Отац-старац Кирило ДРАГАНАЧКИ

Духовник, стари мудрац, ОТАЦ КИРИЛО! Мало ко зна, да је ОТАЦ КИРИЛО, приликом изградње читавог здања око манастира ( а у намери да спречи америчку чизму и оклопна возила, да се наоружани, бахате пред вратима манастира, нарушавајући свети мир и тишину), променио ширину улаза за неколико сантиметара мању од ширине возила тенкова да не би улазили. За то је интервенисао пуковник америчке војске Милер и протествовао што је смањена ширина улаза у манастир. На то му је Отац Кирило одговорио: ово је православни манастир српског народа где није дозвољено да ви демонстрирате своју силу где се српски народ моли Богу.

МИТ И ИСТОРИЈА

Годинама се осећала потреба да се написано и објављено о оцу Кирилу сабере, преради и у прикладној форми понуди читаоцима а и допуни новим писањем. Не само ова књига већ и његов практични живот и делања потврђују да ће отац Кирило бити смештен у мит и историју, у којој чак и сами аутори песама и прича сведоче и певају, који су то препознали у дубини свога срца... иако су га сви славили и дивили му се, он се није грдио и преузносио већ је смирено подносио све. Он има љубав божанску, неизмерну која га приближава свима и свакоме, те читавим бићем својим састрадава са свима страдалницима и свачији бол и муку осећа као своју. Отац Кирило је, дакле, све то скупа и још нешто много шире и много више од свега тога, нешто што је мислима неухватљиво и речима неизрециво...

Др Хаџи Ненад Којић
Доц. ек. факултета К.Митровица (из поговора)

 СУДЊИ БОЖЈИ ДАН ИЛИ МОЋ МОЛИТВЕ

Две фотографије које сам начинио 1999. Gодине у Клокоту, које носим у новчанику са фотографијом моја два сина, стално ме подсећају на величину оца Кирила и снагу молитве. И данас излазим из животних препрека чим се сетим чиме је отац Кирило савладао безизлаз.
С разлогом желим да сведочим о једном догађају, тог судњег дана, познатом широј јавности, који се догодио у времену великог страдања српског народа на Косову и Метохији, у селу Клокоту.
Тешка времена, дан тмуран и испуњен болом. Гњилане гори те 1999.године. после повлачења наше војске и полиције, ми, преостали Срби у граду, уточиште налазимо у цркви Св.Николе у Гњилану. Толико је година прошло а као да је јуче било. На лицима мојих Гњиланаца, у порти цркве, могао се видети страх и очај. У разговорима се могло чути кога су тада шиптарски терористи убили, силовали или чија српска кућа гори.

Сећам се, био сам страшно забринут за моју породицу. Тешили смо једни друге и молили Бога да нас укрепи милошћу својом. У тренутку осетих руку на рамену, окретох се и угледах то мило лице. Био је то отац Кирило. Обратио ми се следећим речима:
-Јуначе, немој бринути. Бог је са нама и Он има план за нас.
Осетио сам мир, спасење и наду у боље сутра. Како је дан одмицао било нас је све мање у порти цркве. Нисам могао да се одвојим од оца Кирила. У тренутку се зачуо уплашени глас једног од присутних Срба. Викнуо је продорно:
-Клокот гори! Људи! Клокоћани одлазе!
Не часећи ни часа отац Кирило је одмах кренуо за Клокот, а са њим и ја. Верујте ми, близина са оцем Кирилом уливала ми је сигурност. Ићи с њим аутом или како год значило је да нестаје страх од пресретања на путу, напада или киднаповања. Слушао сам молитву коју је изговорио отац Кирило. На путу до Клокота ми смо сусретали колону трактора са избеглицама и са друге стране колону тенкова који су ишли према Гњилану. На мене је деловала потпуно смирујуће. Осетио сам снагу, веру да ће бити све добро. Одједном, на видику дим. Од запаљених српских кућа. А на свом улазу у село непрегледна колона возила, спремна да крене пут Србије Народ уплашен. Чуо се плач жена и деце. Преплашеном народу прилази отац Кирило рааширених руку и каже:

-помаже Бог, браћо и сестре!
-Бог помогао.
-Не бојте се, браћо Срби, Бог је са нама, њега не могу зликовци победити. Он ће нас сачувати на нашим огњиштима. Вратите се својим кућама.
Тишина. Неверица код присутних. Ипак, већина и даље жели да напусти село, да тражи спас негде. У тренутку погледах оца Кирила, а он леже на земљу на сред пута. За њим и ја. И тада из душе изговори:
- Даље можете само преко мене! Зар да оставите светог цара Лазара и остале мученике који су овде животе положили како би сведочили о царству небеском. Господе, опрости, помилуј и спаси.
Зачуо сам тишину. Почеше му прилазити домаћини, помогоше му да се придигне, и затражише благослов од њега.
- Бог са нама.
И тако наврат-нанос спаковани мештани Клокота, изазвани неочекиваним поступком оца Кирила, у моменту донесоше одлуку да остану у својим домовима. Лично сматрам да је ово био историјски тренутак и богоугодно дело оца Кирила. Следећи пример мештана Клокота, који се није иселио, остала су и друга села у Косовском Поморављу.
Данас, са ове дистанце, када лично наиђем на неке животне препреке, често се сетим оца Кирила и величине његовог страдања у Христу Богу. Даје ми снагу да наставим даље и да кроз молитву и веру у Бога, никада не одустанем. Желео сам само да кроз ово сведочење истакнем колики је траг оставио на мене и на мој живот велики наш отац Кирило и његова молитва срочена за опстанак тога села.

Бранко Димески
По занимању економиста и
новинар часописа Изворник

СУДЊИ БОЖИЈИ ДАН

Toг дана (20. 06. 1999) затекосмо ужасни призор у Клокоту, избегличке колоне... људи уплашени и узнемирени са уплаканом децом у збегу кренули ка Србији...
У том најтежем тренутку створи се међу нама , као да је са неба пао човек у монашкој мантији. Виђао сам у животу многе монахе подвижнике и молитвенике, али овај монах био је горостас. Неустрашиви јунак и одважан, као од планине одваљен. Велика српска стена пред чијом се појавом заустави тенк окупаторски. Сломи се сила машине испред црне мантије са уздигнутим рукама у облику крста; у левој држаше бројанице а у десној руци повелики камен. Са отвора тенка појави се војник са пушком упереном у горостаса и рече: "Склони се са пута, пуцаћу".

Тада се руке горостаса још више уздигнуше као у Христа на распeћy и чу се његов громки глас: "Пуцајте, шта чекате!.. Шта ово чините у име ваше демократије, зашто је овај народ у збег кренуо? Од кога овај народ бежи? Шта су вам ови невини људи учинили? Ово што ви чините ни Турци нису чинили?..." Мештани Клокота се почеше приближавати са циљем да боље чују дијалог оца Кирила са окупаторима. Отац Кирило онда крену и стаде пред први трактор натоварен са пртљагом и стварима Срба који су кренули са својих огњишта и махну руком да му се људи приближе. После краћег разговора са људима он као да посрну и леже пред трактор... чусмо речи монаха Кирила и преклињање и молбу да не беже, који је готово грмео, да се одустане од сулудог колективног исељавања са свете српске земље. Лежећи, љубио је земљу Лазареву: "Отићићете ако ме само живог прегазите! И само преко мене мртвог пут ће вам бити отворен!" У том тренутку настаде колебање народа. Неки говораху: Не смемо божијег слугу прегазити. Да га nослушамо и да се вратимо својим кућама.

И стварно људи се окренуше пут села да се врате у своје домове у Клокоту.

Јордан Митровић, наставник, 3авичајни писац,
Врбовац

КЛЕПАЛА У ДРАГАНЦУ
Духовнику оцу Кирилу

ДРАГАНАЦ ЈЕ ЈЕДИНИ ЖИВИ МАНАСТИР у Косовском Поморављу. Божијом милошћу одолео је небројане нападе и насртаје незнабожачких шиптарских хорди. Сачуван је, да би сведочио векове. Даби крепио православне Србе како би сачували Светолазаревски завет...).
(...) Само нас је милост Божија заштитила, каже нам игуман Кирило. Шта сам могао тада, да само: О, Господе нека буде воља твоја. И тако уздајући се у милост Божију истрајасмо. Сачува нас Господ. Због светости нашег народа, стараца и старица по селима пустињским.
(...) отац Кирило зна шта су муке наших сељака. Али и зна шта је самоћа. Језиве хиљаду девесто деведесет и девете године остаје потпуно сам у манастиру са Богом.

