Општина Косовска Каменица, родни крај Кнеза Лазара је једна од општина Косовско Поморавског округа са административним центром у Гњилану.

Косовска Каменица се граничи са општином Бујановац.

По бројности Срба ова општина се налази у нешто повољнијем стању, пре свега због географског положаја тј. због близине административних прелаза са Србијом и због чињенице да је у овој општини био смештен одред руских војника.

Као свим Србима на Косову и овде је слобода кретања највећи проблем у организацији живота.

Незапосленост и немогућност зараде новца за основне животне потребе тера Србе да одлазе из овог краја.

Мултиетничке институције Унмика нису дале никакве резултате, па је зато положај Срба све више угрожен.

Убиства, киднаповања, рањавања и паљења српских имања и светиња нису заобишле ни овај крај Косова. У селима у којима су некада живели Срби, данас их нема, а у појединим селима остале је само неколико породица, углавном су то стари и немоћни људи који немају куда.

Напуштене цркве и гробља у овом крају ограђене су бодљикавом жицом. Карактеристично за овај крај Косова је то што је свако село у прошлости било српско, а данас је потпуно обрнуто.

Села Огоште - Hogosht, Карачево - Karaqev, Рогачица - Rogane, Копривница - Kopernice, Коретин - Koretin, Топоница Topanice, Мучиврца - Muqiverc, Петровце - Petroc, Добрчане - Miresh, итд. (наведени су и албански називи ових села, који у преводу на албански немају никакво значење) данас су албанска села са огромним бројем албанског становништва.

Тачно бројно стање Срба у овој општини није познато пре свега због великог броја оних који су напустили своје домове, али се претпоставља да на подручју Косовске Каменице данас живи око 15000 Срба.

У чисто српским селима попут Ранилуга, Кормињана, Ропотова и Томанца атмосфера је потпуно другачија. Људи помало обрађују земљу и колико толико успевају да зараде за парче хлеба. Бројни насртаји на све што је српско Унмик и Кфор никада нису покушали да казне, па тако ни у овом као и у осталим крајевима Косова ниједан случај убиства Србина није расветљен.

Царинска испостава Унмика постављена је на месту званом Бела Земља. КПС и цариници на овом прелазу контролишу проток робе и људства. Срби из Косовског Поморавља се на овом пункту суочавају са бројним проблемима око превоза робе (било која роба која прелази вредност од 100 евра подлеже царини и порезу), као и са личном документацијом. Школство и здравство финкционишу у отежаним условима и у импривизованим просторима.

Средње школе су смештене у српским селима Ранилугу и Ропотову.

И овде су у већем броју изражена политичка неслагања између Срба, па је наставни кадар у школама политизован што се лоше одражава на знање ученика. Иста је ситуација и у здравству.

Кнез Лазар рођен је у селу Прилепац у данашњој општини Косовска Каменица, а манастири Св. Спиридон (код Прилепца) и Св. Богородица (Божовце) срушени су за време пет вековне окупације Косова од стране Турака.ђ

Читања: 2088

15 км од Гњилана налази се Општина Косовска Витина. Општина Витина је једна од општина у Косовско Поморавском округу чији је административни центар у Гњилану. Пре рата 1999. год. ова општина је била једна од најнеразвијенијих у Србији.
До 1968. године у Витини није било Албанаца, а данас после четири деценије у Витини нема Срба. Пре рата у самој Косовској Витини живело је око 4 000 Срба, а данас живи педесетак. 
Након рата 1999. године Срби су почели да масовно напуштају и под претњама и уценама продају своја имања из страха од убистава. У околним селима Витине још увек има Срба, али они свакодневно напуштају Косово и одлазе у Србију. 
Општина Витина је пре рата бројала преко 14 000 Срба, а данас једва 3 000. Приликом уласка КФОР-а и повлачења српске војске и полиције мултиетничка села Трпеза, Житиње, Дробеш, Пожарање, Грмово, Подгорце и Деваје остала су без иједног Србина, многи мештани су тих дана изгубили животе, а њихове куће су убрзо спаљене и порушене. 
Број киднапованих и убијених, број спаљених кућа и српских светиња у овом делу Косова је велики, а на несрећу Срба из овога краја овај број је у сталном порасту. Много српских кућа и имања је узурпирано од стране Албанаца. 
Косовске службе власти не показују довољно разумевања за проблема Срба. 
Ниједан починилац убиства није пронађен, а инциденти су свакодневни. 
У околним селима попут: Клокота, Врбовца, Грнчара, Бинча и Могиле, још увек живе Срби, али у знатно смањеном броју. 
Животна егзистенције Срба у поменутим селима је доведена у питање. Највећи проблем ових људи је ограничена слобода кретања, немогућност зараде новца за основне животне потребе, отежана могућност школовања и лечења, струја, телефонска и поштанска комуникација итд. 
Једини извор прихода Срба из Витине долази од бављења пољопривредом, а за своје производе немају тржиште, јер сви Срби због немогућности запошљавања у косовским институцијама једини спас виде у пољопривреди. Срби зелену пијацу не посећују већ неколико година, а Албанци не желе или не смеју да купују српску робу. 
Ово подручје Косова и Метохије одликује посебно родна земља, погодна за гајење поврћа. 
Клокот Бања надалеко позната по лековитим особинама и природним изворима киселе воде данас је у приватном власништву. Срби који су у њој радили до 1999. год. више не раде, а нико од њих није добио отпремнину после приватизације. Иста ситуација је и са фабриком Винекс у Витини која је продата за смешних 700000 евра. 
Од Витине до следеће српске енклаве на Брезовици нема српске душе.

