Срби за Србе-СМС на 7763
Вести
ДУХОВНИ НЕИМАР КОСОВСКОГ ПОМОРАВЉА - четвртак, 22 август 2019 21:53
Дичићи из Страже ће добити нову кућу! - недеља, 16 децембар 2018 23:04
четвртак, 22 август 2019 21:53

ДУХОВНИ НЕИМАР КОСОВСКОГ ПОМОРАВЉА

Отац-старац Кирило ДРАГАНАЧКИ

o.kirilo1Духовник, стари мудрац, ОТАЦ КИРИЛО! Мало ко зна, да је ОТАЦ КИРИЛО, приликом изградње читавог здања око манастира ( а у намери да спречи америчку чизму и оклопна возила, да се наоружани, бахате пред вратима манастира, нарушавајући свети мир и тишину), променио ширину улаза за неколико сантиметара мању од ширине возила тенкова да не би улазили. За то је интервенисао пуковник америчке војске Милер и протествовао што је смањена ширина улаза у манастир. На то му је Отац Кирило одговорио: ово је православни манастир српског народа где није дозвољено да ви демонстрирате своју силу где се српски народ моли Богу.


МИТ И ИСТОРИЈА

Годинама се осећала потреба да се написано и објављено о оцу Кирилу сабере, преради и у прикладној форми понуди читаоцима а и допуни новим писањем. Не само ова књига већ и његов практични живот и делања потврђују да ће отац Кирило бити смештен у мит и историју, у којој чак и сами аутори песама и прича сведоче и певају, који су то препознали у дубини свога срца... иако су га сви славили и дивили му се, он се није грдио и преузносио већ је смирено подносио све. Он има љубав божанску, неизмерну која га приближава свима и свакоме, те читавим бићем својим састрадава са свима страдалницима и свачији бол и муку осећа као своју. Отац Кирило је, дакле, све то скупа и још нешто много шире и много више од свега тога, нешто што је мислима неухватљиво и речима неизрециво...

Др Хаџи Ненад Којић
Доц. ек. факултета К.Митровица (из поговора)


 СУДЊИ БОЖЈИ ДАН ИЛИ МОЋ МОЛИТВЕ

Две фотографије које сам начинио 1999. Gодине у Клокоту, које носим у новчанику са фотографијом моја два сина, стално ме подсећају на величину оца Кирила и снагу молитве. И данас излазим из животних препрека чим се сетим чиме је отац Кирило савладао безизлаз.
С разлогом желим да сведочим о једном догађају, тог судњег дана, познатом широј јавности, који се догодио у времену великог страдања српског народа на Косову и Метохији, у селу Клокоту.
Тешка времена, дан тмуран и испуњен болом. Гњилане гори те 1999.године. после повлачења наше војске и полиције, ми, преостали Срби у граду, уточиште налазимо у цркви Св.Николе у Гњилану. Толико је година прошло а као да је јуче било. На лицима мојих Гњиланаца, у порти цркве, могао се видети страх и очај. У разговорима се могло чути кога су тада шиптарски терористи убили, силовали или чија српска кућа гори.

Отац Кирило у Клокоту (илустрација)

 

Сећам се, био сам страшно забринут за моју породицу. Тешили смо једни друге и молили Бога да нас укрепи милошћу својом. У тренутку осетих руку на рамену, окретох се и угледах то мило лице. Био је то отац Кирило. Обратио ми се следећим речима:
-Јуначе, немој бринути. Бог је са нама и Он има план за нас.
Осетио сам мир, спасење и наду у боље сутра. Како је дан одмицао било нас је све мање у порти цркве. Нисам могао да се одвојим од оца Кирила. У тренутку се зачуо уплашени глас једног од присутних Срба. Викнуо је продорно:
-Клокот гори! Људи! Клокоћани одлазе!
Не часећи ни часа отац Кирило је одмах кренуо за Клокот, а са њим и ја. Верујте ми, близина са оцем Кирилом уливала ми је сигурност. Ићи с њим аутом или како год значило је да нестаје страх од пресретања на путу, напада или киднаповања. Слушао сам молитву коју је изговорио отац Кирило. На путу до Клокота ми смо сусретали колону трактора са избеглицама и са друге стране колону тенкова који су ишли према Гњилану. На мене је деловала потпуно смирујуће. Осетио сам снагу, веру да ће бити све добро. Одједном, на видику дим. Од запаљених српских кућа. А на свом улазу у село непрегледна колона возила, спремна да крене пут Србије Народ уплашен. Чуо се плач жена и деце. Преплашеном народу прилази отац Кирило рааширених руку и каже:

-помаже Бог, браћо и сестре!
-Бог помогао.
-Не бојте се, браћо Срби, Бог је са нама, њега не могу зликовци победити. Он ће нас сачувати на нашим огњиштима. Вратите се својим кућама.
Тишина. Неверица код присутних. Ипак, већина и даље жели да напусти село, да тражи спас негде. У тренутку погледах оца Кирила, а он леже на земљу на сред пута. За њим и ја. И тада из душе изговори:
- Даље можете само преко мене! Зар да оставите светог цара Лазара и остале мученике који су овде животе положили како би сведочили о царству небеском. Господе, опрости, помилуј и спаси.
Зачуо сам тишину. Почеше му прилазити домаћини, помогоше му да се придигне, и затражише благослов од њега.
- Бог са нама.
И тако наврат-нанос спаковани мештани Клокота, изазвани неочекиваним поступком оца Кирила, у моменту донесоше одлуку да остану у својим домовима. Лично сматрам да је ово био историјски тренутак и богоугодно дело оца Кирила. Следећи пример мештана Клокота, који се није иселио, остала су и друга села у Косовском Поморављу.
Данас, са ове дистанце, када лично наиђем на неке животне препреке, често се сетим оца Кирила и величине његовог страдања у Христу Богу. Даје ми снагу да наставим даље и да кроз молитву и веру у Бога, никада не одустанем. Желео сам само да кроз ово сведочење истакнем колики је траг оставио на мене и на мој живот велики наш отац Кирило и његова молитва срочена за опстанак тога села.

Бранко Димески
По занимању економиста и
новинар часописа Изворник


 

СУДЊИ БОЖИЈИ ДАН

Toг дана (20. 06. 1999) затекосмо ужасни призор у Клокоту, избегличке колоне... људи уплашени и узнемирени са уплаканом децом у збегу кренули ка Србији...
У том најтежем тренутку створи се међу нама , као да је са неба пао човек у монашкој мантији. Виђао сам у животу многе монахе подвижнике и молитвенике, али овај монах био је горостас. Неустрашиви јунак и одважан, као од планине одваљен. Велика српска стена пред чијом се појавом заустави тенк окупаторски. Сломи се сила машине испред црне мантије са уздигнутим рукама у облику крста; у левој држаше бројанице а у десној руци повелики камен. Са отвора тенка појави се војник са пушком упереном у горостаса и рече: "Склони се са пута, пуцаћу".

68588497 383273969045216 4935756539454554112 n

Тада се руке горостаса још више уздигнуше као у Христа на распeћy и чу се његов громки глас: "Пуцајте, шта чекате!.. Шта ово чините у име ваше демократије, зашто је овај народ у збег кренуо? Од кога овај народ бежи? Шта су вам ови невини људи учинили? Ово што ви чините ни Турци нису чинили?..." Мештани Клокота се почеше приближавати са циљем да боље чују дијалог оца Кирила са окупаторима. Отац Кирило онда крену и стаде пред први трактор натоварен са пртљагом и стварима Срба који су кренули са својих огњишта и махну руком да му се људи приближе. После краћег разговора са људима он као да посрну и леже пред трактор... чусмо речи монаха Кирила и преклињање и молбу да не беже, који је готово грмео, да се одустане од сулудог колективног исељавања са свете српске земље. Лежећи, љубио је земљу Лазареву: "Отићићете ако ме само живог прегазите! И само преко мене мртвог пут ће вам бити отворен!" У том тренутку настаде колебање народа. Неки говораху: Не смемо божијег слугу прегазити. Да га nослушамо и да се вратимо својим кућама.

И стварно људи се окренуше пут села да се врате у своје домове у Клокоту.

