На списку се налази 140 уништених православних објеката на Косову и Метохији од 1999. године. На жалост овај списак није коначан. Православље на Косову је свакодневно изложено страдањима.
Ако знате име порушене цркве које нема на списку молимо Вас да нас обавестите.
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Средњевековни Манастир Свете Тројице изнад Мушутишта (Сува Река), 14. век, црква фрескописана; опљачкан, демолиран, спаљен и затим срушен до темеља експлозивом.
Средњевековни Манастир Светог Марка код Корише Призрен, из 1467. године, опљачкан, демолиран, спаљен и потпуно срушен експлозивом.
Средњевековни Манастир Св. Архандела Гаврила у селу Бинач (Бузовик) код Витине, из 14. века, са фрескама; најпре опљачкан и спаљен 22/23.6.1999. године и затим динамитом разорен до темеља, и то прво конаци а затим и црква, тако да су делови фресака били видни по рушевинама, а онда су пропали од невремена.
Манастир Успеније – Светог Угорша, Шареник – Горња Неродимља, 14, век, обновљен 1996; миниран и потпуно срушен.
Манастир Светог Архангела, Горње Неродимље, 14. век, са фрескама; обновљен у 17. веку; запаљен и миниран, гробље срушено, огромни бор цара Душана из 1336. године, посечен и спаљен.
Манастир Св. Врача Козме и Дамјана у Зочишту, из 14. века, фрескописан; опљачкан и демолиран, већина конака спаљена. Када је у лето 2002. године Еипископ и монаштво хтело да обнови Манастир, па су на празник Светих Врача служили Литургију на рушевинама, тада је већа група Шиптара у близини вриштала и камењем их гађала, холандско-дански КФОР ништа није предузимао, а кад су Владика и монаси отишли, Шиптари су минирали и остале делове порушеног Манастира.
Манастир Ваведења Богородице у Долцу код Клине, из 14. века, обновљен 1620. године, фрескописан; најпре спаљен и Св. Престо срушен, затим миниран и срушен цео до темеља, делови фресака видели се по зидовима и пропали су на киши.
УНИШТЕНЕ ЦРКВЕ
Средњевковна црква Успенија Богородице (фрескописана) из 1315. године у Мушутишту, спаљена и потом сушена до темеља.
Црква Св. Ђорђа у Руднику код Србије (14. век, обновио Патријарх Макарије 16. в., са фрескама, има стари вековни светосавски дуд као у Пећкој Патријаршији и врло старе камене крстове на гробљу, демолирана и паљена унутра, а затим експлозивом срушен камени свод крова и југоисточни део олтара (половином августа 1999. године).
Црква Св. Николе /Рајкова/ у Призрену, задужбина призренског властелина Рајка Киризлица, чији се син Богдан помиње у писаним призренским изворима 1361. и 1368. Црква је минирана са 20 мина од којих је 5 експлодирало и знатно оштетило цркву. У августу 1999. године црква је сасвим срушена од стране шиптарских терориста.
Црква Свете Пречисте (Ваведења Богородице) у селу Зочишту код Ораховца, 15. век, обновљена; оскрнављена и уништена од шиптарских екстремиста крајем лета 1999. године.
Црква Св. Ваведења у селу Ретимље код Велике Хоче (Ораховац) са фрескама, саграђена 1601-1602. године, оскрнављена и уништена потпуно крајем лета 1999. године.
Црква Св. Спаса у селу Оптеруша код Велике Хоче, 14. век, обновљена 1925; срушена до темеља.
Катедрала црква Свете Тројице у граду Ђаковици (подигнута 1998. године на темељима спомен-цркве из 1939. године, срушене 1950), демолирана, унутра паљена и уништен драгоцени мозаик над улазним вратима, и потом потпуно срушена експлозивом (ноћу 14/25. јула 1999. године).
Црква Св. Николе у селу Словиње код Липљана, основана у 16. веку, обновљена у 19. веку, експлозивом разрушена до темеља.
Црква Св. Апостола Петра и Павла у Сувој Реци, из 1938. године, демолирана и затим срушена до темеља експлозивом.
