У Штрпцу, на састанку два општинска руководства, изабрана на одвојеним изборима које су организовали Београд и привремене институције у Приштини, није постигнут договор о враћању представника српских институција у зграду општине.

Претходно је Скупштина општина Штрпце оценила да је политичко - безбедносна ситуација у Сиринићкој жупи погоршана након упада представника косовских институција у општинске просторије. Одборници изабрани у процесу који је организовала Србија тумаче то као узурпацију општинских просторија, напад на преостале Србе и наставак гашења српских институција на Космету. Председник Општине Штрпце Звонко Михајловић најавио је подношење кривичних пријава пред српским правосуђем против представника привремених косовских институција. Гостујући у Јутарњем дневнику Радио-телевизије Србије, државни секретар у Министарству за Косово и Метохију Оливер Ивановић изјавио је да је у Штрпцу неспоран легитимитет нашег изабраног представника, без обзира на то што га оспорава Приштина и апеловао на обе стране да смире нетрпељивости како би у међусобном разговору било нађено решење. Нови разговори представника два општинска руководства заказани су за среду. Коментаришући иницијативу појединих представника међународне заједнице и тежње Албанаца да интегришу север Косова у такозвану независну државу, Ивановић је оценио да је реч о "опасној акцији Фејта", који у томе има подршку косовске владе. Иако изјаве Питера Фејта звуче одлучно, српке инститиције се неће повући, истакао је Ивановић. "Да је влада хтела да повуче институције, она не би организовала локалне изборе на Косову и Метохији 2008. године, и као што знате Косовска Митровица игра централну улогу", објаснио је државни секретар. После међународног представника Питера Фејта и косовски премијер Хашим Тачи саопштио је да је циљ стратегије јачање суверенитета, а кроз увођење Севера Косова у институције Владе Косова.

Привремене мере у Косовској Митровици

Ивановић је изјавио да су у Косовској Митровици заведене привремене мере јер се владајућа већина распала и најавио нове изборе највероватније у априлу. "На тај начин ћемо успети да изаберемо кредибилне људе што ће убудуће искључити нестабилне коалиције", изјавио је Ивановић. "Нефункционалност локалних институција даје храну Питеру Фејту и косовким Албанцима у Приштини да наставе са оваквим амбицијама које, истина, никада нису ни престајале", оценио је Ивановић. "Сматрам да је порука о нефункционалности српских институција намењена свим локалним самоуправама које озбиљно морају да схвате свој посао", истакао је државни секретар и додао да коалиције више нису питање одржавања власти, већ опстанка српске заједнице на Косову. Према његовим речима, Питер Фејт и међународна цивилна канцеларија није успела да докаже своју оправданост и они имају озбиљан проблем јер ће до средине ове године морати да поднесу извештај који би требало да донесе промене персоналне природе, реорганизацију те канцеларије или међународне мисије. "Интенција Питера Фејта и међународне цивилне канцеларије анулира и елиминише УНМИК", сматра државни секретар. "Нормално је да се ми нећемо сложити са тим, јер је УН за нас последица одлуке Савета безбедности и одлуке 1244 која нам даје за право да наставимо борбу за очување територијалног интегритета", рекао је Ивановић.

Извештај Бан Кимуна реалан

Ивановић је оценио као реалан извештај генералног секретара УН Бан Кимуна, о којем би Савет безбедности УН требало да се изјасни на наредној седници, и у којем се све стране на Косову позивају на флексибилност, и навео да би и Београд и Приштина требало да остваре право расправе о статусу зарад побољшања регионалне сарадње. Ивановић је рекао да постоје два регионална споразума, од којих је један споразум о енергетици и он није довођен у питање, а други је ЦЕФТА споразум о укидању царина, који је доведен у питање, због жеље косовских Албанаца да заузму место УНМИК царине, што није могуће. "Није могуће да се уместо УНМИК царине појави косовска царина", рекао је Ивановић, нагласивши да се "неће прихватити други саговорник осим УНМИК-а" и да се политичке амбиције не могу остваривати науштрб регионалне сарадње. Ивановић је најавио да ће трећи регионални споразум - о транспорту вероватно бити актуелан тек када поново почне да функционише ЦЕФТА споразум.

Косовски премијер Хашим Тачи посетио је општину Штрпце и пренео подршку руководству општине формираном након избора које су расписале косовске институције.

