиру своје надлежности и Устава Србије организоваћемо живот на нашем подручју", додао је Добрић.

Председник општине Звечан Драгиша Миловић изјавио је да је сваки покушај инсталирања плана ИЦО на северу Косова и Метохије неприхватљив. "Покушаји Питера Фејта само погоршавају, ионако ровиту, безбедносну ситуацију на простору наших општина. Порука нашим грађанима, пре свега у северној Косовској Митровици, где ће, како очекујемо, бити избори које ће расписати држава Србија, да на никакве евентуалне изборе које ће расписати косовска влада и ИЦО не излазе", истакао је он.

"Ми имамо нашу државу - Републику Србију коју поштујемо, као и њен Устав", поручио је Миловић.

У закључцима се захтева да према Резолуцији Савета безбедности УН 1.244, Кфор извршава свој одобрени мандат најодговорнијег фактора безбедности и никако не сме да постане "војна снага непризнате државе Косово".

Тражи се и ојачавање мисије УНМИК-а на северу Косова и Метохије, а не смањивање и ограничавање надлежности.

Од државе Србије се захтева усвајање плана за побољшање животних услова својих грађана на Косову и Метохији, за повратак расељених и јачање свих својих институција на Космету, а тиме и на северу Космета и подручју општине Звечан.

Потпредседник општине Звечан Милан Ивановић најавио је стим у вези за четвртак, 4. фебруар, у Косовској Митровици, седницу Заједнице скупштина Косова и Метохије, на коју ће бити позвани представници свих посланичких група из Скупштине Србије, сви посланици са овог подручја, председници свих општина, директори институција, а позван је и владика рашко-призренски Артемије.

Сокови који се производе у Србији, а који су по налогу надлежних инспекцијских служби   повучени из продаје, средином јануара,  поново се налазе на полицама великих маркета.

Надлежне инспекцијске службе на Косову, средином јануара ове године забраниле су продају воћних напитака произвођача Нектар, ЛаВита, Верде и Таково, са тврдњом да су неисправни и као такви непожељни за косовско тржиште.

Ових дана се поменути производи опет могу видети на полицама великих косовских маркета чији су власници косовски албанци.

Млечни производи компаније ''Имлек'', прошле године су повучени из продаје због наводних царинских проблема и још увек их нема у продаји на читавом Косову и Метохији.

Наведени производи су конкурентни у односу на косовске производе.

Након повлачења Имлека, косовско тржиште је преузео македонски ''БиМилк'', који има  идентичну амбалажу коју имају Имлек-ови производи.

Стратегија шефа Међународне цивилне канцеларије Питера Фејта за северно Косово, у коју је Танјуг данас имао увид, подразумева подршку "међународне заједнице" у директном везивању европске перспективе Србије за смањење подршке Београда "паралелним структурама" на северу покрајине.

Нацрт Стратегије припремљен је, како је наведено, заједно са привременом владом у Приштини, а замишљен је као део процеса децентрализације на Косову и Метохији, с циљем да се преузме контрола над северним делом Косовске Митровице.

Обуставити подршку, сачувати образ

"То треба учинити уз решење по коме ће Београд сачувати образ, али и смањити и коначно обуставити своју подршку паралелним структурама, уз истовремено приближавање Србије ЕУ", наводи се у нацрту Фејтовог документа.

Од власти у Београду, такође, како предвиђа документ, на исти начин треба изнудити да престану да обесхрабрују Србе на Косову да гласају на изборима које расписује Приштина.

Творци документа рачунају с тим да ће предстојећа одлука Међународног суда правде о легалности проглашења независности Косова бити двосмислена и да ће званични Београд неминовно, на овај или онај начин, након ње променити политику у вези са Косовом.

"Са једне стране, Београд може и даље да настави са конфронтацијском политиком која наизглед има за циљ поделу Косова, као и вршење притиска за неку врсту нових преговора, или би могао да употреби одлуку МСП као основу за смањење своје подршке паралелним структурама и раду са међународном заједницом", наводи се у документу.

Додаје се да је за децентрализацију северне Митровице потребно дати подстицаје локалним Србима за учешће у "легитимним институцијама Косова".

"Међународна заједница мора да осигура да Београд заузме бар неутралан став у погледу децентрализације на северу и да се уздржи од мешања у процес", стоји у документу.