Црква Свете Тројице у селу Петрич код Пећи (из 1993. године), срушена динамитом до темеља, чак и бакар са кубета скинут и однет; столетни храст у порти цркве посечен.
Црква Св. Тројице у селу Велика Река код Вучитрна, из 1997, демолирана, спаљена и неуспело рушена.
Парохијска црква Св. Тројице у селу Грмову, код Витине (нова), најпре спаљена, а потом потпуно срушена експлозивом (25.7.1999).
Црква Св. Николе у Кијеву, код Клине, из 16. века (са фрескама), срушена до темеља, и на гробљу рушени крстови и споменици.
Црква Св. Јеванделиста Марка (на темељима старе цркве Ваведења) у Клини (Метохија), срушена експлозивом.
Црква Св. Петке у селу Добрчане између Гњилана и Косовске Каменице, спаљена, кров срушен унутра.
Црква Св. Василија Великог (1863), горња Србица код Призрена, спаљена и порушена.
Црква Св. Петке (новија), село Заскок код Урошевца минирана и срушена.
Црква Св. Николе (стара средњевековна, обновљена 1984), село Гатње, Урошевац, демолирана па срушена динамитом.
Црква Богородице (стара, обновљена 1925), горње Неродимље, демолирана и срушена.
Црква Покрова богородице (16. век, обновљена), у селу Кориша (Призрен), срушена до темеља, као и старо црквиште, и гробље уништено.
Црква Св. Јеремије у селу Гребник код Клине (из 1923. године) срушена до темеља и терен поравнат булдожером.
Црква Св. Петке изнад села Бинча код Витине, обновљена на врло старим темељима, 1973. Место је познато као поклоничко народно сабориште, 27. јула 1999. године црква је најпре паљена, оскрнављена а потом и минирана.
Црква Св. Спаса у Дворанима код Мушутишта, Сува Река, из 1465. године; потпуно срушена у лето 1999. године од Шиптара у присуству немачког КФОР-а.
Црква Св. Илије у Локвицама код Призрена, сазидана на старим темељима (13. век) 1866. године; оскрнављена и минирана у августу 1999. године.
Црква у Горњем Закуту десетак километара од Подујева, из 14. века, обновљена 1990. године; чувана од британских војника КФОР-а, који су се затим повукли те је црква око 8.11.1999. године минирана и срушена од стране Шиптара.
Црква Светог Николе (1340. године, обновљена 1592, са фрескама) – Ђураковац – Исток, стара црква на гробљу у Ђураковцу, потпуно срушена до темеља, и српско гробље около у великом броју порушени споменици.
Црква Св. Николе у селу Осојане код Истока обновљена на старим темељима 1934. године, крајем лета 1999. године, оскрнављена и срушена од стране Шиптара.
Црква Св. Илије у селу Жегра код Гњилана, из 1931. године, демолирана и затим сасвим спаљена (кров срушен), а такође су спаљене 2 црквене зграде, и на гробљу рушени крстови и споменици.
36. Црква Св. Илије у Помазатину код Белаћевца, Косово Поље, из 1937. године (била срушена и 1941.), паљена и делимично срушена минирањем у лето 1999. године, па је чувао КФОР, а у недељу 16. јула 2.000. године ноћу минирањем срушена до темеља.
Црква Св. Архангела у Мушутишту, 19. век; крајем јуна 1999. године црква је спаљена и делимично срушена од шиптарских терориста након долсака немачких снага КФОР-а.
Црква Св. Николе, Доње Неродимље, стара, обновљена 1983. године, демолирана, паљена и минирана.
Црква Св. Стефана, Доње Неродимље, 14. век, обновљена 1996, на гробљу, демолирана, паљена и минирана.
Црква Св. Василија Острошког, Љубово – Исток, 1939. године; минирана 16. новембра 2002. године.
ДЕМОЛИРАНЕ, ОПЉАЧКАНЕ И СПАЉЕНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ
Средњевековни Манастир Девич Св. Јоаникија код Србице, са фескама, из 1434. године, демолиран и опљачкан. (Манастир је био паљен и рушен и 1941. године од Шиштара).
