2013. године телевизија ''Happy'' снимила је  једну епизоду из серијала "Моја Србија" са децом из Ораховца и Велике Хоче у Метохији.

Пошто се данас у српском политичком врху прича о "унутрашњем дијалогу о Косову и Метохији", ми предлажемо државном врху и првом међу њима, да тај дијалог, ма какав он био, започне са овом децом!

Ми смо издвојили најзанимљивије детаље, па послушајте и погледајте...

Недавно се на друштвеној мрежи "Фејсбук" појавила иницијатива групе "Обновимо цркву у Гњилану", за обнову Црве Св. Николе у Гњилану.
Гњиланици, којих је у време када су заједно живели са Албанцима било око петнаест хиљада, данас на друштвеним мрежама подржавају иницијативу за обнову цркве Св Николе, која је поред двадесетак српских породица које данас живе у Гњилану, једини живи сведок да су у овом граду некада живели Срби.
Ова косовска светиња поред тога што је безброј пута била на мети етнички мотивисаних напада, била је и деценијама запостављена, а од недавно залагањима локалног пароха, као и људи који су запослени у међународним организацијама, започето је са уређењем дворишта, а прошле године је замењена дотрајала кровна конструкција,  обновљена фасада, постављени нови олуци и прозори.
Радови који су захтевнији тек предстоје, а то је обнова унутрашњости цркве, за шта ће бити потребно и ангажовање стручњака који се баве рестаурацијом.

Организовање гњиланаца преко друштвених мрежа уродило је плодом. Према најавама људи који управљају овом групом, обнова унутрашњости звонаре која обухвата замену степеништа, дрвене ограде, прозора, и уређење зидова, кренуће у понедељак 14. августа.
Општина Гњилане са седиштем у Горњем Кусцу обезбедила је раднике који ће радити на уклањању птичјег измета које се у звонари гомилало годинама уназад. Ова помоћ је добродошла кажу из "Обновимо цркву у Гњилану", јер ће додатно умањити трошкове.
Цена радова на обнови унутрашњости звонаре у гњиланској цркви износиће око 250000 динара, а из ове организације долази апел да се сви који су у могућнсти укључе и донирају скромни прилог којим ће помоћи обнову гњиланске светиње (подаци за уплату биће назначени у дну странице).

Прошле године средствима УСАИД-а обновљен је кров и фасада на цркви и звонари, али је унутрашњост цркве  и даље у јако лошем стању.
Црква Св Николе у Гњилану која је уједно и саборни храм, од пре неколико месеци изгледа другачије, боја је промењена. Црква је деценијама уназад била обојена препознатљивом жутом бојом, а данас се утапа у нове албанске грађевине које су никле око порте овог предивног храма, који је од 1999. године једино место на којем се окупљају Срби из околних гњиланских села, јер је у граду остало да живи двадесетак српских породица.

Године 1861. на темељима старије, омање цркве у центру Гњилана, саграђена је велика црква Св. Николе. Она је више пута страдала у пожарима, а једном је изгорела до темеља. У земљотресу 2002. године значајно је настрадала унутрашњост цркве. Последњи пут је обновљена 1983. године.
Данас се у њој чува лепа збирка икона, књига и црквених сасуда.

Подаци за уплату:

У РУБРИКУ ПЛАТИЛАЦ УПИШИТЕ ВАШЕ ИМЕ, ПРЕЗИМЕ, АДРЕСУ И КОНТАКТ ТЕЛЕФОН.ХВАЛА

ЗА ДЕВИЗНЕ УПЛАТЕ РАЧУН ЈЕ: 007-0800046-39

INSTRUCTION FOR PAYMENT ORDERS IN FAVOR OF LEGAL ENTITIES IN EUR

Intermediary Bank / Correspondent Bank
SWIFT – BIC: DEUTDEFF

Name: DEUTSCHE BANK AG
City, Country: FRANKFURT AM MAIN, GERMANY

Account with institution / Beneficiary's Bank
SWIFT – BIC: KOBBRSBG
Name: KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGRAD
Street: Svetog Save 14
City, Country: 11000 Belgrade, Republic of Serbia

Beneficiary
IBAN/ Account Number: RS35205007080004613927
Company name: UDRUŽENJE OBNOVIMO GNJILANSKU CRKVU
Street: VESELINA MASLEŠE 10
City, Country: Novi Sad, REPUBLIC OF SERBIA

Вест да је у породилишту у Пасјану ноћас рођено четворо деце, од тога три девојцчице и један мушкарац, најлепша је вест која се Србима догодила у последњих осамнаест година, али вест да је у овом породилишту у првих седам месеци ове године рођено 52 детета нимало не охрабрује преостали српски живаљ у поморављу, поготово не просветаре, чија ће радна места ускоро бити угашена и тако ће бити примирани да оду са Косова и Метохије. 
Млади се све чешће одлучују да напусте Косово и Метохију због неадекватних услова за живот. 