Озаконити паралелну администрацију

Нацртом се захтева да Влада Косова и међународна заједница појачају владавину права, позабаве се питањем управе и побољшају социјалну и економску ситуацију на северу.

"Еулекс треба да повећа своју видљивост и присуство на северу и отвори канцеларију. С тим у вези треба повећати и напоре у борби против мреже организованог криминала на северу, као и побољшати функционисање суда у северној Митровици", додаје се у нацрту Стратегије.

Документ предвиђа и да ће "поновно успостављање царине бити олакшано након нормализације присуства Еулекса на терену".

Влада Косова истиче да би до опипљивог напретка требало да дође до средине 2010. године.

Поводом избора у северној Косовској Митровици, косовска влада истиче да би требало спровести анкету када да се одрже ти избори, док би након избора требало затворити Прелазна тела.

"Влада Косова и међународни актери не би требало да озаконе паралелну општинску администрацију, али би требало избегавати представљање учешћа косовских Срба у новој власти као прихватање независности", додаје се у документу.

Предвиђено је и оснивање Канцеларије локалне заједнице у северној Митровици.

Према Нацрту Стратегије владе Косова и Питера Фејта, за 9. фебруар 2010. године предвиђено је отварање локалне канцеларије у Бошњачкој Махали, а за 30. март оснивање првог Саветодавног већа у северним општинама.

Као могуће време избора за нову општину на северу Митровице начелно се помиње јесен.

За Предрага Симића, некадашњег амбасадора Србије у Паризу, све што се у последње време дешава у региону-успостављање дипломатских односа Подгорице и Приштине, ратнохушкачке изјаве Стјепана Месића, догађаји у Штрпцу, протеривање министра Богдановића - само је операционализација плана који је изнела Међународна кризна група (МКГ).

Питер Фејт, представник ЕУ за Косово, покушава да спроведе план интеграције северног Косова под Приштину који је креирао Марти Ахтисари, дугогодишњи шеф МКГ, а циљ је да се пре мишљења Међународног суда правде (МСП) до краја заокружи косовска независност, каже Симић за Новости.

Он не искључује да се, након што оде са функције хрватског председника, Месић нађе у управљачким телима МКГ.

Самарџић: Весник лошег развоја догађаја

И Слободан Самарџић, бивши министар за КиМ, сматра да је МКГ очигледно весник лошег развоја догађаја у покрајини.

Преко својих челних људи, МКГ држи везу између налогодаваца из Вашингтона и Брисела и косовских власти. Зато у њиховим извештајима нема никакве "случајности".

Да ли ће сценарио МКГ бити изведен до краја, највише ће зависити од политике Београда, тврди Самарџић.

Јањић: Само бледа слика

Аналитичар Душан Јањић, међутим, каже да је МКГ данас само "бледа слика" некада веома моћне лобистичке организације.

Они више не могу да креирају догађаје, већ само да их описују и анализирају. Њихов реални утицај у Вашингтону је минимизиран и максимални "домети" су им консултације са појединим конгресменима, тврди Јањић.

У самој Међународној кризној групи све оптужбе на њихов рачун подводе под "теорију завере".

Марко Прелец, шеф канцеларије МКГ за Балкан, каже за Новости да њихови извештаји нису "сценарији" по којима треба да се одиграју одређени конфликти, већ конструктивна анализа постојећег стања и предлози решења.

Аутор: Душан Нонковић-уредник Гласа Дијаспоре

Зашто баш сад овако тврда критика кад су видљиви резултати рада владе крунисаних укидањем виза у чему је и опозиција "кумовала" омогућујући не само својом пасивношћу овај развој, назовимо га успех владе Србије!?

