Новоформирана општина на Косову, Ново Брдо, постала је прави рај за лопове, који кидишу на српску имовину. Ноћас је у Стражи, из штале Милована Дичића изведена стеона крава која је била један од извора прихода ове изузетно сиромашне породице, која годинама живи у нехуманим условима. О проблему који мучи Дичиће из Страже писали смо и раније и апеловали на људе добре воље да помогну. Међутим, помоћи ниоткуда.
Последња невоља која је задесила Дичиће, натерала је председника општине Светислава Ивановића да обиђе ову породицу и увери се у какавој беди живи Милован са болесном женом, две малолетне ћерке, болесном мајком и братом. Председник Ивановић је обећао помоћ, а Дичићи се и даље надају да ће им неко изаћи у сусрет, јер још увек нису изгубили веру у људе.
Ноћас је ова породица била на мети лопова који већ годинама харају у планинским селима Новога Брда. Новобрдским Србима разбојници најчешће краду стоку и пољопривредне машине. 
Само у овој години украдено је више десетина грла крупне стоке, а на мети лопова било је и домаћинство председника Општине Ново Брдо, Светислава Ивановића, коме су из штале украдена говеда.
Косовска полиција годинама не може да уђе у траг разбојницима, а како ће моћи када немају основне услове за рад.
Према незваничним подацима полицијска станица у Новом Брду, општини која се протеже на површини од око  две стотине квадратних километара, у свом поседу има само једно (не)исправно возило. Имајући у обзир да су поједина села новобрдске опшитине од полицијске станице удаљена и више од петнаест километара, такво стање је идеално за разбојнике који несметано могу да обављају своју делатност.

Након сваке крађе, косовска полиција обавља увиђај, али се све завршава само на томе, од крадљиваца никаквога трага.

Где нестаје стока коју лопови нечујно износе из српских штала, никада није откривено, а такође је непознато да ли за то постоји воља косовских власти.
Смене и хапшења командира полицијске станице у Новом Брду нису допринеле бољитку, напротив стање се погоршало.
У брдско-планинским селима Новога Брда живе углавном сиромашне породице које живе од пољопривреде и сточарства, али су многи домаћини принуђени да распродају стоку јер штету од крађе  не могу да надокнаде.
Проблем крађе стоке присутан је више од једне деценије, а ниједна крађа није расветљена.

Више о животу породице Дичић прочитајте на следећем линку: 

Апел за помоћ: Дичићи из Страже на КиМ живе на ивици беде!    

Специјалне јединице косовске полиције јутрос око 7.00 часова, започеле су претрес у селу Горње Кусце у коме живи око четрдесет припадника КБС-a српске националности, који  су "под притиском" Београда протекле недеље дали отказ на своја радна места.
Више возила, са до зуба наоружаним специјалцима РОСУ, упали су у породичне куће локалних СНС вођа где врше претрес, али и у суседном селу Шилово где се налази седиште кососвко-поморавског округа.
Према незваничним информација приведено је пет  лица, а међу њима и начелник косовско-поморавског округа Радован Стојковић, директори неких школа као и директор Националне службе за запошљавање Јован Денић.
У Шилову претрес службених просторија начелника косовско-поморавског округа и даље траје, а у том селу је ухапшен аутомеханичар Ненад Стојановић, који је раније био запослен у Војсци Србије, а све због сумње да је координирао између српских служби и припадника КБС-a.

Горње Кусце се налази надомак Гњилана, а по ахтисаријевом плану о децентрализацији ово село припада општини Ново Брдо.
Из Гoрњег Кусца у свим косовским институцијама ради највише Срба, а исти је случај са косовским безбедносним снагама КБС-a.
Сумња се да је разлог за ову акцију РОСУ специјалаца, управо, колективно напуштање КБС-а од стране Срба.

Око  11.00 часова претрес у Горњем Кусцу је завршен.

Припадници КБС-а српске националнсти ступили су у ову службу пре неколико година, а до данас њихов број је нарастао на четредесетак само из Горњег Кусца, а неколико њих је из суседних гњиланских села.  Српске власти су и тада знале да Срби масовно улазе у војску Косова, али ништа није учињено да се то спречи, већ је сада одабран овај тренутак.

Са друге стране улазак у КБС за младе Србе који су решени да остану на Косову и Метохији био је искључиво егзистенцијалне природе и због небриге српских власти за преостали народ на Косову и Метохији.

Ово није први пут да је Влада Србије позивала Србе запослене у косовским институцијама да напусте исте, а да заузврат није учињено ништа. Исто је учинила и Влада Војислава Коштунице када су радници до тада УНМИК-а позвани да напусте институције које су 2008 године прогласиле независност. Обећано није испунила ниједна наредна Влада, а људи су остали без посла и  на тај начин је подстакнуто њихово исељавање са Косова и Метохије.