"Овде смо да потврдимо снажну подршку за пројкете који су добри за све грађане у Штрпцу, било да се ради о регулисању нових путева, нових школа, болница, социјалном старању или другим обавезама из плана председника (општине Братислава) Николића“, рекао је Тачи након синоћњег разговора са Николићем.

Тачи је у Штрпце досао из Призрена. У Штрпцу је био у друштву министара Ахмета Шаље и Садрија Фератија. Састанку је присуствовао и члан Председништва Скупштине Косова Слободан Петровић.

"Дошао сам са групом министара да подржимо градоначелника за све позитивне пројекте и да сагледамо могућности приватизације“, рекао је Тачи новинарима.

Николић је рекао да су му премијер и министри дали подршку, као, како је навео, „легитимном представнику општине“.

"Сви знамо да је наша општина пример мултиетничког живота на Косову, где Албанци и Срби живе заједно“, казао је Николић након састанка са владиним званичницима.

Тачи је са министрима боравио у Штрпцу дан пре него што ће одборници скупштине коју финансира Београд заседати како би покушали да реше проблем са коришћењем простора зграде локалне самоуправе.

Канцеларије у којој су председник и његови заменици заузели су представници општине коју финансира косовска влада.

Председник општине коју подржава Београд Звонко Михајловић рекао је да ће са другом страном покушати да нађе конструктивно и мирно решење и да неће давати повод за било какав српско-српски сукоб.

Пре 11 година, у Рачку на Косову и Метохији пронађена су тела 45 Албанаца, за чије су убиство оптужене српске снаге безбедности.

Тадашњи шеф мисије ОЕБС на Космету Вилијам Вокер оптужио је дан касније српске снаге за масакар. Касније се испоставило да су страдали били припадници терористичке Ослободилачке војске Косова. Иако експертиза финских патолога које је ангажовала Европска унија није доказала да је реч о масакру над цивилима, тај догађај је пресудно утицао на доношење одлуке о бомбардовању Југославије од стране НАТО 1999. године. Тадашњи амерички председник Бил Клинтон је изјавио: "Треба да запамтимо оно што се догодило у Рачку... невини људи, жене и деца су одведени из својих домова у једну јаругу, присиљени да клекну у прашину и покошени паљбом." Кључну улогу одиграо је шеф Верификационе мисије ОЕБС-а Вијлијем Вокер, који је на лицу места, пре икакве истраге , изјавио да су у Рачку владине снаге починиле масакр над недужним цивилима. Западни званичници и штампа прихватили су Вокерову верзију као једину и званичну. Упорна објашњења Србије да су у Рачку, у борби убијени наоружани терористи, који су ноћу преобучени у цивилну одећу, готово нико није желео да чује. Ипак, остале су и сумње и чињенице и пробуђена савест појединих актера, које полако откривају истину о Рачку.

