Школа у Пасјану,  је до 2000. године имала и до 450 ученика, а данас Основну школу Миладин Поповић у овом српском селу, надомак Гњилана, похађа 176 ђака, а сваке године их је све мање.
Данас родитељи и поједини наставници, који имају храбрости покушавају да се супротставе руководству школе и мешању политике у њен рад, али се њихов глас не чује. Бројним писмима које смо путем електронске поште добили ових дана, у обавези смо према читаоцима да се надовежемо на претходни текст и објавимо неке детаље о раду школе у Пасјану код Гњилана.
Бројне екипе просветне инспекције, које су боравиле у овој косовско-метохијској школи нису уочиле главне неправилности.
Оно што родитељима и наставном особљу Основне школе Миладин Поповић у Пасјану боде очи, је непотизам и мешање политике, тј.постављање људи без искуства у вођењу школе и људи којима је лични интерес пре свега.
"Пасјанска школа у је прошлости изнедрила велики број кадрова, а данас се стидимо какав квалитет наставе имамо, све због тога што су неки умислили да је она њихово приватно власништво".
Многи су вођени тим проблемом одавно одлучили да своју децу пошаљу на школовање у дргој средини.
Бора Николић, секретар је школе више од петнаест година. За то време, овај "искусни правник" успео је да у школу запосли своје три ћерке, једног зета и неколицину рођака, али и да се у његовој "владавини" број ђака умањи за више од 50%. Просветној инспекцији је и ово изгледало као најнормалнија ствар.
Бојан Максимовић, иначе зет секретара и доскорањи директор ове школе, пре краја другог мандата је дао оставку на место директора, а на његово место је постављен Горан Керић, који је као и све остале школе у окружењу у В.Д. стању, а о његовој евентуалној смени неће одлучивати Школски Одбор, већ школска управа и локални политичари.
Запослени у овој школи кажу да је постављење В.Д. директора прелазно решење до поновног постављења секретаровог зета. Запослени не крију да Николић има подршку политичке опције којој припада начелница Школске управе за Косово и Метохију о којој смо писали у претходној објави.
Основној школи Миладин Поповић у Пасјану рачун је већ одавно блокиран, а тренутно дуговање за струју износи 800 евра. Школска сала одавно прокишњава, а настава у њој се одвија без грејања. Огрев за школу је обезбеђен само за половину грејне сезоне, што значи да ће основци у Пасјану ускоро остати без грејања.

Руководство школе је на место помоћног особља пре неколико година запослило сина једног од чланова Школског Одбора, сада познатог двоструког убицу Горана Петровића из овога села, иако су и тада знали да је поменути младић у то време конзумирао опојна средства као и то да је имао криминални досије.
Петровић је добио отказ тек након оружане пљачке једне мењачнице одакле је однео више десетина хиљада евра.

Све у свему ово наизглед "државно здање" је готово потпуно у приватном власништву ове породице, која је у најмању руку задужена за образовање деце у Пасјану.
Незаинтересованост Школске управе за квалитет образовања, прети да се у наредним годинама у селу, које је некада бројало и до 600 кућа, број ученика сбуде мањи од 100.

Изборни резултат "Српске листе" у општини Партеш-Пасјане наћи ће се пред Врховним судом Косова, пошто је Централна изборна комисија Косова одбила да потврди убедљиву победу кандидата "Српске листе".

Претпоставља се да је Централна изборна комисија на основу пријава о притиску на гласаче цео случај пребацила на одлучивање Врховном суду, који ће донети одлуку да ли ће се у овој децентрализованој општини са већинским српским становништвом одржати други круг гласања  или ће бити признат изборни резултат из првог круга.

Дан пре избора у Пасјану су након што се на интернету појавио аудио снимк телефонског разговора између активста "Српске листе" и кандидата за председника општине, ухапшена двојица активиста Српске листе.

Врховни суд Косова одлучиваће и о изборним резултатима у општинама Глоговац и Јуник.

Као никада до сада, Срби на целом Косову и Метохији боре се за власт у косовским институцијама.
Узавреле страсти политиканти користе за манипулисање бирачима. Неки су гласали пре гласања, а друге треба "убедити" данас, уценом, можда и новцем...

За победу Српске листе на косовским локалним изборима у погон су стављени сви расположиви ресурси државе Србије на Косову и Метохији. 
На скупљању гласова су ангажовани руководиоци школа и здравствених установа на Косову и Метохији које функционишу по систему Републике Србије.  Вишечланим породицама подељене су пољопривредне машине, грађевински материјал, а у игри су и за сада непроверене приче у куповини гласова новцем.
На тај начин Србима на Косову и Метохији није дозољено да сами одлуче о својој будућности, а у томе ће их спречити и они који су са Косова и Метохије отишли одавно и продали своја имања, а организовано и за "дневницу од 20 евра и плаћени превоз" долазе из Србије само да би гласали одређене политичке опције. Ко плаћа и одакле новац, никоме није познато.