Јордан Митровић, наставник, 3авичајни писац,
Врбовац


 

КЛЕПАЛА У ДРАГАНЦУ
Духовнику оцу Кирилу

69309586 2501552243221877 8972914437782503424 nДРАГАНАЦ ЈЕ ЈЕДИНИ ЖИВИ МАНАСТИР у Косовском Поморављу. Божијом милошћу одолео је небројане нападе и насртаје незнабожачких шиптарских хорди. Сачуван је, да би сведочио векове. Даби крепио православне Србе како би сачували Светолазаревски завет...).
(...) Само нас је милост Божија заштитила, каже нам игуман Кирило. Шта сам могао тада, да само: О, Господе нека буде воља твоја. И тако уздајући се у милост Божију истрајасмо. Сачува нас Господ. Због светости нашег народа, стараца и старица по селима пустињским.
(...) отац Кирило зна шта су муке наших сељака. Али и зна шта је самоћа. Језиве хиљаду девесто деведесет и девете године остаје потпуно сам у манастиру са Богом.

Молитвом, монашком, слао је извештаје о усамљености. О стрепњи и иш- чекивању; о тихој нади и будућој радости.
(...) „Oceћao сам Божије присуство више него икада, него кад сам био са братијом монасима. Обраћао сам се усрдно: и дубоко; и верујем све је то Свемилостиви Господ примио'.
Долазио је повремено неспокој, не кријем. Искушења и узнимирења ума. Тада би се предавао пламеној молитви. Поучен искуством древних стараца и свог аве и његових поукама закључавао је ум свој у речи молитве, и спознавао суштину. Можда дарован том драгоценом спознајом, бесценим бисером духовним, јединим правим блаrом богопознањем, делатно је размишљао.
„Сада ти је прилика, грешни Кирило, говорио сам себи. -да се преумиш, преправиш; да покушаш примену Еванђеља - животом (о, само ко се није никада нашао у потпуној усамљености, не зна за присуство Бога). 3ато сам непрестано благодарио Богу. Па, уосталом и нека буде што треба да буде. 3нам, насигурно, да је то воља Божија".
Заиста, зар је човек за земљу саздан, само - пита се монах суочен са Богом у дубокој пустињској тишини. И зна: Небо је наша коначна постојбина... Само да се истраје у непрестаној усамљеној усредсређеној молитиви у бдењу и покајању, пресабирању. Са надом на милост Божију.
Поћута, те тихо молитвено уздахнух, настави да сведочи напоменув да одавно чека да управо преда мном „открије сећања :
„ И, Бог - велик и милостив сачува нашу Светињу, конак, свете изворе, пут и шуму (нису је сву посекли безбожни Арнаути), мене све грешног.
И остави ми Господ разум (поред толико искушења, претњи и псовки, насртаја људских и демонских, и поврати наду и веру. А велики благослов и молитве нашег духовника и Владике Артемија пратили ме све време. 3аиста беше како благослови. Како измоли од Господа. И дође ми сабрат - искушеник... И нови конак подигосмо. И довршићемо, ако Бог да, све около. Велика помоћ Св. Архангела Гаврила. Ево, келије манастирске чекају Господом призване богочежњиве људе. Ево стално срећем на путу, по селима и Гњиланској вароши добре и честите људе, и поканим их да дођу у светињу. Дошли би, кажу неки, а осиротели немају шта да донесу да приложе. Ено, ведели сте, уз пут има камења, па по један камен донесите и поред капије оставите. И то је принос, одговарам: да се умножи ова наша скромна обитељ, да појачамо и умножимо молитве Господу, да се увећају ходочашћа, да се поврати и обнови црквеност ових добрих Божијих људи по поморавским и новобрдским селима. Да се сви врате на Пут Божији, похрле у Божији загрљај у пресвете Руке Господа и Спаса нашега Господа Исуса Христа које су непрестано раширене на чесном и животвореном Крсту.
Монах дубоко верује да је све до нас, наше је да уђемо у милост Божију, у зaгpљaj Господњи. Да раскинемо окове грехова. Да истребимо све семе трулежи у нама и очистимо се. Да омрзнемо грех који привлачи , али штети. И помисао на њега. Да га потпуно презремо. Да не жалостимо Господа, да не срамотимо себе. Да се угаси свака страст у нама, да разгори се само мржња према злу и греху; и да успламти срце наше љубављу према Богу. Да оплакујемо склоност ка сагрешењу и немоћ нашу, и палост, и сву упрљаност душе. Јер, дужни смо заиста омрзнути грех, и пљунути на њега, и проклети га. Потнуно покајати се, оплакати прошлост грешну, и очистити се.
Монах непоколебљиво мисли: заволети Господа и заволети све који нас окружују, - преко праштања, кроз молитву и покајање; пажњом и молитвеним помињањем кроз непрестано праштање. Да, заволети све, наша је света дужност. Све што је од Господа. Што из љубави створеној... Дивити се и волети благи дрхтај јечменог класа и сипљив кликтај узнемирене птице; умилни бруј звона и жалостив урлик звери; превремени пад листа и погрешан траг глисте. Волети прекор старца и сиромаштво духа; богоискатељство. Све што је Господ прекрасно уготовио човеку за радовање, утеху и спасење. Све што слави и хвали Господа.
Само грех који нам није спремио Бог да презиремо; и да преступ, наслађивање сном и страстољубље; присећањем на пад. Све ђавоље и преварно, скревно и погано да одбацимо, а пригрлимо Богом намењено нам.
Да одбијемо сваку пажњу на грех - саветује, даље монах да не слушамо нашаптавање непоменог (ђавола) и његово ухање; не примамо помисли, слике што нам их он припрема. Да поучимо се псалмопевцем: као глув не слушах и као нем не отварах уста своја (Пс. 37, i4).
И ту, заиста уверисмо се, да монах брижно чува дар Божији чутање. А од старешине старца чусмо поуку младом домаћину из села: „ мораш се трудити да нађеш излаз из замке начин да избегнеш пут у грех. Не заборави да те Господ увек гледа. Тако су се наши побожни стари чували. Да се не посраме пред Богом. Страх Божији је велико чудо, голем дар и почетак мудрости“.


