Овај датум је узет за празновање преноса моштију из јерменског села Комана, где је као изгнаник умро свети Јован Златоуст. У Цариград, где је раније као патријарх управљао црквом. Када се навршило тачно 30 година од његове смрти, патријарх Прокл, одржао је један говор у спомен свог духовног оца и тим говором успео да разгори љубав у народу и цара Теодосија Млађег, према великом светитељу, Јовану Златоусту, тако да су сви пожелели да се његове мошти пренесу у Цариград. 

У почетку се кивот, са чесним моштима, никако није могао покренути са места, све док цар није написао писмо светом Јовану Златоусту, замоливши га за опроштај (зато што је његова мајка, Теодисијева мајка Евдоксија, била за прогонство светитеља) и призивајући га да дође у Цариград, некадашњу своју резиденцију. Положивши ово писмо на ковчег, светитељ му опрости све грехе , како његове, тако и грехе његове мајке и ковчег се тек тада даде покренути. Многи болесни оздравише при самом додиру тог светог ковчега. 

Јован Златоуст се назива златном трубом православља, а његове свете мошти пренете су 438 године. 

Тропар (глас 8):
Уст твоих јакоже свјетлост огња, возсијавши благодат, всељенију просвјети: не среброљубија мирови сокровишча сниска висоту нам смиреномудрија показа, но твојими словеси наказуја, оче Јоване Златоусте, моли Слова Христа Бога, спастисја душам нашим.

Родио се овај свети ученик Христов у рибарској породици. Родитељи му беху благочестиви и веома побожни људи и тако одгајише и свог сина Јована. Заједно са својим братом Јаковом, кренуо је за Христом и никада Га није напуштао. За њега се каже да је био омиљен Христов ученик. Једини је он, са Светом Богомајком остао под Крстом распетог Господа, не напуштајући Га, обећавши да ће он чувати Пресвету Богородицу и служити је све до Њеног успенија. Касније одлази у Ефес, јер силаском Светог Духа на апостоле, доби задатак да тамо шири Божанско Јеванђеље и пође му за руком да преобрати много народа у хришћанство. Био је прогањан, понижаван и мучен. За време које је провео у прогонству на острву Патмос, написао је чувено Јеванђеље и Откровење, а по доласку на престо цара Нерве, био је ослобођен и вратио се у Ефес. Ту је наставио да преводи незнабожце у хришћанство.

Поживео је овај угодник Божји више од 100 година. Црква два пута у години прославља овог светитеља и то: 26 септембра када се сећамо његова упокојења и 8. маја, јер на тај дан из његовог гроба се шири неки чудесни прах, који лечи болесне, који је мирисан и лековит. И зато нека под дејством његове молитве и ми добијемо исцељење наших душевних и телесних болести и нека нас удостоји љубави Христа Бога нашег.

Тропар (глас 2):
Апостоле Христу Богу возљубљене, ускори избавити људи безотвјетни, пријемљет тја припадајушча, иже падша на перси пријемиј; јегоже моли Богослове, и належашчују моглу језиков разгнати, просја нам мира и велија милости.

Joakim i AnaЖивели су педесет година у браку, али тај брак није уродио плодом. Свети Јоаким пореклом је био од рода Јудиног, потомак цара Давида, а његова жена Ана, била је кћерка свештеника Матана, од рода Левијева (одакле је потекао и првосвештеник Арон). Имала је још две сестре: Марију, која се удала у Витлејем и родила Саломију и Совију, која се такође удала у Витлејем и родила кћерку Јелисавету (мајку светог Јована Крститеља). 

Скромни и тихи, али врло побожни, живели су они веома богоугодно и од својих прихода само једну трећину остављали су за себе, а остало су раздавали сиромасима и жртвовали храму.
Једном их задеси велика неправда, приносећи жртву Богу у јерусалимском храму, од првосвештеника Исахара и осталих људи, који их презреше, јер беху бездететни. Ожалошћени и осрамоћени, скрушено се помолише Богу да и њима, као некада Авраму и Сари, учини чудо и подари им највећу радост, а то је дете. Свевишњи им посла једног анђела са неба да им донесе глас о рођењу кћери Преблагословене, којом ће се благословити сви народи на земљи и кроз коју ће доћи Спасење света".
Након девет месеци, роди се Света Дева Марија, мајка Исуса Христа.
Свети Јоаким сконча свој земни живот у осамдесетој години, а света Ана у седамдесетдеветој години.

