Ђурђевдан

За Србе на Косову за 12 година отишле 6,2 милијарде евра

Пресс: Велике суме које Београд годинама издваја потрошене су без контроле на фиктивне пројекте, људе који више не живе тамо или на надуване плате државних службеника, за које се знало да су у Београду.
За Србе на Косову и Метохији у последњих 12 година из буџета Србије отишло је више од 6,2 милијарде евра, а процењује се да је велики део тог новца завршио у непознатом правцу и никада није стигао до оних којима је био намењен.
О коликим се сумама ради довољно сведочи податак да је сваки Србин на Космету, а има их око 100.000, могао да добије по 62.000 евра да је, примера ради, донета одлука да се новац тако расподели, уместо што су толерисане злоупотребе. Бројке показују и да из државне касе на Космет оде око 960 евра сваког минута.

Илегални токови

Велике суме које Београд годинама издваја за Србе са Косова потрошене су без контроле, често на људе који више не живе тамо или на вишеструке плате државних службеника, за које се знало да у ствари седе у Београду. Новац је раније уплаћиван преко Координационог центра за Косово и Метохију, а од 2008. за та средства задужено је надлежно министарство.
Директор Центра за практичну политику Драган Поповић, чији се тим истраживача бавио овом проблематиком, каже за Пресс да издвајања Србије за Косово нису спорна, али да је спорно што не иду кроз легалне токове.
- Те паре, нажалост, нису завршиле тамо где је требало. С једне стране, доста новца одлази у инфраструктуру, путеве, обнову школа, вртића, као и на разне пројекте. Чим оду на Косово, нико то више не контролише и не знамо где заврше. Доста новца давали су и Дирекција за путеве и нека друга предузећа, издвајало се и из НИП-а. С друге стране, много се потрошило на потрошњу, на плате, пензије, међутим плаћају се и људи који нити раде, нити живе на Косову. ЕПС, рецимо, плаћа 6.000 људи који живе у Србији, а са Косова су, као своје раднике. То су углавном радници Термоелектране „Обилић". Они сада немају никакав посао, седе у Београду и добијају плате као да раде. И то није усамљен случај. Дајете паре људима иако и не знате да ли су, на пример, доле продали своју имовину, док не дајете онима којима је заиста потребна помоћ. То се зове државни јавашлук - илуструје Поповић.
По његовом мишљењу, додатан проблем ствара и такозвани косовски додатак, па се уместо једне плате добија још пола, а раније је следовала чак и цела плата приде.
- Ту се поставља питање чему то служи? Очигледно је да се ради о расипању којем нема краја. Да се радило како је требало, Космет је могао да буде Швајцарска. Овако, голим оком не можете тамо да уочите ниједан скупи објекат, мост, аутопут. Нема ничег што би оправдало новац који је тамо завршио. И Зубин Поток и Лепосавић и даље су веома сиромашне средине, то је срамота - каже наш саговорник, и додаје да ниједна влада није контролисала новац намењен Србима на Косову.
Начелник Косовског округа Горан Арсић наводи за Пресс да је до 2007. године било много злоупотреба државног новца намењеног Србима с Косова.
- Конкретно, највећи део новца који је био намењен за отварање малих и средњих предузећа и запошљавање радника није отишао у те сврхе. Колико знам, за свако предузеће било је издвајано од 1,2 до три милиона динара, а предузећа нити су постојала, нити су икада направљена. Такође, када је централни део Косова у питању, велике злоупотребе новца биле су и код изградње објеката. За одређени број објеката који су и направљени у том периоду остављена су дуговања, па је питање где је отишао највећи део новца који им је био намењен. Рецимо, за амбуланте у Горњој Гуштерици и Ливађи и дан-данас постоје спорења око тога јер извођачи траже новац за изградњу - каже Арсић.
Извор Пресса близак истрагама које треба да утврде где је завршио новац намењен људима на Косову наводи да малтене нема ниједног надлежног министарства из периода до 2007. које није присвојило део колача.