Одговор би, скраћено речено, био; па зато што се овим развојем ситуације, ништа не постиже што би водило ка суверенитету државе Србије без којег не може бити благостања држављанима Србије. Ово није ништа друго до цементирање ове исте  досадашње ситуације, остати уцењив и даље од Европе. Укидање виза ће се искористити као пропагандна муниција да би се путем ове лажне наде искористила еуфорија и покупили гласови бирача уколико дође до нових избора. Бираће народ шарене лаже не слутећи да ће стим само продужити мандат овој влади да и даље влада као и до сада што значи да ће и народу бити исто као и до сада. А народу ће бити исто као и до сада јер проблеме животног стандарда не решава улазак у Европу већ то решава само суверенитет Србије и рад у свом интересу по собственим потребама а не по налозима ЕУ тутора. На дан пада визног режима јавља немачки радио и телевизија; Срби су кренули масовно ка ЕУ да си испуне ускраћену жељу. Ја бих рекао, кренуше главом без обзира. Велики део се нада да ће доћи до посла (којег му је дужна собствена влада обезбедити а не обезбеђује) а само мали део ће то моћ остварити и то у ресторанима својих рођака, али само под условом да докажу властима, рецимо у Немачкој, да нема нити једног беспосленог немачког државлјанина који би тај посао могао радити. Већини ће повратак за Србију после излета у Европу доћи као буђење из бунила неког ружног сна. За еуфоричну наду би било евентуално смисла само онда кад би Европска Унија иступила са неком врстом маршаловог плана за спасење Србије као што је то Америка учинила односно помогла Немачку после другог светског рата. Јиш већи разлог за еуфорију би било кад би та Европа исплатила репарацију за учињену штету кроз бомбардовање без објављивања рата кршећи сва међународна права и резолуције! Од тога међутим нема ни трага ни гласа! Прво да кренемо по реду како се неби добио утисак да је то само гунђаље незадовољног, вечитог бунтовника који гунђа без разлога и покрића. Подписивањем Лисабонског уговора се омогућује заснивање Европске владе а то фактично значи да се државе Европске Уније своде на ниво република па су као такве подређене тој европској влади. Па и да се бира та влада ЕУ демократским путем, вољом народа, мале државе по броју становника не би имате никаквог утицаја. Свака држава ће бити заступљена у Европском парламенту сразмерно броју својих становника. Већа држава ће имати више посланика па ће при сваком одлучивању у ЕУ парламенту одлучивати бројно велике земље  са мајоритетом својих посланика у своју корист. То значи да ће се мале државе и државице морати задовољити улогом петог односно резервног точка на колима званим Европа јер ће те велике земље у првом реду уз помоћ својег посланичког мајоритета у парламенту доносити одлуке и законе који у првом реду заступају интересе тих земалја.

Србија ће се морати задоволјити са одредбама које ће морати испуњавати као и до сада са циљем да служи потребама великих у тој унији, углавном као лиферант почев од пољопривредних производа преко природних резерви па преко одлива мозгова све до стављања војника на располагање за војне походе попут онога у Ираку, Авганистану итд. Србија ће доћи у ситуацију сличну оној у којој је била за време османског царства. И тада су извесне особе живеле у благостању и луксузу служећи турске моћнике. Многе су се потурчивале због пропаганде и привилегија па и поред тога не оста ништа од просперитета гледано на дуге стазе до тешког бремена датог у наслеђе, због којег се столећима проливала и пролива крв.

Досадашње искуство придошлих држава и државица у ЕУ показује да је разлика у животном стандарду остала иста па се у много чему и више погоршала него поправила. Пољаци су попунили, такорећи, последња места које нико није хтео од држављана богатије средње Европе. Од тешког, погрбљеног рада у пољопривреди до неге старих и непокретних и то са тако ситном сатницом да се влада Немачке размишља како да их забрани! Али, то само размишља јер би се то могло схватити као активно мешање у аутономију привредног система који је заснован на слободи тржишта односно послодавца и послопримаоца где понуда и потражња одређује цену. То би се косило са принципијама слободног привређивања на чему је заснован целокупни друштвени систем.

Стране дипломе нису признате. Лично ми је познат случај где је лекар са Кавказа радио као чистачица у јавном заходу велике робне куће. Ових дана јавља Немачка телевизија да су Бугари преплавили Немачку попуњавајући и последњу немогућу могућност својим радом - продавајући себе кроз проституцију. И то би држава да забрани, али не због неморала већ зато што не може контролисати промет како би убирала порез!

У оваквој ситуацији неће много вредети ни укидање виза, напротив, кроз пропаганду са слоганом, "и Косово и Европа“ или „Европи нема алтернативе", донеће Србија само до нових зависности од те Европе која ће диктирати услове и уцене као и до сада. А Америка ће као и до сада хватати змије туђим рукама па ће Србија због одрицања њене владе од суверенитета изгубити Косово а вероватно и Војводину и Санџак а да ће за ту трампу добивати само наду у боље сутра, илузије и "чекове"(обећања) без покрћа. Европа ће извршавати и даље све по логици уцењивања јер је и сама подлегла уценама стом разликом да су у њој већи играчи а стим и већим привилегијама.