Тропар (глас 1):
Иже в закоњеј благодати праведни бивше, младенца богоданаго породиша нам Јоаким и Ана; тјемже днес свјетло торжествујет, весело празднујушчи божественаја церков честнују вашу памјат, славјашчи Бога, воздвигшаго рог спасенија нам в дому Давидовје.

Беше он син праведног Јосифа, обручника Свете Деве Марије, из првог брака. Још од своје ране младости заволео је строг живот, кога се у потпуности придржавао. Никада, овај преподобни младић није јео масти ни зејтина, живео је чисто, испоснички, једући само хлеб и пијући воду. Једном речју, одбацивао је све оно што телу доноси задовољство. 

Сваку ноћ је проводио у молитви, једном речју до краја живота био је прави девственик. Постоји веровање, по старом предању да је његов отац лежећи на самртничкој постељи позвао своје синове ради деобе имања. Успротивише се они ради очеве жеље да један део имања остави и Исусу, сину Деве Марије, но само Јаков пристаде на то, али браћа беху упорна те он рече да ће брата свог Исуса примити на свој део имања и узети га као сунаследника. Зато се с правом и назива Братом Господњим, а такође и због тога, што када се оваплоти Господ наш Исус Христос, и када Пречиста Дева Марија бежаше са Сином и Јосифом испред цара Ирода, пође са њима и Јаков и пратише их у стопу. Био је он омиљени апостол Господу, те му се Он након васкрсења јави одвојено од других апостола. Живео је свети Јаков богоугодно и праведно, и би уврштен у седамдесеторицу апостола Божјих. У својој 34 -ој години по Божјем промислу поставише га за епископа јерусалимске цркве -мајке Хришћанске Цркве. Руковођен Светим Духом он састави и написа Свету Литургију, коју касније због немоћи људске скратише Свети Василије Велики и Свети Јован Златоуст.

Једног дана, првосвештеник јеврејски, Ананије, нареди Светом Јакову да на дан Пасхе (јеврејски празник) стане пред народ и проповеда против Христа. Изађе Свети Јаков на кров храма и обрати се сабраном народу са речима: "Што ме питате о Сину човечијем који добровољно пострада ради нас, би распет и погребен и у трећи дан васкрсну из мртвих? Он сада седи са десне стране Вишњега и опет ће доћи на облацима да суди живима и мртвима".

Народ се обрадова овим речима и поверова у Христа, а фарисеји и књижевници разљутише се и гурнуше Јакова са крова, те он паде на земљу. Онда га каменоваше и убише на свиреп начин. И док је умирао у мукама, овај Праведник Божји, молио је Бога да им опрости грехе њихове, јер нису знали шта раде. Тако сконча мученичком смрћу овај преславни апостол Христов и пресели се у Царство Господа свога.

Тропар (глас 2):
Јако Господењ ученик воспријал јеси праведне евангелије, јако мученик имаши јеже неописаноје дерзновеније, јако брат Божиј, јеже молитисја јако јерарх, моли Христа Бога спастисја душам нашим.

Када је након рођења нашег Господа Исуса Христа прошло 40 дана, Пречиста и Преблагословена Дева Марија, са својим обручником Јосифом донесе у јерусалимски храм Младенца и чедо своје. Учинила је она то да би испунила двоструки Закон Божији. Прво, да очисти себе после порођаја и да преда Господу првенца свог. Друго, да га откупи установљеном ценом. Али све то је било беспотребно. Међутим, Законодавац не хтеде да прекрши Свој Закон. Приносећи Га Богу, она изговара речи: "Превечни Оче, ово је Син Твој, кога си послао да се оваплоти од мене ради спасења људског. Ето Онога, кога си Ти родио пре времена без матере, а ја по благовољењу Твом родих Га без мужа. Прими од мене Сина Твог, кога Ти приносим да урадиш са Њим и самном, како је Теби воља и да Његовим телом и крвљу које је од мене узео искупиш род људски" 

Рекавши то, Богомајка положи љубљено чедо своје на руке првосвештенику, који Га принесе Богу. 