Улога Вилијема Вокера

Шеф Мисије Оебс на Косову и Метохији Американац Вилијам Вокер оптужио је српске снаге да су масакрирале 45 ненаоружаних Албанаца у селу Рачак. Касније се испоставило да су страдали - припадници терористичке Ослободилачке војске Косова. Вокерове измишљотине искоришћене су као повод за агресију НАТО на СРЈ. Када је Вилијам Вокер, шеф Верификаторске мисије ОЕБС-а напуштао Косово и Метохију, Албанци су му у знак искрене захвалности за све што је учинио после 15. јануара 1999. године поклонили велико уље на платну које приказује Рачак у пламену, каскаде крвавих, беживотних тела Албанаца и Вокера који попут анђела или шишмиша доминира небеским сводом. Вокер, упркос неоспорним чињеницама и данас тврди да дубоко верује како је учинио праву ствар када је 16. јануара 1999. године објавио да су српске снаге безбедности претходног дана у Рачку починиле масакр над 45 недужних албансих сељака, и да као такав овај догађај мора одмах бити осуђен као ратни злочин. И зато је масакр у Рачку био један од кључних догађаја који су довели до тога да НАТО снаге, уз благослов међународне заједнице, 24. марта 1999. године започну бомбардовање Југославије. Рачак није био прво албанско село које су српске снаге безбедности збрисале, каже Вилијам Вокер седећи спокојно у својој скромној канцеларији на 20. спрату АЕС корпорације у Арлингтону (Вирџинија), остављајући новинара да се пита зашто човек који тако категорично износи ставове - не одговара на питање зашто се и за та друга села није чуло, нарочито ако су и тамо почињени злочини над цивилним становништвом? Овај искусни амерички дипломата који је седам година за време цивилног рата у Салвадору био амбасадор и дан-данас зна наизуст свако село у околини Штимља и Призрена. Како сам каже без оклевања увек је спреман да и пред Хашким судом и за српске медије исприча шта се догађало од тренутка када га је 15. јануара 1999. године британски генерал Карол Јохн Дрениенкиевич телефоном обавестио да је тим верификатора већ на путу за Рачак како би проверио наводе генерала Душана Лончара који је тврдио да је петнаест припадника ОВК погинуло у размени ватре са српским снагама безбедности. Нешто пре сумрака тим је ушао у село наишли су на трагове битке, неколико тела и пар рањених - жена, дете и још двоје, троје. Рапортирали су нашој регионалној канцеларији у Призрену и одмах су збринули рањене, каже Вокер уз објашњење да су сви чланови тима напустили село пре мрака. Сходно радном правилнику верификаторске мисије а супротно врло прецизним правилима по којима се спроводи криминалистичка истрага, поприште битке тј. будућег ратног злочина ратног злочина било је потпуно напуштено све до следећег јутра. Тог сунчаног, мразовитог јутра почињена је још једна, невероватна, грешка која је истражитељима само отежала реконструкцију догађаја. - С првом јутарњом светлошћу наши људи су се вратили у село и затекли уплакане, избезмљене сељане који су плакали над куршумима унакаженим телима својих очева, браће, мужева, синова. Четрдесет и пет ненаоружних сељака хладнокрвно је погубљено, присећа се Вокер који је 16. јануара нешто пре поднева стигао у Рачак са око тридесетак новинара спремних на све. Апсолутно на све. Новинари су с Вокером умарширали на и даље необележено, необезбеђено место злочина. Нико из верификационог тима није их спречио да у грозници стварања што драматичније, што потресније приче о Рачку, намештају и померају крваву одећу и тела убијених Албанаца. Како Вилијам Вокер тврди, и како ће вероватно писати у његовој још незавршеној књизи "Рачак", Југословенска војска је 15. јануара у облику потковице заузела положаје на брду изнад села. Потом је гранатама засипала село све док није процењено да нема великог ризика за полицајце. Припадници министарства унутрашњих послова Србије ушли су у село и покупили су све мушкарце, њих укупно 45, који нису стигли да побегну у шуму. Уплаканим мештанима речено је да их воде на информативни разговор у оближу полицијску станицу. Нешто касније одјекивали су рафали све док и последњи од њих није пао мртав. Никаквих знакова борбе нема. Једино место где смо нашли чауре било је на уздигнутој обали речице. Све чауре испаљене из АК-47. Без сумње то указује на српске снаге безбедности, тврди Вокер, наглашавајући да је теза о пресвлачењу припадника ОВК у цивилну одећу асполутно неодржива, односно још једна српска лаж. Истовремено заборављајући да и ОВК и војска и полиција у Србији не користи толико АК-47 већ М-70 и М-70А. - Да ли знате колико је тешко пресвући мртвог човека, нарочито по оваквом мразу? Зар заиста мислите да не бисмо приметили такву обману, пита Вокер незнатно повишеним гласом новинара који никако не може да се не запита како су колеге из Монда и Фигароа још 21. јануара 1999. године, мимо целог света, стали на страну Срба? Зашто су приметили да масакр у Рачку има готово програмски квалитет, да је Вилијам Вокер био брзоплет јер је српске снаге безбедности оптужио за хладнокрвно убиство више од четрдесет Албанаца, а да претходно није искључио све могућности да је ОВК заправо прикупила и подметнула тела у Рачку. И откуд то да се у извештају и југословенско-белорскуског патолога и у извештају финских форензичарског тима помиње различит степен распадања тела Албанаца који су побијени сви заједно, на истом месту у исто време?

(Глас Јавности 2004)

Рачком заслужили независност (фебруар 2008)

