Између брда и долина прошараних рекама и потоцима, шумама и ливадама, протеже се шарпланинска варошица Готовуша са 1300 становника српске националности. Налази се у саставу општине Штрпце, на југу српске Аутономне покрајине Косово и Метохија, на североисточним падинама Шар-планине, са обе стране горњег тока реке Лепенац и Готовушке реке. Насеље је добило име по готовим, разрађеним пољима на која су дошли преци садашњих становника Готовуше.

Према досадашњим археолошким испитивањима и открићима, територија данашње Готовуше је била насељена више хиљада година уназад. Ту су, пре свега, остаци утврђења "Градиште" (Зидовница), где постоје трагови да је насеље имало водовод и канализацију, као и скоро откривени мозаик старе цркве из ВИ века нове ере.

У писаним документима, Готовуша се први пут помиње 1331. године у једној од повеља српског цара Душана Силног. Као и цела средњовековна Србија и Готовуша највећи процват доживљава управо за време цара Душана, када је кроз насеље пролазио каравански пут који је повезивао царске градове Призрен и Скопље.
Тим путем је пролазио велики број трговаца који су трговали са Готовушанима. Трговци су продавали усољену морску рибу и маслиново уље, а заузврат су добијали вино и винову лозу која је била веома заступљена у том крају. Српски средњовековни владари имали су своје поседе у Готовуши, о чему најбоље сведоче народне песме и сачувана имена неких предела као што су “Цареве ливаде" и "Царева глава".

У Готовуши постоје и две цркве, из 14 и 16 века: Црква Пресвете Богородице и црква Светог Спаса на чијим зидовима су најлепше и најочуваније фреске у Сиринићкој жупи. Цркве су од изузетног значаја и под заштитом су Републичког завода за културу Србије као вредно културно-историјско наследје. По народном предању, у Готовуши су неко време биле чуване мошти српског цара Уроша Нејаког, али су касније пренесене у манастир Јазак на Фрушкој гори.

Готовуша није потпала под турску власт одмах после Косовске битке. То се десило тек 66 година касније, када је извршен и попис становништва. У опширном катастарском попису 1455. године, Готовуша се бележи као област Вука Бранковића. Према том попису, Готовуша је имала 79 домаћинстава која су била задужена да на име пореза измире 6.014 акчи и плаћају ушур на приход од винограда - 30 чабара вина.
Живот Срба под турском влашћу био је веома тежак, па се велики број људи одселио према центалној Србији и Аустроугарској, у сеоби под вођством српског Патријарха Арсенија ИИИ Чарнојевића, али су Готовушани, и поред тога, успели да у вишевековном ропству сачувају од заборава српску веру, своја вековна огњишта и народне обичаје.

Српска војска је ослободила Готовушу од турског ропства 13. октобра 1912. године. Победу српске војске и ослобођење су огласила црквена звона на готовушким црквама, позивајући народ на окупљање и проповеди. Српској војсци су приређени свечани дочек и славље које је трајало неколико дана. Петовековни турски јарам је збачен и највећи сан је остварен: Косово се поново нашло у саставу Србије!

Иако је у Готовуши постојало неколико црквица, свештеници нису, као у осталим деловима Србије, водили рачуна о описмењавању народа, већ само о проповедању православне вере, па се јављају идеје о оснивању школе. Прва школа у Готовуши почела је са радом 1897. године, за шта је најзаслужнији њен први учитељ Рајко Урошевић, по коме и школа данас носи назив.

Уз образовни рад са децом, учитељ Рајко се бавио и општим просвећивањем људи у Готовуши, учио је народ гајењу и калемљењу воћа, гајењу пчела, био је саветник у сеоским и правним пословима, развијао добре односе медју људима, помагао у лечењу мештана народним лековима. Био је иницијатор изградње првог модерног водовода у Готовуши, који је саграђен 1912 године. Учитељ Рајко је редовно слао извештаје из Готовуше тадашњем конзулу Краљевине Србије у Приштини Браниславу Нушићу.