Пасјане село са око 600 домаћинства,  у коме се налзи породилиште, напустило је више стотина становника.
Косовско-поморавски округ обухвата општине Гњилане, Косовску Каменицу, Витину и општину Ново Брдо у којима, претпоставља се данас живи више од 20000 Срба, а некада је само у Гњилану, граду који је остао без Срба, живело петнаест хиљада, док је број деце у сеоским школама на овом делу Косова и Метохије био вишеструко већи него данас.
Данас у бројним српским селима у поморављу у први разред неће кренути ниједан ђак.

Влади Србије, локаним властима и Министратсву Здравља Републике Србије требало је више од петнаест година да схвате потребу Срба из поморавља за породилиштем. До тада, Српкиње су децу рађале у породилиштима широм Србије, најчешће у Врању, Грачаници или у Косовској Митровици. Данас већина те деце не живи на Косову и Метохији.
Иако је локалним политичарима, као и онима из врха власти отварање породилишта један од највећих успеха, по свему судећи за Србе који живе на Косоову и Метохији са породилиштем се много закаснило.

Један од разлога због којег Срби одлазе са Косова и Метохије је и неадекватна свеукупна здравствена заштита коју пружају српске здравствене установе на Косову и Метохији.
Иако је зграда изграђена косовским средствима и самим тим је у власништву Министрства Здравља Косова, болницу је отворио Александар Вучић, који је наравно забранио упошљавање медицинског кадра којим би се омогућио несметани рад ове здравствене установе. У породилишту данас хонорарно раде лекари који долазе из болница у централној Србији.

Недавни локални избори нису мимоишли ову здравствену установу, као један од најмоћнијих инструмената за прикупљање гласова.

Село Церница је мешовито село у околини Гњилана, у коме данас живе најхрабрији Срби на Косову и Метохији, раштркани у три сеоске махале, између Албанаца који су најблаже речено непријатељски насторојени против преосталих Срба.

На брду изнад села је црква Св. Илије, саграђена 1926. године, која није избегла страдање. Иако је цркву чувао амерички КФор, Албанци су успели да поставе експлозив, када је уништен олтар, али су Срби скупили снагу и храброст, уз помоћ донатора и обновили цркву која данас краси ово село. На св. Илију 2. августа, када је и сеоска слава, у порти цркве играло се коло, од 1999. године све се променило.
Недалеко од цркве Св. илије налази се црква Христа Спаситеља. Верује се да темељи датирају од средњег века. Недавно је обновљена средствима Владе Косова.
У доњој махали где и данас живи неколико српских породица налази се црква Св. Петке и још једно српско гробље.
Ни муслиманска џамија није остала читава за време  бомбардовања, када су у селу биле добровољачке снаге из разних крајева Србије.
Назив Церница се по први пут спомиње у време деспота Стефана. У делу од Цернице до Гумњишта било је тринаест средњевековних манастира, данас су познати темељи само два који се налазе у Церници, црква Христа Спаситеља и црква Св. Петке.
Фамилије Петровићи и Криворечани у Церници су досељене у 18. веку. Од Албанаца у Церници данас живе поарбашени Срби из витинског краја, а данас су познате као фамилија Смакића који су ислам примили у 18. веку, када су се из Могиле доселили у Церницу.
Сеоска школа, која је деценијама уназад била мултиетничка, данас је етнички очишћена од Срба, а преостала српска деца у Церници школу похађају у оронулој сеоској кући.
Србе у Церници поред тадашњег председника Бориса Тадића, посетили су и високи представници УНМИК-а и КФОР-а, али се њихов живот није значајније променио и поред  бројних обећања која су брзо утонула у заборав. Нажалост бројни напади на Србе, убиства, рањавања, паљења и минирање српских кућа нису окарактерисани као теросистички чин од стране међународног фактора на Косову и Метохији.
Они најистрајнији Срби из овога села и данас живе у Церници у најгорим условима за живот.

Од 1999. године под заштитом КФОР-а убијено је седморо Срба, међу њима и једно четворогодишње дете које се играло на улици. Рафалом из непосредне близине испред продавнице 28. маја 2000. године убијена су тројица Срба, међу њима и мали Милош, а неколико Срба је било теже или лакше рањено. Нико није одговарао за овај злочин.

Миломир Савић (1968) умро је у америчкој бази Бондстил код Урошевца од повреда задобијених од експлозије две бомбе које су бачене на српске куће. Овај човек је рањен у ногу, а по свему судећи је искрварио због неблаговременог пружања медицинске помоћи. Нико није одговарао за ово убиство.
Од комшија до љутих непријатеља, Албанце и Србе у овом селу које је до 1999. године било пример суживота, довео је рат и бомбардовање које се након доласка КФор-а претворило у ноћну мору за Србе. Наравно ни Албанци нису поштеђени страдања, али је цена коју су Срби платили ипак превисока.
Од 170 српских породица које су до 1999. године живеле у Церници , данас је остало тек двадесетак.
Прети опасност да Церница ускоро остане без иједниог Србина.