Првосвештеник Захарија, отац Јована Претече Господњег, стави пречисту Деву на место за девојке и када то видеше фарисеји обавестише цара Ирода, који одмах посла војнике да их ухвате и убију Сина Божијег. Стигавши у храм војници их не нађоше, јер по промислу Божијем они већ беху далеко на путу за Мисир. 

У храму беше и пророчица Ана, која познаде Месију и одмах то јави свима у Јерусалиму. 

Дан Сретења Господњег празнује се од самог почетка, но торжествено празновање установљено је 544 године, у време цара Јустинијана. Овај благочестиви цар наредио је да се овај Господњи и Богородичин празник празнује као и други велики празници. Разлог за то био је тај, што у време овог цара задеси Византију велики помор и земљотреси и те недаће трајаше 3 месеца, док се не јави глас Господњи, неким богоугодним људима, да треба установити да се тај дан Сретења Господњег празнује као велики празник. Када тако учинише и помолише се Пречистој Богородици, престадоше све недаће и људи наставише нормално да живе. 

ТРОПАР (глас 1):
Радујсја благодатнија Богородице Дјево, из тебе бо возсија солнце правди, Христос Бог наш, просвјешчајај сушчија во тмје: веселисја и ти старче праведниј, пријемиј во објатија свободитеља душ наших, дарујушчаго нам воскресеније.

У време цара Алексија Комнена, дошло је међу ученим људима у Цариграду до несугласица и препирки, који је од тројице светитеља био највећи. По једнима је то био Василије Велики, јер је дубоко продро у тајну бића, исти онај Василије који се својим врлинама уподобио Анђелима и такмичио се са њима. Он није тако лако опраштао грешницима, био је строг, јер немаде у себи ничег земаљског. Насупрот њему, био је свети Јован Златоуст, који је лако опраштао грешницима и привлачио их покајању. Зато га једни сматраше мањим од Василија Великог, а други пак због његове слаткоречивости и разумевања слабости људских већим од Василија. Постојала је и трећа група, која је величала светог Григорија Богослова, сматравши да је он највећи од њих тројице, јер одликова се он китњастим и дивним стилом, којим је превазилазио све црквене мудраце. И тако дође до поделе међу присталицама њиховим на: Василијане, Григоријане и Јованите. 

Али, по промислу Божјем све се заврши у корист Цркве и то чудесним сновиђењем епископа Евхаитског, Јована коме се јавише сва три светитеља рекавши му: "Ми смо једно у Бога, као што видиш и нема у нама ништа противречно, него смо сваки у своје време побуђивани Духом Божјим, писали разне књиге на спасење људи. И међу нама нема ни првог, ни другог, него ако једног споменеш, одмах су и друга двојица ту." 

Поучише они епископа Јована да се установи један заједнички празник и да се престане са деобом оних који се споре и препиру око њих. Састављена је једна заједничка служба и одређен је један заједнички празник за сву тројицу - СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА - који се празнује на данашњи дан, а сваки од ова три светитеља има посебан дан у години када се празнује. И то: Свети Василије Велики празнује се 14 јануара (1 јануара по старом календару), Свети Григорије Богослов 12 фебруара (25 јануар, по старом календару) и Свети Јован Златоуст 14 фебруара (27 јануара, по старом календару).

ТРОПАР (глас 4):Z
Јако апостолов јединоравнији и всељенија Учитељије, Владику всјех молите, мир всељењеј даровати и душам нашим велију милост.