Прва задруга у Готовуши основана је 1931. године, захваљујући залагању учитеља Милана Јевтића. Пре оснивања задруге, у Готовуши су постојале три бакалске радње. Председник ове кредитно-продајне задруге био је Стајко Добросављевић,а благајник Стеван Максимовић. У задругу је ступио велики број домаћинстава из Готовуше али и околних села.

На узвишењу Чука налази се симбол и заштитни знак Готовуше - крст висок 6 метара. По народном веровању, у давна времена у селу су се рађала здрава деца која су се касније разбољевала. Мештани су због тога тражили савет од локалног свештеника и он им је саветовао да упрегну два вола близанца која ће вући плуг, да на месту где буду заорали ту и заврше круг, да изору бразду око целог цела и да у центру круга направе крст. Мештани су тако урадили и направили крст од камена који су довлачили из реке. Тако је крст сачувао Готовушу и њену децу у њој.

Крст данас представља симбол и заштитни знак Готовуше који посећује велики број људи из свих крајева Србије и света. Зачетник и најзаслужнији човек за развој туризма на Шар-планини био је Стојко Добросављевић из Готовуше и по њему први туристички објекат на Шар-планини носи име "Стојкова кућа".

Околина Готовуше обилује изузетним природним лепотама. Одмах изнад места су обронци и врхови Шар-планине. На југоистоцној страни су: врх Љуботен висок 2498 метара, Црни врх, Гавраник, Главе, Кокошиње, Жељкина вода као и излетиште “Бела вода”.

Готовуша је састављена од неколико махала (насеља): Ново насеље, Ђурђеви, Стојчеви, Петкичини, Зангини, Костићеви, Репиново и Кевкине.
И Готовуши се одржава и низ фолклорних манифестација и народних обичаја који се цувају од заборава: Маскенбал "Вучари", који се одржава на празник Беле покладе, Процка, Мавање кумбара, Лазарице и Велигдан.

Готовуша нимало не заостаје за већим срединама у погледу културе. Одмах после другог светског рата саграђен је Дом културе у којем се организују разне културно-уметничке манифестације. Чувари народне традиције Готовуше су КУД "Младост" и Певачка група, који проносе славу Готовуше и Србије широм света са низом награда освојеним на разним такмичењима.

Најзаступљенији спортови у Готовуши су фудбал, кошарка, рукомет и одбојка. Најпознатија екипа је ФК Готовуша - једна од најбољих екипа малог фудбала на простору Косова и Метохије, са великим бројем освојених турнира и трофеја. Најпознатије спортске манифестације које се организују у Готовуши су: Турнир генерација "Цветница"; Ноћна лига у малом фудбалу; кошаркашки, одбојкашки и шаховски турнири.

Према писању Атанасија Урошевића,  Готовуша се први пут помиње у отоманском попису из 1455. године, као велико село са 64 српске куће и православним свештеником. У селу постоји Црква Светог Николе из друге трећине XVI века, која се данас налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од изузетног значаја,у склопу споменичке целине Цркве Сиринићке жупе. Раније је вероватно била посвећена Светом Димитрију или је био Храм Светог Спаса. Друга готовушка црква је посвећена Успењу Пресвете Богородице. Изнад села, у близини старетврђаве Зидовце, стоје трагови неке старе цркве.

Бугаркини (4 кућа, Св. Петка), староседеоци. Презиме им је дато по томе што се неко од њихових предака на печалби оженио Бугарком.

Космоћевићи (18 кућа, Св. Петка) су непознате старине.

Ђурђевићи и Кућановићи (18 кућа, Св. Петка) су непознате старине.

Кевкићи (25 кућа) и Тороћеви (23 кућа), оба са славом Св. Николе, досељени крајем XVIII века из околине Скадра, из села Сероја. Појасеви уназад за Кевкиће од досељења: Добросав 90 година, Симеон, Миленко, Стеван.