Молитвом, монашком, слао је извештаје о усамљености. О стрепњи и иш- чекивању; о тихој нади и будућој радости.
(...) „Oceћao сам Божије присуство више него икада, него кад сам био са братијом монасима. Обраћао сам се усрдно: и дубоко; и верујем све је то Свемилостиви Господ примио'.
Долазио је повремено неспокој, не кријем. Искушења и узнимирења ума. Тада би се предавао пламеној молитви. Поучен искуством древних стараца и свог аве и његових поукама закључавао је ум свој у речи молитве, и спознавао суштину. Можда дарован том драгоценом спознајом, бесценим бисером духовним, јединим правим блаrом богопознањем, делатно је размишљао.
„Сада ти је прилика, грешни Кирило, говорио сам себи. -да се преумиш, преправиш; да покушаш примену Еванђеља - животом (о, само ко се није никада нашао у потпуној усамљености, не зна за присуство Бога). 3ато сам непрестано благодарио Богу. Па, уосталом и нека буде што треба да буде. 3нам, насигурно, да је то воља Божија".
Заиста, зар је човек за земљу саздан, само - пита се монах суочен са Богом у дубокој пустињској тишини. И зна: Небо је наша коначна постојбина... Само да се истраје у непрестаној усамљеној усредсређеној молитиви у бдењу и покајању, пресабирању. Са надом на милост Божију.
Поћута, те тихо молитвено уздахнух, настави да сведочи напоменув да одавно чека да управо преда мном „открије сећања :
„ И, Бог - велик и милостив сачува нашу Светињу, конак, свете изворе, пут и шуму (нису је сву посекли безбожни Арнаути), мене све грешног.
И остави ми Господ разум (поред толико искушења, претњи и псовки, насртаја људских и демонских, и поврати наду и веру. А велики благослов и молитве нашег духовника и Владике Артемија пратили ме све време. 3аиста беше како благослови. Како измоли од Господа. И дође ми сабрат - искушеник... И нови конак подигосмо. И довршићемо, ако Бог да, све около. Велика помоћ Св. Архангела Гаврила. Ево, келије манастирске чекају Господом призване богочежњиве људе. Ево стално срећем на путу, по селима и Гњиланској вароши добре и честите људе, и поканим их да дођу у светињу. Дошли би, кажу неки, а осиротели немају шта да донесу да приложе. Ено, ведели сте, уз пут има камења, па по један камен донесите и поред капије оставите. И то је принос, одговарам: да се умножи ова наша скромна обитељ, да појачамо и умножимо молитве Господу, да се увећају ходочашћа, да се поврати и обнови црквеност ових добрих Божијих људи по поморавским и новобрдским селима. Да се сви врате на Пут Божији, похрле у Божији загрљај у пресвете Руке Господа и Спаса нашега Господа Исуса Христа које су непрестано раширене на чесном и животвореном Крсту.
Монах дубоко верује да је све до нас, наше је да уђемо у милост Божију, у зaгpљaj Господњи. Да раскинемо окове грехова. Да истребимо све семе трулежи у нама и очистимо се. Да омрзнемо грех који привлачи , али штети. И помисао на њега. Да га потпуно презремо. Да не жалостимо Господа, да не срамотимо себе. Да се угаси свака страст у нама, да разгори се само мржња према злу и греху; и да успламти срце наше љубављу према Богу. Да оплакујемо склоност ка сагрешењу и немоћ нашу, и палост, и сву упрљаност душе. Јер, дужни смо заиста омрзнути грех, и пљунути на њега, и проклети га. Потнуно покајати се, оплакати прошлост грешну, и очистити се.
Монах непоколебљиво мисли: заволети Господа и заволети све који нас окружују, - преко праштања, кроз молитву и покајање; пажњом и молитвеним помињањем кроз непрестано праштање. Да, заволети све, наша је света дужност. Све што је од Господа. Што из љубави створеној... Дивити се и волети благи дрхтај јечменог класа и сипљив кликтај узнемирене птице; умилни бруј звона и жалостив урлик звери; превремени пад листа и погрешан траг глисте. Волети прекор старца и сиромаштво духа; богоискатељство. Све што је Господ прекрасно уготовио човеку за радовање, утеху и спасење. Све што слави и хвали Господа.
Само грех који нам није спремио Бог да презиремо; и да преступ, наслађивање сном и страстољубље; присећањем на пад. Све ђавоље и преварно, скревно и погано да одбацимо, а пригрлимо Богом намењено нам.
Да одбијемо сваку пажњу на грех - саветује, даље монах да не слушамо нашаптавање непоменог (ђавола) и његово ухање; не примамо помисли, слике што нам их он припрема. Да поучимо се псалмопевцем: као глув не слушах и као нем не отварах уста своја (Пс. 37, i4).
И ту, заиста уверисмо се, да монах брижно чува дар Божији чутање. А од старешине старца чусмо поуку младом домаћину из села: „ мораш се трудити да нађеш излаз из замке начин да избегнеш пут у грех. Не заборави да те Господ увек гледа. Тако су се наши побожни стари чували. Да се не посраме пред Богом. Страх Божији је велико чудо, голем дар и почетак мудрости“.

МОНАХ НАРОДНИ ЈУНАК

Ој Кирило ти си у Клокоту неустрашив и бесмртан био,
Ој Кирило оче наш. Ти си рајски цвет крин мио,
Што Христовим оружјем Крстом победи окупаторе,
И њихове тенкове заустави код наше Мораве.

Еј Кирило вођо прави, дивимо се твојој слави,
Што диже руке у небо и Христов Крст направи,
И тело на путу као громаду постави,
Да свет види и Србина прослави.

Сад се наш народ диви јунаштву твоме,
Што ту битку доби у народу своме,
Као милош Обилић на Видовдан,
Витез прави од Христа Бога посла.

Тада Божур цвеће доби боју крви,
Коју Милош проли као јунак први.
И ти Кирило, не жалећи живот међу нама поста први,
Да народ не бежи са Косова, по свету не врви.

Еј Кирило вођо србски прави у јуначе прави,
Поносни смо сви на тебе и нажртву твоју.
Што се неустрашив јунак показа у одсутном боју,
Заслужио си да те србски народ слави.

Обишао си свако село и сваки дом,
Храбриио си свако село и сваки дом,
Храбрио их Христом, као ближњем свом.
Народ те послуша као јадна душа,
Јер речи твоје и Христове са вером послуша.

У Поморављу сада живе хиљаде људи,
Ти Кирило вером Христовом их пробуди.
Да у Православљу живе и Христа исповеда,
То је залог живота да нас Бог на Суду не осуди.

Радомир Димић
Наставник, Горње Кусце

 МОНАХ ХРИСТОВ ДИВ

духовнику оцу Кирилу

Старим стазама мисао своју храни,
Оживевши је свагда у трену,
Успут је сваком с радошћу детета дарује
Не признајући време ово,
У коме страх и безнађе царује,
,,Господе помилуј и спаси“!

Камен по камен дедовине зидаше,
Очишћен од сувишних речи,
Од гласова злосутних птица,
И од тужбалица лењиваца,
У његовим корацима радост одјекује.

Његова реч се увек чује,
И после милион других речи.
И у немоћи чиста ко суза одјекује,
У сваком цвету, лептиру, листу,
Духовник Отац Кирило увек ту је.

У спасу Господа што нас вером лечи,
Од Свевишњег одговоре за све он тражи,
Кирило као храст на ветру чека,
Знајући да када је душа у немоћи,
Сигурно као мелем на рану доћи.

Он је горостас што са нама поносно хода,
Његова нас молитва храброшћу храни,
Са њим се лакше Чека жељена слобода,
И са њим се слобода још лакше брани.

Срећко Симић, завичајни песник ,
наставник, Врбовац

ПОХВАЛА ОЦУ КИРИЛУ

После јутрења,
Један верник се прекрсти,
Испред манастира Драганаца,
И ка за себе рече.

Нашем духовнику
Оцу Кирилу,
Требало би за живота,
За све што је урадио за свој народ,
Подигнути споменик,
И речима уклесати белег.

Тај прекор,
Ошину ме као бич,
И натера ме да се латим пера.

Клесао сам од тад данима,
Похвалу за Оца Кирила,
И направио брдо пропалих стихова.

Ја нисам брате Отац Кирило.
Мени клесање никако не иде.

Онда се као глас Божији,
На белом листу хартије,
Сами почеше ређати стихови.

Неимари и Христови сапутници,
Какав је духовник Отац Кирило,
Живе тек када премину.
Бог би на мене послао муње небеске.

Јер ко сам ја,
Грешни дијак да сахрањујем оне,
Што ће у Царству небеском,
Седети уз скуте Христове.
Похвале (епитафи) се пишу
Само премунулим
Угодницима Божијим.

Зар не Оче Кирило?

МИЛАН ИЛИЋ – МАЈА
Завичајни песник
Поморавља

После неколико година и прогонства епископа рашкопризренског и косовског почео је прогон његових ученика и следбеника међу којима и оца – старца Кирила.

ОЦУ КИРИЛУ

Уморни старче, војниче војске Христове,
3а мир се бориш док, шапћеш молитве свете Убише ти наду, ранише ти снове,
Крстом се браниш, а прстом ти прете.

Камен на камену, слагао си вешто,
Поред Лазаревог и своје си име узидао,
видим ти сузе у очима, док тајиш нешто,
Одрекоше се тебе, они, којима си ране видао.