Црква Ваведења Богородице у Белом Пољу код Пећи, из 16. века, обновљена у 1868. години, демолирана и спаљена; гробље око ње рушено и засипано смећем.
Катедрална црква Светог Уроша у граду Урошевцу, подигнута 1929. године, демолирана и унутра паљена. (чува је амерички КФОР)
Црква Св. пророка Илије у граду Вучитрну, из 1834. године, опљачкана, демолирана и унутра делом паљена; почетком 2.000. године срушена је унутра у цркви галерија хора, и спаљена је једна од две црквене зграде у дворишту; неки гробови око цркве срушени.
Црква Св. Јована Крститеља – Самодрежа, код Вучитрна, 14. век, обновљена 1932. године; демолирана, спаљена и покушано рушење и копање у цркви и око темеља.
Црква Св. Параскеве у Дрснику код Пећи, 14. век, са фрескама из 1570. године; оскрнављена, демолирана и унутра паљена.
Црква Богородичина у селу Накло код Пећи, из 1985. године, демолирана и паљена.
Црква Св. Апостола, Петровце код Косовске Каменице, демолирана и спаљена.
Црква Св. Богородице – Света Петка у селу Подгорце код Витине, обновљена 1996. године; демолирана и спаљена; а 30. јуна 2000. године срушена до темеља минирањем од стране Шиптара.
Црква Св. Јована Крститеља у Пећкој Бањи код Пећи, из 1996, демолирана и унутра паљена.
Црква Сабора Срба Светитеља у Ђураковцу код Пећи, из 1997. године, демолирана, затим 16. новембра 2002. делимично минирана и поред присуства КФОР-а, који је затим на брзину покушао санацију насталих рупа и пукотина. Црквени дом код храма спаљен.
Црква С. Пророка Илије у Бистражину између Призрена и Ђаковице, 14. век, обновљена на старим темељима 1930. године и током Другог светског рата срушена од Шиштара, поново обновљена 1988. године; сада потпуно демолирана.
Црква Св. Димитрија у Сиги код Пећи, 14. век, обновљена 1937. на средњевековним темељима; демолирана и спаљена.
Црква Светих Врача, Новаке – Призрен, 14. век, обновљена 1991. године; демолирана и паљена, покушано минирање, гробови око храма порушени.
Црква Ваведења Богородице у Великом Крушеву код Клине, 14. век, обновљена 1980; проваљена и делимично спаљена.
Црква Св. Николе у Љубижди код Призрена, 16. век, обновљена 1867; опљачкана и демолирана; парохијски дом спаљен.
Црква Св. Пророка Илије у истом селу Љубижди код Призрена, 16. век, на гробљу, обновљена 1979; опљачкана, демолирана унутра паљена и минирана, гробље око ње рушено.
Катедрална црква Христа Спаса у Приштини, 1998. године, најпре покушано паљење, а 1.8.1999. године у 1 час подметнут експлозив на 4 места: 2 експлодирала, а 2 нису; поново нападана (ова црква је подигнута у Приштини уместо ранијих 12; на темељима 3 од њих су џамије).
Црква Св. Илије, Смач – Призрен, 1944; паљена, демолирана и минирана изнутра, али нису сви пакети динамита експлодирали.
Црква Св. Илије, у селу Некодим код Урошевца, стара, обновом 1975. године, проширена; демолирана и паљена.
Црква Св. Ап. Петра и Павла у Талиновцу код Урошевца. 20. век; демолирана и унутра сва спаљена; гробље око ње порушено.
Црква Свете Тројице у селу Бабљак – Урошевац, 1965. године; демолирана и у унутра паљена.
Црква Рођења Богородице, село Софтовиц – Урошевац, 1930. године; демолирана и спаљена.
Црква Св. Илије у Новом Качанику, 1929. године; спаљена унутра.
Црква Ваведења (Св. Кнез Лазар) у селу Кош код Истока, 1969. године; врата разваљена и унутра сва демолирана.