Ова славна угодница Божија роди се у граду Епивату (Пиват - по турски Бојадис), који се налазише између Силинаврије и Цариграда. Она беше српског порекла, из имућне и веома побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, а касније би изабран за епископа Мадитског. Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву и чула речи Божанског Јеванђеља:"Ко хоће за мном да иде нека де одрекне себе и узме крст свој и за мном нека иде" (Мк. 8,34), она свим срцем припаде Господу и када одрасте придружи се плејади благочестивих угодника Божијих. Након смрти својих родитеља, ова света девица жељна подвижничког живота напусти родитељски дом и оде у Цариград, а затим се запути у пустињу Јорданску, где се Христа ради подвизавала све до старости своје. У доба позне старости послуша глас Анђела Божијег, остави пустињу и врати се у свој родни град, Епиват. Ту она поживе још две године у непрестаном посту и молитви, па се представи Богу у 11 столећу. Њено тело би од стране верних сахрањено по хришћанским обичајима, али не на градском гробљу већ издвојено од других. По промислу Божјем, који хтеде да прослави угодницу своју, откри њене свете мошти после много година и то на веома чудесан начин. Њене чудотворне мошти преношене су у току времена много пута. Најпре у Цариград, па одатле у Трново, да би опет биле враћене у Цариград, а из Цариграда у Београд. Сада се свете и чудесне мошти, Свете петке налазе у румунском граду Јашу. У Београду се налази чудотворна и лековита вода (агаизма) ове светитељке, која лечи све болеснике, који са вером у Бога и љубављу према овој светитељки прилазе к њој.

Тропар (глас 4):
Пустиноје и безмолвније житије возљубивши, и во след Христа жениха твојего усердно потекши и того благоје иго во јуности твојеј вземши, кресним знаменијем и мисленим врагом мужески во оружившисја: постническими подвиги, постом и молитвами и слезними капљами, углије страстеј угасила јеси достославнаја Параскево и ниње в небеснем чертозје с мудрими дјевами предстојашчи Христу моли о нас почитујушчих честнују памјат твоју.

Арханђелу Гаврилу узносимо хвалу у песмама, приређујући му празнични сабор по два пута годишње. Његов први сабор празнујемо сутрадан по Благовестима Пресветој Богородици, 8 априла (26 марта по старом календару). Овај Арханђел Божји научио је Мојсија писању књига, исприча му све о постанку света, стварању првог човека Адама, о потопу и раздељењу народа, објасни му положај планета небеских, научи га аритметици, геометрији и свакој другој мудрости. 

Он пророку Данилу протумачи виђења о царевима и царствима, која су имала касније настати, обавести га о времену ослобођења људи Божијих из вавилонског ропства и о времену првог доласка Христа у свет, оваплоћеног од Пречисте Деве Марије.
Он се јави праведној и светој Ани и рече јој да ће затруднети и родити преблагословену кћер која ће се звати Марија.
Он се јавио и светом свештенику Захарији, стојећи са десне стране кадионог олтара и благовестио му да ће његова жена Јелисавета родити светог Јована Претечу Господњег.

Овај првак Божији, послат од Бога у Назарет да јави Пречистој Деви Марији, обрученој за праведног Јосифа о њеном зачећу Сина Божјег осењењен и дејством Светог Духа у њој. Он исти јави се и Јосифу у сну, уверивши га у девственост свете Деве Марије. А кад се Господ наш роди у Витлејему, овај Анђео Господњи јави се пастирима који су чували ноћну стражу код стада свог и рече им: "Јављам вам велику радост, данас нам се родио Спаситељ!" Сматра се да је овај анђео јавио са неба Христу пред његово добровољно страдање, крепећи га док се подвизавао у усрдној молитви. Овај анђео Господњи јавио се Мироносицама седећи на камену гроба и објављујући им Христово Васкрсење из Гроба. Он, који је био Благовесник зачећа и рођења Господњег, показује се благовесником и Васкрсења Његова.

Сећајући се ових јављања његових у Старом и Новом Завету и знајући његово непрестано посредовање пред Богом за хришћански род, света Црква му приређује Саборно празновање, да би људи прибегавали кж заштити и помоћи овог заступника и добротвора рода људског и његовим молитвама добијали отпуштење грехова од Христа Господа Спаса нашег.

Тропар (глас 4):
Небесних војинстав архистратиже, молим тја присно ми недостојнији, да твојими молитвами оградиши нас кровом крилу невешчественија твојеја слави; сохрањујушче ни, припадајушчија приљежно и вопијушчија: от бјед избави ни, јако чиноначалник вишњих сил.