Читања: 2450

Владика Атанасије Јефтић

Благословен си, Господе, Боже Отаца наших, и праведна су сва дела Твоја, и истинит си у свему што чиниш, и прави су путеви Твоји, и судови Твоји истинити и спасоносни.

Судбе истинске и праведне, и карање спасоносно, учинио си над нама у свему што си нам учинио, и што си навео на нас, и на народ наш и земљу нашу, због грехова наших. У истини и правди Твојој предао си нас у руке непријатеља безаконих, мрских одступника и безбожника домаћих, и поробио нас туђинским господарима неправедним, и тирјанину светском злобнијем од свих на земљи.

Ти се разгњеви и ми сагрешисмо, рекао је неко од слугу Твојих у старини. а нама је приличније да кажемо: Ми сагрешисмо, и Ти се зато разгњеви. И заиста сагрешисмо, и безаконовасмо, и одступисмо од Тебе и од завета Твога; прегрешисмо у свему, заповести Твоје спасоносне не послушасмо, нити одржасмо, нити сатворисмо, као што си нам заповедио, да нам добро буде.

И сада, Господе, не можемо отворити уста своја; посрамљење и поруга постасмо свима људима, и свему роду људском на земљи. Јер, Владико Господе, умањисмо се већма од свих народа у свету, и понижени смо по свој земљи нашој, и посвуда од запада до истока, због зала и неваљастава вођа наших, и тирјанства охолих моћника земаљских, због многих посртања и грехова наших.

Као Патријарх отац наш, и ми данас по Косову и Метохији говоримо: "Дан и ноћ бежећи са својим осиротелим народом, од места до места, као лаћа на пучини великога океана брзамо, чекајући када ће сунце заћи и преклонити се дан, и проћи тамна ноћ, и ова зимска беда што нас снађе. Јер нема онога ко нас штити, ни од туге што нас ослобађа. Мука наша утростручи се, и рекосмо са сузама: Докле ћеш нас, Господе, заборављати до краја, докле ћеш се наоружавати на наслеђе Твоје? Устани, Господе, зашто спаваш, зашто лице Твоје, Боже наш, окрећеш од нас? И опет: Устани, Господе, помози нам Имена Твога ради. Тако свагда ридање ридању придодајемо, и ниоткуд помоћи не можемо добити".

Јер, Господе Вишњи и Свевидећи, нема у времену овом међу нама кнеза, ни вође, нема човека Србина непатворена; нема жртве чисте и неупрљане, нити приноса од срца права и неокорела. Сви зађосмо са пута Твога, због нашег удаљења од Тебе, због нашег остављања Тебе, Извора Живота, и обраћања ка новоископаним бунарима, у којима је вода закужена пре но што је и сасвим пресахла, па нас поје мутним водама и брлогом, трују нас отровом својих акрепа и светских змија. Зато си праведно допустио на нас ову богоостављеност, заслужено а небивало отуђење од Тебе и од Народа Твога, и од себе самих, у својој земљи и својој кожи.

Храмови Твоји у земљи нашој оскрнављени су и спаљени, свете обитељи монашке попране су и разорене. Часни крстови и иконе светих Твојих Угодника и Мученика полупане су и погажене најпре ногама домаћих безбожника, и затим и страних иноверника и иноплемених окупатора. И данас, као у турско доба, у овој Светој Земљи стародревних задужбина Отаца наших "Сам у цркви Христос руке Своје шири, чекајући паству које више нема". А нема је, јер је стадо Твоје издано и продано, препуштено вуковима, предано у руке нељудима, уљезима и освајачима, распродато низашто као робље склавинско, остављено на милост и немилост окорелих туђинаца и злочиначких арнаутских угњетача.

Од Пећске цркве, Дома Спасова, који опседају јаничари да га још једном запале и опљачкају, и од читаве на обе стране Дрима прострте Метохије, сада сасвим прогнане и попаљене, па преко спаљеног и разореног Неродимља до спаљеног Манастира Бинича у Поморављу, и до из дана у дан све више нападаног древносрпског Изморника и Новог Брда; и опет од Жар планине и спаљених Манастира Свете Тројице у Мушутишту и Светог Марка у Кориши, до српских згаришта у Подкаљаји у Призрену, и даље преко сравњеног до темеља Манастира Зочишта крај немањића Хоче и новог концлогора за Србе у Ораховцу, па до НАТО-бомбама разореног Голеша и огњем и мачем расељене Милутинове Приштине и Лазареве Самодреже, и Полабља и Бајгоре, пружа се наше ново Косовско Распеће, као што пре шест векова беше распрострт велики Крст над истим Косовским Разбојиштем. Но тада, Оци наши, и у телесном поразу духовно непоражени, написаше на Крсном стубу Косовском ове речи спомена живе вере и чојства и јунаштва:

"Човече, ти који Српским земљама ходиш, ма ко да си, ма шта да си, странац или овдашњи, кад дођеш на поље ово, које се Косово зове, по њему целом угледаћеш пуно костију мртвих, а међу њима видећеш тада камено биће, мене Крстозначног и освећеног како насред поља усправно стојим….