Убиство 45 косовских Албанаца у селу Рачак пре девет година јесте подсетник зашто Косово заслужује независност, изјавио је некадашњи шеф Верификационе мисије на Косову Вилијам Вокер. "Мислим да је свет заборавио последице догађаја", рекао је Вокер по повратку на брдо на којем се налазио пре девет година када је известио о убиству албанских цивила у Рачку. Тадашње власти СРЈ тврдиле су да су 15. јануара 1999. у Рачку убијени терористи. "Рачак свакако није био изолован инцидент. То се догађало свуда на Косову", додао је овај амерички дипломата. Агенција Ројтерс подсећа да је Рачак био прекретница и да је Србија, под претњом НАТО, морала да пристане на мировне преговоре у Рамбујеу. Вокер верује да се "не би разговарало о независности" да тадашњи председник Слободан Милошевић није одбацио захтев Запада да смањи радикалне нападе. "Оно (Косово) би и даље било на неки начин део Југославије... да је Милошевићева влада само показала да признаје потребе народа Косова ... Мислим да бисмо разговарали о другачијој будућности за то место", оцењује Вокер. Вокер такође сматра да се Србија још није суочила са оним што се догодило и да не показује знаке да мења став према Албанцима као о људима који су "злостављани и шиканирани". "Након онога што сам видео за тих шест или седам месеци на Косову, не могу да замислим како људи Косова ... могу икада прихватити било какав степен контроле Београда", рекао је Вокер. Вокер каже да ревизионисти историје занемарују бројке о убијенима у сукобу на Косову 1998-99. "Још нисам срео неког ко је тог дана био тамо на брду, а није дошао до истог закључка као и ја - да су ти ненаоружани људи под претњом оружја одведени и погубљени", рекао је Вокер и навео да су ти људи били обучени као сељани. Када је Вокер обавестио о убиству у Рачку, Милошевићева пропагандна машинерија је изнела своју верзију догађаја, прича Вокер. "Рекли су да сам агент ЦИА и да сам дошао тамо усред ноћи и пресвукао одећу" убијенима, подсетио је Вокер. У селу Рачак на Косову пронађена су тела 45 Албанаца, за чије су убиство оптужене српске снаге безбедности. Иако експертиза финских патолога које је ангажовала Европска унија, није доказала да се ради о масакру над цивилима, овај догађај је пресудно утицао на доношење одлуке о бомбардовању Југославије од стране НАТО 1999. Верификациона мисија се повукла 24. марта 1999. када је почело бомбардовање Југославије..

Шта се стварно тада догодило?

Почетком јануара 1999. у селу Рачак је био смештен штаб терористичке бригаде са 126 терориста, међу којима је била и злогласна терористичка породица Мујота, одговорна за смрт шесторице полицајаца. Околна села Петрово, Лужак и Ранце такође су била под контролом терориста. О антитерористичкој акцији у Рачку полиција је обавестила Мисију Оебс, тзв. верификаторе. Акција је најављена за 8 часова, а битка је трајала читав дан. Терористи су ликвидирани. У међувремену, у Рачак су ушле и телевизијске екипе АП и Ројтерса, као и посматрачи Оебса, који су у селу код џамије разговарали са двојицом странаца. У центру села, у кући у којој је био штаб, полицајци су пронашли компјутер са подацима о терористичкој бригади и списком 126 терориста на бројном стању у Рачку. Међу њима су била и четири странца, са америчким или енглеским презименима. То су били страни инструктори - специјалци.

ИСПЛАНИРАНА АКЦИЈА

Немачки лист је навео да је „први извештај финског тима садржавао полуистине и контрадикторности, а то је касније признала и Хелена Ранта, али без икакве гриже савести због нечасне улоге коју је одиграла. Она је рекла да је њен извештај најпре морао да одобри Вилијам Вокер.Тек тада је постало јасно да је „случај Рачак“ био испланирана акција свих оних који су учествовали у нападу на СР Југославију. Када су полицајци који су дошли кроз село почели да запоседају ровове ради обезбеђења, пристигли су терористи са Језерске планине (из Будакова) и околних села који су кренули према Рачку. Отворили су жестоку ватру са брда изнад ровова и српски полицајци су, због јаке ватре и неповољног положаја, морали да се повуку. Тада је почела велика обмана, у свету лансирана као наводни масакр цивила од стране српске полиције. Из потока и јаруга су извлачени мртви терористи, постављени на ливаду на којој није било ниједног леша пре тога. То је снимила и једна од страних ТВ екипа која је ушла у село с полицијом. Терористи су пресвукли четрдесетак лешева у цивилну одећу. Остале у униформама су одвезли према Будакову, где су их вероватно сахранили. Сутрадан, рано ујутру, на поприште је дошао Вилијам Вокер, који је упутио терористе око њега како да поређају лешеве да би све личило на масакр, односно стрељање цивила. Након тога доведене су ТВ екипе и новинари. Овај сценарио „обмане Рачак“ је изнео новинар Милорад Дрецун у књизи „Други Косовски бој“. Тада је у Рачак упућена форензичка екипа да би утврдила како су погинули они чија су тела пронађена. На челу тима је била доктор Хелена Ранта. У завршном извештају финских стручњака за судску медицину није било доказа да је Рачку 15. јануара 1999. масакрирано албанско цивилно становништво, писао је немачки дневник Берлинер цајтунг, којем је извештај дат пре званичног објављивања. Међутим, Организација за европску безбедност и сарадњу (Оебс) у пролеће 1999, уочи интервенције НАТО у Југославији, тврдила је да „постоје докази да су у Рачку убијени и унакажени ненаоружани цивили“, од којих су „многи убијени из непосредне близине“.Наводни масакр у Рачку многим политичарима на Западу и у Немачкој послужио је као образложење за сагласност за напад НАТО на Југославију“.