Црква Св. Тројице у селу Житињу, Клокот – Витина, стара, обновљена 1980; покушано паљење 19.7.1999. године кроз прозоре, који су оштећени; накнадно демолирана и оштећена.
Црква Св. Лазара Четвородневног (Св. Ђорда) у Белици код Рудника (Србица – Исток), 14. век; запаљена.
Црква Св. Тројице у Доњем Ратишу код Дечана, стара, обновљена 1935.; уништена од Шиптара 1941, обновљена 1992; на њу су Шиптари од 1996. до 1998. атаковали седам пута; сада оштећена и демолирана.
Црква Св. Ап. Луке у Витомирици поред Пећи, саграђена 1912; спаљена изнутра и оскрнављена од Шиптара у августу 1999. године.
Црква Св. Ап. Андреја Првозваног (Св. Илије) у Подујеву, подгинута на узвишењу изнад града 1929. године; за време Другог светског рата Шиптари су срушили кубе а цркву оскрнавили; црква је обновљена 1971. године; крајем јуна 1999. године поново оскрнављена и унутра спаљена.
Црква Св. Ап. Петра и Павла у Горњој Пакаштици код Подујева, позната као “Краљева црква” задужбина Краља Милутина (из 1282. године); на старим темељима подигнута нова 1925. године; средином јуна 1999. након доласка КФОР-а демолирана и оскрнављена, гробље око ње рушено.
Параклис-капела на српском гробљу у Косовској Митровици зидана 1939. године на старом црквишту; у време кад год је српско православно гробље скрнављено, оскрнављена је и ова капела, а то је било више пута.
Црква Св. Ап. Петра и Павла у Истоку, подигнута је 1929. године; добротом Патријарха Варнаве израђен је иконостас; почетком јула 1999. године спаљена је и оскрнављена од Шиптара.
Црква Св. Кнеза Лазара у Пискотама код Ђаковице, једнокуполни храм саграђен на српском гробљу 1991–1994. године; Шиптари су крајем августа 1999. године уништили крст на куполи и оскрнавили цркву и гробље около; затим је црква минирањем оштецена, а парохијски дом спаљен.
Црква Св. Николе у Поповљанима код Суве Реке, из 1626. године са дивним фрескама, око цркве је старо српско гробље; августа 1999. године опљачкана, демолирана, оскрнављена од Шиптара.
Црква Св. Николе у Штимљу, подигнута 1926. године на темељима старе, гробљанске цркве; половином јула 1999. оскрнављена и демолирана од Шиптара у близини британског КФОР-а.
Црква Св. Архангела Михаила у Штимљу, на брегу изнад града, подигнута 1920–1922. године, иконостас је радио познати сликар Урош Предиц; црква је темељно реновирана 1977. године; запаљена и оскрнављена, а фреске уништене августа 1999. године.
Црква Св. Спаса у Мецичевој махали, Муштиште – Призренски подгор, 11 км од Суве Реке, из 19. века; почетком јула 1999. године, црква је опљачкана, оскрнављена и запаљена.
Црква Св. Петке, Мушутиште – Сува Река, 19. век, обновљена 1973. године; крајем јуна 1999. године оскрнављена и запаљена од Шиптара.
Црква Св. Илије, у селу Церници код Гњилана, 15. век, обновљена 1933. године; дана 15. јануара 2000. године на око 70 м од јединица америчког КФОР-а, рано ујутру око 3,30 часа, Шиптари су подметнули експлозив, уништили унутрашњост цркве и оштетили зидове; од експлозије су и три суседне српске куће јако оштећене. (Канађани су потом помогли обнову цркве).
Црква Св. Николе у селу Бањској код Вучитрна, из 1346. године; претходно је оскрнављена и демолирана, а око Св. Саве (27. јануара) 2000. године минирана у близини КФОР-а Арапских емирата.
Црква Св. Николе (у народу Св. Петка) на гробљу у Млечанима код Клине (наспрам Кијева), 14–16. век; кров и део олтара Шиптари уништили крајем лета 1999. године.
