Однос државе према људима који су остали да живе на Косову и Метохији, није битније промењен од краја бомбардовања 1999. године па све до данас.
Већина киднапованих и мучених Срба 1999. године, Албанци су затекли на радним местима. Страдали су ноћни чувари у фабрикама, радници на површинским коповима, радници здравствених установа и остали.
Повлачење војске и полиције започето је одмах након потписивања Кумановског споразума.
Јаднике које су припадници УЋК затекли на радним местима није имао ко да обавести о догађајима који следе, јер су руководиоци кофере спаковали пре снага безбеднсти.
- Остала је само црква, монаси и свештеници.
Дотадашњи председници општина, начелници округа, полицијски руководиоци, директори фабрика, судије, лекари, итд. сви су оставили голоруки народ.
- Србе су отимали и одводили их са радних места.
У многим фабрикама на Косову и Метохији до потписивања Кумановског споразума било је полиције и војске.
Када су након потписивања Кумановског споразума снаге безбедности добиле обавештење да се повуку са територије Косова и Метохије, људи који су се у том тренутку налазили на радним местима остали су сами и незаштићени.
Убрзо након тога дошли су наоружани припадници "Ослободилачке војске Косова УЋК". Огромна већина оних који су пали у њихове руке никада више нису угледали светлост дана. Данас, двадесет година после, многима нису пронађени чак ни посмртни остаци.
- Народни функционери са Косова и Метохије отишли пре војске и полиције.
Након што су киднаповани и мучени Срби о којима сведоче они који су мучење преживели, овим људима се губи сваки траг.
Мало је срећника који су након батина које су добијали у штабовима униформисаних Албанаца, изашли из њихових канџи под претњом да се иселе са Косова и Метохије.
На жалост, држава и они који су до тада представљали народну власт са Косова и Метохије су побегли пре војске и полиције, а вратили су се само онда када им је исплаћен новац за који су продали станове добијене од државе.
Нико од њих није позван на одговорност зато што нису народ припремили на оно што ће уследити након повлачења снага безбедности и зато што нису остали са својим народом.
- Медији нису имали информације о свим догађајима на Косову и Метохији, након повлачење снага безбедности.
О киднапованима, убијенима, пребијенима једва да се чуло у медијима, јер су телефонске везе биле у прекиду.
- О многим Србима који су претрпели терор, држава и данас незна ништа.
Нико није обилазио породице убијених, несталих и повређених Срба и нико никада није обишао Србе који су на било који начин претрпели терор. То није учинила ниједна власт до данас.
Однос државе према Србима који и данас преживљавају терор није се променио, само се уредно ажурирају спискови.
- Данас разбојници свакодневно кидишу на српску имовину. Осуде нема!
Физички напади на људе дешавају се ретко, али су насртаји на имовину Срба све чешћи. Готово недељно из српских штала разбојници односе крупну стоку и све што им падне под руку. За крађу углавном бирају сиромашна сеоска домаћниства у српским селима јужније од Ибра, па су оштећени Срби приморани да распродају имања и иселе се са Косова и Метохије.
И данас изостају оштре реакције власти. "Српска листа" се не оглашава повододом све учесталијих крађа српске имовине.
- Сви дођу одглуме велике Србе, стекну политичку популарност и натоваре још већи самар народу.
Многи гласно-говорници политичких опција након јаких националистичких порука у косовским медијима и још јачим косовским платама, власт из Београда по неписаном правилу ухлеби у Влади Србије. Више се људи не сећају функционере Српске листе, Бранимира Стојановића, Ненада Рикала, Владете Костића, итд.
Након двадесет година свемогућег терора, косовским Србима је јасно да су препуштени себи самима и да изостаје помоћ косовских и српски власти, те да такво понашање институција подстиче разбојнике да и даље насрћу на српску имовину.
- Неки од утицајних Срба тога времена, са Косова и Метохије су ископали и однели посмртне остатке својих родитеља, који су умрли пре 1999. године.
Вељко Одаловић, један од истакнутијих Срба са Косова и Метохије, данас је председник Комисије за нестала лица у Влади Републике Србије, а након што је побегао са Косова и Метохије, вратио се да ексхумира посмртне остатке својих преминулих родитеља, што представља врхунац лицемерја.
Породица Јоргованке Табаковић, гувернера Народне Банке Србије, сву своју имовину на Косову и Метохији распродала је Албанцима.
Списак ових људи је подугачак.
- Ондашњи функционери данас су пензионери и живе у Србији.
Тадашњи руководиоци институција на Косову и Метохији данас су пензионери и своје пензионерске дане троше у Србији, а на Косову и Метохији долазе само да продају преосталу имовину коју су им сачували они остављени Срби, који су успели да свој живот организују упркос терору који су преживели и данас преживљавају.
.jpg "17. март 2004. - ПОГРОМ")
