митрополит београдски 1833-1859

Петар (Јовановић) (1833-1859) митрополит београдски. Петра је хиротонисао цариградски патријарх Григорије за епископа и српског митрополита. Он је радио на организацији Цркве У Србији. Већ 1836. донет је први црквени устав, те године основана је и Београдска богословија (1836). Управник школе биоје сам митрополит. чији су "најбољи питомци слани у Русију на усавршавање. У време митрополита Петра Србија је добила и Турски устав 1838. који је условио пад апсолутисте кнеза Милоша 1839. а ускоро, после две године владавине, и сина му Михаила (1840-1842). 
Петар Јовановић (1800—1864) је био митрополит београдски 1833—1859. Од 1819. до 1829. године је био професор Карловачке гимназије, а од 1830. године је био секретар највишег народног суда у Крагујевцу, па секретар кнежеве канцеларије. На инсистирање кнеза Милоша Обреновића закалуђерио се и постао митрополит. У тај чин хиротонисао га је цариградски патријарх Григорије. 

Уредио је цркву у Србији и њену администрацију. Био је први предсједник школске комисије, радио је на организовању основне наставе у Србији и старао се о писању уџбеника. 1836. године је основао богословију у Београду, те године донет је и црквени устав. Када је кнез Милош крајем 1858. по други пут дошао на власт митрополит Петар је био принуђен да поднесе оставку (1859. године). Умро је 1864. године.

митрополит београдски 1831-1833

Мелентије (Павловић) (1831-1833) митрополит београдски. Он је први београдски митрополит после Првог (1804) и Другог (1815) српског устанка од рода српског. Његов претходник предао му је управу Београдске митрополије, која је била и митрополија Србије од три епархије (Београдска, Ужичка и Шабачко-ваљевска). а од 1833. год. њима је придодата и Тимочка. Цариградски патријарх Константин I својим писмом од јануара 1832. дао је Српској цркви аутономију. Митрополит Мелети|е разболео се и умро у Враћевшници 11. јуна 1833. (ту је имао школу ученика од 12 ђака). 
Султановим хатишерифом из 1830. Срби су добили право слободе вероисповести и да могу бирати свог митрополита Србина уместо до тада Грка, како је у писму и кнез Милош захтевао, "синове нашег Отечества можемо имати за епископе". Тако је 1831. Мелентије постао први Србин на трону београдских митрополита после дуго времена, јер до тада су од 1801. на том положају били искључиво Грци (Леонтије, Агатанел и Антим). Тада је у Србији било три епархије: београдска, ужичка и шабачка, којима је од 1833. придодата и тимочка. Цариградски патријарх Константин I је својим писмом од јануара 1832. дао Српској цркви аутономију. 

Мелентије је био сарадник кнеза Милоша Обреновића. Први црквени устав београдске митрополије је дао 1833. године. Прикупљао је старе србуље, старе повеље и друге рукописе и припремао их за штампу. Разболео се и умро у манастиру Враћевшници 11. јуна 1833. године.

митрополит београдски 1827-1831

Антим (1827-1831) београдски митрополит. Султановим хатишерифом Срби су 1830. добили право слободе вероисповести да могу бирати свог митрополита Србина уместо до тада Грка фанариота, како је у писму и кнез Милош захтевао, "синове нашег Отечества можемо имати за епископе".

митрополит београдски 1815-1827

Агатанел (1815-1827) београдски митрополит. После пропасти Првог српског устанка 1813. год. дошло је до Другог српског устанка 1815. који је подигао у Такову кнез Милош Обреновић. Он је довео за београдског митрополита архимандрита Мелетија Никшића из Враћевшнице, међутим васељенски патријарх Кирило IV уместо њега за митрополита постави Грка Агатангела, а Мелетија за шабачког епископа.

митрополит београдски 1801-1813

Леонтије (Ламбровић) (1801-1813) београдски митрополит. Карађорђе - Ђорђе Петровић подигао је Први српски устанак 1804. год. у Београдском пашалуку, где је био тадашњи београдски митрополит Грк, Леонтије Ламбровић. Он је био наклоњенији дахијама но Србима. Његовом кривицом мученички је пострадао Хаџи-Рувим.

митрополит карловачки и патријарх српски1908-1913

Лукијан Богдановић (1908-1913), последњи је митрополит и патријарх Карловачке митрополије у Аустроугарској. Године 1907. донетје Апоњијев закон мађаризације, уведен је угарски језик у свим немађарским школама, да би се за 40 година сви не-Мађари мађаризовали, што је било зацртано још 1848/9. ставом о "јединственом политичком народу мађарском". Улагао је у српске школе, обновио "Стефанеум" за сиромашне ученике, основао Синодски фонд (1911). Синодални статут за школство. То све, и привилегије из 1690. укида Угарска законом 1912. Патријарх је на лечењу у аустријској бањи насилно завршио живот. Тело му је нађено у реци Ахи.

митрополит и патријарх српски1890-1907

Георгије Бранковић (1890-1907), митрополит и патријарх српски, основао је за школе, Фонд св. Саве, као и Проповеднички фонд. Он је заслужан за градњу садашњег Патријаршијског двора у Карловцима (1892-4). Заоставштином Саве Текелије подигнут Богословски семинар, где су се бесплатно школовали сиромашни. Саграђен је и Народни дом. Преуређена је управа манастира, регулисане пензије свештеницима и удовама, уведена школска настава у Митрополији (1907).

митрополит карловачки и патријарх српски1881-1888

Герман Анђелић (1881-1888), митрополит карловачки и патријарх српски, он и брат му Стеван, прота, подигли су гимназију у Карловцима. Српски црквено--народни сабор отваран и затваран на мађарском језику. Средином 1887. г. Хрватски сабор признао је Србима аутономију Карловачке митрополије у Хрватској и Славонији.