Споменик и Меморијални комплекс Косовским јунацима дело арх. Александра Дерока, подигнут 1953. на месту где се на Видовдан 1389. године збила Косовска битка. Крајем августа 1999. године Споменик је оскрнављен и оштећен минирањем од Шиптарских зулумчара; затим су уништавали натпис “Ко је Србин и српскога рода...”, мада Споменик чувају војници КФОР-а.
Црква Св. Николе у Мушникову, Средачка жупа код Призрена, из 16. века; минирана од Шиптара 4. септембра 2000. године.
Црква Св. Николе у Горњем Ливочу код Гњилана, из 20. века; минирана потпуно од Шиптара 8. фебруара 2001. године.
Црква Св. Николе – Св. Петке, Грнчар, Витина, 14. век; обновљена 1976. године.
Испосница манастира Високи Дечани, 14. век.
Црква Пресвете Богородице, крај манастира Високи Дечани, 14. век.
Црква Св. Киријакије (Недеље), Брњаца, Ораховац, 1852. године.
Црква Св. Јована (Св. Николе), Леоцина, Србица, 14. век.
Испосница Уљарица, Клина, 14./обноваљена у 16. веку.
Црква Св. Недеље, Живињане, призрен, 16./обновљена у 19. веку.
Црква Св. Николе, Оптеруша, Ораховац, 14. век (обновљена 1934. године).
Црква Св. Петке, Пећ из 14. века, обновљена 1912. године.
Црква Св. Козме и Дамјана, Поткаљаја, Призрен, из 14. века, обновљена у 19. веку.
Руговска испосница код Пећи, 13–14. век.
Испосница Св. Николе код Призрена, 14. век.
Црква Св. Архангела Михаила, Ракитница, Подујево, 14. век.
Црква Св. Николе, Средска, Призрен, 15. век, обновљена 1875. године.
Црква Св. Ђорда, Рецани, Сува Река, 14. век.
Црква Св. Николе, Сићево, Клина, 15. век.
Црква Св. Апостола Петра и Павла (ман. Петровица), Добра Вода код Клине, 13–16. век.
Споменик благодарности српским патриотама у Призрену, 1930. год.
Црква Св. Николе у Чабицима, Клина, 16. век.
Црква Св. Козме и Дамјана, Подграђе, Клина, 16. век.
Црква непознатог Светог, Пустеник, Качаник, 10–11. век.
Црква Св. Тројице, Српски Бабуш, Урошевац, 20. век.
Црква Св. Димитрија, Сушица, Грачаница, 18. век, обновљена у 20. веку.
Црква Св. Јована Претече (Митрополија), Пећ, 1982. год.
Црква Св. Николе у Приштини, из средњег века, обновљена 1830. године, са иконостасом у дуборезу с почетка 19. века; више пута нападана и каменована; задњих дана и недеља: 10. маја, 26. јуна и 3. и 4. јула 2003. године; парохијски дом крај цркве такоде каменован, а црквена кућа испод цркве спаљена. Додајмо да су код свих ових цркава и манастира опљачкане или спаљене манастирске и парохијске зграде, као и да до сада ниједан случај рушења цркава и манастира није расветљен, нити и један кривац ухваћен. Напротив, напади се настављају и број страдалих светиња се повећава.
УНИШТЕНИ ИЛИ ОШТЕЋЕНИ МАНАСТИРИ И ЦРКВЕ У ТОКУ МАРТОВСКОГ ПОГРОМА 2004. ГОДИНЕ
ПРИЗРЕН
Све призренске цркве и објекти СПЦ су уништени 17. и 18. марта. Наредних дана је било додатних напада, пљацке и уништавања.
Храм Богородице Љевишке (14. век) запаљен изнутра, фреске из периода од 12. до 14. века тешко оштећене, олтарски простор оскрнављен, Часна трпеза поломљена.
Храм Христа Спаса (14. век) запаљен.
Саборни храм Св. великомученика Георгија (1856) спаљен и миниран.
Црква Св. Николаја (Тутићева црква, из 14. века) запаљена изнутра.
Црква Св. Георгија (Руновићева црква из 16. века) запаљена изнутра.
Црква Св. Недеље (14. век, касније реконструисана) спаљена, Поткаљаја.