Пројчевићи (2 кућа, Св. Никола), досељени из Полошке области. При досељењу су славили Св. Арханђела, па како су били једини у селу с том славом, а сиромаси, то нису могли да издрже са дочеком гостију, те су променили славу и узели дан Св. Николе, који су још неки славили.

Стојчевићи (8 кућа, Св. Арханђео), такође досељеници из Полошке области.

Чантрићи (24 кућа, Св. Петка), досељени око 1830. године из Семања код Качаника. Даља старина им је у Бурнику код Урошевца.

Готовуша је данас модерна шарпланинска варошица која представља симбол опстанка Срба на својим вековним огњиштима на Косову и Метохији.

На Косову и Метохији су прошле недеље одржани парламентарни избори, који сасвим вероватно у будућности неће проћи без Срба, ма у коликом броју они живели овде.
Да време лечи све ране, доказује и то да је пре осамнаест година  било потпуно незамисливо да ће се Срби једнога дана отимати да уђу у парламент државе Косово, заједно са албанским политичарима, који су уједно учествовали у проглашењу независности.
За разлику од прошлих локалних избора на којима је учествовала "Српска листа", на једној страни и остале српске политичке партије на другој, ове године је "Српска листа" била јединствена, али само на гласачком папиру.
Унутар "Српске листе" било је неколико политичких струја, мање или више фаворизованих од стране Београда. На једној страни су људи који тренутно учествују у локалној власти, а на другој су они који су на прошлим изборима били против "Српске листе" или заједно против трећих, итд.
Намерно или случајно, овакво стање у "Српској листи" одобрио је званични Београд, одакле се  креира политика коју тренутно воде српски политички представници на Косову и Метохији. Зашто је важно да Срби буду разједињени видеће се у периоду који следи.
Вођена је кампања сви против свих у "Српској листи".
Данас након осамнаест година откако је Србија демонтирала највећи део институција, које чине једну државу, Срби се суочавају са највећим нејединством.
Осетио се жар борбе из Милошевићевог времена, када су многи желели да време од расписивања до завршетка избора проведу у некој другој земљи.
По први пут у политичкој кампањи су били укључени сви руководиоци и косовских институција и институција Србије на Косову и Метохији.
Коначно, резултат овакве кампање је велика излазност Срба на косовским парламентарним изборима, на којима су највише гласова ипак однеле албанске политичке партије,  са нимало пријатним изјавама, усмереним против Срба и Србије у предизборној кампањи. Можда су Срби искористили и своју последњу прилику да гласају на косовским изборима, јер ако се тренд исељавања настави, сасвим је вероватно да ће многи Срби у наредне четири године морати да заувек угасе своје вековно огњиште.
И поред  таквих изјава албанских политичких представника, Срби су своје изборне "успехе" славили више него Албанци.
Главна борба се ипак водила између Срба са севера Косова и Метохије тј. из Косовске Митровице и оних који живе јужније од издвојеног града, који тежи отцепљењу од осталих Срба.

Поједини кандидати из Српске листе за своје симпатизере су организовали бројна дружења између запаљивих говора. Па је тако било фолклора и патриотских песама. Косовски Срби који оваква "културна" збивања могу да виде само једанпут у четири године, масовно су се окупљали да виде, а и да чују шта им се ново нуди у будућности, коју наравно не виде на Косову и Метохији, јер се претпоставља да је само ове године Косово и Метохију напустило више стотине младих брачних парова, а то већ годинама уназад показује број уписаних првака у српским срединама.

Једанпут у четири године српски политичари из централне власти Косова посете и оне Србе који живе у изолованим срединама, јер је ово јединствена прилика да сви Срби на Косову и Метохији буду једнако вредни  и они на северу Косова и Метохије и они у Гораждевцу или Штрпцу.

Један Србин из Шилова (Косовско поморавље) који је до недавно учествовао у локалној гњиланској власти, , отишао је корак даље од осталих. Наиме, он је на изборе кренуо обучен у традиционално-народној ношњи , као прави Србин, са погачом, шајкачом на глави, и са великим дрвеним крстом у рукама, а за њим су ишли његови укућани, кумови, као и најближа родбина, организовано у ред пред гласачке кутије, да уз Божју помоћ изаберу представнике власти у косовском парламенту.