Прескупи квадрати

- За неке објекте су добијене паре, али никада нису изграђени, за друге се добијало много више новца него што је било потребно. Тако је, рецимо, држава плаћала од 800 до 1.000 евра по квадрату иако је реална цена била 350. Иста ствар је и са путевима које су градили „Путеви Србије": или нису били ни изграђени иако је добијен новац, или су грађени знатно скупље. Такође, у већину уговора уношено је по неколико анекса, у великом броју случајева и много више него што је законом дозвољено. Међу пројектима за које је држава дала новац а никада нису урађени јесте и Геронтолошки центар у Косовској Митровици - тврди Прессов извор.
Бивша директорка Координационог центра Санда Рашковић Ивић признаје да је цифра од шест милијарди евра „застрашујуће велика", уз констатацију да је највећи део тог новца отишао на плате.
- Ја сам, рецимо, присталица дуплих плата за људе на Косову. За оне који заиста тамо живе. У време док сам ја била у КЦ повела сам акцију да се људи одрекну УМНИК-ових плата, а да дупле плате добију они који имају пребивалиште на Косову и тамо живе. Мислим да се сваком ко живи на Косову и има децу мора дати награда. Много је лепше живети у „кругу двојке" у Београду и бити лекар у дому здравља него живети и бити лекар у Грачаници - сматра она.

Није ни био надлежан: Небојша Човић за Пресс о спорној градњи објеката у Косовској Митровици

У полицији сам чуо да станови нису изграђени

Небојша Човић, бивши председник Координационог центра (КЦ) за Косово и Метохију, истакао је јуче за Пресс да изградња станова за Србе у Косовској Митровици није била у надлежности тог центра, иако је у време његовог мандата потписан уговор за изградњу станова.
- Грађевинска дозвола за тај пројекат била је издата још у мају 1999. Локална самоуправа је затражила од КЦ да подржимо пројекат. То смо и урадили, а Републичка дирекција за грађевинско земљиште је управљала комплетним пројектом и изградњом објеката - објашњава Човић.
Он је нагласио да се не сећа колико је новца пребачено, али је додао да су од априла 2004. на том пројекту искључиво радила ресорна министарства и Дирекција.
- Нама у КЦ су у марту 2004. године узете надлежности у вези са свим инвестицијама на КиМ, а пренете су на ресорна министарства. Управо зато, у неколико наврата смо 2004. упозоравали министарства да се те започете инвестиције морају или завршити или скинути са дневног реда - указао је Човић, и навео да је на место председника КЦ после њега дошла Санда Рашковић, а затим Слободан Самарџић, обоје кадрови ДСС-а.
Човић је још једном потврдио за Пресс да је био на разговору у истрази о проневери новца који је држава дала за изградњу станова у Митровици.
- Добио сам позив као грађанин да дам одређене информације и био сам на разговору 23. септембра. Тада сам и сазнао да ти објекти никада нису ни урађени. Напомињем да су моје активности везане за КЦ завршене доласком владе Војислава Коштунице, када је надлежност и пренета на министарства. Могу да гарантујем за све инвестиције које је КЦ спроводио док сам ја био на његовом челу, а оне које нису биле завршене требало је да наставе следеће структуре - истиче Човић.
Он је на месту председника Координационог центра био од августа 2001. до краја априла 2004. године.
- За то време је КЦ за југ Србије (Прешево, Бујановац, Медвеђа) и за КиМ за своје активности потрошио око 60 милиона евра. Стриктно смо се придржавали програма који су предлагале локалне самоуправе. Ти програми су усвајани на КЦ, затим верификовани на Влади Србије, па финансирани преко локалне самоуправе на основу сагласности трезора Владе, који је и проверавао документацију - закључио је Човић. И. Ж.

• Уранијум у утробама мајки са Космета
• Љимај приведен, у току саслушање
• Албанац: Оосетио сам мирис српске крви!
• Албанизација српске просвете
• Албанска национална армија поново прети

• < Претходна
• Следећа >