И Србија и Косово имају европску перспективу, а ја желим да радим на стварању услова да се крене напред, за шта је неопходан минимум регионалне сарадње не само због стабилности у региону, већ и због подршке процесу стабилизације и придруживања, све до статуса кандидата, на чему Србија ради успешно, рекао у интервјуу за РТС Питер Фејт.
Специјални представник ЕУ на Косову Питер Фејт у ексклузивном интервјуу за РТС каже да ће у будућности његове активности бити све више усмерене ка ЕУ, а мање ка Канцеларији међународног цивилног представника.
"Много од онога што смо као та канцеларија желели да постигнемо је урађено, и у наредним месецима се окрећемо новој фази. Та фаза ће уследити после саопштавања одлуке МСП у вези са Косовом", рекао је Фејт у интервјуу новинару РТС-а Милошу Милићу.
Говорићемо и о тој одлуци, али ако добро разумем изјаву Мирослава Лајчака, Ви до сада ипак нисте радили у интересу свих држава чланица, јер се у наставку каже да сте и сами схватили да треба да радите у интересу свих 27 земаља?
Мислим да треба да погледамо и убудућност, и да узмемо у обзир оно што је баронеса Ештон рекла и у Београду и у Приштини. Она је веома јасно рекла да Косово припада ЕУ. Србија има европску перспективу, и Косово има европску перспективу. Ја желим да радим на стварању услова да се крене напред. А за то је неопходан минимум регионалне сарадње. Не само због стабилности у региону, већ и због подршке у процесу стабилизације и придруживања, све до статуса кандидата, на чему Србија ради веома успешно. А надам се да ће и Косово у некој каснијој фази, уз извесна закашњења следити тај пут. На то сам се фокусирао.
Кажете да сте окренути будућности, али да ли је то могуће када немате јасне смернице из Брисела?
"Ја радим за Брисел, за баронесу Ештон и у свом раду истичем све оно што чланице ЕУ желе да постигну на Косову. А, као што знате, пре две године је договорено да ЕУ подржи економски и друштвени развој Косова, и то такође покушавамо да постигнемо, јер радимо на успостављању владавине права кроз мисију Еулекс. То су елементи које константно координирам са шефом Еулекса Ивом де Кермабоном, и са Европском комисијом, и надам се да ће се то проширити и на север Косова.
Ипак, не мисле све земље ЕУ исто. И мислим да је важно да се разјасни так дуализам функција које имате. Ви, са једне стране сваког јутра долазите на посао као представник 25 земаља које су признале Косово, и које су вас овде послале да радите у складу са Ахтисаријевим планом и помогнете тој косовској независности. Али, такође сте овде сваког дана и као представник друге групе земаља ЕУ, где Вам они кажу да треба да подржите независно Косово. Имате ли неки проблем са тим, са том двоструком улогом коју имате на Косову?
"Слажем се да је то веома комплексно питање. Не поричем да је статус Косова одређен консензусом пре две године, и да је то одобрену о СБ, и да је УН одобрила мандат, ствар би овде ишла много лакше. Нема сврхе порицати да је та ставр веома сложена. Али, да, ја верујем да је могуће да наставим да радим и испуњавам обе своје дужности, док год могу да избегнем било какве противречности. Могу да Вам дам много примера где ћете видети да се моја два мандата у потпуности поклапају. Ако на тренутак оставимо питање статуса по страни, и избегнемо политизацију свега што се тиче свакодневног живота људи на Косову..."
Да ли је то заиста могуће?
"Ако покушамо да избегнемо политизацију, могуће је.. Ако питање побољшавања положаја свих заједница и других грађана на Косову третитамо као техничко, а не као политичко...Хоћу да кажем да у савременом свету мора бити могуће да две заједнице живе заједно, без обзира на статус Косова, и надамс е да ће саветодавна одлука МСП на лето омогућити да се окрене нова страна, и крене ка следећој фази, а то је убрзани пут ка ЕУ".
