Извод из књиге ''Манастир Драганац''
Приредио: Милорад Миња ФилићЈеромонах Кирило казује да је младић по имену Зеина из Косаче 1943. године немилосрдно секао и уништавао манастирску шуму и у томе није могао нико да га спречи. Много година потом, када се оиженио, почела су да му се рађају деца која су имала говорну ману (мутава). Касније се он сетио и схватио да га је Бог казнио што је секао манастирску шуму. 
Пре доласка међународних снага на Косово и Метохију 1999.године, отац Кирило је био једини калуђер у манастиру. Неки Албанци почели су немилосрдно да секу манастирску шуму . 
Отац Кирило је једнога дана смогао снаге да оде до њих и да их замоли да не секу манастирску шуму. 
Они нису хтели да га послушају већ су му грубо запретили. Отац Кирило се повукао, прекрстио и помолио Богу да уразуми насилнике. 
Тада је изненада стари дуб пао на неког Шиптара из Доњег Макреша. 
Остале шумокрадице су покушали да му помогну али нису успеле. Ту на месту где је секао манастирску шуму је испустио душу. 
Другом приликом по причању неких очевидаца Срба, након немилосрдне и бесомучне сече манастирске шуме, у повратку код места Грешета, посвађали су се крадљивци Шиптари и у међусобној пуцњави још један је погинуо. 

Неки Албанац из ових крајева причао је оцу Кирилу како је нека група Албанаца дошла са намером да сруши манастир. Томе су се наравно, мештани Албанци успротивили, а и догађај са двојицом пострадалих Албанаца уплашио је безумнике, и тако је светиња опстала. 
Тада је иста група или нека друга од 4-5 Албанаца, дошла у манастир и насилно узела манастирско возило (заставу 128) и отерала га. 
Отац Кирила је крађу пријавио али до дана данашњег нема одговора. 
Након ових догађаја испред манастира стационирана је јединица КФОР-а и престали многи напади на светињу и монахе. 
И данас, када су ове снаге повучене, на улазним вратима конака написано је (на енглеском, албанаском и српском) да је овај манастир под заштитом снага КФОРА. 

Након повлачења војника КФОРА испред манастира, настало је немилосрдно уништавање столетних стабала манастирске шуме. Исечено је према бројању и процени шумара Петра Стојановића из Горњег Кусца, око 4000 стабала. Када је шума већ била посечена неки сељани из Горњег Кусца хтели су само да покупе заостале гране. Међутим на срамоту, нови шумар, Србин, пријавио је ове несрећнике и тиме је шумска управа са себе и правих шумокрадица скинула кривицу.