Тако је на прелазима  са Косовом код Рашке од јутрос до поднева забележен прелазак возача Дома здравља Рашка С.И.  службеним возилом већ четири пута, а да чудо буде веће, тај исти возач развози путнике из правца Србије ка Косовској Митровици и назад до Рашке, обајвљено је од стране Грађанске иницијативе Оливер Ивановић.
 
Као и раније и овога пута је најврелије у Пасјану.  У овој општини Косовска полиција по налогу тужиоца је јуче  ухапсила двојицу активиста Српске листе коју подржава званични Београд, а у неколико кућа је извршен претрес.
Претпоставља се да је хапшење уследило након што је на интернету објављен снимак  разговора једнога од кандидата за председника општине Партеш-Пасјане, како се договара са ухапшенима око плаћања гласова.  Видео снимак је убрзо нестао иако је био објављен на сајту једне косовске телевизије, а није искључена могућност да је видео снимак монтиран.

Двојици Срба је одређен притвор од 48 сати.

На прелазима Кончуљ није дозвољен улазак два аутобуса који су из Ниша кренули са бирачима у Ново Брдо, који су организовано пошли на гласање. Гласачи не одустају ода гласања па административни прелаз прелазе пешке, а мало даље их чекају аутомобили којима их активисти политичких опција  развозе до одређене дестинације на којој гласају.
У Општини Клокот-Врбовац су отишли корак даље. За бираче Српске листе пре две вечери организован је наступ фолк певачице Драгане Мирковић, а као главни организатор ове шоу представе наводи се нико други до братство манастира Хиландар. 
У Грачаници је дошло до туче двојице Рома, од којих је један ухапшен..

Јунске ноћи 1907. године, група од 33 комита из централне Србије је по наређењу Војводе Вука ( главнокомандујућег комитских чета) , током ноћи ушла на подручје данашњег Косова (које је тада још било под турском окупацијом).

Војводе Драгољуб Николић и Душан- Раде Радивијевић су предводили 31. комиту и преко планине Козјак су дошли до Ранилуга где су обедовали, и одмах по мраку наставили преко Угљара, ка селу Пасјане код Гњилана. У Пасјану су се док је још био мрак сместили у Храму Преображења Господњег. Све је скривано од мештана и само је пасјански свештеник знао да су у олтару и на балкону храма 33 комите. Планирали су да се поделе у 2 групе и да заштите Србе из Гњиланског краја од планираног Турског и Арнаутског зулума. 

Никола Т. Костић

Захваљујући несебичном залагању Др Обрада Шошића, са јужне стране цркве  на месту  где су сахрањена четворица српских комита постављено је спомено обележје у виду белог крста. 

спцогњилане.цом

Вест да је у породилишту у Пасјану ноћас рођено четворо деце, од тога три девојцчице и један мушкарац, најлепша је вест која се Србима догодила у последњих осамнаест година, али вест да је у овом породилишту у првих седам месеци ове године рођено 52 детета нимало не охрабрује преостали српски живаљ у поморављу, поготово не просветаре, чија ће радна места ускоро бити угашена и тако ће бити примирани да оду са Косова и Метохије. 
Млади се све чешће одлучују да напусте Косово и Метохију због неадекватних услова за живот. 

Пасјане село са око 600 домаћинства,  у коме се налзи породилиште, напустило је више стотина становника.
Косовско-поморавски округ обухвата општине Гњилане, Косовску Каменицу, Витину и општину Ново Брдо у којима, претпоставља се данас живи више од 20000 Срба, а некада је само у Гњилану, граду који је остао без Срба, живело петнаест хиљада, док је број деце у сеоским школама на овом делу Косова и Метохије био вишеструко већи него данас.
Данас у бројним српским селима у поморављу у први разред неће кренути ниједан ђак.

Влади Србије, локаним властима и Министратсву Здравља Републике Србије требало је више од петнаест година да схвате потребу Срба из поморавља за породилиштем. До тада, Српкиње су децу рађале у породилиштима широм Србије, најчешће у Врању, Грачаници или у Косовској Митровици. Данас већина те деце не живи на Косову и Метохији.
Иако је локалним политичарима, као и онима из врха власти отварање породилишта један од највећих успеха, по свему судећи за Србе који живе на Косоову и Метохији са породилиштем се много закаснило.

Један од разлога због којег Срби одлазе са Косова и Метохије је и неадекватна свеукупна здравствена заштита коју пружају српске здравствене установе на Косову и Метохији.
Иако је зграда изграђена косовским средствима и самим тим је у власништву Министрства Здравља Косова, болницу је отворио Александар Вучић, који је наравно забранио упошљавање медицинског кадра којим би се омогућио несметани рад ове здравствене установе. У породилишту данас хонорарно раде лекари који долазе из болница у централној Србији.

Недавни локални избори нису мимоишли ову здравствену установу, као један од најмоћнијих инструмената за прикупљање гласова.

ОК Радио: Петровић је ухапшен у четвртак увече код Предејана, након интензивне потраге, а у хапшењу су учествовале заједничке снаге Жандармерије и Полицијске управе у Врању, преноси ОК радио из овог града.

