Споразумом из Брисела који је договорен од стране косовских преговарача и оних из Београда, договорено је успостављање веродостојног катастарског система на Косову и Метохији, који се тиче приватне имовине, комерцијалне приватне имовине, као и црквене имовине.
Овај споразум као и многи остали који нису спроведени, договорени су 2011. године.
За спровођење овог споразума била је потребна сагласност обе стране, али за коначно спровођење одговорне су косовске институције .
Незванично, Србија је испунила све захтеве који су пред њу стављени, а тиче се спровођења договорених закључака по питању катастра.
Косовска катастарска слика значајно је промењена у протеклој деценији. На централном и источном делу Косова и Метохије извршене су многе промене које су углавном доказане купопродајним уговорима, али се сумња да у делу Метохије одакле су Срби потерани има нерегуларних радњи око присвајања српске имовине.
Срби се суочавају са проблемом доказивања своје имовине, јер су оригиналне катасртарске књиге са реалним стањем до 1999. године измештене са Косова и Метохије, па је фактичко стање враћено на више деценија уназад. Тако је нпр. имовина Срба која је купљена осамдесетих година прошлога века, иако уредно укњижена до 1999. године у тренутним катастарским књигама на Косову и Метохији враћена претходним власницима.
Ако постоји нерегуларност у присвајању српске имовине, онда се то може сматрати као један од разлога косовског катастра за неспровођење споразума о катастарким подацима који је потписан 2. септембра 2011. године.
Споразум предвиђа следеће:
Група која ће бити састављена од више стручњака из ове области под контролом ЕУ контролисаће рад агенције чији ће задатак бити упоређивање тренутног стања са оригиналним катастарским подацима до 1999. године, које ће доставити Србија, а који су 1999. године однети са Косова.
Оригинални катастарски документи биће предати у одређеном року специјалном представнику ЕУ на Косову.
Уколико техничка агенција која је задужена за упоређивање приватне имовине на Косову утврди да постоје неправилности у променама у катастарским књигама, исти ће бити предати косовским судовима, који ће даље утврђивати околности под којима су настале промене.
Судске комисије, тј. првостепени орган који ће утврђивати неправилности биће састављене од међународних и косовских стручњака, а именоваће их Специјални представник ЕУ на Косову.
Врховни суд ће разматрати жалбе на првостепене одлуке, а судска већа ће бити састављена углавном од међународних судија. Одлуке Врховног суда биће коначне, без права на жалбу.
Катастар Косова мораће да поступа по одлукама косовских судова у тим процесима.
До данас закључци из споразума о Катастру нису спроведени, а према свему судећи највећу одговорност за то сноси косовска страна.