Овде је некада био велики самодржац, чудо земаљско и владар српски, по имену Лазар, велики кнез, побожности непоколебљиви стуб, бескрај богопознања и мудрости дубина, огњени ум, заштитник странаца, сиротињи помоћ, гладнима хранитељ, тужнима милост и утешитељ, онај који све воли што Христос хоће…"

А ево, Господе Самилосни, после шест столећа, завлада овде над нама лажни цар и лажни пророк са Газиместана, пре потурица неголи Србин, који нам говораше да неће бити издаје, нама који знамо да је издаја већ била, а сада се само обелоданила. Са таквим безбожним вођом и несрбином, остасмо сада "код Земље без земље, код Косова без Косова, код Милоша без Милоша, код себе без себе", код образа и поштења без образа и поштења, јер нам га тај безбожни комуниста, нечовек и расрбин, одузе и упрља. Зато такав, по речи српског песника, није ни могао нити може да брани и одбрани Косово, јер "Не може Агарен и одступник да брани твој род, нити паликућа од пожара да спасава, из ропства мисирског неће те извести рука Фараона, лажни избавитељ пречицом води до новог ропства и Вавилона". И овај паликућа своје и туђих кућа, варалица и издајник, пречицом нас је довео до овога пакла и безизлаза, у којем су невине жртве непокопане, деца поклана неоплакана, светиње спаљене и оскрнављене, цео народ поруган, погажен и понижен.

Његово десетогодишње безумље и нечовештво приписано је народу моме, који народ јесте грешан, али је ипак Народ Божији, јер је народ савести и покајања. А слични овоме тирјанину туђинци тирјани и лицемери, налицкани а окорели нељуди псевдохришћанског Запада, но од њега виспренији у лукавству, препреденији у дволичењу, овога отступника од Бога и народа хоће таквим какав је, да би могли и нама радити оно што њихово нечовештво ради малим људима и народима по васељени. Они по себи о њему мисле, да је и наш народ такав исти, и спрдају нам се и они и њихове домаће улизице, идолопоклоници Есперије, Нове Демоније, што ми још верујемо да смо народ Божји јер верујемо у Правду и Истину Божију, и што се још увек држимо Небеског завета Отаца наших, Косовског опредељења Мученика и Новомученика наших.

Заиста је праведно и истинито што народ наш Косовски данас зна и осећа да "Бог се драги на Србе разљути, за њихова многа сагрешења; наши вођи закон погазише, за правило лудост изабраше. Великаши проклете им душе, на комаде раздробише царство; великаши грдне кукавице, постадоше рода издајице".

Пет векова страдасмо од туђинаца, никад потпуно ослобођени, али и никад до краја поробљени, нити отуђени од Бога и себе самих. Страдасмо од најезде свакога зла са Истока и са Запада, али највише пострадасмо за ове последње педесетогодишње окупације од отуђених од Бога и народа безбожних и нечовечних комуниста и неокомуниста, који овде и дођоше и завладаше нама помоћу западних безбожника и антихриста, од којих нам, и опет преко њих, дође и ово данашње најгоре и потоње зло. Од тих нељуди тмурно светлећег и уједно мрачећег Запада никада нам и не дође слобода и човечност, него само такозвани "нови светски поретци", нова поробљења која смењују она претходна, попут овог садашњег тирјанства и бомбардовања, од Ускрса до Ускрса и од Великог Петка до Великог Петка. Последње њихово тромесечно НАТО-бомбардовање народа недужног и поробљеног, овај домаћи тирјанин и они тирјани велеречиво проглашују, сваки за себе, за своју победе, а ко је онда поражен, Господе, Судијо Праведни? - Поражени смо ми, народ недужни, сужњи поробљени, Господе над Војскама Небеским и Судијо над тирјанима земаљским.

Седимо, Господе, на рекама косовским и метохијским, на Лабу и Ситници, Дриму и Бистрици, и плачемо као некада народ Твој Израиљ у Вавилону. Не дају нам ни воде чисте пити, ни жито наше зрело пожњети, ни убијене наше сахранити, ни песме косовске заветне певати. Са сузама хлеб свој сухи једемо, а говоре нам о изобилној хуманитарној помоћи, коју нема ко од кога чиста срца да прими, јер нам са нуђеном помоћи долазе разне уцене и продаје вере за вечеру; у многим местима нема коме ни да се разда, осим понеки старац и старица, избачени из својих кућа и станова, злостављани ранама и модрицама по телу и души, ако су још уопште и преживели, као што је у Подујеву и Приштини, Штимљу и Призрену. "Три старице држе Крст на Косову, код триста хиљада Срба што беше овде , плач је једне полуслепе старице, коју тенковима чува светска НАТО-сила! Две трећине Срба из "етнички очишћене" Метохије и из већине градова и насеља Косова, "од Чечана, побро, до Звечана", изгнани су и протерани, десетковани као сиротиња раја у турско и "власи" у усташко време, па нас још више бројем смањују и умањују, и све питају хумани посетиоци са Запада и њихови двооки а слепи код очију дипломати: "Колико вас је још остало?" Мучени Владика Косовско-Метохијски, сирак тужни без игде икога, одговара им горко и са сузама: "Малобројни смо, али смо неизбројни".

Дошла је на Косово велика и пребројна светска сила, кажу: да заустави насиље, да престане претходно прогоњење, а под том светском силом само су увишестручена зверска зла и насиља над нама, убиства и затирања каква свет још видео није. Својим бомбама и ракетама пре тога су затрли наше пшенице и винограде, нема жита ни за просфору, нема вина ни за Летурђију. Сва су поља Косова и Метохије изрована бомбама, баште и вртови затровани, душе наше нечовештвом загорчане и поништене. И сада, под новим "миротворцима", зло и насиље над читавим једним народом увећано је до непреглеђа и непредвиђа, јер се крај овом страданију не види, јер сила њихова неће да стане на крај злочинству арнаутском. А и како би када су им вође тих злодјеја савезници и сарадници у њиховом новоколонијализму, у њиховој владавини светом кроз дрогу, оружје и новац, и кроз остала разбојништва, названа тамоњиховом "демо(но)кратијом".