У Србији се вечерас по Јулијанском календару прославља дочек православне Нове године.  Већина Срба на Косову и Метохији ће православну Нову годину дочекати у кругу породице, а у ресторанима и кафићима биће органзованог дочека 2010. године. Поред српске православне цркве стари јулијански календар поштују и руска, јерусалимска, грузијска православна црква и Света гора.

Васиљевдан или Мали Божић

Четрнаести јануар у нашем народу назива се и Васиљевдан или Мали Божић, који је завршни дан у божићном светковању. На тај дан настављају се божићни обичаји . У неким крајевима делови бадњака се чувају и пале, обавезно се меси колач сличан чесници који се зове василица. Често се шара са три увезане трске или са три црвена конца причвршћена дрвеним гранчицама која по народном тумачењу представљају свето тројство. У василицу се као и у чесницу стављају разна знамења која симболишу здравље, богатство и напредадак.   Колач се ломи и дели укућанима, а по ономе шта су добили предвиђа се у чему ће имати успеха током године. По традицији, пије се кувано вино и ракија. Верује се да се на тај дан не треба свађати јер ће целе године људе терати баксуз. У појединим крајевима сматра се да це година бити родна ако на овај дан пада снег или буде облачно.

 

Епископ рашко-призренски Артемије критиковао је данас председника Србије Бориса Тадића због одлуке да као државник на Божић посети манастир Високи Дечани а да пре тога није ступио у контакт са Епархијом рашко-призренском.

Владика Артемије је у отвореном писму председнику Тадићу оценио да се на тај начин ствара раздор у канонски поредак Српске православне цркве.

"Да сте нам се обратили званично и изразили своју жељу да посетите Дечане, сигурно је да вам то не бисмо ускратили. Тада бих вас ја, као домаћин, тамо и дочекао као што доликује. То је, ипак, наша кућа, у коју улазите, а да домаћин и не зна. Још најављујете да ћете тако и убудуће чинити", наводи се у писму владике Артемија.

 

Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

У Дечане без благослова   Данас је Председнику Тадићу уручено писмо Епископа Артемија које у наставку доносимо ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ Г-Н БОРИС ТАДИЋ Б   Е   О  Г   Р   А   Д   ОТВОРЕНО ПИСМО Поштовани г-не Председниче, На сусрету у Руској Амбасади 28. јула 2009. године, упитали сте ме: „Када ћете ме поново критиковати“? Одговорио сам: „Првом приликом“, схватајући тај дијалог као духовиту шалу. Нажалост, то није била шала него збиља. Та „прва прилика“ се показала као стварност ових дана. Г-не Председниче, немамо ништа против да свако, па и Ви, посећује  наше манастире ради духовне потребе. Али је непримерено да Ви, као Председник Државе, то чините (ево већ по други пут) без информисања, најаве, питања Нас као Домаћина свих манастира у Епархији рашко-призренској. Учинили сте то за Ускрс (на Велики Петак) и сада за Божић. То, опростите, није државнички мудро. Тиме уносите раздор у канонски поредак Цркве Православне, јер се обраћате Нашем Викару и са њим правите договор, а Нас као надлежног Епископа (Домаћина) заобилазите. На Ваш пример се угледао и Ваш гост г-н Бајден у мају месецу прошле године. У таквом контексту и Ваша „порука мира“, потребе измирења, пружања руке, губи смисао и претвара се у фразеологију. Да сте нам се обратили званично и изразили своју жељу да посетите Дечане, сигурно је да Вам то не бисмо ускратили. Тада бих Вас Ја, као домаћин, тамо и дочекао као што доликује. То је, ипак, Наша кућа, у коју улазите, а да домаћин и не зна. Још најављујете да ћете тако и убудуће чинити. Верујемо да ћете убудуће, ипак, мудрије поступати.   Све најбоље жели Вам од Богомладенца Христа, Ваш доброжелатељ   Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски +АРТЕМИЈЕ

