Представници Хуманитарне Организације Срби за Србе у петак 16.04. спровели су још једну у низу великих хуманитарних акција на на Косову и Метохији. У склопу Васкршње акције наша петочлана делегација обишла је два повратничка села на подручју Метохије и испоручила помоћ у вредности од 2.600 €. У овај наш подухват финансијском подршком прикључиле су се Х.О. „Немањићи-Тићино“ из Швајцарске (са 350 €), Српска Православна Омладина Инсбрук „СПОЈИ“ из Аустрије (600 €), пријатељи организације из Лос Анђелеса иАустралије. Као и до сад ова акција није могла да прође без свесрдне подршке и уобичајеног гостопримства на високом нивоу наших пријатеља из НВО „Мајка девет Југовића“ из Звечана. Целу акцију испратила је и новинарка „Вечерњих Новости“ Драгана Зечевић.

Испоручена помоћ за повратичко село Новаке

У раним јутарњим часовима наша мала екипа стиже у Грачаницу после мањих непријатности које смо имали приликом преласка административне линије од стране шиптарских „цариника“. Одмах затим продужавамо у село Новаке крај Суве Реке где су нас сачекали пријатељи из ХО „Мајка 9 Југовића“, са Владиком Атанасијем и мештанима села. У ово село се вратило 30ак људи којипланирају да ту остану и припреме терен за повратак својих породица из централне Србије. Договор је био да се овом повратничком селу које је до скора живело од скромног социјалног додатка достави помоћ у виду 20 прасади које ће они даље узгајати и тако мало побољшати свој тежак положај. Након што су прасићи достављени и пошто смо обавили плаћање, упутили смо се до још једног повратничког села у Метохији. На путу до села Жач прошли смо и кроз Душанов царски град Призрен чије улице сада носе имена нато генерала (веслија кларка) и осталих злочинаца, вероватно у знак захвалности због броја Срба које су оставили да живе у том граду, а могу се избројати на прсте једне руке. Призор који смо затекли у селу Жач, које смо посетили на инсистирање наше пријатељице Драгане из „Вечерњих Новости“ суморни је био од суморног времена и кише која нас је пратила целим путем. 

Као што цео јужни део Космета одише америчким знамењима од војних база, преко начина финансирања шиптарске „индустрије'', разних статуа и билборда, имена тргова и улица па до застава на сваком кораку, тако и село Жач није могло да избегне американизацију. Питаће се неко сад какве везе има српско село у Метохији са америком? Има везе. Јер село Жач је модерни резерват где Срби повратници живе као Индијанци у неколико шатора без воде и струје. Слика која се урезује у памћење за сва времена. Слика за тоталну неверицу и очајање. На страну наша лична осећања, ти храбри људи су се вратили на своје огњиште да живе на њему па макар и под шатором. Неколицина њих је презимила под тим шаторима целу зиму. И поред тога што је један од повратника био претучен пар месеци уназад они су решени ту да остану, а ми смо решили да део наше помоћи преусмеримо на ове храбре људе. Такође, испоручили смо и помоћ у хигијени (1 џак) коју смо понели са собом из Београда.

Међу свим тим одраслим људима и женама, нашла се и мала српска хероина Јована која има непуних пет година, која спава у рушевинама једне куће на лежаљци за плажу која замењује кревет са својом мајком. Без својих вршњака, без играчака, без ичега. Искрен да будем мислио сам да сам научио да контролишем осећања која надолазе приликом сусрета са нашим људима по енклавама после свог првог боравка на Космету. Међутим после сусрета са малом Јованом и њеним стидљивим осмехом којим је реаговала на свако „задиркивање“ Владике Атанасије, био сам на ивици суза. После међусобне консултације и консултације са попадијом Светланом договорили смо се да остатак помоћи преусмеримо за повратнике у овом селу. Њима смо обезбедили фрижидер, шпорет на дрва, 10 пакета постељине, 10 јастука, 10 ћебади и пакет средстава за хигијену који смо понели са собом из Београда. Највећи проблем са којим се сусрећу наши повратници у селу Жач јесте недостатак пијаће воде који се мора решити у што скорије време.

 

Пут нас води даље до места Видање где смо са Владиком Атанасијем и осталим члановима нашег малог конвоја обишли радове на кући у којој ће бити отворена нова народна кухиња. То време смо искористили и да мало одморимо слушајући разноразне шаљиве приче и досетке Владике Атанасија којим је држао пажњу свих нас присутних, а поготово 15оро дечице из села Видање којима је поделио чоколаде. Путовање се завршава у Грачаници где смо усмено добили речи хвале и подршке од стране Владике Атанасије за нашу посету и уложен труд и позив да се видимо опет у што скорије време. 

Морам да напоменем да је карактеристика ове хуманитарне акције била помоћ за два повратничка села, тачније средства су уложена у ствари које треба да буду на опште добро не једној породици или појединцувећ комплетној сеоској српској заједници. Стим у прилогу желимо да изразимо својеврсно извињење нашим пријатељима из организације СПОЈИ из Аустрије чија донација од 600 евра требала да буде уручена у новцу. Уместо планираних 6 породица које су требале да добију једнаке суме од по 100 евра, СПОЈИЛИсмо њихове донације и наше и у заједничкој своти обезбедили следеће ствари: