У одлуци Светог Архијерејског Синода СПЦ о разрешењу владике Артемија постоје одређене неисправности.
Наиме, у Саопштењу Синода пише:
''Данас је на седници Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, којом је председавао Патријарх српски Г. Иринеј, одлучено да се ПОКРЕНЕ поступак утврђивања канонске одговорности Његовог Преосвештенства рашко- призренског Епископа Г. Артемија у првој инстанци (Устав Српске Праволсавне Цркве чл. 70, тачка 20 и 356), уз Његову обавезу да у поступку сарађује, и да се РАЗРЕШИ УПРАВЉАЊА Епархијом рашко-призренском до окончања покренутог поступка, односно до следећег редовног заседања Светог Архијерејског Сабора.''
Међутим, по чл. 111 Устава СПЦ "Епархијског архијереја може Свети Архијерејски Сабор са управе уклонити само по канонској осуди, или га разрешити по доказаној немоћи".
Значи, вл. Артемија може уклонити или разрешити САБОР, а не Синод, и то само из два наведена разлога.
Синод епископу суди у првом степену, а Сабор у другом степену, и тек после тога Сабор може разрешити епископа управљања епархијом.
Овде то није случај, јер је Синод тек ПОКРЕНУО поступак, одлука о његовој канонској кривици још није донета ни у првом ни у другом степену, па вл. Артемије није ни могао бити разрешен управљања епархијом. Поготову није могао да га разреши Синод, јер је то надлежност Сабора.
А не постоји ни доказана немоћ, па ни по том основу вл. Артемије не би могао бити разрешен управљања својом епархијом, а на њу постављен администратор.
Jедини члан који регулише уклањање од управе је члан 111. Право на управљање епархијом (а у саопштењу се наводи да је управо то учињено) може му се одузети само на основу чл. 111 Устава, и то од стране САБОРА (не Синода) тек пошто буде канонски осуђен. А он није канонски осуђен него је тек покренут поступак против њега за утврђење одговорности. Синод нема право да разрешава од управљања епархијом. Синод у првом степену за канонске кривице архијереја, а Сабор у другом степену, по жалби, и након тога Сабор доноси одлуку о уклањању епископа од управљања епархијом.
Чл. 111 Устава гласи:
''Епархијског Архијереја може Свети архијерејски сабор са управе уклонити или га разрешити по доказаној немоћи, или по установљеном престанку једног од услова из члана 104, као и на основу оправдане молбе за пензију.''Дакле, може га уклонити само САБОР из наведених разлога. Синод то не може да учини. И не постоји ниједан други члан Устава који регулише уклањање од управе.
Да се одлука Синода односи на ову ситуацију види се и по томе што је епархији постављен администратор, а то се чини само кад је епархија упражњена, на основу чл. 112. Устава који гласи:
''Упражњеном епархијом управља администратор кога именује Свети архијерејски синод, Избор Архијереја упражњене епархије има се извршити у року предвиђеном канонима''Администратор се поставља само у овим случајевима који су описани у чл. 111. Ни у једном другом случају
Осим тога, вл. Артемије није могао, сходно 19. канону Картагенског Сабора, бити уклоњен пре него што се против њега оконча поступак и донесе канонска осуда.
Родољуб Лазић