Где год су досад дошли ти нељуди са Запада, свугде су доносили само рат и несрећу. Кажу да долазе да донесу мир и права свима, а собом доносе већу несрећу и неправду, зла не разрешавају, него још већма умножавају и продужавају. Наласкани су а груби, фини су а брутални, као оруђа и оружја њихова, нечовечни као безбоштво антихристијанства њихова. Говоре да су они мерило света и свега на свету, а меру Правде и Истине нити имају нити хоће да знају. Велеречиви су на устима о "новом поретку" ствари у свету, а стари су и изанђали као греси и нечовештва њихова. Оветшаше у срцима својим, разједа их црв сумње њихове да се не би како показали неуспешни и тиме изгубили поверење (они кажу "кредибилитет" НАТО-а) да су вођи и усрећитељи свега човечанства. Њихов је "нови поредак" само стармладо поробљење прастарим страстима и похлепама њихових интереса, луциферског им властољубља, којим смерају да свет покоре себи и по себи га прекроје. А ко то неће, њега проглашују за најгорег, за нетрпељивог, за "некооперативног" у само њиховим плановима, и зато за таквога нема права ни да постоји ни да живи. Пуна су им уста речи о слободи, а сами су робови најнижих страсти и нескривеног идолопоклонства лажним боговима. Куд год дођу и прођу "трагови им смрде нечовјештвом". Стално вичу: Мир, мир! - а мира немају у срцима својим и савестима својим. Зато где дођу доносе немир, са једним јединим аргументом мира: бомбама, тенковима, окупацијом, НАТО-пактом. У души им је рат, зато где год се појаве сеју ратове, или без објаве рата воде "ваздушну кампању", како еуфемично зову затирање земље и народа отровним бомбама и пакленим ракетама. И све то зову Европом и Западном цивилизацијом, а ми то зовемо натоизацијом и последњих остатака од Европе; сумраком једне, некад хришћанске цивилизације. Јер је последња реч те цивилизације - мамон, оружје, батина само с једним крајем. Заиста су постали "маљ Земље", као што је био Египат и Вавилон, Рим и Стамбол, а у наше време Берлин и Брисел, Њујорк и Вашингтон. Нема ни стварне људске цивилизације ни људске културе код њих, него је лицемерна политура, црвоточина испод глатке коре, гној испод улепшане коже. Кажу да они неће комунизам, а владање им је као и комунистичко: тирјанско поробљење људи и народа, гажење по срцима и савестима Људи и народа, велеречива хипокризија о "људским правима, слободама и једнакостима" - либерте, фратерните. егалите, оу ла морт -, а стварност им се своди на једначину смрти, ваљак поништења свега што није као они, јер претендују да сви буду по њиховој слици и прилици, по лику и подобију Звери апокалиптичке, не Христа него Антихриста, не Бога и Богочовека, него човеко-бога и псевдо-бога.

Вековима нам не дају да се ослободимо, нити своју кућу да уредимо; стално нам намећу своје диктате и унапред октроисана решења, која не могу ни да се остваре, а камоли да се одрже, јер су производ насиља и неправде, дело не људске врлине него ђавоље вештине, плод подмуклости безбоштва и нечовештва. Но они и даље то чине упорно и насилно, да би опет могли да се мешају у нашу кућу, да манипулишу туђом муком и патњом. А нама ће вечито говорити, без трунке људског стида и кајања:

да смо неспособни да своју кућу уредимо, ред у својој авлији заведемо. Као да смо заборавили шта су нам све радили у ратовима и окупацијама које су над нама спроводили, и како су нас "ослобађали" да би нас чинили робовима двапут горима но што смо били. Тако да не будемо оно што смо били, и што можемо бити. него оно како нас они хоће, по лику и подобију свога самоидолопоклонства, како одавно рекоше Пророци Господњи.

Устани, Господе Боже мој, суди људима и народима по вечној Правди и Истини Твојој. Нека се уздигне рука Твоја, не заборави убоге Твоје до конца. Постави, Господе, законодавца над њима и нама, нека познају сви људи и народи да су само људи. Јер они који нас нападоше сада нас опколише и покорише, очи своје устремише да нас истребе, у земљу да нас сатру и трагове наше затру, Светиње Твоје да униште јер им сметају што нису као њихове. Кивни су на нас што знамо и памтимо да "мученој земљи, Мученика треба".

Боже Спаситељу наш, Надо свих крајева земаљских и оних најмањих и најудаљенијих, знамо из горког искуства живљења нашег, из историјског пута и устрајавања Отаца наших, да: што је дубља пропаст, то је и нада спасења већа. Јер то је тајна Крста Христа Твога, и тајна распећа наших на путу кроз ову Долину плача што се Земља зове.

