Од Косовског Боја до данас, Србима је сваки дан Видовдан. 
Видовдан је од тада постао мера за поштење, храброст и кукавичлук у српству.
Видовдан није мит, како рекоше неки данашњи српски владари. "Ослобађање од митова" је бежање од Видовдана, бежање од истине, а да није било видовданске истине не би било српске државе, нити данашњих владара, таквих какви јесу. Да није било Видовдана, данас би о Србима остали само списи негде у бункерима Ватикана.  

Ако "продаш" Косово и Метохију, где ћеш да прослављаш Видовдан, ако "продаш" Грачаницу, где ћеш да се помолиш Немањићима, ако "продаш" народ, како ћеш  га звати? Када певаш о Видовдану, сети се да српска деца на Косову и Метохији свакога дана живе Видовдан!
Ако без "Видовдана", негде далеко од Свете косовске земље, од Грачанице, Високих Дечана, Прилепца, Газиместана, тамо негде за ђавољим столом, дамо макар метар српског Косова и Метохије, згазићемо на гробове српских јунака, на мошти светога Кнеза Лазара и на њихово дело. 
Ако би до тога дошло, била би спаљена српска историја, која је исписана крвљу. Био би то први пут у српској историји одваjкада, да је Србија погнуте главе и без мача предала свој корен у ђавоље наручје. 
На Видовдан Косовскога Боја, као и у каснијим биткама, па све до данашње коју војевамо ми данашњи Срби, Срби су бранили своје порекло и свој прадедовски праг од најмоћнијих светких сила.

На Косову пољу је првога дана Видовдана у четрнаестом веку настрадало поштење и храброст, а преживео кукавичлук и зло семе које и данас раме уз раме са ђавољим синовима прети преосталим плодовима поштења и храбрости, да ће за спас српства "предати" оно што османлије нису успеле да нам преотму вековима, у оним вековима када је српска нејач проливала крв и трпела понижења. Сутрадан, након битке Видовдан је изнедрио хероје и издајнике.

Од поштења и храбрости у Боју на Косову од османлијског ножа, преживело је оно мало нејачи што је у то доба остало да брани колевку роднога прага, широм Србије, баш толико да би семе поштења и данас штитило корен српства.
Реке храбрих и поштених српских бораца слиле су се тога дана у колевку српства. 
Сједињени са Христом кренули су у свету борбу за очување вере и порекла, и баш те реке освећених српских бораца налише крвљу "језеро" Газиместан, где и данас ничу божурови боје српске крви.

И данас као и пре турског отимања, српство није истребљено од кукавичлука и издајника, а Србија је још увек жива и у њој још увек живе они који би могли да предају српску тапију на свету српску земљу.

Срби данас немају реч Милоша Обилића, од првог Видовдана па до данас, српски Владари не знају за завет пред хлебом и вином, већ пред својим менторима који у себи немају Бога.
Да ли је као што у филму о Видовдану рече Мурат "владарима важнија круна од главе"?
Мурат није знао да преко пута себе има светог кнеза Лазара, који је часно своју главу положио на свету српску земљу, где се његово име захваљујући његовом поштењу и храбрости и данас слави у сваком српском дому под српским небом.

Већ се ближи Видовдан, ускоро ће српски народ видети "ко је вера а ко невера" и да ли ћемо свету српску земљу дати за једно мало обећање, као и то "да ли ћемо у бој ићи по томе колика нам сила прети, или по томе колику светињу бранимо". Видећемо да ли данашњи српски владари на Косову и Метохији гледају као на светињу.
Да ли ће данашњи српски народ, опет сачињен од храбрих, поштених и оних који се увек дочепају власти, успети да сачува Косово и Метохију и осветла образе храбрих српских јунака, на челу са Светим српским кнезом Лазарем. Видећемо на Видовдану, а сутрадан ћемо опет упознати хероје и кукавице!
Јесмо ли све издржали да бисмо погнуте главе стали пред стуб срама?

Реч уредништва www.kosovo-metohija.com

На Видовдан 2018. године