Црква Св. Пантелејмона (14. век, касније реконструисана), спаљена, Поткаљаја.
Црква Св. Козме и Дамјана (14. век, касније реконструисана), спаљена, Поткаљаја.
Црква Св. Недеље, Живињане, код Призрена, минирана (Извештај КФОР/УНМИК-а: 19. март – Експлозија комплетно уништила православну цркву у селу Живињане).
Манастир Светих Архангела (14. век), опљачкан и спаљен у присуству немацких војника који га нису штитили. - Богословија Св. Кирила и Методија (Извештај КФОР/УНМИК-а 17. март – Православна богословија у центру града и три православне цркве запаљене). - Владичански двор у Призрену (Извештај Извештај КФОР/УНМИК-а 17. март – Владичански двор и манастир Светих Архангела запаљени). Поред двора запаљена је још једна црквена зграда у којој је живео црквењак.
ОРАХОВАЦ
Црква Свете Недеље, (1852), Брњаца, Ораховац 1852. (Извештај КФОР/УНМИК-а 18. март – Православна црква запаљена и уништена у селу Брњаца). Према постојецим извештајима запаљен је и парохијски дом.
ЂАКОВИЦА
Црква Успења Пресвете богородице (16–19. век), запаљена са старим и новим парохијским домом 17. марта, наредних дана сравњена са земљом. - Саборна црква Свете Тројице (два звоника која нису срушена приликом минирања цркве у лето 1999. године 17. марта су сравњене са земљом. Потом су наредних дана Албанци систематски разнели остатке цркве и направили парк. Извештај КФОР/УНМИК-а 18. март: Изгредници уклањају остатке уништене православне цркве камионима и тракторима, око 5.000 Албанаца уцествује у томе).
Црква Св. Лазара, Пискоте, код Ðаковице, оштецена 1999. и 2001. године, а сада потпуно уништена са околним гробљем. Такоде је руиниран и парохијски дом.
Црква Св. Илије код Бистражина, оштецена 1999. године и потпуно уништена 17. или 18. марта подметањем снажног експлозива.
СРБИЦА
Манастир Девич (15. век) спаљен до темеља, а гробница Св. Јоаникија Девичког отворена и оскрнављена, Албанци су у гробници наложили ватру. (Извештај КФОР/УНМИК-а 18. март поподне: 2.000 демонстраната се скупља и креће на манастир Девич, пет монахиња је евакуисано, демонстранти пале манастир). У манастиру је уништено око 20 разних помоћних манастирских зграда (конаци, складишта, штале, итд.).
ПЕЋ
Црква Св. Јована Претече (тзв. Митрополија, са парохијским домом и свештеничким становима), запаљена по изјави локалних међународних извора. Према расположивим најновијим фотографијама спољашња структура храма је цитава иако је унутрашњост потпуно руинирана. Приметни су трагови пожара.
Црква Пресвете Богородице, Бело Поље код Пећи, запаљена у лето 1999. године. Крајем 2003. године обновљена заједно са двадесетак повратничких домова. Сада је поново оштећена подметањем пожара, али спољашња структура храма и кров нису додатно оштећени. Поред цркве запаљен је и парохијски дом.
УРОШЕВАЦ
Саборни храм цара Уроша, Урошевац, (Извештај КФОР/УНМИК-а: 17. март – три ручне гранате бачене на цркву, подметнут пожар први пут, најмање 19 војника КФОР-а и УНМИК полицајаца рањени у одбрани цркве, разорено градско гробље. (Извештај КФОР/УНМИК-а 18. март: 1.500 Албанаца уништава све око себе – пали православну цркву у граду и пет српских кућа. Запаљена црква у селу Талиновце у 17,49 цасова, пет Албанаца ухапшено). Према најновијим информацијама структура храма је сачувана иако је унутрашњост великим делом оштећена од паљевине. Храм је тренутно затворен масивним металним вратима и под заштитом је КФОР-а.
Црква Св. Илије, село Варош, црква уништена са локалним гробљем након што су је напустили војници КФОР-а (локални медународни извори).