 

кликните овде за оригиналну верзију писма

 

Српске школе на Косову и Метохији су под управом Министарства просвете Републике Србије. Међутим, на конкурсима које су расписале институције самопроглашене ''Републике Косово'', за директоре основних и средњих школа било је и пријављених Срба који раде у школама и  паралелно примају плате од министраства просвете Републике Србије и косовског Министарства просвете.
Неколико оваквих случајева су познати у школама у гњиланском и каменичком крају, а није тајна да велики број просветних и здравствених радника добијају плате од Владе Косова, без икаквих санкција и уз прећутна одобрења Министарства за Косово и Метохију. Плате просветних радника са високом стручном спремом данас износе око 60000 динара и око 200 евра од Владе Косова. Влада Косова има тежњу да под своју контролу стави два основна стуба за опстанак Срба на Косову и Метохији, школство и здравство. Влада Републике Србије уредбом из 2003. године свим запосленим Србима у институцијама под управом Владе Р.С. као накнаду за тешке услове рада даје 100% увећану плату, а од јануара 2009. године накнада је смањена за 50%. То изгледа није било довољно па је велики број запослених пристао да паралелно добија плате и од Владе Косова у износу од 150-250 евра.

Српско национално веће (СНВ) северног Косова осудило је данас изјаву команданта јужног крила НАТО Марка Фицџералда да "паралелне структуре Србије на Косову представљају претњу за безбедност ". Амерички адмирал Марк Фицџералд овом изјавом најдиректније атакује на територијални интегритет и суверенитет Србије", наводи се у саопштењу.

СНВ оцењује да "тумачећи Резолуцију СБ УН 1244 на начин који одговара заговорницима независног Косова, Фицџералд инсистира да ,, Резолуција 1244 не признаје паралелне институције, ",али не помиње да је, управо према тој Резолуцији, Косово и Метохија саставни део Србије.

То значи да институције државе Србије у њеној јужној покрајини никако не могу бити паралелне, већ се то односи на разне албанске паравојне и параполицијске формације, које је формирао НАТО гажењем Резолуције 1244, чије одредбе адмирал Фицџералд грубо фалсификује".

СНВ оцењује да би, након свих досадашњих и актуелних искустава, приступање Србије НАТО представљало политички суицид.

Србији је за очување њених виталних националних интереса неопходно да има јаког и поузданог партнера као што је Русија, која, за разлику од НАТО , даје немерљив допринос очувању територијалног интегритета и суверенитета Србије", наводи се у саопштењу које је потписао председник СНВ Милан Ивановић.

У 2010. години Србију чека одлука Међународног суда правде у Хагу о Декларацији о једнострано проглашеној независности Косова и Метохије.

Када је у децембру напустио здање Међународног суда правде у Хагу после десетодневне расправе о Косову, координатор правног тима Србије Саша Обрадовић био је уверен да су аргументи које је изнео довољни да суд донесе одлуку у прилог српском ставу.

До одлуке суда у Хагу проћи ће још доста месеци, али - када једном буде објављена - верује - неће бити нејасна. "Суд ће дати одговор који ће правно бити добро образложен, ако је одлука Суда добро образложена онда не можемо рећи за њу да није експлицитна. Не верујем да неће бити разумљиво мишљење суда, нити је председник МСП то икада рекао. Верујем да смо ми у праву, а одлука је на Суду", рекао је Саша Обрадовић, заступник Србије пред Међународним судом правде.

У Приштини мисле супротно, јер тамо сматрају да је реч о сукобу два начела - територијалног интегритета држава и права на самоопредељење. "На мудар начин наши опоненти су покушали да пребаце питање на политички и фактички терен и да уз једну добру реторику приђу судијама из земаља које су признале Косово и тако обезбеде одлуку у њихову корист", рекао је Обрадовић. Кључни аргумент Приштине и њених савезника у Суду био је позивање на насиље над косовским Албанцима 1999. године. Независност проглашена девет година касније, у тренутку када у Србији нису на власти представници режима који су у Хагу већ осуђени за злочине на Косову, не може бити заснована на аргументима о насиљу, кажу у Правном тиму Србије. Међународни суд правде до сада је 26 пута давао саветодавно мишљење, али никада о територијалном интегритету једне државе чланице УН. Процењује се да би у вези са Декларацијом о независности Косова одлука Суда могла да буде саопштена средином године.