Медју бројним зртвама Косовско-метохијске трагедије су монаси Манастира Светих Архангела, Отац Харитон и Отац Стефан, који су зверски страдали од Албанских терориста током крвавих и подмуклих напада. Они су отети и убијени на најсвирепији нацин само зато сто су монаси Српске православне цркве. Њихова муценицка смрт и голгота коју су дозивели у име Христа, као и страдање многих православних Срба и висе од стотине унистених и оскрнављених светиња на простору Косова и Метохије потврдјује несебицну љубав према Христу. Нека поцивају у миру вецном славом и постовањем, застицени Господом кога су неизмерно волели, !
Отац Харитон Лукиц (1960-1999) је био сабрат Манастира Светих Архангела. Родјен је 21. новембра 1960.г у централној Србији и замонасио се на Косову и Метохији 1995. године. Отац Харитон је отет од наорузаних лица са обелезјима УЦК /КЛА-косовска ослободилацка војска/ 16. јуна 1999. године на улици у Призрену, када су на овом подруцју вец биле присутне снаге КФОР-а. На несрецу, оне су првих дана своје мисије, посматрале наорузане банде УЦК екстремиста које су отимале и убијале десетине Срба овог града. Обезглављено и теско осакацено тело оца Хатирона, је пронадјено у околини Призрена 8. августа 2000. године. Глава несрецног Оца Харитона јос није пронадјена. Његови остаци су сахрањени у манастиру Црна Река. Према налазима медицинских истразитеља, остаци Оца Харитона су пронадјени на необелезеном месту у оквиру албанског гробља села Тусус у близини Призрена.Многи идентификовани налази потврдјују да је тело остављено на отвореном након убиства, стога сто је остао само скелет. Утврдјен је лом неколико ребара и леве руке. Недостајали су глава и део кицме. Прслук који је носио је раскомадан,у предњем делу сто указује да је утроба могуце била распорена. Ране у пределу срца указују на могуцност висеструких теских убода нозем, сто несумњиво доказује изразито болну смрт. Уз његову одецу, пронадјена је лицна карта и молитвена бројаница. У посмртном известају који је достављен Медјународном Суду за ратне злоцине се потврдјује откидање главе и теска сакацења. Поциниоци овог несвакидасњег злоцина јос нису пронадјени. Хрисцански Муценици и свети Оци, молите се за све нас !
Међу бројним жртвама Косовско-метохијске трагедије су монаси Манастира Светих Архангела, Отац Харитон и Отац Стефан, који су зверски страдали од Албанских терориста током крвавих и подмуклих напада. Они су отети и убијени на најсвирепији начин само зато што су монаси Српске православне цркве. Њихова мученичка смрт и голгота коју су доживели у име Христа, као и страдање многих православних Срба и више од стотине уништених и оскрнављених светиња на простору Косова и Метохије потврђује несебичну љубав према Христу. Нека почивају у миру вечном славом и поштовањем, заштићени Господом кога су неизмерно волели, !
Отац Харитон Лукић (1960-1999) је био сабрат Манастира Светих Архангела. Рођен је 21. новембра 1960.г у централној Србији и замонашио се на Косову и Метохији 1995. године. Отац Харитон је отет од наоружаних лица са обележјима УЧК -косовска ослободилачка војска 16. јуна 1999. године на улици у Призрену, када су на овом подручју већ биле присутне снаге КФОР-а. На несрећу, оне су првих дана своје мисије, посматрале наоружане банде УЧК екстремиста које су отимале и убијале десетине Срба овог града. Обезглављено и тешко осакаћено тело оца Хатирона, је пронађено у околини Призрена 8. августа 2000. године. Глава несрећног Оца Харитона још није пронађена. Његови остаци су сахрањени у манастиру Црна Река. Према налазима медицинских истражитеља, остаци Оца Харитона су пронађени на необележеном месту у оквиру албанског гробља села Тусус у близини Призрена.
Многи идентификовани налази потврђују да је тело остављено на отвореном након убиства, стога што је остао само скелет. Утврђен је лом неколико ребара и леве руке. Недостајали су глава и део кичме. Прслук који је носио је раскомадан,у предњем делу што указује да је утроба могуће била распорена.
Ране у пределу срца указују на могућност вишеструких тешких убода ножем, што несумњиво доказује изразито болну смрт. Уз његову одећу, пронађена је лична карта и молитвена бројаница. У посмртном извештају који је достављен Међународном Суду за ратне злочине се потврђује откидање главе и тешка сакаћења. Починиоци овог несвакидашњег злочина још нису пронађени. Хрићански Мученици и свети Оци, молите се за све нас !
.jpg "17. март 2004. - ПОГРОМ")