Црква Св. Петра и Павла у Талиновцима, запаљена и уништено православно гробље (види горњи извештај).
Црква Пресвете Борородице у селу Совтович, уништена заједно са православним гробљем (локални међународни извори). (Атински медији од 20. марта потврдили су да су три цркве поред Урошевца које су чували грЧки војници остављене без заштите пред огромном масом наоружаних Албанаца и да има рањених грЧких војника који су повредени у окршајима са наоружаним Албанцима).
КОСОВСКА КАМЕНИЦА
Црква у Доњој Шипашници, Косовска Каменица (локални извори из Каменице). Православна црква у Каменици је каменована и поразбијана су стакла на прозорима. Неколико околних српских куЋа је демолирано.
ШТИМЉЕ
Црква св. Архангела Михаила у Штимљу, саграђена 1920. (на брду изнад градица) запаљена (Извештај КФОР/УНМИК-а 18. март: Штимље – једна српска кућа и црква запаљени). Према најновијим информацијама структура цркве је остала сачувана иако је унутрашњост додатно оштећена и иконе поразбијане. Звоник је запаљен још у јануару 2004. године.
ПРИШТИНА
Црква Св. Николе (почетак 19. века) у Приштини (Извештај КФОР/УНМИК-а: 18. март – нападаци насрнули на стару православну цркву у насељу Теслиџе – отварана ватра из аутоматског оружја, пет српских породица и свештеник евакуисани од стране КФОР-а из старе цркве, повреден медународни полицајац у покушају да спасе стару цркву. Црква запаљена, а поред ње и канцеларија Хабитата и три УНМИК возила). Црква је спаљена са парохијским домом и у њој је изгорео вредни дуборезни иконостас, десетине икона и целокупна црквена архива (потврдио протојереј приштински Мирослав Попадиц).
КОСОВО ПОЉЕ
Црква Св. Николе, Косово Поље, запаљена унутра и оскрнављена, црква потиЧе из 1940, градевина и даље стоји, по локалним српским изворима и сведоЧанствима унутрашњост храма је потпуно демолирана.
Црква Св. Катарине у Бресју поред Косова Поља, проваљена, оскрнављена. Црква је недавно и опљацкана.
ВУЧИТРН
Црква св. Илије, 19. век, црква је опљаЧкана и делимиЧно уништена изнутра у јуну 1999. године, сада је потпуно спаљена. (Извештај КФОР/УНМИК-а: Православна црква у граду Вучитрну запаљена). Такође је уништено и православно гробље поред цркве са парохијским домом и помоћним црквеним зградама.
ОБИЛИЋ
Црква Св. Михаила у Обилицу, новосаграђени храм, Албанци наложили аутомобилске гуме у храму (Извештај КФОР/УНМИК-а: 18. март – Обилиц, православна црква, бројне српске куће и станови запаљени). Спољашња структура цркве је остала сачувана, али је унутрашњост оштећена од ватре и високе температуре.
Црква Св. Саве у јужној Митровици, паљена два пута заредом (Извештај КФОР/УНМИК-а – 18. март: Молотовљев коктел бачен у дворите православне цркве у јужној Митровици коју је чувао КФОР. Неколико оближњих кућа запаљено. Ватрогасци гасе пожар у кућама, али не и цркву која је тешко оштећена ватром). Поред цркве нападачи су запалили и свештенички дом који је био у црквеној порти.
ПОДУЈЕВО
Црква Св. Андреја у Подујеву, саграђена 1929, уништена 18. марта. Чешки медији потврдују да су чешки војници морали да напусте храм, који је уништен заједно са гробљем. Један официр потврдио је дубоко шокиран за “Прашке новости” да су Албанци ископавали посмртне остатке Срба са гробља и разбацивали кости свуда унаоколо. (Извештај КФОР/УНМИК-а – 18. март – Православна црква запаљена у Подујеву). Према фотографијама, источни део храма Св. Андреја је миниран, а звоник потпуно уништен експлозивним средствима, као и зид који је окруживао цркву.
Читања: 1326
|
.jpg "17. март 2004. - ПОГРОМ")