Немачка је важнији играч од Србије па јој народ и донекле профитира од тога скромним благостањем али то само дотле док је део НАТО и само дотле док игра онако како јој Америка свира. Музика ће јој бити све грубља сто бивају резерве нафте и гаса све мање. Све је у знаку припрема за последњу битку у којој ће Руски гас и нафта бити главни циљ запада за који ће морати и Србија Европи дати свој допринос у храни, војци и у ономе што јој Европа буде диктирала!

Да би се Србија у потпуности ухватила у то коло, иситни ће ЕУ Србију разноразним уценама до безначајне величине по питању суверенитета односно сувереног одлучивања. Политиком у којој Европа нема алтернативе доводи се народ у заблуду, уместо у просперитет и достојанство у понизног извршиоца свих захтева и то брз поговора.

Европа седи на дужем делу клацкалице, "и Европа и Косово" па нас подигне у ваздух и спусти на земљу кад јој је воља а поседује и дужи штап па ће сигурно знати како да потера Србију у своје коло  ако се народ на време не тргне и изабере саби владу од својих интереса. А кад уђе Србија у њен тор она ће јој бити касно и прекасно. И Косово и Европа онако како то г.Тадић пропагира је прича без покрића за ултра наивне.

Па кад та наша влада није приволела ту хваљену Европу да се озбиљно прихвати истраге о злочинима над држављанима Србије, о побијеним, масакрираним и киднапованим, кад ћути о најодвратнијим злочинима као што су то киднаповање држављана Србије да би им се одузимали органи у сврху продаје и финанцирања сецесије Кисова при чему су ти недужни људи служили као лагери, складиште, својих органа све до последњег својег даха онда се ту не може говорити о доброј влади Србије нити о искреним и добронамерним намерама Европе.

По мојем личном мишљењу, ова влада Србије не само да није добра већ је у бити своје политике више него лоша! Дали би влада Србије била исто оволико нема, глува, незаинтересована по питању трговине људским органима кад би била у питању Тадићева деца или Соланина уколико их има!? Или Клинтонова ћерка!?

Несхватљиво је да наша влада и не покушава да аргументативно разоткрије светској јавности, зашто и због чега се протеране мањине са Косова не враћају на Косово! Непобитни су докази да су све мањине а не само Срби, протеране са Косова од такозваних Албанаца! Исто је тако непобитна чињеница да се ниједна од тих мањина не намерава вратити ни по којој цени на Косово под окриље ове самозване сецесионистичке владе инсталиране од Америке.

Зашто влада Србије не користи тај непобитни аргумент да докаже свету да нису Срби ти због којих су све мањине са Косова побегле и да нису ти због којих се не намеравају те несрпске етничке групе ни по цену живота вратити већ да су то управо Амерички миљеници које је за терор наградила и државом кроз отимачину српске територије. Влада Србије би могла са лакоћом доказати да нису Срби ти од којих сви беже већ напротив да су то Амерички миљеници које је за терор и насиље још и наградила државом како би несметано изградила своју базу и то највећу у Европи.

А зашто је опозиција још гора од владе и ако није на власти односно у влади! Није то само због неверног Томе који је изневерио своју странку, кума па и самог себе већ што је уместо објективне анализе и конструктивне критике похвалио Тадићеву политику која по мом мишљењу води Србију у пропаст. Уједно је с тим угасио и последњу наду да би на месту владе, својим долажењем на власт било ишта на боље променио у држави Србији.

То је утолико кобно по Србију јер је с тим сатрао и оно мало наде што је тињало у народу па се разочарани неће ни појавити на изборима и стим препустити своју судбину својим противницима, политичким и душевним непријатељима. Опозиција све то зна па и поред тога није ништа ефикасно предузела како би народу разоткрила и тамну страну медаље садашње владе Србије. Поставља се питање, зашто је опозиција тако успешно прећутила грешке владе Србије, можда боље речено, зашто је шапатом прелазила преко грешака владе и поред тога што јој је дужност да владу назире и где је потребно безрезервно критикује или у најмању руку речено, није се довољно гласно побринула да упозна народ куд га води ова влада давањем кључева своје куће и имања са надом ил шареном лажом, да ће народ бити ситији ако преда све што има туђину, душману народа Србије. Опозиција је по мојем мишљењу гора од владе јер није вршила у довољној мери оно због чега је добила мандат наиме да владу надзире, конструктивно критикује по свим "мердинајима" јер без критике и само критике нема напредка нити просперитета. Само кад опозиција тотално подбаци може свака врсте владе владати земљом. Фацит, опозиција је увек лошија од владе јер би иначе владала а поготово неби вечно јалово опонирала. Успешним и јаким владама је потребна јака опозиција јер иначе нема општег напредка.