Зато, Господе, Милостиви Човекољупче и Душеспасче, телом сатрвеним и душом сакрушеном, духом смиреним и језиком муцавим, молимо Те и преклињемо: да примљени опет будемо. Нека жртва поништења нашег буде благопријатна пред Тобом, и нека се и данас врши над нама света Воља Твоја. Јер нема постиђења онима који се уздају у Тебе. И сада, следујемо Ти свим срцем, и бојимо Те се, и тражимо Лице Твоје; немој нас постидети у овај страшни дан и час искушења нашег. Не предај нас до краја, Имена Твога ради; не раскини завета Твога, и не удаљи сасвим милости Твоје од нас, ради Отаца наших Теби угодивших, ради Саве Светитеља и Лазара Мученика, ради дечице невино прогоњене и сирочади уцвељене. Узбуни се душа наша у нама, и смути се срце наше у утроби нашој, кости се наше потрше у нама, од мноштва сагрешења наших, и од праведног гњева Твога. Уместо Немањића и Лазаревића, постасмо бранковићи и немилошевићи, од Орловића врапчевићи, од Танкосића танкодушићи. Издиру нам темеље храмова Твојих, и корене бића и битовања нашег. Хоће да нам сруше Високе Дечане и прелепу Грачаницу, да нам раскрсте Патријаршију и помунаре Љевишку. "Очни живац су нам растурили, сада би да нам и бели штап из руку отму. Земљу коју смо од Неба добили, неко им је обећао, и продао, и издао".

Али нас Ти, Господе Једини, немој издати. Ти нас, Боже Једини, нећаш оставити до краја љутим непријатељима и крвницима нашим, него ћеш нас призвати и опет оживети. Ако се и кожа моја распадне, и кости моје сатруну, опет ћу устати и стати преда Те, и славити Те, и исповедати се Имену Твоме Светоме. Јер смо били Народ стада Твога, а они нас учинише овцама за клање, лов зверовима и храну црвима.

Господе Благи и Свемоћни, погледај на убожјаке Твоје, вековима тлачене и гажене од свакога ко је овуда наилазио. Опомени се да смо прах земаљски, са душом у носу и утробом у рукама нашим. Па ипак, Ти си и над прахом у почетку стао, и из небића у биће нас призвао, и из смрти у живот нас превео и васкрсао. Јер си Ти Васкрсење и Живот, и милости су Твоје бездна многа, пред којима су сви греси моји као прах и пепео, који лахор Духа Твога развеје и Крст Сина Твога очисти и опере, те опет постајемо бељи од снега и светлији од сунца.

У свему овоме, Господе, ми Тебе не заборависмо, зато и Ти нећеш заборавити згажено лозје Винограда Твога. Ако ли заборависмо Име Бога нашег, ако ли пружисмо руке богу туђему и лажному, поврати нас и обрати нас; обасјај нас светлошћу Лица Твога; очисти нас од јавних и тајних грехова и прегрешења наших, васкрсни нас из свих гробова наших. Јер Ти си Бог Који је сишао у ад, и раскинуо окове сужања, и род Адамов васкрсао, и Царство нам Небеско завештао.

На путу од Гњилана ка Урошевцу, код села Сојево са леве стране пута налази се највећа Америчка војна база у Европи симболично названа Бондстил (Bondsteel).

За изградњу ове војне базе узурпирана је приватна имовина површине око 3000 хектара. 

Реч Бондстил (Bondsteel) на енглеском значи ''челична веза''. Овај назив потпуно одговара америчком присуству на Косову и Метохији, мада се назив Бондстил повезује са именом америчког хероја Џејмса Лорија Бондстила рођеног 1947. године који се истакао у Вијетнамском рату 1969. године. 

Војна база је ограђена са неколико високих ограда углавном од жице, која подсећа на злогласне нацистичке логоре из другог светског рата. Ограде су међусобно удаљене стотинак метара. 

Војна база Бондстил има на десетине улаза, а приступ имају само овлашћена лица која су под јаком контролом обезбеђења. 
Кретање запослених у бази је ограничено и подељено је у неколико обојених зона. 
Сваки радник у бази добија посебну картицу која у себи садржи микро чипове којима се контролише кретање у зависности од зоне. Уколико неко прекорачи дозвољену зону, сензори за контролу сигнализирају обезбеђењу да се неко налази у забрањеној зони. 
Војна база Бондстил изнутра подсећа на град. 
За изградњу ове војне базе ангажовано је око 2000 америчких инжењераца и преко 10 000 цивила углавном Албанаца из Урошевца и околине. 
Монтажни објекти су изграђени углавном од дрвета, али су у изградњу ове војне базе утрошене огромне количине песка и осталог грађевинског материјала. 
Данас се у бази налазе разни војни објекти, робне куће, болнице, спортски терени, аеродроми, итд. 
По казивању запослених већина објеката се налази дубоко под земљом. 
Снабдевање електричном енергијом врши се помоћу великих генератора. База је ноћу максимално осветљена. 
У бази и на терену по Косову амерички војници користе флаширану воду за пиће која се специјално допрема из Америке или из европских земаља, као и храна. 

Друга по величини америчка база на Косову је Монтитд, и налази се у Гњилану на месту где се до 1999. године налазила касарна српске војске, али је ова база минијатурна у односу на ону која се налази код Урошевца. 
До 2003. године скоро у свим српским селима на територији Поморавља налазио се по један амерички пункт. Амерички Кфор је углавном заузимао позиције поред православних објеката. 
Само у изузетним случајевима Кфор је наплатио штету коју је начинио узирпирањем приватне имовине или било који други вид штете. 

Данас у Бондстилу ради мали број Албанаца јер је изградња логора завршена. Све су бројније претпоставке се да у овој америчкој бази надомак Урошевца крију тајни амерички затвори, што наравно није потврђено. 

