На једном од споменика на сеоском гробљу у Церници пише ''Децо станите и погледајте ме ја тако мали, а зашто сам убијен''
Један од некажњених албанских злочина над Србима на Косову и Метохији догодио се у селу Церница надомак Гњилана.
28. маја 2000. године у послеподневним часовима у селу Церница, Албанац из овога села рафалом из аутоматске пушке из непосредне близине убио је четворогодишњег дечака Микија Петровића, Војина Васића (60) и Тихомира Симијоновића (45), а тешко ранио Петка Васића и Зорана Столића, док је неколико људи лакше рањено.
У тренутку када је напад извршен, Срби су седели испред продавнице. Убица се привукао жртавама у које је испалио цео рафал из аутоматске пушке.
Према тврдњама неких од мештана убица је Албанац из овога села, који је пред гњиланским судом ослобођен оптужби за убиство због недостатка доказа.
За безбедност Срба у овоме селу тада је бринуо КФОР који није Србима пружио адекватну заштиту.
Троструко убиство у Церници није једино убиство Срба у овом селу.
Данас у Церници, у тоталној изолацији живи двадесетак српских породица у неколико сеоских махала.
Да је жив Мики би данас имао 22 године.
.jpg "17. март 2004. - ПОГРОМ")