Иначе у овом крају политичке кампање знају да буду јако оштре, али је занимљива чињеница да у Влади Косова на утицајним позицијама готово да нема представника Срба из овога краја. Главне позиције заузимају политичари са централног Косова и Метохије, а од скоро и политичари из Косовске Митровице, који све више узимају учешће у косовској власти.

У знак захвалности својим бирачима који су напорно радили, поједини кандидати који су задовољни исходом избора, организовали су још по неко дружење, на којима су уз пиће сумирани утисци.

И сада је остало још само само да прођу и локални избори који следе, па да сви заједно кренемо у "бољи живот".

Фото: Фејсбук

Здравствени систем Републике Србије на Косову и Метохији налази се пред пропадањем, јер је брислеским споразумима потпуно угрожен опастанак здравствених амбуланти у српским срединама на читавом Косову и Метохији где и данас у потпуно нељудским условима живе Срби, којима је овакав вид здравствене заштите, након отимања болница после 1999. године, више него неопходан.

У здравственим установама јужније од Косовске Митровице већ месецима нема основних медицинских средстава за лечење пацијената. Готово у свим амбулантама на централном Косову, поморављу, у средачкој и сиринићкој жупи, месецима нема  шприцева, игли и осталих најосновнијих медикамената. Полице у апотекама су такође празне, па су зато пацијенти принуђени да лекове купују у приватним апотекама које се налазе у непосредној близини амбуланти, чији власници задовољно трљају руке. Не ретко, због недостатка новца пацијенти се враћају кући без добијања адекватне здравствене помоћи.

Тешка ситуација је у јединој интернистичкој болници јужније од Косовске Митровице, у Лапљем Селу, где се сваког тренутка лечи више од двадесетак Срба,  у монтажној болници, кроз коју је протеклих година прошло више хиљада пацијената, у којој је спашено много људских живота. Не ретко у свим амбулантама на Косову и Метохији, које функционишу по српском систему помоћ затраже и Албанци.

Отварањем породилишта у Пасјану, чију је изградњу финансирала Влада Косова, а свечано отворио Александар Вучић, опстанак локалних сеоских амбуланти озбиљно је доведен у питање. Из болнице у Шилову пресељена је комплетна управа Здравственог центра, возни парк, инвентар, као и медицински инструменти из амбуланти где данас живи највећи број Срба у поморављу.
Влада Србије и Министартсво Здравља Републике Србије не одобрава запошљавање нових лекара како би несметано финкционисала болница и амбуланте у поморављу.
Влада Србије је недавно именовала др. Зорана Перића за директора Здравственог центра Гњилане, који је и сам из села Пасјане у коме се налази болница грађена средствима Владе Косова, на којој нема обележја Министарства Здравља Републике Србије.
Данас у опустошеним амбуланатама у општинама Косовског поморавља, Косовској Витини, Косовској Каменици, Новом Брду и Гњалану, помоћ могу добити само они који имају новца да купе све што је потребно за њихово лечење.

У амбулантама у селима  Клокот, Партеш, Коретиште, Понеш, Станишор, Прековце, итд.  данима нема лекара, па су људи принуђени да за обичан преглед иду у Пасјане, које је у најбољем случају удаљено 13, а у најгорем случају и до 25 километара.
Из Здравственог центра Гњилане чије је седиште до недавно било у Шилову,  у пензију је отишло неколико лекара специјалиста, а такође је неколико добило премештај у Србији, на њиховом месту није запослен ниједан нови лекар, иако се број ново свршених лекара константно повећава.
Такође, у здравственом центру Гњилане предност у запошљавању немају лекари који са породицама живе на Косову и Метохији.

У Здравственим центрима у Грачаници и Гњилану, у већини случајева породице лекара живе у Србији.