Један од највећих разлога Американаца је свакако прављење ове базе, која ће највероватније на Косову служити Американцима дуже него што се на почетку претпостављало иако се ради о монтажним објектима израђеним од дрвета. 
Прича која кружи међу људима на Косову, а која није испитана је и то да се на подручју ове војне базе тачније дубоко под земљом врше разна испробавања, па се претпоставља да је земљотрес 2002. године чији је епицентар био на подручју Гњилана вештачка појава. 

Претпоставке су бројне али је чињеница да је у овој војној бази уложено много новца, па је логично размишљати да ће Американци на жалост на Косову провести мало више времена него што смо претпостављали.

Читања: 2883

Америка може да нам узме још душу и Косово

Данас када у свету решавају статус Косова и Метохије, Срби на Косову трпе страх од могућег насиља попут оног 17. марта 2004. године. 

Док се политичари у чувеним светским хотелима ''договарају'' о судбини Срба на Косову уз чашу неког доброг вина и уз богату трпезу, Срби на Косову страхују, гладују, смрзавају се, једном речју пате. 

Ко је на себе преузео право да преговара о судбини српске деце чији се животи не разликују од оне деце која су живела под турском империјом. Ко је спреман да се игра са судбином српског народа и има ли те српске руке која ће ставити потпис на уговор о продаји Косова и Метохије? 

Шиптари иако себе сами називају Shqiptar – Шћиптар, изговор једнога Србина за њих звучи погрдно. На тзв. преговорима поучени од западних ментора само ћуте и не желе ништа друго већ српски КосМет који су платили новцем стеченим трговином опојним дрогама, оружјем и људима. 
Срби који су на Косово остали немају куда и ако се над њима примени насиље Шиптара они који преживе чекаће милостињу политичара који ће од тога једини профитирати скупљајући јефтине политичке поене. 

''Нама само још Косово и душу могу да нам одузму'' 

На земљи кнеза Лазара Срби не смеју да говоре српским језиком и кад га говоре говоре га тихо да не би страдали због тога. Америчка демократија је Србима на Косову одузела право на живот. Српску децу на Косову данас до школе превозе аутобуси са решеткама, често под пратњом Кфор-а, а ни то не помаже јер често бивају нападнути од стране некадашњих комшија Шиптара, а пљување псовање и вербални напади су свакодневна појава. 
По препоруци америчке војске црквена звона (онамо где нису порушена) на Косову не одзвањају као пре већ симболично означавају дан празника, тихо и готово нечујно, како не би звук иритрао Шћиптаре. 

То нам је на Косово донела Америка, ''то је америчка демократија''. 

Пакао кроз који су Срби на Косову прошли свих ових година није познат ниједном светском политичару, јер су Срби таоци њихових освајачких идеја, а Шиптари средство за стварање кризе на Балкану. 
Тако је на Косову створен Нато логор који све више личи на државу под командом Нато-а. Пред педесет хиљада до зуба наоружаних Нато војника, број убијених и киднапованих Срба се броји хиљадама, број до темеља поручених православних цркава на стотине, а број уништених српских домова стотинама хиљада... 
Иако је Косово колевка српскога народа и њене државности то није препрека светским моћницима да Косово поклоне својим марионетама, јер историја и једних и других Косово памти тек од другог светског рата. 
На овај начин Америка жели да свима у свету покаже ко је најмоћнији и шта ће се деситти са онима који су према њој непослушни. 
Освајачке идеје запада имају за циљ да поробе Русију као директну препреку остваривању западних болесних мисли. 

И данас на Косову братски руски народ једини је у свету који отворено подржава Србију у настајању да Косово не падне у руке Шиптарима. 
Западно орјентисани политичари желе да занемаре утицај Русије у креирању српске политике, али је њихов број све занемарљивији у односу на снагу Русије која се развија у Србији. 

Независност је кост на концу као обећана награда коју би Шиптари на Косову требали да лижу по директиви запада. 
Оправдање за своје присуство на Косову запад на челу са Америком има само док постоје две завађене стране. 
Прво су нас завадили а сада владају, исто као по поној народној ''завади па владај''. 
Свој корпус издајника и плаћеника, запад је створио и у Србији. Данас у Србији неколико невладиних организација, телевизије, па чак и политичке партије отворено заговарају независност Косова. 
Власт у Србији дозвољава да се о Косову прича као о туђој земљи и то на телевизији коју подржавају политичари финансирани од стране демократског запада, одакле се финасира и сама телевизија. 
Неки су чак покушали да тргују Косовом у замену за неколико милиона кредита. 
На Косову постоје медији формирани од стране Кфора у служби западу. Србима запосленим у овој радио станици све је лепо. Возови полазе на време, аутобуси такође, а време ће бити како Кфор каже. 
У рекламама за толранцију и демократију користе децу која су тек проговорила и уместо да их уче дечјим песмицама уливају им политичке термине непознате старијим особама. 
То је један вид психичког насиља над Србима које се спроводи попут онога са свакодневним рестрикцијама струје. 

Шта ће се заиста догодити са Србима на Косову уколико запад подржи независнот Косова и Метохије о томе нико не проговара ни речи.

Читања: 1816

Дечанска Повеља из 1330. садржи детаљан попис домаћинстава и села унутар Метохије и северозападне Албаније: три од 89 насеља су албанска, остали су неалбанско становништво, апсолутном већином Срби

Историјски и археолошки извори средњег века су довољно богати да знамо етничку слику Косова и Метохије. Овде скраћено дајемо демографску слику која је почела да се мења са турском окупацијом.