Иако је то тада урађено уредбом Владе, апсурд је да суд не признаје документ који је уредно објављен у Службеном Гласнику.  

Овакве акције РОСУ полиције стварају  страх и тензију, а потези српских власти додатну пометњу међу преостале Србе. 

Наставник Марко Стојановић, заједно са својим колегом Пауном Живковићем, отет је 28. септембра 1999. године у Урошевцу. Том приликом је пољски контигент КФОР-а био задужен за њихову безбедност.

Господину Томашу Његођишу, амбасадору Републике Пољске у Београду

Поштована екселенцијо,
Прво бих желео да Вас подсетим да је Република Пољска прва словенска земља која је признала самопроглашену Републику Косово. То није нешто што би требало да Вас чини поносним. Ипак, за похвалу је што грађани Републике Пољске већински не подржавају такву одлуку, а што је свакодневно видљиво на разним друштвеним мрежама и фудбалским стадионима. Потом Вас подсећам да је 2015. године Република Пољска била уздржана приликом гласања за улазак самопроглашене Републике Косова у УНЕСКО. Ни то није нешто што треба да изазива понос. Напослетку, подсећам Вас да Република Пољска има велики суфицит у робној размени са Републиком Србијом.

Горње чињенице сам навео због једног тешког злочина за који су делимично одговорни војници Републике Пољске који су били саставни део међународних војних снага на Косову и Метохији (Kosovo-Force). Зато користим ову прилику да Вас са тим злочином упознам.

Наиме, наставник Марко Стојановић, заједно са својим колегом Пауном Живковићем, отет је 28. септембра 1999. године у Урошевцу. Том приликом је пољски контигент КФОР-а био задужен за њихову безбедност. Његови војници направили су озбиљан пропуст у времену када су припадници албанских паравојних формација спроводили етничко чишћење српског и осталог мањинског становништва на Косову и Метохији. Какво је време тада било говори податак да су истога дана албанске паравојне формације гранатирале српску пијацу у селу Бресје и том приликом је неколико лица српске националности убијено, а око 40-ак рањено!

Отмица Марка Стојановића и Пауна Живковића изведена је пошто их је пољски контигент лишио заштите. Пољски војници су их довезли из Штрпца у Урошевац, како би у некадашњој Првој основној школи преузели документацију неопходну за рад школе. Њих је у школи срдачно дочекао тамошњи директор албанске националности. Он је пољским војницима обећао да гарантује за њихову безбедност, па су они отишли даље на задатак. Када су се вратили, њих тамо више није било. Према речима албанског директора, по њих је дошло лице у црној униформи и одвело их у непознатом правцу. Од тада се Марку Стојановићу и Пауну Живковићу изгубио сваки траг.

Уважена екселенцијо,
Корачајући према истини остављамо бољи свет иза себе. Како између наша два братска народа не би остала мрља у будућим односима, молим Вас да Ваша држава учини све што је у њеној моћи да се одговорни за овај злочин изведу пред Специјални суд за ратне злочине које су извршили бивши припадници Ослободилачке војске Косова. Знам да то можете, јер је Република Пољска велика и поштована држава у свету. Морате, јер су Ваши војници направили пропуст.

Нека свака жртва буде достојанствено обележена, а сваки злочин трајно стигматизован.

С поштовањем,
Бојан Ђокић, историчар

У мешовитом српско-алнбанском селу Станишору, недалеко од Гњилана, непознати провалници извршили су седам осам провалних крађа.
Мештани су данас полицији пријавили крађу три аутомобила и професионалне музичке опреме. На срећу, два од три аутомобила су пронађена недалеко од села, јер у њима није било горива. Лопови су однели аутомобил марке "ПОЛО", власника П.Митровића и професионалну музичку опрему С.Костића.
На мети лопова и овога пута су били мештани српске националности, а оволики број крађа у једном селу, за једну ноћ, готово никада није забележено.
Крађе у новобрдској и гњиланској општини су у порасту у протекле три године.
Крађа стоке и пољопривредних машина у овом крају Косова и Метохије, главна је мета разбојника.
Косовска полиција није расветлила  готово ниједан случај провалничких крађа у овој општни, што је резултирало хапшењем и сменом командира полицијске станице Бедри Шукрије. Ни смена полицијских челника новобрдске општине није смањила стопу криминала, већ напротив, разбојници у последњем случају крађе у Станишору демонстрирају силу над немоћним  мештанима српске националности.
Претпоставља се да је банда која годинама делује на овим просторима мултиетничка и добро организована, јер полиција "не може" да их разоткрије.