Здравствени систем Републике Србије на Косову и Метохији налази се пред пропадањем, јер је брислеским споразумима потпуно угрожен опастанак здравствених амбуланти у српским срединама на читавом Косову и Метохији где и данас у потпуно нељудским условима живе Срби, којима је овакав вид здравствене заштите, након отимања болница после 1999. године, више него неопходан.
У здравственим установама јужније од Косовске Митровице већ месецима нема основних медицинских средстава за лечење пацијената. Готово у свим амбулантама на централном Косову, поморављу, у средачкој и сиринићкој жупи, месецима нема шприцева, игли и осталих најосновнијих медикамената. Полице у апотекама су такође празне, па су зато пацијенти принуђени да лекове купују у приватним апотекама које се налазе у непосредној близини амбуланти, чији власници задовољно трљају руке. Не ретко, због недостатка новца пацијенти се враћају кући без добијања адекватне здравствене помоћи.
Тешка ситуација је у јединој интернистичкој болници јужније од Косовске Митровице, у Лапљем Селу, где се сваког тренутка лечи више од двадесетак Срба, у монтажној болници, кроз коју је протеклих година прошло више хиљада пацијената, у којој је спашено много људских живота. Не ретко у свим амбулантама на Косову и Метохији, које функционишу по српском систему помоћ затраже и Албанци.
Отварањем породилишта у Пасјану, чију је изградњу финансирала Влада Косова, а свечано отворио Александар Вучић, опстанак локалних сеоских амбуланти озбиљно је доведен у питање. Из болнице у Шилову пресељена је комплетна управа Здравственог центра, возни парк, инвентар, као и медицински инструменти из амбуланти где данас живи највећи број Срба у поморављу.
Влада Србије и Министартсво Здравља Републике Србије не одобрава запошљавање нових лекара како би несметано финкционисала болница и амбуланте у поморављу.
Влада Србије је недавно именовала др. Зорана Перића за директора Здравственог центра Гњилане, који је и сам из села Пасјане у коме се налази болница грађена средствима Владе Косова, на којој нема обележја Министарства Здравља Републике Србије.
Данас у опустошеним амбуланатама у општинама Косовског поморавља, Косовској Витини, Косовској Каменици, Новом Брду и Гњалану, помоћ могу добити само они који имају новца да купе све што је потребно за њихово лечење.
У амбулантама у селима Клокот, Партеш, Коретиште, Понеш, Станишор, Прековце, итд. данима нема лекара, па су људи принуђени да за обичан преглед иду у Пасјане, које је у најбољем случају удаљено 13, а у најгорем случају и до 25 километара.
Из Здравственог центра Гњилане чије је седиште до недавно било у Шилову, у пензију је отишло неколико лекара специјалиста, а такође је неколико добило премештај у Србији, на њиховом месту није запослен ниједан нови лекар, иако се број ново свршених лекара константно повећава.
Такође, у здравственом центру Гњилане предност у запошљавању немају лекари који са породицама живе на Косову и Метохији.
У Здравственим центрима у Грачаници и Гњилану, у већини случајева породице лекара живе у Србији.
Већина младих лекара који немају могућност да се запосле и заснују породице у местима где су рођени, морају да срећу потраже у иностранству.
Недостатак лекара највећи је проблем у овој Здравственој установи на Косову и Метохији, иако је на почетку године прилоком отварања болнице у Пасјану премијер Владе Србије, Александар Вучић обећао квалитетнију медицинску заштиту. Напротив, Срби су добили лошију здравствену заштиту, него што су имали 2000. године.
Скоро 40000 Срба од почетка 2015. године суочава се са већим проблемима у функционисању здравственог система Републике Србије, који све више подсећа на Здравствени систем Косова.