МОНАХ НАРОДНИ ЈУНАК

Ој Кирило ти си у Клокоту неустрашив и бесмртан био,
Ој Кирило оче наш. Ти си рајски цвет крин мио,
Што Христовим оружјем Крстом победи окупаторе,
И њихове тенкове заустави код наше Мораве.

Еј Кирило вођо прави, дивимо се твојој слави,
Што диже руке у небо и Христов Крст направи,
И тело на путу као громаду постави,
Да свет види и Србина прослави.

Сад се наш народ диви јунаштву твоме,
Што ту битку доби у народу своме,
Као милош Обилић на Видовдан,
Витез прави од Христа Бога посла.

Тада Божур цвеће доби боју крви,
Коју Милош проли као јунак први.
И ти Кирило, не жалећи живот међу нама поста први,
Да народ не бежи са Косова, по свету не врви.

Еј Кирило вођо србски прави у јуначе прави,
Поносни смо сви на тебе и нажртву твоју.
Што се неустрашив јунак показа у одсутном боју,
Заслужио си да те србски народ слави.

Обишао си свако село и сваки дом,
Храбриио си свако село и сваки дом,
Храбрио их Христом, као ближњем свом.
Народ те послуша као јадна душа,
Јер речи твоје и Христове са вером послуша.

У Поморављу сада живе хиљаде људи,
Ти Кирило вером Христовом их пробуди.
Да у Православљу живе и Христа исповеда,
То је залог живота да нас Бог на Суду не осуди.

Радомир Димић
Наставник, Горње Кусце


 МОНАХ ХРИСТОВ ДИВ

духовнику оцу Кирилу

Старим стазама мисао своју храни,
Оживевши је свагда у трену,
Успут је сваком с радошћу детета дарује
Не признајући време ово,
У коме страх и безнађе царује,
,,Господе помилуј и спаси“!

Камен по камен дедовине зидаше,
Очишћен од сувишних речи,
Од гласова злосутних птица,
И од тужбалица лењиваца,
У његовим корацима радост одјекује.

Његова реч се увек чује,
И после милион других речи.
И у немоћи чиста ко суза одјекује,
У сваком цвету, лептиру, листу,
Духовник Отац Кирило увек ту је.

У спасу Господа што нас вером лечи,
Од Свевишњег одговоре за све он тражи,
Кирило као храст на ветру чека,
Знајући да када је душа у немоћи,
Сигурно као мелем на рану доћи.

Он је горостас што са нама поносно хода,
Његова нас молитва храброшћу храни,
Са њим се лакше Чека жељена слобода,
И са њим се слобода још лакше брани.