Дечанска Повеља из 1330. садржи детаљан попис домаћинстава и села унутар Метохије и северозападне Албаније: три од 89 насеља су албанска, остали су неалбанско становништво, апсолутном већином Срби.

Од 2.666 земљорадничких домаћинстава са кућама и господарским зградама, и 2.166 домаћинстава која су се бавила сточарством, са кућама и испасиштима, 44 су забележена као албанска (1,8 одсто). Остала су сва српска.

Према турским тефтерима из 1455. територија под контролом Бранковићеве династије (што покрива око 80 одсто садашње територије Косова), забележено је 480 села. Од тога 13.693 одрасла мушкарца, 1285 домаћинстава, 14.087 глава породица (од тога 480 удовица и 13. 607 одраслих мушкараца).

Етнички: 12,985 српских домаћинстава у 480 села и градова, 75 влашких у 34 села, 46 албанских унутар 23 села, 17 бугарских у 10 села, пет грчких у Лауши, Вучитрн; једно јеврејско у Вучитрну, једно хрватско.

Према попису из 1487. Вучитрнски округ имао је 16,729 хришћанских домаћинстава (412 у Приштини и Вучитрну), 117 муслиманских (94 у Приштини, 83 у сеоском подручју).

Ипек: 68 одсто Словена, 121 хришћанско домаћинство, 33 муслиманска.Сухо Грло, Метохија: 131 хришћанско домаћинство од тога 52 одсто су Словени Доња Клина: 50 одсто Словени; Дечани: 64 одсто Словени. Сеоска подручја: 6.124 хришћанских домаћинстава (99 одсто), 55 муслиманских (један одсто).

Подаци из XИX века су у доста случајева противуречни, понекад је бројчана предност давана Србима, понекад Албанцима. Отоманске статистике се углавном сматрају непоузданим, с обзиром на то да дају преглед по религији, радије него по народности.

Студија аустријског лекара из 1838. Јозефа Милера је показала да је Метохија највећим делом српска. Милер је дао податке за три града, Призрен, Пећ и Ђаковицу, што само грубо покрива територију Метохије.

Од 195.000 становника: 73,572 православних Срба 38 одсто, 5.120 католичких Албанаца 3 одсто, 2.308 осталих немуслимана (Јањевци итд); 114.000 муслимана (58 одсто), од којих 38.000 Срба (19 одсто), 76.000 Албанаца (39 одсто).

Пећ: 11.050 Срба, 500 Албанаца; Призрен: 16.800 Срба, 6.150 Албанаца; Ђаковица: Већинско становништво је албанско, окружено српским градовима

Мапа коју је објавио француски географ Г. Лежан из 1861, показује да Албанци живе на 57 одсто данашње покрајине, док слична карта коју су објавили 1867. британски путници Г. М. Мекензи и И. П. Ирби, показује нешто мање. Ове мапе нису показатељи које је становништво преовладавало.

Једна студија из 1871. коју је урадио аустријски пуковник Петар Кукуљ за унутрашње потребе мађарске војске показује следеће стање: од 500.000 становника: 318. 000 су Срби (64 одсто), 161.000 Албанаца (32 одсто), 10.000 Рома и Черкеза, 2.000 Турака.

Милош С. Милојевић који је пропутовао цео регион између 1871-1877. је оставио сведочанство које показује да су Срби чинили већину популације и били доминантно становништво у свим градовима, док су Албанци били мањина и насељавали углавном сеоске делове. Према његовим подацима Албанци су чинили већинско становништво искључиво унутар јужне Дренице (муслимански Албанци) и предела Ђаковице (католички Албанци), док су у градовима били углавном Срби. Забележио је такође неколико турских, ромских и черкеских насеља.

ДОЛАЗАК АЛБАНАЦА

Током рата између Отоманског царства и Хабзбуршке монархије 1683-1699, велики део Срба са Косова и Метохије је отишао на север, ка ужој Србији и тадашњој Мађарској и Аустрији. Као последица овога простор у покрајини је почео да попуњава велики број муслиманских Албанаца из виших делова (Малеси), углавном у Метохији. Овај процес се наставио и током XVIII века.

Промена етничке слике

Карта Алфреда Стеда објављена 1909. показује да приближно сличан број Шиптара и Срба живи на овој територији. Међутим, од 1921. од 439.010 становника, 280.440 (64,1 одсто) су Шиптари

Процењено је да је око 400.000 Срба протерано из Косовског вилајета између 1876-1901, нарочито током Турско-грчког рата 1897. Мапе које су објавили немачки историчар Киперт, Ј. Хан и аустријски конзул К. Сакс, показују да Шиптари живе на већини територије данашње покрајине, међутим не показују која је популација у већини. Према њима предео Косовске Митровице и Косовог Поља насељен је углавном Србима, а већина територије западног и источног дела је насељен углавном Шиптарима муслиманима. Према овој статистици објављеној 1899: 182.650 Шиптара (47,88 одсто), 166.700 Срба (43,70 одсто).

Британски новинар Х. Брејлсфорд проценио је да две трећине популације чине Шиптари, док једну трећину представљају Срби. Најнасељенији западни градови су Ђаковица и Пећ који имају између 20.000 и 25.000 шиптарских домаћинстава, према око 5.000 српских.

