ПРЕУЗЕТО СА САЈТА СПЦ

Свете тајне у православљу су крштење, миропомазање и свештенство и не могу се поновити, остале Свете тајне се понављају. Приступ животу у Православној цркви у целини је светотајински. По хришћанском веровању, Света Тајна је чин који преображава. Преображење је истински циљ Господа Бога у његовим спаситељским делима. У Христу, Бог не само да нас спасава, не само да нам опрашта грехе него, такође, и преображава наше животе. Свете тајне су свештене радње којима Црква преображава наш живот, освећује га. Бог је створио материју као и дух, а стварни грех човека је што је раздвојио и подвојио материју и дух да би се подредио материји, постао њен роб. Свете тајне поновно спајају раздвојено. 

Обично се каже да у Цркви има седам светих тајни, јер број седам означава савршенство. 

Седам тајни 

Седам има тајни, кроз њих Дух се јавља 
Те кроз њих човека старога обнавља: 
Кроз свештану воду, и кроз свето миро, 
Кроз хлеб заквашени и кроз чудно вино, 
Кроз стављање руку, и кроз чин венчања, 
Кроз речи кајања, и јелеосвештања. 
Седам има тајни и седам дарова, 
Човек кроз њих бива Божји човек с нова. 
Није вода тајна кад се с горе слива 
Но кад Дух њом грехе с крштенога смива; 
Нит је миро тајна нити што казује 
Осим кад Дух кроза њ душу укрепљује; 
Нити има тајне у хлеба и вина, 
Сем кад Дух представи кроз њих Божјег Сина; 
Полагање руку онда нешто значи 
Када Дух свесилни кроз то силом зрачи; 
Спајање два тела била б' скотска веза 
Да је не освешта Светог Духа језа; 
Речи исповести и речи кајања 
Без Светога Духа била би бајања; 
Помазање маслом тела болеснога 
Подиже и лечи дејством Духа Бога. 
Седам има тајни разне материје, 
То су све канали, кроз њих Дух се лије. 
Седам има тајни, све су једна тајна - 
Тајна дејства Духа, чудесна и бајна. 
Ко познаје Духа, и тајне ће знати, 
И још уз то знаће Цркву поштовати. 
Ко заволи Духа, тајне ће волети, 
Од незнања тај се неће разболети. 

• Госпођа Јања Тодоровић ми је испричала причу, која се десила њеној сестри. Иста је дошла на пријем код патријарха поводом неког посла. Дискутујући с њим, она је случјано погледала у патријархове ноге и ужаснула се када је видела његову обућу – биле су то старе, некада поцепане, а потом заштопане чизме. Жена је помислила: «каква је то брука за нас Србе што наш патријарх мора да иде у оваквим ритама, зар нико не може да му поклони нову обућу?». Патријарх је тада с радошћу рекао: «Видите како имам добре чизме? Нашао сам их поред корпе за отпатке, када сам ишао у патријаршију. Неко их је оставио, а то је права кожа. Мало сам зашио, и ето оне могу још дуго да послуже».

• С тим чизмама је повезана још једна прича. Нека жена је дошла у патријаршију са захтевом да разговара са патријархом о неодложној ствари, о којој је могла само њему лично да каже. Таква молба је била необична и одмах су је пустили, те је њена упорност донела плод. Угледавши патријарха, жена је са великим узбуђењем рекла да је ноћу сањала Пресвету Богородицу, Која јој је наредила да донесе патријарху новац, како би он могао себи да купи нову обућу. И с тим речима жена је протурила коверат са новцем. Патријарх није узео коверат већ ју је благо упитао: «А када сте легли да спавате?». Жена се зачудила и одговорила: «Па ...негде око једанаест». «Знате ја сам легао касније, око четири сата ујутру», - одговорио је патријарх, - «И ја сам такође сањао Пресвету Богородицу и замолила ме је да Вама предам тај новац како бисте га дали онима којима је заиста потребан». И није узео новац.

• Једном када је прилазио патријаршијској згради, Свјатијејши Павле је приметио много аутомобила иностраних марки и заинтересовао се чији су. Рекли су му да су то ауотмобили архијереја. На шта је патријарх с осмехом рекао: «Када они, знајући за Спаситељеву заповест о нестицању имају такве аутомобиле, какве би тек онда имали да нема те заповести?»

• Једном је патријарх летео негде авионом. Када су летели над морем, авион је ушао у зону турбуленције и било је труцкања. Млади архијереј који је седео поред патријарха питао га је шта он мисли о томе ако се авион сада сруши. Свјатијејши је без збуњености рекао: «У односу на себе примићу то као акт праведности јер сам у животу појео толико риба, да би било чудно кад оне мене сад не би појеле».

• Кад су га лекари ВМА питали како се осећа, у даху је изустио: - То ме питајте када остарим, још сам ја млад. 

• Кад се са ортопедском ходалицом појавио у Патријаршији, прво се нашалио на свој рачун: - Ето, ја сам само мало пао, па сад морам да гурам ово чудо.

• Један београдски боем истрчао је из кафане „?” кад је видео патријарха да улази у Саборну цркву. Преплићући језиком рекао му је: „Нас двојица смо најбољи људи на свету”, а патријарх му је на то одговорио: - Јесмо, ал’ кад попијемо ништа не ваљамо. 

• Упозоравајући на штетност дувана, често је умео да каже: - Да је Бог хтео да човек пуши, уградио би му оџак.

• У време грађанског рата у бившој СФРЈ, један карикатуриста га је нацртао као ратника опасаног бомбама и са „шкорпионом” о појасу. На то је рекао: - Ви сте мислили да ћете лако са мном. Мислите да сам ја слабачак, а ево како ме други виде. 

• Пошто је био познат да иде кроз Патријаршију и гаси сијалице како се “узалуд не би трошила струја”, једном је ухватио младог чиновника да после радног времена на компјутеру гледа забавне сајтове. Кад је чуо патријархов глас иза леђа, следио се, а Павле му је рекао: - А ти на то трошиш струју?

• Идући у цркву на Бановом брду усред лета био је упоран да се користи аутобус. Кад је његов пратилац потегао аргумент да је врућина, да су аутобуси “препуни разголићеног женског света који иде на плажу на Аду Циганлију” и да није згодно, патријарх није попустио: - Знате, свако види оно што жели. 

• Излазећи из Патријаршије, упитао је свог пратиоца: - Чија су то толика луксузна кола паркирана?  Наших владика. Дошли су њима на Сабор - одговорио је пратилац. - О, Бог их видео! Шта ли би тек возили да нису дали завет скромности?! - духовито је прокоментарисао господин Павле. 

• -Кад је на једном пријему бивши амбасадор САД Ворен Зимерман питао патријарха Павла шта може да учини за СПЦ, патријарх му је одговорио: - Само немојте да нам одмажете, на тај начин ћете нам помоћи.

• Кад је фотограф Вицан Вицановић пожелео да фотографише патријарха Павла, обратио му се речима: “ Ваша светлости (уместо Ваша светости), на шта му је патријарх врцаво одговорио: “Кад сам већ светлост, шта ће ти блиц”?