Срећко Симић, завичајни песник ,
наставник, Врбовац


 69536402 409106866397878 2998333518494302208 n

ПОХВАЛА ОЦУ КИРИЛУ

После јутрења,
Један верник се прекрсти,
Испред манастира Драганаца,
И ка за себе рече.

Нашем духовнику
Оцу Кирилу,
Требало би за живота,
За све што је урадио за свој народ,
Подигнути споменик,
И речима уклесати белег.

Тај прекор,
Ошину ме као бич,
И натера ме да се латим пера.

Клесао сам од тад данима,
Похвалу за Оца Кирила,
И направио брдо пропалих стихова.

Ја нисам брате Отац Кирило.
Мени клесање никако не иде.

Онда се као глас Божији,
На белом листу хартије,
Сами почеше ређати стихови.

Неимари и Христови сапутници,
Какав је духовник Отац Кирило,
Живе тек када премину.
Бог би на мене послао муње небеске.

Јер ко сам ја,
Грешни дијак да сахрањујем оне,
Што ће у Царству небеском,
Седети уз скуте Христове.
Похвале (епитафи) се пишу
Само премунулим
Угодницима Божијим.

Зар не Оче Кирило?

МИЛАН ИЛИЋ – МАЈА
Завичајни песник
Поморавља


 

После неколико година и прогонства епископа рашкопризренског и косовског почео је прогон његових ученика и следбеника међу којима и оца – старца Кирила.

ОЦУ КИРИЛУ

Уморни старче, војниче војске Христове,
3а мир се бориш док, шапћеш молитве свете Убише ти наду, ранише ти снове,
Крстом се браниш, а прстом ти прете.

Камен на камену, слагао си вешто,
Поред Лазаревог и своје си име узидао,
видим ти сузе у очима, док тајиш нешто,
Одрекоше се тебе, они, којима си ране видао.

Узеше ти светињу, прогнаше те из села моткама те плашише, моткама ти прете, Разбише ти келију, узеше ти иконе и књиге
Одећу и обућу , ал не могу дела,
Твоје мисли у молитви ка Драганцу лете.

Одлазиш са поносом, са сузама љубави - за народ, Не окрећеш главу, а душа ти гори,
Само ћеш слику светиње да понесеш,
Пролазиш крај извора, док тужно жубори.

И данас твоје камење Драганац краси,
И твоја духовна чеда, твоју тајну крију,
У келијама које си градио, можда су чеда твоја,
Са чесме коју си сазидао, хладну воду пију.

Данас прашташ, гледаш и ћутиш,
Твоја духовна чеда за тебе се моле,
Ниси у Драганцу, али се не љутиш,
Сва твоја чеда Богу се моле.
Зоран Ковачевић,
Јануар 2016


 ИЗГНАНИК

Изагнао си из себе инжињера и оца.
Ниси више ни супруг ни син.
Нашао си на Косову Бога
И на нишан стављен си због тога.
С главом у торби беше срећан и свој.

Начин склоништа за прогнане
И духовни дом њима за спас.
Но поста склоњен и прогнан од свога.
Искушење које убија ил` снажи.

Увече не знаш где ћеш коначити
Где добити посну бечеру.
Луташ унакрст и љубљен и недраг.
Изгнаник си и од себе самог.

Сада ти се отварају сви пути.
Ти једино тражиш пут за свој гроб
Који ти измиче, мио старче.

Где је то место
Где могу да ти се поклоним
Кад већ не можеш умрети?

Чекам да прође време
У коме изгнаници живе дуго.

Ратко Стоиљковић
Главни уредник часописа
Отисак

68488032 1059998767537684 5322502152432648192 n


 ЗИДАР

Прочитаћу и нову књигу
И све остало у хиљде реда,
Тамо негде и сад Српски Деда.

Зидао је конаке и пирг до небеса
И још данас не престаје,
Под њим земља се потреса
А он жели да вечно потраје.

Бисернице и келије редом ниже
Где год прође, где год крене,
Где год треба он на време стиже
Ломи камен, руши стене.

Да сазида живот нови
Да га упамте покољења,
Да га упамте Косови
И не доби ордење ни знамење.

Само клетву он да скине
Што је векови оставише
Са дедова – Отаџбине
Па да као човек дише.

