Колико је проблема решено, а колико је настало синоћ у Лапљем селу, причаће се у наредним данима на Косову и Метохији, а више у Србији. Главни је утисак, да је председник Вучић једва чекао да се извуче из ситуације у коју је упа,о и вероватно више никада са том намером неће доћи у јужну српску покрајину.
О убиству Оливера Ивановића, није било ниједне речи.
Хиљаде појединачних проблема, са којима су становници српске националности са Косова и Метохије стали пред председником Србије Александром Вучићем, и пред читавом јавности, пораз су једне политике и свих људи који већ скоро две деценије спроводе такву политику према Србима на Косову и Метохији. Ако Србија годинама заиста одваја толико новца, над којим се годинама згрожава читава јавност у Србији, зашто Срби имају толико проблема, зашто су услови за живот катастрофални и где свих година уназад завршава тај новац?
Прво питање које је Вучић требало да постави свима који су њега питали, је то да ли су они нешто продали од имања Албанцима, па би до изражаја дошла питања оних којима је било каква помоћ најнеопходнија.
После свега главно је питање, да ли су оно о чему се синоћ причало, главни проблеми Срба са Косова и Метохије?
После убиства Оливера Ивановића, многи су очекивали да главни акценат буде стављен на слободу Срба и проблеме безбедности, док је за појединачне проблеме надлежна Канцеларија за Косово и Метохију, свакога дана на терену. Али очигледно да је посао Канцеларије за Косово нешто друго.
Оно мало сиротиње која је успела да уђе у салу у којој је председник делио милостињу, представили су своје проблеме, а они који су препозанли већину оних, који су немо посматрали како Вучић одговара сиротињи и болеснима, управо су они који примају једну, две, или више плата. У сали је сиротиња, беда и похлепа, они који вапе за слободом, они који хоће да живе на Косову и Метохији и највећи број оних који су сити и бесни, а чији се глас највише чује.
Милановог оца из Сувог Грла у општини Србица, убили су Албанци. Председник Вучић му је обећао повећање сточног фонда.
Шесточланој породици из Лукавца код Гораждевца и глави породице Снежани Дубић, самохраној мајци, којој су Албанци спалили сву летину, председник је обећао трактор, али је главни проблем слобода.
Фудбалер Дејан Станковић, донираће једно теренско возило за потребе неких институција на Косову и Метохији.
Највећи успех је то што ће дечак из Лапљег Села добити потребан новац за лечење у иностранству, али и то што ће мештани преосталих српских села у општини Србица имати лекара, неколико дана у недељи.
Срби из Ораховца од председника Вучића затражили су оно што је најпотребније, а то је улагање у изградњу постројења за производњу у којима би били запослени они најиздржљивији Срби и на тај начин спрече даље исељавање. Њихови предлози су били најконкретнији и најбољи јер се тичу опстанка. Једна госпођа је имала храбрости да председника упита, зашто нам не дају пасоше Републике Србије? Одговор је изостао као и на многа важна питања.
Видно потрешена старија госпођа из Ливађа, мајка четворо деце, такође је остала ускраћена за одговор, зашто је она и њена колегиница након избора остала без радног места "хигијеничар" у Медицинској школи у овом селу. "Директор ми је рекао да се жалим Вучићу".
Међутим, многи из Косовског поморавља су ову прилику искористили да се председнику пожале да неки људи примају више плата, али су заборавили да су им школе руиниране, без грејања, иако и сами раде у њима, те да су док су излазили из њихових села згазили на стотине рупа. Није им пало на ум да из поморавских села одлази омладина, а лекара у својим амбулантама виде само једанпут недељно. Очигледно да ово нису питања у интересу опстанка заједнице, већ појединаца.
Просветним радницима који су намерно или случајно били најбројнији у сали није засметало то што се њиховим школама управља из Косовске Митровице на челу са људима који на југ долазе ако је преко потребно. Када сагледамо све што је синоћ затражено и речено, уочљив је пораз Канцеларије за Косово и Метохију и политике која се скоро две деценије спроводи на Косову и Метохији и поставља се питање да ли је ово начин да се решавају проблеми Срба који су много већи него што је представљено.
.jpg "17. март 2004. - ПОГРОМ")
