Косово су до сада признале 92 државе.

"Верујем у мир, али нисам пацифиста. Мислим да некада морате да употребите силу да зауставите убијање. Сада постоји сасвим нова доктрина: 'Одговорност да се штити'. Влада треба да штити своје људе, а ако то не чиним требало би да дела међународна заједница, што не значи да мора увек силом", рекла је Олбрајтова у интервјуу за чешки недељник Теден.

Олбрајтова је нагласила да су управо на основу те докторине САД и НАТО интервенисали у Либији и да би прво требало пробати све могуће како не би морала да се употреби сила.

"Али, то што смо на крају радили на Косову да окончамо етничка чишћења било је, по мом мишљењу, исправно", рекла је Олбрајтова.

Бивша шефица америчке дипломатије у време администрације председника Била Клинтона одбила је да коментарише своје пословне активности на Косову и питање новинара да ли ће због тога сада бити теже да амерички званичници убеде свет да им је било стало на Косову само до демократије и хуманитарних циљева.

"Сада не могу да говорим о томе зато што смо усред тога (приватизације косовског 'Телекома'). Али ми инвестирамо већ седам година и другде, у Азији, Африци или Латинској Америци, на разним тржиштима у развоју где недостаје инфраструктура. То радимо зато да помогнемо", рекла је Олбрајтова.

У разговору поводом њене нове књиге Прашка зима, Мадлен Олбрајт се сетила и службовања свог оца, чехословачког дипломате Јозефа Корбела у амбасади у Београду и нагласила да су њени отац и мајка заиста веома волели Србе.

"Када је све то почело деведесетих година у Југославији, у УН су ми Срби говорили: 'Ваш отац би се страшно љутио када би чуо како Ви сада говорите о Србима. Он је заиста волео Србе'. А ја сам им на то узвраћала: 'Да, јесте. Али не би волео то што радите сада'", рекла је Олбрајтова.

"Не осећам никакву кривицу. Зашто бих? Питање вам је попут - да ли Русија треба да има утицај у Финској? Не. Обе земље су независне и тако међусобно треба да се односе. Не треба заборавити историју, шта се догађало на Балкану. И када су се одређене ствари догодиле, Србија је изгубила право да управља Косовом. То је јасно речено, и мој план је јасан око тога", рекао је Ахтисари у интервјуу франкфуртским Вестима.

Ахтисари је истакао да је са његовим планом све у реду и да су сви знали шта ће понудити већ почетком 2006. године.

"Након састанка у Лондону 31. јануара 2006. године замолио сам чланице Контакт групе да проследе приватне поруке Београду, Приштини и косовским Србима. Прва тачка тих осам приватних порука је била веома јасна: У светлу онога што се догодило на Косову, због акција Србије, повратак Косова унутар Србије није одржива опција", навео је Ахтисари.

Према његовим речима, то су сви знали, и зато су преговори били на неки начин академски, јер Србија није желела да сарађује.

"Али, порука је била јасна и драго ми је да сам направио план који је све на свету подсетио да ако се одређене лоше ствари догоде, они који су на власти ће изгубити право да управљају", навео је Ахтисари.

Косово између Русије и Америке

Ахтисари је рекао да је увек сматрао да је погоршање односа Америке и Русије довело до тога да Русија блокира процес у Савету безбедности УН, тако да то нема пуно везе са Косовом, већ са билатерарним односима ове две државе.

"Током преговора док је план прављен није било никакве сарадње са Србијом, српским професионалцима је било запрећено да ће изгубити своје послове, уколико буду сарађивали. Колеге и ја смо желели да имамо најбољу могућу заштиту мањина, нарочито за српску заједницу, и не верујем да ћете наћи боље механизме заштите од оних у плану. Није кривица плана, већ ставови људи", нагласио је Ахтисари, додајући да сви морају да се мењају, и не само политичари на обе стране.

За то је, према његовим речима, потребно време и то ће бити "дугогодишње вежбање".

Када је реч о дијалогу Београда и Приштине, Ахтисари је поручио да "уместо да говоре да ће преговарати требало би најпре да спроведу оно што је договорено".

"Ниједна земља у овом делу света не може да помисли да ће ући у Европску унију уколико има унутрашње или проблеме са комшијама. То је порука отрежњења за све, ако желе да се придруже. Заиста, не могу да замислим ЕУ, без обзира на то да ли је реч о западном Балкану или не, да узме икога као чланицу, ако та земља нема мир са комшијама", рекао је Ахтисари.

Када је север Косова у питању, Ахтисари је истакао да није за почињање било каквих нових преговора, јер су границе такве какве јесу.

Међутим, како је указао, треба да се примени оно што план каже, а што добро функционише у већински српским општинама на централном Косову.

Након одлуке од 2. јула да је Свеобухватни предлог за решење статуса Косова (СПРС) спроведен у значајној мери ИСГ је констатовала да су косовске институције, сходно својим обавезама, усвојиле пакет амандмана на Устав и примарно законодавство, који на задовољавајући начин покривају преостале елементе СПРС унутар Устава Косова и правног оквира.

Имајући то у виду ИСГ је прогласила крај надгледане независности Косова и мандата Међународног цивилног представника, наведено је у саопштењу после седнице.

Додаје се и да ће, након окончања неопходних интерних административних задатака, Међународна цивилна канцеларија бити затворена крајем године.

"Како и формално СПРС више не постоји као одвојени и супериорни правни акт, сада Устав Републике Косово представља једини основ за правни оквир земље", наводи се у саопштењу са данашње седнице у Приштини.

Након седнице ИСГ, новинарима су се обратили косовски премијер Хашим Тачи и међународни цивилни представник Питер Фејт.

Тачи је најавио да ће приоритети Косова у наредном периоду бити интеграција севера, визна либерализација и Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ.

Како је Тачи напоменуо, север Косова додатна одговорност за њега и да већ има припремљен план за интеграцију севера.

"То је афирмативни план, који обухвата владавину права, слободу кретања људи и робе, одржавање слободних избора, социјалноекономска улагања", навео је Тачи и додао да ће Срби на северу уживати иста права као и Срби у другим деловима Косова.