Узеше ти светињу, прогнаше те из села моткама те плашише, моткама ти прете, Разбише ти келију, узеше ти иконе и књиге
Одећу и обућу , ал не могу дела,
Твоје мисли у молитви ка Драганцу лете.

Одлазиш са поносом, са сузама љубави - за народ, Не окрећеш главу, а душа ти гори,
Само ћеш слику светиње да понесеш,
Пролазиш крај извора, док тужно жубори.

И данас твоје камење Драганац краси,
И твоја духовна чеда, твоју тајну крију,
У келијама које си градио, можда су чеда твоја,
Са чесме коју си сазидао, хладну воду пију.

Данас прашташ, гледаш и ћутиш,
Твоја духовна чеда за тебе се моле,
Ниси у Драганцу, али се не љутиш,
Сва твоја чеда Богу се моле.
Зоран Ковачевић,
Јануар 2016

 ИЗГНАНИК

Изагнао си из себе инжињера и оца.
Ниси више ни супруг ни син.
Нашао си на Косову Бога
И на нишан стављен си због тога.
С главом у торби беше срећан и свој.

Начин склоништа за прогнане
И духовни дом њима за спас.
Но поста склоњен и прогнан од свога.
Искушење које убија ил` снажи.

Увече не знаш где ћеш коначити
Где добити посну бечеру.
Луташ унакрст и љубљен и недраг.
Изгнаник си и од себе самог.

Сада ти се отварају сви пути.
Ти једино тражиш пут за свој гроб
Који ти измиче, мио старче.

Где је то место
Где могу да ти се поклоним
Кад већ не можеш умрети?

Чекам да прође време
У коме изгнаници живе дуго.

Ратко Стоиљковић
Главни уредник часописа
Отисак

 ЗИДАР

Прочитаћу и нову књигу
И све остало у хиљде реда,
Тамо негде и сад Српски Деда.

Зидао је конаке и пирг до небеса
И још данас не престаје,
Под њим земља се потреса
А он жели да вечно потраје.

Бисернице и келије редом ниже
Где год прође, где год крене,
Где год треба он на време стиже
Ломи камен, руши стене.

Да сазида живот нови
Да га упамте покољења,
Да га упамте Косови
И не доби ордење ни знамење.

Само клетву он да скине
Што је векови оставише
Са дедова – Отаџбине
Па да као човек дише.

Задњи камен од Србије
Који стоји на бранику
Који оста бој да бије
Све ходећи Божијем лику.

Новица Ђорђевић – Косов,
Завичајни песник,
Пасјане – Београд, 2017

 ЈЕДАН СТАРИ КАЛУЂЕР

Зауставља све колоне,
Пред трактором на пут леже
Само преко њега мртва Србин нека беже.
Моли се уз Божије славље
Да сачува нам православље Косовско Поморавље...

Протосинђел Кирило 

духовник Православног братства "Св. великомученик кнез Лазар"

Август 2019. године

Нетрпељивост међу Србима у општини Клокот све је већа. Од доласка на власт новог општинског руководства, на челу са Божидаром Дејановићем, подељено је на десетине отказних решења политичким неистомишљеницима или онима за које се сумња да имају било какве везе са бившим руководством.

Због притиска  власти који се спроводи над неистомишљеницима у селима општине Клокот-Врбовац, све су чешће табле са натписом "продајем кућу".

Канцеларија за Косово и Метохију и даље је без  реакција на збивања у овој општини, а данашњи догађај и додатно ће повећати страх код Срба у овом делу Косова и Метохије.

Косовска полиција је јутрос у Клокоту извришла претрес  српске куће, власника Властимира Богдановића, а претрес је обављен по судском налогу.

Властимир Богдановић је радник у Општини Клокот, а он сумња да је претрес извршен по пријави бившег председника Општине Клокот, Срећка Спасића, који је негиарао ове отужбе.

"Ја немам везе с тим, они су ти који раде за косовске службе. Шта су радили, шта су им обећавали ја то не знам, сада им се све то враћа. Ако га је неко пријавио то је Божидар Дејановић, градоначелник општине Клокот који годинама ради за косовску обавештајну агенцију. Друга је ствар што они спроводе терор над људима у општини Клокот, истерују људе с посла, рекетирају људе и узимају плате од система Косова", изјавио је Срећко Спасић за КИМ Радио.

Божидар Дејановић је председник Општине Клокот-Врбовац, који је на локалним косовским изборима у првом кругу  наступао као представник Групе грађана, а онда је изненада, неколико дана пред други круг подржан од стране "Српске листе"  и победио гласовима који су поштанским путем стигли из Београда, што код народа у овом делу Косова и Метохије изазива велику сумњу у регуларност истих.