Кажете да је могуће радити на оба колосека, не улазећи у конфронтацију са практично два посла која овде обављате. Али, Ви одете и поднесете извештај о својим активностима на Косову земљама чланицама ЕУ, од којих 5 не мисле да Косово треба да буде независно, и да треба да спроводите Ахтисаријев план. Шта Вам они кажу. Да ли је, дакле заиста могуће да будете и статусно неутрални, како то налазе у ЕУ, и да спроводите Ахтисаријев план?
Па, судећи по управо тих пет чланица које сте поменули могуће је. Сви су се врло лако договорили о продужетку мог боравка на Косову. А они управо имају у виду све тешкоће које сам имао у протеклом периоду балансирајући између два мандата која имам. Можда пет земаља није признало Косово, али 22 јесу. Али, на крају, оно око чега се сви слажемо јесте успостављање владавине права, социјални и економски развој и европска перспектива. А ја нисам сувише забринут, мислим да ћемо у будућности видети Београд и Приштину да отпочну најпре техничке, а потом и политичке ратговоре без предрасуда о супротним позицијама у вези са статусом, или без временских ограничења. Мада, имајући у виду аспирације Београда и српског народа ка брзој европској интеграцији, као и интереса овдашње владе и становништва да побољшају услове живота, чини ми се да ипак постоји извесна потреба за брзином, зашто одлагати..Чуо сам изјаве из Београда које кажу да ће 2010. бити година у којој ће се ствари убрзано одвијати и побољшавати, и то ми се допада.
Мислим да не говорите о истој ствари као и Београд?
Не знам, говорим о намерама Београда да се брзо прикључи ЕУ.
Београд, три године од када сте Ви овде дошли, нема ни једну лепу реч за Вас. Влада Војислава Коштунице Вас је практично прогласила персоном нон грата, али ни председник Тадић, ни Влада Србије немају много тога доброг да кажу о Вама. Чак тврде да угрожавате и регионалну стабилност?
"Знате, нисам овде дошао зато што сам очекивао да ће бити лако. Супротно, прихватио сам се посла јер сам и мислио да ће бити тежак. Али, на другој страни, мислим да треба мало да смањимо реторику. Ја овде нисам дошао да подстичем насиље, нити да угрожавам стабилност. Моја намера и намера оних који ме подржавају, укључујући ту и ЕУ и баронесу Ештон, јесте да промовишем стабилност на један дугорочан и одржив начин. То је једини пут ка помирењу у региону. Радио сам у Босни од 1995., био сам и на југу Србије, можда се сећате, 2001. године, и немам ништа против било кога овде. Покушавам да промовишем европске вредности и тачно је, ја подржавам косовске институције од проглашења независности, слагали се ви са тим или не".
А подржавате и независност?
"Да, и независност, слагали се ви са тим или не. Мада мислим да је боље да видимо где можемо да се нађемо и да напредујемо, да оставимо по страни, колико год је то могуће, статусно питање, и да смањимо реторику. Ја сам још увек и представник ЕУ на Косову, и рећи да угрожавам регионалну стабилност, знате, мало је превише".
Ово помињем због тога што су ти коментари стигли када је обелодаен Ваш план, стратегија за север Косова. Хајде да поново цитирам господина Лајчака: "Не знам ништа о таквој стратегији, али знам да је ЕУ није разматрала, а још мање одобрила." Па шта је истина?
"То је тачно, стратегија... Мада ми то не зовемо стратегијо, већ свеобухвтаним приступом, стратегија је више војни термин".
Видео сам нацрт на коме пише стратегија.
"Добро, назовите то како год хоћете. То је покушај да се повежу различите нити за које многи у ЕУ и изван ње мисле да ће помоћи северу Косова. _Намера је да допремо до грађана, да покушамо да нађемо људе који ће бити легитимни представници и народа са севера, да сазнамо шта је то тачно што они желе да виде, каква су очекивања у вези са економским и социјалним статусом, како да побољшамо информисае, и свест о ЕУ. Не мислим да ово може бити претња било коме. А све се заснива на једном принципу, то је прихватање од стране локалног становништва. Ако се људи са севера Косова не слажу, или не желе да буду део наше понуде, ми ћемо онда морати да размотримо шта даље. Али, важно је рећи, и дајте то да погледамо уз најшире могуће перспективе: Србија има европску перспективу, и Косово има европску перспективу, они ће напрдовати ка Бриселу и статусу кандидата, можда не баш једнаком брзином. Али, не смемо да дозволимо да север Косова остане замрзнут конфликт, а не желимо ни поделу Косова. О томе се сви слажу и верујем да је то и даље позиција Београда. Хоћу да се становништво на северу изјасни о својој позицији, то је све".
