Никон је шести по реду патријарх српски. На кормилу Српске цркве био је у време владавине деспота Стефана Лазаревића. Најранији помен о овом српском јерарху забележио је у Похвали кнезу Лазару 1419/20. године Антоније Рафаил, књижњвник грчког порекла који је избегао у Србију. Један пенегирик-похвала писан је 1424/25. године, по налогу патријарха Никона. Тих година деспот Стефан сазвао је сабор у Сребреници, где је одредио себи за наследника Ђурђа Бранковића, на сабору је био присутан и патријарх Никон.
У Јеванђељу које је око 1428. Године преписао монах Доситеј у подужем запису сачувано је сведочанство о тешком стању у Србији после смрти деспота Стефана. Захваћени паничним страхом пред турским надирањем људи су бежали и збуњени лутали да нађу склониште где се турчин још није појавио. У таквим тешким приликама на окупу су били деспот Ђурађ, патријарх Никон и сабор. Патријарх Никон је из своје резиденције манастира Жиче морао да се склони у Подунавље, где се одржао сабор. Постоји неколико различитих мишљења о месту одржавања сабора, ипак преовладава мишљење да је то било у Београду.
Патријарх Никон је посебно заслужан, не само за наш црквени и уметнички живот, већ и за књижевност. По његовој заповести и захтеву Константин Филозоф је написао Живот Деспота Стефана, једно од најзначајнијих дела српске средњовековне књижевности.
Последњи помен о патријарху Никону је из 1435. године у једном запису рукописног Триода који је преписао ђакон Арсеније.

интернет магазин двд дисков
заказать игры почтой

Газиместан 2012. године


Мудрости патријарха Павла Верујући у Господа остварујемо смисао живота... Понављам и себи и вама, и нас је Господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом човечанству...