Срби за Србе-СМС на 7763
Вести
ДУХОВНИ НЕИМАР КОСОВСКОГ ПОМОРАВЉА - четвртак, 22 август 2019 21:53
Дичићи из Страже ће добити нову кућу! - недеља, 16 децембар 2018 23:04

АПЕЛ ЗА ПОМОЋ ОБНОВЕ НАШЕ СВЕТИЊЕ У ГЊИЛАНУ

crkva_gnjilane2
Управа црквене општине гњиланске добила је благослов од Његовог Преосвештенства Епископа рашко - призренскога и косовско - метохијског Г.Г.Теодосија,  да поводом 150 - годишњице (1861- 2011) од изградње цркве Светог Николе у Гњилану, покрене акцију обнове ове наше светиње, која представља главно стециште Срба Коовског Поморавља.
Њеном обновом,  на најбољи начин ћемо обележити овај велики јубилеј - 150 година од изградње храма.
Обновом цркве зауставићемо њено даље пропадање које је узроковано земљотресом који се десио 2003. године.
Позивамо све вернике, а особито све Гњиланце који у срцу носе успомене на ову светињу, да се укључе у акцију и дају допринос обнови цркве Светог Николе у Гњилану.

Прилоге за обнову цркве можете уплатити у канцеларији благајника црквене општине протојереја Радивоја Живковића или на следећем жиро рачуну:

ДУНАВ БАНКА АД ЗВЕЧАН
360 - 0016562201008 - 13
(са назнаком за обнову цркве)

Дана: 5. фебруар 2011. год.
у Гњилану 

Старешина храма:
Протојереј Зоран Ковачевић
Бр. Тел. 0649682466



Саборна црква Св. Николе у Гњилану од 1999. године представља главно стециште Срба Косовског Поморавља. Претрпела је бројне нападе у последњих једанаест година, али је хитно потребна њена реконструкција да не би дошло до урушавања зидова.
У цркви св. Николе у Гњилану налази се богата збирка икона од којих су неке на зидовима због прокишњавања кровне конструкције готово уништене.
Уколико у догледно време не буде урађена реконструкција крова и не буду урађене поправке  доћи ће до урушавња зидова који су у катастрофалном стању .
Гњилане је један од градова на Косову и Метохији. У средњем веку град се звао Морава и био је велики трговачки и занатски центар. У Гњилану су често боравили српски владари, па је и први писани помен о њему, из 1342. године, непосредно везан за боравак краља Стефана Душана. Под данашњим именом град се први пут помиње крајем 14. века у повељи српске кнегиње Милице, жене кнеза Лазара.
У турском попису из 1455. године наводи се да у Гњилану има 41 српско домаћинство, на челу са свештеником.Од средњег века у Гњилану је постојало неколико цркава.
Једна црква је вероватно била посвећена Св. Петки, пошто се место где се налазила још дуго по њеном рушењу звало Петковце.
Манастир Св. Јована имао је бројно братство, што потврђују остаци доста великог калуђерског гробља. Средином 18. века Турци су разорили манастир и на том месту основали садашњу варош. Године 1861. на темељима старије, омање цркве у центру Гњилана, саграђена је велика црква Св. Николе. Она је више пута страдала у пожарима, а једном је изгорела до темеља. Последњи пут је обновљена 1983. године.
Данас се у њој чува лепа збирка икона, књига и црквених сасуда. Због дотрајалости крова који прокишњава оштећено је неколико фресака, а уколико се не уради хитна санација крова може доћи до већег оштећења. Црква св. Николе била је често на мети напада Албанаца, па је забележено неколико насртаја запаљивим направама, исписивање расистичких графита на капији цркве, итд.
Срби из околних гњиланских села једино безбедно остављају своје аутомобиле у црквеном дворишту. Недавно је од донација саграђен зид који раздваја црквено двориште од албанских (некада српских) кућа.

Газиместан 2012. године

 

patrijarh

Мудрости патријарха Павла

Верујући у Господа остварујемо смисао живота...

Понављам и себи и вама, и нас је Господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом човечанству...

Злочини над Србима на Косову и Метохији

Крвава жетва 1999. у Старом Грацку

 

23. јула 1999. године у Старом Грацку код Липљана на њиви зверски је убијено четрнаест

Више

Крематоријум за Србе - Клечка

 

Село Клечка , 27. август 1998.

Српска полиција открила је кремациону пећ у фабрици

Више

Убиство шесторо српских младића у кафићу ''Панда'' у Пећи

Светислав, Зоран, Драган, Вукота и два Ивана недужно гледају са читуља, Пећ се претворила у град
Више

Страдање фамилије Костић из Ретимља

Породицу Костић из Ретимља код Ораховца називају најтрагичнијом породицом на Косову. Најпре је
Више

Отац Харитон Лукић

Медју бројним зртвама Косовско-метохијске трагедије су монаси Манастира Светих Архангела, Отац
Више

Злочини гњиланске групе

Против 17  чланова озлоглашене банде, Тужилаштво за ратне злочине Србије крајем  јуна је
Више

Злочин у Гораждевцу

13. августа 2003. године у Гораждевцу убијена су српска деца. Многи међународни званичници

Више

17. март 2004. - ПОГРОМ

СРБИ УБИЈЕНИ У МАРТОВСКОМ ПОГРОМУ 2004. ГОДИНЕ

  • СПАСОЈЕВИЋ БОРИВОЈЕ (1941) из Косовске Митровице,
Више

Напад на аутобусе код Подујева

16. фебруара 2001. године извршен је терористички напад  на аутобусима Ниш Експреса у Ливадицама

Више

Убиства у Церници

01.09.2003. године

Миломир Савић, рањен у нападу у Церници, подлегао повредама

Новица

Више

Списак убијених Срба

  • СПИСАК УБИЈЕНИХ СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ОД ДОЛАСКА КФОРА 1999. ГОДИНЕ

Овај списак

Више

Списак киднапованих Срба

Овај списак није комплетан (ако знате имена убијених Срба који се не налазе на овом списку

Више

Распеће Ђорђа Мартиновића

 

“Шиптарски терористи набили га на колац пpвoг маја1985г. 
Истина скривана пeтнaecт година.

Више

ПРАВОСЛАВНИ ХРАМОВИ УНИШТЕНИ ОД ДОЛАСКА КФОРА И УНМИКA

На списку се налази 140 уништених православних објеката на Косову и Метохији од 1999.
Више

Обећања политичара

Део Вулинових (не)испуњених

јануар 2013. - Немојмо да уносимо немир међу Србе на

Више...

Остају српске институције на

Србија не сме да дозволи да Срби на Косову и Метохији
Више...

Нећу се смирити док Косово и

БЕОГРАД, 21. фебруара 2008. 
Николић је, говорећи
Више...

Како је нестао акциони план?

Од 17. фебруара ове године, када су косовскe институције

Више...

Никада нећемо признати

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић поновио је

Више...

Никада нећемо признати Косово

07. јануар 2012 - Председник Србије Борис Тадић

Више...

gorazdevac zlocin

sporazum o reg preds

1244

djordje martinovic

 

 

Будите у конткту са нама

www.kosmet.net YOUTUBE канал

Style Setting

Fonts

Layouts

Direction

Template Widths

px  %

px  %