Мислим да је став људи са севера више него добро познат, мислим да су они веома јасни када кажу да неће прихватити ништа што долази из Ваше канцеларије, тако да знате одговор на Ваше још непостављено питање.
Да ли заиста знам? Ја сам чуо бучне протесте од Милана Ивановића и Марка Јакшића., и од неких других...
И од Бориса Тадића..
"..дежурних сумњичаваца. Добро, ја говорим прво о реакцијама са севера. Осим тих сумњичаваца, нисам чуо шта каже обичан народ. Шта мислите, зашто се 90 младих људи са севера прикључило нашим општинским припремним тимовима за успостављање нове општине Северна Митровица. Деведесет људи. А прошлог лета их је било само петнаест, сад их је деведесет, па бих волео да чујем нешто више о томе. То је део онога што називамо европским вредностима и принципима, када имате јавну расправу. Тачно је, и председник Тадић је говорио о плану, али се и даље надам да ће се он сложити да је неопходно да се неким стварима и проблемима на северу коначно позабавимо, нарочито оним који постоје већ десет година. Статус кво, по мом мишљењу није оджив, владавина права мора бити успостављена, мора постојати већа сарадња свих страна са Еулексом, желимо да видимо да поново ради суд у Северној Митровици, и да судије и тужиоци почну да раде, и Срби, и Албанци, хоћемо да поново буду отворене царине. То су захтеви за које мислим да су крајње умерени, и да их подржавају све чланице ЕУ".
Желим да то чујем од Вас, дакле, Ви органе управљања који тренутно постоје у Северној Митровици називате паралелним, и желите да се они расфоримирају?
"Да. Нисам ја тај који каже да је то у супротности са Резолуцијом 1244. То кажу УН. Специјални представник генералног секретара УН, као и сви његови претходници у последњих 10 година кажу да су паралелне структуре те које крше Резолуцију. То је једна ствар. Друга је, а погледајмо то из европске перспективе, да ли је реално да се одрже паралелне структуре у земљи која себе види као независну, и која жели да уђе у ЕУ. Другим речима, како да побољшате управљање земљом ако постоје паралелне структуре где се одлуке доносе на недоследан начин, и где заједнице не живе на начин на који би требало. Томе треба да се посветимо. Не кажем да не треба да постоје привилеговане везе косовских Срба са Београдом, мислим да много тога може да се постигне ако се омогући да те везе буду јавне и проверљиве. То је нешто што ЕУ веома жели да види. Тако да ја распуштам паралелне стрзктуре, али желим да их замене јасне и проверљиве везе са Београдом".
Ово је прилика да из прве руке чујемо нешто о том члану, односно шта тачно нудите Србима, и шта ће они добити тзв. Привилегованим везама?
Да ли сте били на северу Косова?
Да.
Били сте.. Шта вас погађа тамо..? Оно што мене погађа, а ја сам такође био тамо, јесте да људи морају да поправе свој економски полоћај, многи живе у веома тешким условима. Практично, нема владавине закона. Чак се и саобраћај више не контролише. Мислим да становништво свера Косова захтева да се успостави владавина права, да они желе да виде полицију тамо, мултиетничку полицију коју надзире и контролише Еулекс, судије и тужиоце..Оно што ми нудимо је и више од тога, Косовски Срби моћи ће да наставе да живе уобичајеним животом, цркве ће им бити заштићене. Да поменем да сам иницирао именовање грчког амбасадора да буде координатор за верско и културно наслеђе. То сам извукао из Ахтисаријевог плана, јер сам знао да неће бити прихватљив за СПЦ. Ипак, слушајући шта кажу локални црквени представници, ми смо одлучили да то буде пројекат ЕУ, и постављен је грчки амбасадор да се тиме бави у име ЕУ..То је један пример практичног, неполитичког, неполитизованог решења, и мислим да ћемо моћи да нађемо још пуно таквих примера.