Оне који на дан сеоске славе посете цркву, на улазу у гробље чека споменик малога Милоша кога  убише само зато што је био Србин.

Убијени су:

Петровић Милош 1996-2000

Стојановић Божидар 1946-1999

Васић Благица 1957-1999

Васић Војин 1942-2000

Симијоновић Тихомир 1955-2000

Трифуновић Трајан 1963-2002

Савић  Миомир 1968-2003

Уколико наредних месец дана крећете пут Косова и Метохије, биће вам потребно много стрпљења, јер се на прелазима са Косовом и Метохијом чека најмање сат времена, иако косовски медији и полиција извештавају да се возила задржавају у просеку двадесет минута. Викендом су колоне возила највеће и тада се чека и више од сат времена.

Највише гужве има на прелазима код Подујева и на Кончуљу, због полицијских и царинских процедура које су обавезне и са српске и албанске стране. Недавно је полиција на Косову и Метохији издала саопштење, да путници избегавају прелаз код Подујева, због изградње царинских и полицијских испостава тј. због изградње "граничног прелаза".

На  прелазима попут Мучибабе код Прешева гужве су знатно мање, а није препоручљиво да се користе алтернативни путни правци на којима нема косовске царине и полиције на сталном месту, а таквих прелаза има из правца Куршумлије и Бујановца.

Као и сваке године у другој половини јула месеца и током целог августа, због прилива великог броја Албанаца који се налазе на привременом раду у западно-европским земљама стварају се огромне гужве на тзв. административним прелазима, па тако колоне могу бити дугачке и до два и више километара.

Такође  и на путевима широм целог Косова и Метохије има колоне аутомобила, а гужве су највеће у периоду од 12 до 22 часова.

Некултура је видиљива и ове године. Путници који долазе углавном из Швајцарске и Немачке док чекају за улазак на Косово и Метохију иза себе остављају брдо смећа покрај пута.

Пожељно је избегавати викенде због прилива великог броја возила са страним регистарским ознакама.

Можда је ова вест за рубрику "веровали или не", али фотографије које су од синоћ почеле да круже друштвеним мрежама, јасно показују да је истина ...

Док на Косову и Метохији полиција Косова хапси  и најстрожије кажњава сваког Србина који на одећи има државне симболе Србије  или Православне верске симболе, у Нишу на хирургији нишког Клиничког Центра  пацијенти су усликали једно дете албанске националности из Прешева,  које је на операцију доведено у мајици која на себи има симболе "Велике Албаније".

Лекари Клиничког центра у Нишу су прави професионалци и нису насели на ову провокацију оних који су дете довели на лечење и самим тим га искористили за дневно-политичке свађе које изгледа некоме јако недостају.

Ипак, карта ове државе која је замисао албанских политичара на Косову и Метохији и Албанији обухвата и Ниш.

У пројектима водовода и канализације у селима новобрдске општине утрошено је много новца, али готово ниједан пројекат није у функцији, јер у овој општини не постоји предузеће које би се бавило одржавањем водоводне мреже и наплатом рачуна за утрошену воду. У неким селима ове општине водоводна мрежа је  изграђена скоро пре десет година.
Пројекти изградње водоводне и канализационе мреже финансирани су новцем страних међународних организација, а радове су изводиле албанске фирме са Косова и Метохије.
Данас, иако постоји водоводна мрежа, воде нема годинама у српским селима Коретиште и Горње Кусце, као и у албанском селу Пасјак, а од пре неки дан воде нема ни у селима око Бостана и поред тога што је тамо  водоводна мрежа изграђена пре само две године.

Основни проблем је одржавање водоводне мреже, плаћање утрошрне елктричне енергије и наплата рачуна, за шта тренутно нико није задужен, а нема назнаке да ће ускоро бити решен овај проблем.

Водоводна мрежа у овим селима је пуштена одмах након инсталирања, али су због неконтролисане потрошње воде и преоптерећености убрзо пегореле пумпе које из бушутина водом снабдевају базене из којих вода природним путем отиче кроз водоводну мрежу.

Не ретко, дешава се да мештани села кроз којих протиче мрежа до суседних села заврћу вентиле, како би имали довољно воде само за њих.
Део пројекта око изградње водовода у селима новобрдске општине, која се налазе на ободу Гњилана, финансирала је Влада Швајцарске уз посредовање њихове амбасаде у Приштини. Међутим, ни десет година након изградње мреже, воде нема, због горе наведених разлога.

Најгоре је то што не постоји воља за решење овог горућег проблема у новоформираној општини Ново Брдо.

До тада најугроженији мештани у селима око Бостана, пијаћом водом снабдеваће се како знају и умеју.