Када је након рођења нашег Господа Исуса Христа прошло 40 дана, Пречиста и Преблагословена Дева Марија, са својим обручником Јосифом донесе у јерусалимски храм Младенца и чедо своје. Учинила је она то да би испунила двоструки Закон Божији. Прво, да очисти себе после порођаја и да преда Господу првенца свог. Друго, да га откупи установљеном ценом. Али све то је било беспотребно. Међутим, Законодавац не хтеде да прекрши Свој Закон. Приносећи Га Богу, она изговара речи: "Превечни Оче, ово је Син Твој, кога си послао да се оваплоти од мене ради спасења људског. Ето Онога, кога си Ти родио пре времена без матере, а ја по благовољењу Твом родих Га без мужа. Прими од мене Сина Твог, кога Ти приносим да урадиш са Њим и самном, како је Теби воља и да Његовим телом и крвљу које је од мене узео искупиш род људски" 

Рекавши то, Богомајка положи љубљено чедо своје на руке првосвештенику, који Га принесе Богу. 

Првосвештеник Захарија, отац Јована Претече Господњег, стави пречисту Деву на место за девојке и када то видеше фарисеји обавестише цара Ирода, који одмах посла војнике да их ухвате и убију Сина Божијег. Стигавши у храм војници их не нађоше, јер по промислу Божијем они већ беху далеко на путу за Мисир. 

У храму беше и пророчица Ана, која познаде Месију и одмах то јави свима у Јерусалиму. 

Дан Сретења Господњег празнује се од самог почетка, но торжествено празновање установљено је 544 године, у време цара Јустинијана. Овај благочестиви цар наредио је да се овај Господњи и Богородичин празник празнује као и други велики празници. Разлог за то био је тај, што у време овог цара задеси Византију велики помор и земљотреси и те недаће трајаше 3 месеца, док се не јави глас Господњи, неким богоугодним људима, да треба установити да се тај дан Сретења Господњег празнује као велики празник. Када тако учинише и помолише се Пречистој Богородици, престадоше све недаће и људи наставише нормално да живе. 

ТРОПАР (глас 1):
Радујсја благодатнија Богородице Дјево, из тебе бо возсија солнце правди, Христос Бог наш, просвјешчајај сушчија во тмје: веселисја и ти старче праведниј, пријемиј во објатија свободитеља душ наших, дарујушчаго нам воскресеније.