Можда сте и у праву када говорите о потребама Срба са севера Косова. Али мислим да они то не желе од Вас, него од Србије.
"Хајде да их пустимо да сами кажу, мислим да постоји генерална сагласност да поделе не сме бити, без обзира шта ко мислио о статусу Косова, територијални интегитет Косова мора бити сачуван. Не мислим да ће подела бити привлачна за Србе и Београд, јер би подела оставила југ, и велики број српских цркава и споменика незаштићене. Мислим да није паметно поново цртати границе, и то сам рекао када су се одавде чули гласови да би Прешевска долина могла да се припоји Косову. Рекао сам да то није продуктивна изјава. Када МСП објави своју одлуку, можемо да разговарамо о томе како побољшати живот косовских Срба. Мимо онога што је већ речено о Ахтисаријевом плану, о њему можете свашта рећи, и разумем да изазива контроверзе због предлога статуса, али када су питању права заједница, посебно косовских Срба, мислим да то уопште није лоша понуда, и верујем да се многи слажу да је то добра основа за модерно, демократско и мултиетничко Косово".
Ако сам Вас добро разумео, оно што покушавате да побољшате је безбедност Срба, да успоставите демократске институције, правосуђе, једном речју да успоставите правну државу. Али, зар није било једноставније да чујете и жеље и потребе Срба са Косова, који осим економских питања траже и да се, рецимо открију, ухапсе и осуде убице путника из аутобуса Ниш експрес, или убице деце из Гораждевца. Зашто то нисте урадили, уместо да им намећете управу?
"Потребно је много посла да се уради, и много стрпљења, да би се постигао ниво поверења који нам је потребан. А постоји и веома насилна историја, то је наслеже са којим морамо да се суочимо, али верујте ми, можда то не примећујете, али ја још више свог времена трошим да обезбедим да актуелна влада у Приштини побољша свој рад, да се супротстави организованом криминалу и корупцији. А мораћемо да се суочимо и са ратним злочинима, нема никакве сумње.
Две хиљаде Еулексових стручњака је од стране ЕУ послато управо због тога, и ми ћемо то урадити. Али, где год могу да погурам ствари, нестале особе, убрзање процеса повратка, питање имовине, ја то радим. Управо сада покушавамо да решимо проблем имовине у Београду, и да то покренемо, да би прави власници дошли у посед своје имовине. Има пуно посла који није видљив, и можда мислите да то иде само по себи, али је потребан велики напор".
Знате зашто вас ово питам? У Србији се многи буне, али ми смо имали прилику да чујемо и видимо на десетине албанских сведока, жтава злочина, како сведоче у Хагу на суђењу Милошевићу и другима за злочине на Косову. И они су говорилио злочинима и злочинцима. А овде, од 1999. године имамо само жртве, а не и злочинце. Зашто би неко веровао косовском правосудном систему?
"Ваше питање иде много даље од правосудног система који успостављамо, да ли Ви то доводите у питање непристраност међународног правосудног система?
И ранијег и садашњег правосуђа. Нису се тиме бавили на прави начин.
"Нико није изнад закона, и то понављамо властима овде сваког дана, волео бих да видим, а сигуран сам да и Ив де Кермабон исто жели, да се точкови правде окрећу брже. Али, то је тешко, јер је потребно много времена за истрагу, и подизање оптужнице. Али да будем потпуно искрен, ми радимо у албанском друштву које веома тајновито. Веома тајновито. Веома је тешко наћи сведоке. Прошле недеље смо имали ужасан инцидент, неко је оскрнавио гроб једне српкиње. Ужасан инцидент. Али то није крај приче. Овде није као у многим другим срединама, где одмах можете ухапсити неког криминалца. Није лако, али ако је Ваша намера да ме натерате да признам да имам дупле стандарде, онда ћу то одлучно одбити. То није лако. Молим Вас да поитате Де Кермабона колико ће људи Еулекс да оптужи за ратне злочине у скорој будућности, то ће бити велики подухвта, који ће бити настављен. Али, хајде да погледамо у будућност, и не останемо фиксирани на злочине и насиље из прошлости. Видео сам много тога на Балкану на разним странама, и био бих више него срећан ако бисмо могли да окренемо страну и кренемо ка помирењу и будућности".