Непотизмом који влада у Општини Клокот ових дана се баве и албански медији на Косову и Метохији, а на друштвеним мрежама су се појавили и платни спискови, на којима се виде имена људи који су родбински повезани, као и имена чланова уже породице председника општине.

Сузе Срба из Косовске Витине одавно су прелиле чашу, а сузе Жикице Нишића који је до недавно радио као обезбеђење у општини Клокот по свему судећи неће бити последње уколико се Влада Србије, али и Влада Косова понашају исто и на проблем српске заједнице гледају равнодушно.
Због ове врсте насиља, многи се одлучују да продају имања и оду са Косова и Метохије. Нажалост, таквих случајева у овој години је све више.
Поједини српски представници које је званични Београд на чудесан начин изабрао да воде бригу о опстанку Срба, раде супротно и подстичу њихово исељавање.

Срби се боје да гласно изнесу мишљење

Број српских породица које су напустиле ову општину највећи је још од 2004. године, а све захваљујући обрачуну власти са неистомишљеницима.
Једно од главних питања које мучи српску заједницу је ко делегира људе који данас представљају Србе пред косовским и српским институцијама?
Жикица Нишић је узоран домаћин српске националности који је добијао плату из општинског буџета, а због мобинга који над њим врше браћа  Дејановићи морао је да прода трактор како би отплатио кредит, који је претходно узео у једној косовској банци, а касније је спаковао кофере и запутио се у потрази за бољим животом.
Ово није једини случај у овој, али и у другим општинама где су Срби већина.

Од доласка на власт империја Дејановића најурила је десетак српских породица, а тридесетак породица је оставила без икаквих примања.
На овај начин апелујемо на надлежне који имају ауторитет над људима који на Косову и Метохији представљају власт над Србима да их уразуме. Уколико се нешто битније не промени наредних месеци, села у којима живе Срби остаће празна.

Ахтисари "предвидео" опстанак Срба, а  поједини бахати председници ахтисаријевих општина прогоне Србе са Косова и Метохије

Од почетка примењивања Ахтисаријевог плана о формирању нових општина са већинским српским становништвом, општина Клокот предњачи у исељавању Срба.
Посбено је исељавање Срба интензивирано са доласком нове општинске власти, чија се предизборна кампања управо заснивала на спречавању исељавања и институционалног насиља над Србима, чега је несумњиво било и раније, али знатно мање.

Поледњег дана пред други круг избора променио политички табор, захваљујући Београду  и победио из "контранапада"

Нажалост нови председник општине Клокот Божидар Дејановић је на локалним косовским изборима у последњем дану другог круга избора  добио подршку Београда и променио политички табор и у потпуно сумњивим околностима  победио свога против кандидата тек за неколико гласова више.

Сумњу подгрева и чињеница да су одлучили управо они гласови који су поштанским путем стигли у Централној изборној комисији на Косову и Метохији из Београда.

Медији ћуте и у служби су политике 

Неколико локалних медија на српском језику о оваквим проблемима ћуте годинама.

У време када је дипломирао, људи не памте да је Дејановић похађао школу?

Поред свега, личност водећег човека општине Клокот прате за сада непроверене  приче о сумњиво стеченом академском звању. Већина његових политичких противника "знају" да је садашњи председник општине Клокот положио тек два или три испита, а да је документација која је у тој образовној институцији у једном од градова у Метохији изгорела (име образовне институције није познато редакцији). Ко је и на који начин издао валидну диплому Дејановићу и зашто кривичне пријаве против овога човека нису процесуиране остаје нејасно.

Забрањено другачије мишљење
Своју позицију овај човек користи за прогон политичких неистомишљеника, па тако готово месечно ређа отказе оних људи који су се дрзнули да мисле другачије.
Ни претходна општинска власт није остала имуна на овакве појаве. 

Не може нам нико ништа, телефонски позив решава све

Дејановић своја изненадна познанства са државним званичницима задуженим за Косово и Метохију користи за своје личне интересе.

Тако је свог рођеног брата Здравка Дејановића, који такође има сумњиво академско звање, запослио у Пореској управи, у испостави Горње Кусце, а да притом добија плату и из косовских институција, тј. из кабинета председника општине Клокот.  На челним позицијама у општинској управи такође се налазе њему блиски људи који су углавном у родбинској вези.

Не ретко Дејановићи за кафанским столовима говоре о својој моћи, те да им је све ово приуштила владајућа странка и водећи људи у Канцеларији за Косово и Метохију и да послове завршавају само једним телефонским позивом.
Претходна општинска власт инсталирала је комплетну инфраструктуру у готово свим селима општине Клокот у којој данас живе преостали Срби.
Уколико се тренд исељавања Срба из околних села настави, веома брзо ће се структура становништва променити и већина гласачког тела ће постати Албанци.

Резултате другог круга локалних косовских избора у општини Клокот-Врбовац, према свему судећи, одлучиће судски органи Косова, јер је једини кандидат "Српске Листе", у првом кругу избора, Страхиња Спасић, поднео жалбу на пребројавање  гласова, који су из Србије пристигли поштом.
Након пребројавања условних гласова, Божидар Дејановић, који је само два дана пре одржавања другог круга избора приступио у редовe "Српске листе"обио подршку Канцеларије за Косово и Метохију, преокренуо је резултат у своју корист за 22 гласа више у односу на Страхињу Спасића, кога у другом кругу није подржала "Српска листа", иако је био њихов једини кандидат у првом кругу избора. Оваква комбинаторика "Српске листе" није забележена чак ни у светским предизборним процесима, изјавили су међународни посматрачи избора на Косову.
Централна изборна комисија је објавила да је Страхиња Спасић, син председника општине Клокот у прошлом сазиву, добио само два гласа који су стигли поштом.
Према незваничним сазнањима, сви спорнии листићи, који су пристигли путем поште, попуњени су на истоветан начин (штиклирањем).
Према коначним резултатима ЦИК-а Косова, Дејановић је освојио 1042, а Страхиња Спасић 1032 гласа.
Сумњу у коначан резултат избора ствара чињеница да је кандидат Божидар Дејановић у првом кругу локалних избора наступао као кандидат Грађанске Иницијативе, а пред други круг локалних избора у овој општини, Дејановић је буквално са целом групом кандидата за одборнике "прелетео" у табор "Српске листе" и добио пуну подршку директора канцеларије за Косово и Метохију, Марка Ђурића.

Тако је једини кандидат "Српске листе" у првом кругу избора,  без објашњења остао без подршке Београда.

Само сат времена након затварања бирачких места у овој општини, Радио Телевизија Србије је објавила да је Дејановић победио у Клокоту, иако је пребројавањем гласова који су се налазили у бирачким кутијама утврђено да је више гласова добио Страхиња Спасић.
Алојз Петерле, шеф међународне посматрачке мисије ЕУ на Косову, изјавио је да у својој дугогодишњој каријери посматрања изборних процеса широм света, није наишао на случај да један кандидат у првом кругу избора наступа за једну странку, а само два дана пре другог круга исти кандидат прелази у табор противкандидата.

Борба за опстанак Срба на Косову и Метохији никада није била тежа, али такође никада није примећена већа похлепност и небрига Срба за опстанак народа.
У мултиетничким општинама у којима власт има "Српска листа", а које још називају "српским општинама", коло воде углавном Срби чија деца не живе на Косову и Метохији, а све зарад бриге о партијским интересима и очувања својих позиција на власти.

На високим општинским функцијама у новоформираним косовским општинама, као и у српским институцијима на Косову и Метохији, налазе се Срби са сумњивим моралом, образовањем и интелектуалним способностима, а њихова деца не живе на Косову и Метохији. Зато је у школама све мање деце.
Поред локалних функционера, многи просветни радници своју децу школују у Србији, а сами су део образовног система на Косову и Метохији у чији квалитет немају поверења. За живот својих породица зарађују на рачун преосталих Срба, под изговором "док траје нека траје".
Вођени овом чињеницом, мало јe рећи небригом власти и безобразлуком појединаца, Срби због немаштине одлучују да у бесцење распродају своја имања и трајно напусте Косово и Метохију. Евидентно је да се Срби све чешће одлучују да распродају сву своју имовину која може да се уновчи.
За освајање територије у општини Грачаница Албанци су издвојили много новца, а продајом имовине Срби су довели у питање свој опстанак, а с обзиром да је све учесталија продаја кућа и насељавање нових становника, у скоријој будућности локална власт може да постане албанска.
Мит о српским општинама живи само у нацоналним медијима Србије, док је на терену на делу тотална албанизација ових општина, које би по причама политичара, требало да буду стожери опстанка Срба.
У прилог томе је и чињеница да у општини Клокот право гласа има само 3700 људи, од тога је једна трећина Албанаца. Од две трећине Срба који су уписани у бирачки списак, већи део не живи на Косову и Метохији. Борбу Срба за власт у овој општини са подсмехом су коментарисали албански медији на Косову и Метохији. Након локалних избора у овој општини Београд је посвађао Србе.
Структура становништва у тзв. српским општинама, значајно се мења, чак на месечном нивоу, јер Албанци куповином српских имања, повећавају присутност у њима, што се да приметити по бирачким списковима, а није тешко наслутити шта је заправо циљ.
Обруч око српских села на Брезовици, у општини Партеш, Гњилану, као и у Новом Брду, све више се стеже. Новоформиране општине са српском влашћу изгледа да немају снаге да се боре са нелегалном градњом, која све више узима маха.
Локалне власти у тзв. српским општинама на Косову и Метохији које су изабране искључиво подршком Београда, никада нису кренуле у "борбу" са проблемом који прети да овај простор, тихо, етнички очисти од Срба.
Док се политички врх Србије бави високом политиком, а локални српски политичари на Косову и Метохији сплеткарењем и бригом за осптанком на власти, Срби на Косову и Метохији сунце под небом траже на неком другом месту.
Ниједна власт, државна, или локална није желела да утврди колико младих Срба годишње напусти Косово и Метохију, а евидентно је да су села све празнија.