Задњи камен од Србије
Који стоји на бранику
Који оста бој да бије
Све ходећи Божијем лику.

Новица Ђорђевић – Косов,
Завичајни песник,
Пасјане – Београд, 2017


 ЈЕДАН СТАРИ КАЛУЂЕР

68501868 2380914371987509 9100343991446011904 n

Зауставља све колоне,
Пред трактором на пут леже
Само преко њега мртва Србин нека беже.
Моли се уз Божије славље
Да сачува нам православље Косовско Поморавље...


 

Протосинђел Кирило 

духовник Православног братства "Св. великомученик кнез Лазар"

Август 2019. године

Прочитано 5721 пута Промењено четвртак, 22 август 2019 23:10

Напишите Ваш коментар на ову вест

Газиместан 2012. године

 

patrijarh

Мудрости патријарха Павла

Верујући у Господа остварујемо смисао живота...

Понављам и себи и вама, и нас је Господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом човечанству...

Злочини над Србима на Косову и Метохији

Крвава жетва 1999. у Старом Грацку

 

23. јула 1999. године у Старом Грацку код Липљана на њиви зверски је убијено четрнаест

Више

Крематоријум за Србе - Клечка

 

Село Клечка , 27. август 1998.

Српска полиција открила је кремациону пећ у фабрици

Више

Убиство шесторо српских младића у кафићу ''Панда'' у Пећи

Светислав, Зоран, Драган, Вукота и два Ивана недужно гледају са читуља, Пећ се претворила у град
Више

Страдање фамилије Костић из Ретимља

Породицу Костић из Ретимља код Ораховца називају најтрагичнијом породицом на Косову. Најпре је
Више

Отац Харитон Лукић

Медју бројним зртвама Косовско-метохијске трагедије су монаси Манастира Светих Архангела, Отац
Више

Злочини гњиланске групе

Против 17  чланова озлоглашене банде, Тужилаштво за ратне злочине Србије крајем  јуна је
Више

Злочин у Гораждевцу

13. августа 2003. године у Гораждевцу убијена су српска деца. Многи међународни званичници

Више

17. март 2004. - ПОГРОМ

СРБИ УБИЈЕНИ У МАРТОВСКОМ ПОГРОМУ 2004. ГОДИНЕ

  • СПАСОЈЕВИЋ БОРИВОЈЕ (1941) из Косовске Митровице,
Више

Напад на аутобусе код Подујева

16. фебруара 2001. године извршен је терористички напад  на аутобусима Ниш Експреса у Ливадицама

Више

Убиства у Церници

01.09.2003. године

Миломир Савић, рањен у нападу у Церници, подлегао повредама

Новица

Више

Списак убијених Срба

  • СПИСАК УБИЈЕНИХ СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ОД ДОЛАСКА КФОРА 1999. ГОДИНЕ

Овај списак

Више

Списак киднапованих Срба

Овај списак није комплетан (ако знате имена убијених Срба који се не налазе на овом списку

Више

Распеће Ђорђа Мартиновића

 

“Шиптарски терористи набили га на колац пpвoг маја1985г. 
Истина скривана пeтнaecт година.

Више

ПРАВОСЛАВНИ ХРАМОВИ УНИШТЕНИ ОД ДОЛАСКА КФОРА И УНМИКA

На списку се налази 140 уништених православних објеката на Косову и Метохији од 1999.
Више

Обећања политичара

Део Вулинових (не)испуњених

јануар 2013. - Немојмо да уносимо немир међу Србе на

Више...

Остају српске институције на

Србија не сме да дозволи да Срби на Косову и Метохији
Више...

Нећу се смирити док Косово и

БЕОГРАД, 21. фебруара 2008. 
Николић је, говорећи
Више...

Како је нестао акциони план?

Од 17. фебруара ове године, када су косовскe институције

Више...

Никада нећемо признати

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић поновио је

Више...

Никада нећемо признати Косово

07. јануар 2012 - Председник Србије Борис Тадић

Више...

gorazdevac zlocin

sporazum o reg preds

1244

djordje martinovic

 

 

Будите у конткту са нама

www.kosmet.net YOUTUBE канал

Style Setting

Fonts

Layouts

Direction

Template Widths

px  %

px  %