У последње време све чешће слушамо изјаве председника Републике Србије Александра Вучића у којима он потенцира бројно стање Срба на Косову и Метохији, изгледа тражећи алиби за одустајање од борбе за наш кућни праг, нашу децу, наше светиње и гробља у којима почивају кости свих оних који су пострадали од времена Турака до данас.
Поводом последње изјаве у којој председник јасно итиче да на Косову и Метохији немамо људе, дужни смо да га обавестимо, али и све људе у Србији, да у Косовском поморављу данас живи више од четири хиљаде деце. Од овог броја скоро две хиљаде основаца похађа школу у целом управном округу, док је средњошколаца за хиљаду мање, а остатак чине деца узраста до пет година.
Дужни смо да обавестимо председника да је управљање школама са око три хиљаде српских ученика у поморављу поверио политикантима којима диригују неки људи са севера Косова и Метохије, а који у најмању руку стварају повољну атмосферу за догађаје који по свему судећи следе.
О проблему школства пишемо често и нећемо престати!
Обавештавамо Вас да сте у српским срединама на Косову и Метохији увели стање страха, које је по причама старијих косовско-метохијских Срба горе од комунизма.
Да ли нам је поред свеколиког терора потребан и терор сопствене државе?
Ако се питате зашто људи и данас одлазе одговоре ћете пронаћи од почетка до краја овога текста.
Обавештавамо председника Републике Србије да ова деца не живе сама у Косовском поморављу, да су ова деца патријархално васпитана да живе са родитељима, бабама и дедовима, а то су они исти људи са слике, који су Вам аплаудирали у Косовској Митровици на митингу који сте баш Ви одржали и да су то она иста деца која су и тога дана по ко зна који пут стрепела од тога да ли ће им се родитељи живи вратити кући.
Није тешко сазнати бројно стање Срба у поморављу, тамо данас живи више десетина хиљада Срба.
Ако не знате зашто људи одлазе, подсећамо Вас господине председниче да одлазе због све веће небриге државе на чијем сте челу и која никада није имала слуха за обичан народ, већ само за неуке вође који политику кроје у албанским кафићима у градовима у којима више нема Срба и од свега овога дебело профитирају.
Да ли сте некада покушали да проверите где завршава новац из буџета Србије који се шаље као помоћ угроженима, а посебно новац за пројекте и ко руководи пројектима?
Након што је забрањено запошљавање у српским институцијама, одлазе нам лекари који су овде рођени, свршени академски грађани свих занимања и сви одлазе у потрази за хлебом, јер нису у стању да трпе понижења оних које је неко изабрао да воде народ.
У школама одавно нема конкурса. За рад у школама потребна је валидна политичка припадност. А како се зове друштво у коме се људи упошљавају без поштовања јасно прописаних процедура?
Ако не знате коме сте нас поверили, а Ви проверите. Вође се свете обичним људима, а немоћни не могу друго него да беже од њиховог беса!
Обавештавамо Вас да овде данас и поред свега живе најтврдокорнији Срби којима је потребна само мала подршка државе, нормални људи на власти, да би сачували ово парче земље, које по свему судећи хоћете да се отарасите, али не знате како.
Још Вас обавештавамо да сте нам укинули пасоше, не дајете нам да летујемо, не дајете нам да живимо нормално.
Ова деца која живе овде, не могу да осете цивилизацију, јер им је то забрањено уредбама Владе Републике Србије.
Да ли сте некада проверили да ли људи који се баве нашим животима имају пасоше Србије и ако живе овде, да ли имају валидне универзитетске дипломе и да ли њихова деца летују и са којим пасошима?
Можда Ви мислите да смо ми луди што смо још увек овде, па Вам задајемо главобољу, али ми друге куће немамо, све да нас продате и распродате.
Зашто се устручавате да кажете Ваш план и уопште истину? На тај начин спашавате четири хиљаде дечијих живота само у поморављу.
Ми Срби који данас живимо на Косову и Метохији спремни смо на све јер смо у прошлости много тога преживели и доживели.
Везани смо за цркву, везани смо гробове предака на које никада нисте помислили када сте изговарали оне речи које нас много боле.
Можда је за Вас господине председниче прича о Косову и Метохији мит, али на том миту почива српска држава и њени темељи, а рушењем темеља руши се и кућа.
На темељу који чине наша деца стоје и Ваша деца, на плећима наше деце стоји терет целе Србије, ако наша плећа попусте, пашћете и Ви!
Срби данас живе на Косову и Метохији као што живе и они у Албанији које никада нисте ни поменули.
На крају, ако сте толико храбри, зашто то што говорите пред камерама нисте рекли ономад у Косовској Митровици, Србима са Косова и Метохије и зашто им нисте окренули леђа, отишли у Брисел и ставили потпис на папир који оптерећује "Вашу" државу?
.jpg "17. март 2004. - ПОГРОМ")
