ЈугПресс: Шеф мисије ЕУЛЕКС-а Ив де Кермабон рекао је данас у Ранилугу да се "на политичку одлуку Београда да именује судије за спрске судове мора хитно одговорити". Он је , приликом данашње посете Ранилугу, рекао да је "ЕУЛЕКС одлучан у својој намери да помогне оснаживању косовских институција у области владавине права". " Снажне, правичне и мултиетничке институције владавине права за све заједнице су једина могућа опција. То ће бити гаранција за објективно правосуђе и учиниће да такозване паралелне институције постану неважне. Ми нисмо на Косову како би владали, већ како би помогли косовским органима власти у области владавине права. До сада смо на северу радили по принципу корак-по-корак. Овај принцип се показао веома ефикасним. Као што је и министар Пајазити недавно изјавио, ми верујемо да је средство за постизање напретка дијалог а не употреба силе. ЕУЛЕКС не признаје нити подржава такозване паралелне структуре на Косову. Наш мандат је веома јасан по том питању. Он је сачињен на основу Заједничких акција, усвојених од стране свих 27 земаља чланица ЕУ. У њему се наводи да смо ми овде како би пружили помоћ и подршку косовским институцијама, судским властима и агенцијама за спровођење реда и мира. На политичку одлуку Београда да именује судије за српске судове на Косову мора се хитно одговорити. ЕУЛЕКС ради на поновном успостављању функционалног правосуђа на северу Митровице, отворио је суд и у њему спровео пет суђења. Наш највиши приоритет је да вратимо судије и тужиоце из редова српске и албанске заједнице у Окружни суд у Митровици, како би омогућили да правду дели локално, мултиетничко и јединствено судство. Не постоји ниједно место у Европи у којем постоје два судска система, која раде истовремено и покривају исту област. Два судска система би значила непостојање правде. То би изазвало доношење сумњивих одлука које неће ићи у корист правима грађана. На Косову може постојати само један правосудни систем.“

Мауританија је признала независност Косова, саопштило је данас Министарство спољних послова Косова.

"Исламска Република Мауританије признала је Косово као суверену и независну државу и донела је одлуку о успостављању дипломатских односа на нивоу амбасадора", навело је Министарство и пренело уверење Мауританије да "овај корак отвара велике могућности развоја међудржавних односа и сарадње".

Мауританија је 65. земља која је признала Косово од проглашења независности 17. фебруара 2008. године.

 

Бивши изасланик Европске уније у преговорима Београда и Приштине о статусу Косова Волфганг Ишингер изјавио је да очекује да у блиској будућности Београд и Приштина почну расправу како би пронашли решење за практичне проблеме, без покретања основних питања.

Ишингер је у интервјуу за Би-Би-Си, програм на албанском језику, рекао да је "врло вероватно да ће ове године постати јасно" да ће чланство Србије у Европској унији бити условљено решавањем спорова са Приштином.

Са тим, каже Ишингер, упознате су и власти у Србији, а у међународној заједници је опште прихваћено да се и решавање проблема са Косовом укључи у напредак Србије у преговорима о чланству у ЕУ.

 

Поједини хрватски политичари и аналитичари сматрају да је хрватски председник Стјепан Месић неопрезно поступио кад је јуче посетио Косово, уједно осуђујући потез одлазећег шефа државе због тога што је помиловао убицу српске породице Зец.

Потпредседник владајућег ХДЗ-а Андрија Хебранг сматра да су и Месићева посета Косову на крају мандата и помиловање ратног злочинца Синише Римца сувишни. "Хрватска је свој став према Косову изразила признањем независности и сад није било потребе да се додатно нарушавају односи у региону. Што се тиче помиловања, нема места помиловању починиоцу ратног злочина", изјавио је Хебранг. И политички аналитичар Жарко Пуховски сматра да је Месић неопрезно поступио и да му није јасно како се нико у Месићевом тиму није досетио да ће то у Србији бити схваћено као провокација. Да комбинација помиловања Римца и посете Косову није добра за хрватске односе са Србијом, сматра и Тонино Пицула из Социјалдемократске партије (СДП), рекавши да не зна шта је Месића навело да помилује убицу детета. "С друге стране, чињеница је да је Месић много направио у развоју међународних односа, посебно у региону. Његова посета Косову, на крају мандата, не помаже односима са Србијом, па се чини да су односи Загреба и Београда били пуно перспективнији пре неколико година", изјавио је Пицула за "Јутарњи лист".