Већина младих лекара који немају могућност да се запосле и заснују породице у местима где су рођени, морају да срећу потраже у иностранству.
Недостатак лекара највећи је проблем у овој Здравственој установи на Косову и Метохији, иако је на почетку године прилоком отварања болнице у Пасјану премијер Владе Србије, Александар Вучић обећао квалитетнију медицинску заштиту. Напротив, Срби су добили лошију здравствену заштиту, него што су имали 2000. године.
Скоро 40000 Срба од почетка 2015. године суочава се са већим проблемима у функционисању здравственог система Републике Србије, који све више   подсећа на Здравствени систем Косова.

Данас око 9 часова косовска полиција је на Брезовици ухапсила петнаесторо Срба, радника Националног парка "Шара".

Према наводима косовских медија, криминалистичка јединица косовске полиције у сарадњи са регионалном полицијском службом ухапсила је петнаесторо Срба, због како се наводи "кршења економских овлашћења" и " бесправне сече шуме", што је кажњиво по кривичним законику Косова.

За петнаесторо Срба одређен је притвор, а приликом хапшења заплењена је одређена количина докумената, печата и шумарских чекића.

Ђурић: Кршење споразума из Брисела

Ухашени радници налазе се у притвору у Урошевцу, а Ђурић је тим поводом одржао ванредну конференцију за новинаре у Бриселу и најавио како ће oд премијера Александра Вучића затражити сазивање хитне седнице Владе.

"Јутрос, нешто после десет часова, до зуба наоружана јединица косовске полиције РОСУ упала је у национални парк Шара на Брезовици и ухапсила све раднике које су тамо затекли", рекао је Ђурић.

Оцењује да је реч о грубом нападу на основна права косовских Срба, гажењу свега што је досад договорено у бриселском дијалогу и провокацији усмереној према целој Србији.

Шеф канцеларије за КиМ напомиње да је ова акција повезана са покушајем Косова да се учлани у Унеско и да је на делу покушај да се Србији наметне насилно прихватање једнострано проглашене независности Косова.

"Србија не сме да ћути и неће ћутати пред настојањем да јој се отме културна баштина и пред гажењем основних права нашег народа на КиМ", подвукао је Ђурић и додао да је незадовољство Београда пренео и представницима ЕУ.

Наводи како има информације да постоји покушај да се у преговарачку платформу за отварање поглавља 35, која се тренутно припрема у Бриселу, уграде одредбе којима се унапред одређује исход бриселског дијалога и наметне став Приштине о статусу Косова.

"Ми сматрамо да Европска унија треба да задржи објективност и неутралност у вези са статусом", нагласио је Ђурић и додао да очекује да се Влада на ванредној седници јасно одреди како према хапшењу Срба на Брезовици, тако и према настојањима Косова да уђе у Унеско.

"Сада је време да подвучемо црту и да донесемо прави политички суд о томе у ком правцу иде бриселски дијалог и да анализирамо да ли је то што нам се намеће заиста нормализација односа са Приштином или наметање њиховог става о статусу", нагласио је Ђурић.

Школска година за око 20000 ученика српске националности по наставном плану Републике Србије почела је данас на Косову и Метохији. Чији ће печат на крај у школске године бити на докуметима свршених основаца и средњошколаца, није познато.

Тренд опадања броја уписаних ученика у први разред основних школа наставио се и ове године, па је због тога у појединим школама број наставног особља готово једнак броју ученика.
И ове као и претходних година на последњем месту је заинтересованост школских управа да задрже преосталу децу да школовање наставе на Косову и Метохији, већ се приоритет ставља на упошљавање радника без обзира на нестручност, па се у много случајева јавља непотизам и разноврсна сплеткарења.

Половина наставног кадра и ове године се састоји углавном од људи чије породице живе у Србији и оних који своју децу не желе да школују овде, иако за тај посао конкуришу млади образовани кадрови који живе на Косову и Метохији.

Тзв. "Викендаши" распуст су провели код својих породица у Србији, па им је и за тај период плаћен косовски додатак. Због чудне политике школских управа, приоритет у запошљавању немају они који са породицама живе на Косову и Метохији.