И док траје борба политиканата за институционалну власт на терену, национални дијалог у држави и одлучивање у Бриселу, нико и не примећује да пролеће на Косову и Метохији највероватније неће дочекати многи млади брачни парови, јер не могу да прехране своје породице.

Спортски речено трансфер године, задовољни и менаџери и клуб, али иако Вам је на први поглед смешно, у Србима На Косову и Метохији овакве ствару изазивају бес, а нису у могућности да се супротставе  потезима оних који би требали да се побрину за њихово јединство.

Оно што не може да се догоди у нормалном свету, догађа се Србима на Косову и Метохији, ни мање а ни више  него по директиви званичног Београда, односно канцеларије за Косово и Метохију, која је додатно узбуркала страсти и унела немир у животима преосталих Срба који живе у Витинском крају.

Ово је још један доказ да званични Београд нема јасну стратегију за опстанак Срба и да овакве акције доприносе продубљивању свађе међу Србима, а никако није допринос њиховом јединству..

Божидар Дејановић, каднидат "Грађанске иницијативе Клокот Врбовац",  највећи критичар "Српске листе", у трци за други круг избора "променио дрес" у канцеларији Марка Ђурића и одједном постао кандидат "Српске листе". Данас своје бираче позива да гласају за "Српску". 

"Српска листа" је одмах објавила, да је кандидатуру повукао Страхиња Спасић који је иначе кандидат Српске листе у првом кругу локалних избора. Спасић је ову дезинформацију  "Српске листе" одмах демантовао, али то није медијски пропраћено.

Дакле, Страхиња Спасић ће учествовати у другом кругу локалних избора као кандидат "Српске листе". Он је данас демантовао објаву "Српске листе" и позива све бираче да га подрже и гласају за њега.

По овоме се јасно види ко су људи којима се манипулише и наређује да руководе  животима Срба на Косову и Метохији и на који начин се према њима односе.

У првом кругу локалних избора у општини "Клокот-Врбовац" бирачи су имали прилику да гласају за и против "Српке листе".  Кандидат "Српске листе"  у првом кругу био је, Страхиња Спасић, који је син актуелног председника општине Срећка Спасића.

Кампања његовог противкандидата Божидара Дејановића, кандидата "Грађанске иницијативе Клокот Врбовац",  у првом кругу избора  била је заснована на омаловажавању "Српске листе" и вређању њихових кандидата.

Од пре неколико дана Божидар Дејановић је на позив МаркаЂурића, директора канцеларије за Косово и Метохију, постао кандидат "Српске листе", а да чудо буде веће "Српска листа" је у медијима објавила дезинформацију да се Страхиња Спасић повлачи из другог круга избора, што је Спасић одмах демантовао.

Намера је да се  дезинформацијом о Спасићевом повлачењу утиче на бираче да сутра подрже Божидара Дејановића.

На изборима који ће бити одржани сутра у Клокоту и околним селима, надметаће се двојица кандидата "Српске листе".

У саобраћајној несрећи  која се  догодила синоћ око 22:10, на путу Грнчар - Ђелекаре, настрадала су двојица младића С.С (19) из Клокота и Н.С (22)  из Партеша, а тројица су повређена. Повређени младићи су хитно пребачени у болници у Гњилану, одакле су транспортовани у К.Ц. у Приштини и Нишу. Тела настрадалих младића je Косовска полиција  послала на обдукцију.

Несрећа се догодила из за сада неутврђених разлога, када се возило марке "Голф" кретало из правца села Грнчар, ка селу Ђелекаре, код моста на реци Грнчарица.