СНВ: Месић погрешио око термина одласка на Косово

Саборски посланик и председник Српског народног већа Милорад Пуповац оценио је да је Месић погрешио и око термина одласка на Косово и у погледу помиловања Синише Римца.

Пуповац сматра да је мандат требао крунисати отварањем нове странице у хрватско-српским односима, али да се одлучио на другачији пут. Непримерено је да Месић користи последње дане мандата за остварење сопствених амбиција, рекао је председник Хрватске социјално либералне странке Даринко Косор. "Месић никад није крио да жели бити посредник у земљама региона, од Косова, БиХ, преко Македоније и Албаније, али је спорно да користи положај председника за остварење својих будућих амбиција", сматра Косор. Бивши председник Хрватског хелсиншког одбора Иво Банац сматра да је Месић требао ићи на Косово, рекавши да Хрватска у том погледу не сме повлађивати Србији. Рекавши да Србија поручује да Хрватска не дира Косово, а да се онда неће петљати у БиХ, Банац сматра да не може бити никаквог попуштања и да је то Месић добро проценио. Хрватски медији пренели су извештаје о боравку Месића у Приштини, али и реаговања Бориса Тадића на Месићево помиловање убице српских цивила, међу којима и 12-годишње Александре Зец која је заједно с родитељима убијена у децембру 1991. у Загребу. Иако је признао тај злочин, Римцу није суђено за њега јер је у поступку кршена процедура, односно признање је дао - без присуства адвоката! На осам година затвора Римац је осуђен због ликвидација српских цивила у Пакрачкој Пољани у западној Славонији, али је Месић ту казну умањио за годину дана.

Председник Хрватске Стјепан Месић допутоваће сутра у званичну посету Косову и са највишим представницима привремених власти разговарати о билетаралним односима и ситуацији у региону, саопштила је данас канцеларија хрватског председника. Месић долази на позив косовског председника Фатмира Сејдијуа, а током свог боравка обратиће се и посланицима покрајинске скупштине. Хрватски председник ће посетити припаднике хрватских оружаних снага који делују у саставу међународних снага на Косову, као и хрватску заједницу у Јањеву, јужно од Приштине. У саопштењу се наводи да ће Месић бити проглашен почасним грађанином Приштине и примити "медаљу независности". Месићева посета Косову првобитно је била најављена за сам православни Божић, али је она, после реаговања из Београда, померена за 8. јануар. Хрватска је признала Косово 19. марта 2008. године, а дипломатске односе са Приштином успоставила је у јуну исте године.

Савет безбедности Уједињених нација расправљаће о ситуацији на Косову на седници 22. јануара, саопштила је НР Кина, која је у јануару преузела председавање најмоћнијим телом светске организације.

Истичући да Косово остаје важна ставка у плану Савета безбедности, стални представник НР Кине при УН Џанг Јесуи изјавио је да ће на седници 22. јануара бити размотрен извештај шефа мисије УН на Косову Ламберта Занијера, после чега ће уследити дебата.

Претходна седница Савета безбедности УН посвећена Косову одржана је 15. октобра, на којој је разматран извештај генералног секретара Бан Ки-Муна о ситуацији у јужној српској покрајини. Министар спољних послова Србије Вук Јеремић позвао је тада у свом обраћању све чланице УН да дозволе Међународном суду правде да неометано разматра случај једностраног проглашења независности Косова.

 

Како јавља РТЦГ, позивајући се на изјаву Ђукановића подгоричким медијима, он

Амерички амбасадор у Приштини Кристофер Дел изјавио је да је Косово "успешно положило испит" за организовање локалних избора, али није искључио могућност да на пролеће буду организовани и општи, ванредни избори. "Мислим да су превремени избори могући, али немам право да ја о томе одлучујем. Политичке странке морају да одлуче да ли желе да наставе са тренутним уговором или да иду на превремене изборе. Јасно је да постоји притисак за и против тога, али то је одлука коју треба да донесу", рекао је Дел у интервјуу редакцији Гласа Америке на албанском језику.