Због тога што је просвета један од два система који упошљава највише људи, зато постоји и већа манипулација људима који су због неколико часова у настави дужни да се определе за политичку опцију која им "даје" посао.

У највећем српском селу у поморављу, на Косову и Метохији, у Пасјану, ове године у први разред биће уписано дванаесторо деце.
Пасјане је српско село са преко 600 домаћинстава, а до 1999. године у Пасјану је сваке године први разред похађало више од педесоторо деце. Иста ситуација је и у остала два српска села у општини Партеш-Пасјане. Млади из Пасјана масовно напуштају село и траже азил у европским земљама.

У средњим школама на Косову и Метохији за упис у први разред у зависности од школе дељен је новац, рачунари, па и краве...

У ГЊИЛАНСКОМ КРАЈУ ЗА УПИС У СРЕДЊУ ШКОЛУ ДЕЦИ НУДЕ "ПЛАТУ", ТАБЛЕТ, КРАВУ И ДОБРЕ ОЦЕНЕ

У локалним биртијама, уместо на конкурсима, догађа се трговина часовима, а просветне инспекције никада нису утврдиле нерегуларности, иако бројне предмете предају неквалификовани наставници, па чак и са средњим образовањем.

Зато је број породица која због школовања своје деце  одлазе са Косова и Метохије све већи, а уколико се овакав тренд настави, бројне школе на Косову и Метохији биће затворене наредних година.

(фото: архива)

Аутобус аутопревозника "Тандемс" из Штрпца, каменован је синоћ око 22 часова на путу  Косовска Витина - Штрпце код места Грабица од стране групе Албанаца.

Том приликом је лакше повређен један путник, а на аутобусу је поломљено бочно стакло.
Аутобуси Тандемс саобраћају свакога дана на линији Брезовица - Гњилане - Београд и једина су аутобуска линија коју користе Срби из поморавља и Сриринићке Жупе.

У селу Пасјане где се налази седиште новоформиране општине Пасјане данас је свечано отворена нова болница. Отварању болнице присуствовао је прдседник Владе Републике Србије Александар Вучић са сарадницима.
Око 11 часова Вучић је уз полицијску пратњу КПС-а из правца Прешева, на прелазу Мучибаба дошао у Пасјане где су га чекали окупљени грађани, углавном радници српских институција у Косовском Поморављу и мештани Пасјана.

"Влада Србије вас није заборавила и неће вас заборавити. Намеравамо да и овде, као и у Грачаници и Косовској Митровици, отворимо своје канцеларије", поручио је премијер пред неколико хиљада грађана који су га дочекали уз аплауз и заставе Србије.

Вучић је истакао да су потребни веће присуство институција Србије на Косову, као и инвестиције.

"На нама је да вам обезбедимо путеве, да вам обезбедимо посао", казао је он.

Отварајући Породилиште, председник владе је навео да се управо на Косову рађа највећи број деце у Србији.

"Ово је наша колевка и нико нас неће спречити у томе да се деца овде и даље рађају", додао је он.

Болница у Пасјану изграђена је средствима косовске Владе, а камен темељац исте поставио је тадашњи потпредседник Владе Косова Слободан Петровић заједно са тадашњим председником општине Ненадом Цветковићем.

Опремање болнице медицинским средствима помогло је Министарство здравља Републике Србије.
Након Пасјана, председник Владе Србије Александар Вучић обићи ће Грачаницу и Штрпце.

"Добро дошао у Републику Косово"

На излазу из Пасјана ка Гњилану налази се десетине окупљених Албанаца који чекају да колона са премијером Србије прође тим путем уз транспарент исписан на албанском језику „ Mirë se vini në Republikën e Kosovës (ДОБРО ДОШАО У РЕПУБЛИКУ КОСОВО)“. У близини окупљених Албанаца налази се већи број припадника КПС-а.

На путу за Штрпце ће поред пута српског премијера дочекати бројне Албанске заставе јављају косовски медији на Албанском језику.

(foto: BotaSot)