Само онда кад је опозиција лоша може да ради влада шта јој је воља. Гледати испод скута да се кроз невољу народа дође до промена сигурно није добронамерни а још мање часни акт. Права опозиција која ради у интересу свог народа не чека из потаје да се народ окупа у собственој крви па да та опозиција као јадина преостала алтернатива дође на власт. Сад и "једну реч" о мени, зашто се оволико мешам у судбину Србије и народа који живи у њој!? Одговор: Неко мора да ради овај посао опозиције кад га већ не раде они које је народ задужио за то, који седе у парламенту Србије па и поред тога што су од народа Србије задужени да надзиру и контролишу па по потреби и довољно гласно и јасно критикују владу. Други разлог је небрига о дијаспори како владе тако и опозиције како би се политички активне особе дијаспоре укључиле у политички живот Србије је толико неодговорна и поред чињенице да у расејању живи малтене половина држављана Србије.

Изгледа да их неко из дијаспоре мора "лупити по цеваници" како би се пробудили и приметили да уопште постојимо. Из личног искуства могу рећи да ме нико, од лидера или представника странака како владе тако и опозиције, није контактирао а камоли за неки савет приупитао. Али како би то и чинили кад имају своје саветнике у Америчком конзулату. Кад их већ не брине народ ван граница Србије који доносе милијарде Србији зашто би их онда интересовао народ у Србији!? Да се разумемо, нико није против уласка Србије у Европску Унију већ против условљавања и начина на који се то ради. За улазак србије у Европу нико није против али против губљења суверенитета и сњим повезане неутралности по цену разпарчавања њених територија имају сви или прецизније речено, већински део народа Србије. Медијска изрека; и косово и Европа је наивна илузија, Европа нема алтернативу је фатална Грешка због које би влада морала поднети оставку! Овако кратковидна политика не може бити од дугорочног интереса Србији.Стабилност Европе је заснована на извесном животном стандарду њених држављана. Југославија је била заснована поред скромног животног стандарда својих грађана и на идеологији братства јединства. Кад је пукла социјална база односно тај скромни животни стандард, знамо како се то завршило.

Свако може на основу тога закључити шта ће бити са Европом уколико светска криза уздрма темелје њених грађана који подчивају искључиво на материјалној основи односно животном стандарду! Кад се узме све то у обзир онда је једини прави пут Србије да све учини како би била независна од Европе а то може ако очува и изгради свој суверенитет који би омогућио висок животни стандард држављанима Србије. Судећи по ресурсима којима располаже Србија по глави својег становника морао би јој држављанин живети барем просечним животним стандардом од сваког европејца. Срамота је кад богатији проси да га сиромашнији помогне као што то чини актуелна влада Србије. Све што би требали тражити од Европе то је само оно што нам дугује односно да плати репарацију за учињену штету.

Све остало ћемо сами средити у својој кући по својој волји. Мотиви Србије су били да очува територијалну целовитост, мотиви Америке и Европе су били и остали ширење глобализације по сваку цену, подчињавањем суверених држава како би радиле по налогу из Вашингтона. За њихове мотиве и ратне походе без објаве рата кршећи при томе сва међународна права не може Србија бити крива нити сносити одговорност због последица њихових мотива. Без мотива нема злочина! Мотив Србије је био и остао да сачува своју државну целовитост. Мотив Изетбеговића је био да оснује прву муслиманску државу на територији Европе, мотив Туђмана је био оснивање независне Хрватске а мотив Америке је био и остао ширење глобализације по сваку цену. Немачка је опет имала додатно свој специјални мотив да продајом оружја Источне Немачке, тада шесте армије света по наоружању,  којег је добила у мираз после пада Берлинског зида да финацира том продајом оружја, своје уједињење. Још једном, Србија не може бити крива због последица њихових мотива.