Горан Петровић, Србин са Косова, терети се да је усмртио невенчану супругу Ј. И. (21) и њену мајку Д. И. (42), док је ранио једногодишњу ћеркицу, којој је лекарска помоћ указана у Здравственом центру у Врању одакле је пребачено у Клинички центар у Нишу.

Ова породица пореклом је из околине Гњилана, тачније из села Ранилуг и Пасјане.

Он је спроведен у Окружни затвор у Врању, на основу потернице Вишег суда због постојања основа сумње да је извршио кривично дело тешко убиство.

Виши јавни тужилац у Врању Данијела Трајковић каже да је осумњичени ухапшен по потерници и да му је одређен притвор до 30 дана.

Он је у петак изведен на саслушање судији за претходни поступак, а затим и надлежном тужиоцу који обрађује овај предмет.

Трајковићева наводи да из безбедносних разлога и због интереса истраге не може да јавности да више информација о случају а преноси ОК радио.

Према сазнањима КМ Новина Горан Петровић се извесно време скривао на Косову и Метохији што је мештанима села Могила, у околини Косовске Витине, узроковало страх, узнемирење и огорченост како тврде, несавесним радом локалних полицијских служби.

Здравствени систем Републике Србије на Косову и Метохији налази се пред пропадањем, јер је брислеским споразумима потпуно угрожен опастанак здравствених амбуланти у српским срединама на читавом Косову и Метохији где и данас у потпуно нељудским условима живе Срби, којима је овакав вид здравствене заштите, након отимања болница после 1999. године, више него неопходан.

У здравственим установама јужније од Косовске Митровице већ месецима нема основних медицинских средстава за лечење пацијената. Готово у свим амбулантама на централном Косову, поморављу, у средачкој и сиринићкој жупи, месецима нема  шприцева, игли и осталих најосновнијих медикамената. Полице у апотекама су такође празне, па су зато пацијенти принуђени да лекове купују у приватним апотекама које се налазе у непосредној близини амбуланти, чији власници задовољно трљају руке. Не ретко, због недостатка новца пацијенти се враћају кући без добијања адекватне здравствене помоћи.

Тешка ситуација је у јединој интернистичкој болници јужније од Косовске Митровице, у Лапљем Селу, где се сваког тренутка лечи више од двадесетак Срба,  у монтажној болници, кроз коју је протеклих година прошло више хиљада пацијената, у којој је спашено много људских живота. Не ретко у свим амбулантама на Косову и Метохији, које функционишу по српском систему помоћ затраже и Албанци.

Отварањем породилишта у Пасјану, чију је изградњу финансирала Влада Косова, а свечано отворио Александар Вучић, опстанак локалних сеоских амбуланти озбиљно је доведен у питање. Из болнице у Шилову пресељена је комплетна управа Здравственог центра, возни парк, инвентар, као и медицински инструменти из амбуланти где данас живи највећи број Срба у поморављу.
Влада Србије и Министартсво Здравља Републике Србије не одобрава запошљавање нових лекара како би несметано финкционисала болница и амбуланте у поморављу.
Влада Србије је недавно именовала др. Зорана Перића за директора Здравственог центра Гњилане, који је и сам из села Пасјане у коме се налази болница грађена средствима Владе Косова, на којој нема обележја Министарства Здравља Републике Србије.
Данас у опустошеним амбуланатама у општинама Косовског поморавља, Косовској Витини, Косовској Каменици, Новом Брду и Гњалану, помоћ могу добити само они који имају новца да купе све што је потребно за њихово лечење.

У амбулантама у селима  Клокот, Партеш, Коретиште, Понеш, Станишор, Прековце, итд.  данима нема лекара, па су људи принуђени да за обичан преглед иду у Пасјане, које је у најбољем случају удаљено 13, а у најгорем случају и до 25 километара.
Из Здравственог центра Гњилане чије је седиште до недавно било у Шилову,  у пензију је отишло неколико лекара специјалиста, а такође је неколико добило премештај у Србији, на њиховом месту није запослен ниједан нови лекар, иако се број ново свршених лекара константно повећава.
Такође, у здравственом центру Гњилане предност у запошљавању немају лекари који са породицама живе на Косову и Метохији.

У Здравственим центрима у Грачаници и Гњилану, у већини случајева породице лекара живе у Србији.

Већина младих лекара који немају могућност да се запосле и заснују породице у местима где су рођени, морају да срећу потраже у иностранству.
Недостатак лекара највећи је проблем у овој Здравственој установи на Косову и Метохији, иако је на почетку године прилоком отварања болнице у Пасјану премијер Владе Србије, Александар Вучић обећао квалитетнију медицинску заштиту. Напротив, Срби су добили лошију здравствену заштиту, него што су имали 2000. године.
Скоро 40000 Срба од почетка 2015. године суочава се са већим проблемима у функционисању здравственог система Републике Србије, који све више   подсећа на Здравствени систем Косова.