Знате, када се у Србији користи тај аргумент који Ви сада употребљавате, кажу нам да морамо да се суочимо са злочинима из прошлости који су почињени у наше име, а Ви нам сада кажете да све то оставимо по страни.
"Не. Ја то исто кажм и Албанцима овде. Верујте ми, зашто мислите да имам дупле стандарде?
Не кажем да их Ви имате, али је очигледно да је негде правда брза и достижна, а негде је нема ни после десет година.
"Ох, али мислим да ћемо је видети, надам се, и не кажем то зато што сам из Холандије, да ће Младић бити ухапшен и изручен Трибуналу у Хагу. Мислим да би то било одлично за Србију и да би помогло да се крене убрзано напред. Ја исто тако хоћу да видим и ратне злочинце из ОВК да одговарају за своја злодела, да их правда сустигне, и то што је пре могуће. И радим на томе са Ивом де Кермабоном. Али, мислим да бисмо сви морали да избегнемо узајамно оптуживање, ко је први почео и које починио више злочина. А мислим и да би за овај разговор било много интересантније ако бисмо причали о ономе што нас очекује. Али, могу да Вас уверим да људи са којима радим као и они којима одговарам у Бриселу мисле исто, а то је да нико ниј изнад закона и сви ће пред њим бити једнаки. Сви злочини из прошлости морају бити кажњени".
Онда да Вас питам и неколико питања о ономе што нас очекује, како сте рекли:читајући нацрт стратегије за север Косова, а верујем да ће највећи део остати у завршном документу".., шта је тачно то што називате привилегованим везама Срба са Београдом, јер север већ сада има најбољу могућу комуникацију са Београдом?
"Мислите? Ако је то тако, онда смо близу раја, зар не? Али, ако могу да пошаљем поруку грађанима севера то би било од велике користи, зашто се ускоро не сртенемо у Северној Митровици, и поново разговарамо на исте теме? Али, озбиљно, мислим да много тога може бити учињено за Србе на Косову, да живе у сигурности, да имају могућности за економски развој, да могу слободно да путују, изражавају верска осећања, и, дозволите ми да сада кажем да, што се нас тиче, нема никаквих препрека да се оставри намера да се патријарх устоличи у Пећкој патријаршији 25. априла, и то на најбољи могући начин, без политизације, већ као један велики тренутак толеранције и помирења. Учинићемо све да то омогућимо, а сигуран сам да ће слини напори бити уложени у Београду".
Када смо пре две године разговарали рекли сте ми да је једна од намера да се међународно присуство прошири на цело Косово, а тврдили сте да ћете на северу бити за 120 дана. Ја сам Вас питао тада поново и Ви сте одговорили "видећете шта ће се десити за тих 120 дана". Зашто мислите да ћете сада успети?
"Знате, остарио сам у последње две године, омекшао сам, а вероватно сам и мање амбициозан, али и даље верујем да ће се то догодити, да ћемо пре или касније остварити приступ северу, и то у интересу европске перспективе и стабилности. Колико времена ће нам бити потребно? Сада више нисам спреман да дајем прогнозе, све зависи од простанка локалног становништва. Али, мора бити могуће да бар разговарамо са становништвом севера. 120 дана о којима сам тада говорио било је везано за пренос надлежности са УНМИК-а, и сви смо схватили да ће бити једноставно и брзо, али то није био случај. Тако да, сада чекамо одлуку МСП, и верујем да ће после тога стање ствари бити потврђено. А мислим и да ће се схватити да ако Београд и има добре аргументе други такође могу имати добре аргументе".
У том нацрту постоји и реченица која је звучала занимљиво, јер сте констатовали, а исправићете ме ако грешим, да нисте, нити ћете бити устању да плаћате грађане севера на начин на који то сада чини Београд, да немате та средства. Какве су Ваше намере у том смислу, очигледно је да се становништво севера већ осећа као да живи у Србији, тамо иам много сроских компанија, и других институција Србије?