Карта Алфреда Стеда објављена 1909. показује да приближно сличан број Шиптара и Срба живи на овој територији.
.
Немачки научник Густав Вајганд дао је следећу статистичку анализу, на основу предратног стања из 1912: Приштина (општина): 67 одсто Шиптари, 30 одсто Срби; Призрен: 63 одсто Шиптари, 36 одсто Срби; Вучитрн: 90 одсто Шиптари, 10 одсто Срби; Урошевац: 70 Шиптари, 30 одсто Срби; Гњилане: 75 одсто Шиптари, 23 одсто Срби; К. Митровица: 60 одсто Срби 40 одсто Шиптари; Метохија са Ђаковицом је дефинисана као скоро искључиво шиптарска.

Отоманско царство је спровело још једно истраживање, мало пре пада 1912: Срби хришћани 415.300; Срби муслимани 236.420; Шиптари 106.270; Турци (и Черкези и Јуруци) 39.050; Роми 12.380; Јевреји 1.750; Цинцари 1.170; Грка 20

Етничка слика је нагло промењена током 20. века.

Од 1921. од 439.010 становника, 280.440 (64,1 одсто) су Шиптари.

Турска и Југославија су 1938. потписале споразум о исељавању око 200.000 муслимана (Турака и Шиптара) у Турску. Из логистичких разлога, Турска се касније повукла из споразума, те се само 4.000 особа преселило.

Српске власти су у пар наврата између 1922. и 1938. покушале програм реколонизације покрајине православним српским живљем. Око10.000 породица је тада насељено већином у северном Косову, Косову Пољу и дуж реке Лаб.

Пописи и други извори варирају о етничкој слици, тако да од 552,064 становника Шиптарима се приписује између 40 и 62 одсто.

У Другом светском рату се због насиља десетине хиљада неалбанског становништва исељава у ужу Србију или Црну Гору, а шиптарско досељава из Албаније.

Титова комунистичка власт забрањује повратак исељених лица на Косово и Метохију, али нове безбедносне мере успоравају нова исељавања.

Исељавање и насиље се поново појачавају. Службени подаци су били непоуздани, сакривани и фалсификовани. Усељавање из Албаније се појачава. Слика пописа 1971: укупно 1.243,693 становника. 916,168 Шиптари (73,7 одсто); 228.264 Срби (18,4 одсто); 31.555 Црногорци (2,5 одсто); 26.000 српских муслимана (2,1 одсто); 14.593 Рома (1,2 одсто); 12.244 Турци (1 одсто); 8.000 Хрвата (0,7 одсто); 920 Југословени (0,1 одсто)

Према попису 1981. године 1.584,558 укупно становништво од тога: 1.226,736 Шиптари (77,42 одсто); 209.498 Срби (13,2 одсто); 27.028 Црногорци (1,7 одсто); 2.676 Југословени (0,2 одсто).

Попис из 1991. бојкотовала је већина Шиптара, мањи број Рома и муслимана. Према овом попису, на Косову и Метохији је било 194,190 Срба (10 одсто); 20,365 Црногорци (1 одсто); 9,091 Шиптари; 57,758 муслимани; 44,307 Роми; 10,445 Турци; 8,062 Хрвати (Јањевци, Летничани); 3,457 Југословени.

Грубе процене, након ратова и етничких чишћења говоре да је 2.000 године на Косову и Метохији било 88 одсто Шиптара (1.584,000 - 1.733,600); седам одсто Срба (126.000 - 140.000); три процента муслимана и муслимана (54-60.000); два одсто Рома (36-40.000); један проценат Турака (18-20.000).

РАЗЛИЧИТЕ ПРОЦЕНЕ БРОЈА СТАНОВНИКА

Покрајина тек треба да обави званичне пописе. Важно је рећи да се процене статистичких установа у Приштини и Београду драстично разликују око данашњег броја и структуре становништва (приштинска процена 1.800,000 до 2.000,000, а београдска само 1.378,980 људи). Седам година после доласка снага НАТО и УН, прогнаних неалбанаца и даље има најмање 250.000 ван покрајине, а исељавање и скромни повратак паралелно трају.

Глас Јавности 2007. године

(4950 прегледа)

Одлучили смо да направимо овај сајт са намером да прикажемо истину о животу Срба на Косову и Метохији.
У медијима се не говори много о бројности Срба на овим просторима па се јавно у политичким круговима потенцирају поједини делови Косова.
На овом сајту можете сазнати све појединости свих српских енклава.
Зато Вас молимо да уколико имате свој предлог или идеју за недостатак који уочите пошаљете уредништву на емаил адресу Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Можете се и Ви драги постеиоци укључити у уређивање овог сајта. Пошаљите занимљиве текстове о животу Срба на Косову.
Жеља нам је да сајт учинимо што садржајним, али због низа разлога нисмо у могућности да додамо још неке занимљиве секције, пре свега због ограничености простора за смештање података на овом сајту.

За сада покушавамо да проширимо капацитет сајта.
Ако сте у могућности да нам помогнете можете то учинити ...
Услови у којима радимо (са честим прекидима струје) су тешки, али ћемо покушати да Вам приближимо слику о животу Срба на Косову и Метохији.
Извињавамо се ако на сајту постоји било какав текст са увредљивим карактером.
Ако желите да банер вашег сајта буде на нашој почетној страници обратите нам се на маил адресу која је назначена горе у тексту.

Као главни уредник сајта дугујем захвалност пре свега пријатељу сајтa, Мирославу Б. (Ирска) без чије новчане помоћи сајт не би постојао ове године.