"Тачно је, не можемо да пратимо то како Београд сада плаћа Србе на северу, али искрено, не мислим ни да ће Београд још дуго моћи то да ради, да плаћа паралелне структуре, и обезбеђује образовање и здравствено осигурање на пример. А управо су то области у којима можемо да се нађемо, у којима се управо остварују те привилеговане везе. Болницама ће управљати Срби, од српских средстава, образовање исто тако треба да буде реформисано да деца могу да се школују на свом језику, иако се на томе већ ради у Приштини, могу да кажем да ћемо врло брзо имати конкретне предлоге за образовање на српском језику, и то за ниже, средње и високо образовање. Да додам да је још једна моја иницијатива била да немачки амбасадор помигне у успостављању ТВ канал на српском, на Радио-телевизији Косово. Радимо оно што можемо, и мислим да о овоме можемо да се договоримо, једном када се по страни остави статусна тема.
Кажите ми, видео сам то и у нацрту стратегије, помињете повећано присуство ДС на северу и кажете да је то један од већих проблема, ако сам добро разумео?
"Не заузимам ставове у вези са политичком ситуацијом у Србији, и без обзира да ли се то прелива и на север, да ли је ДС, ДСС, НС, немам став о томе. Могу ли да кажем да жалим што је било покушаја претњи и застрашивања људима који су храбро иступили и учланили се у наше припремне тимове на северу, то је стварно за жаљење. Сви бисмо волели да видимо да председник Тадић успе у напорима да земљу прикључи ЕУ, али сам сигуран да ће и он да се сложи да са свим проблемима које имамо на Косову можемо да се суочимо на демократским основама, и да тежимо слободном и мултиетничком суживоту, и да су претње и застрашивања део старго начина размишљања.
О каквим претњама говорите?
"Не бих о детаљима, јер не смем да откривам имена тих људи управо због њихове безбедности, и има разних начина, обично су то вербалне претње. Нећу од тога да правим велики проблем, али хоћу да кажем да ако желимо да напредујемо, то не може бити на основама застрашивања, људи морају слободно да ослучују.
Неколико пута сте поменули током интервјуа одлуку МСП-а, и да са тиме и завршимо. Србија очекује мишљење у сопствену корист, а Ви очекујете да ће она ићи у корист независности Косова?
"Да завршимо великим речима, не мислим да ће бити 1:0 за Косово, или 1:0 за Србију, вероватно ће бити нерешено. Не могу да знам шта ће уважене судије одлучити, али мислим да ће у мишљењу бити понешто за свакога, а то је управо најбоља основа за напредак ка ЕУ, а тои је следећа фаза.
Моје последње питање је, када МСП донесе мишљење, Београд жели да отпочне стстусне преговоре, а Ви кажете да ће они бити технички. Постоји ли шанса за нове преговоре о статусу?
"Не мислим да је то реално. Зар заиста мислите да ће после две године влада овде рећи: Ок, извините, ово је билагрешка. враћамо се под српски суверенитет. Ја не мислим да ће се то догодити. Тако да, било шта да буде на крају, једна ствар мора да буде јасна, независност, а да будем јасдан овде говорим као специјални цивилни пресдтавник, независност је неповратна. А разговора свакако мора бити, и то што пре, о техничким питањима као што су енергија, саобраћај, и то све у регионалном контексту, па тек онда можемо о политичким питањима. Али да неко мисли да можемо да наставимо тамо где смо били пре две и по године, и отворимо преговоре о статусу, то није могуће. Нити ће овдашњи лидери то урадити, нити ће и х на то терати земље које су признале Косово. Али не мислим да је то трагедија, има много важног посла да се уради, и надам се да ће Београд радије да се фокусира ка ЕУ, него ка Косову. Не можете предуго те две ствари држати одвојено, јер ће у неком тренутку доћи до поклапања. Нико не тражи од Србије да призна Косово, то није услов за чланство у ЕУ, али у неком тренутку регинална сарадња ће бити неопходан услов за процес придруживања, и то одржива регионална сарадња.
Хвала